Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
Ajde sta vam je, sta se raspravljate sa tom Kuljankom.
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Antisemitizam i uzroci
- Drevna egipatska statua „Mesija“...
- Криза на Мадагаскару: председник у...
- Koji Srbin ne bi želeo da oslobodi...
- Ko je najviše izdao srpske nacionalne...
- Grudi su sramota?
- Pećka patrijaršija i zvanično postala...
- Predlozi šta bi Piksi trebalo da izjavi...
- Da li je u Srbiji sve lošije pod...
Ko su Bosanci, Bosnjaci?
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
- stanje
Koja JUGOSLAVIJA? Bilo ih je TRI, za tvoje obrazovanje. U PRVOJ Jugoslaviji, muslimani iz Bosne su često davali vladajućuvećinu, a i mnogi od njih su učestvovali u Oslobodilačkom pokretu kod čiča Draže. Neki su bili i u partizanima (da ne kaže neko kako sam pol. pristrasan).
U DRUGOJ Jugoslaviji su davali premijere (Džemal Bijedić), članove CK i predsedništva (braća Pozderac, npr), pa mi ne ide u glavu kako su to sami sebi zabranjivali da se zovu Bošnjacima, ako su se tako osećali?
Ako se nacije, kako ti kažeš, formiraju tek u poslednjih 150 godina, kako je onda Tvrtko sebe krunisao kraljem "Srblja"? Da li je imao prekogniciju da zna da će cca. 4 veka posle njega da nastane takva nacija?
Neko od nas dvoje jeste neobavešten, ali taj nisam ja.
Šta sa tim ako su davali većinu, takva je politika. Tako su u Oktroisani ustav iz 1921. ugradili da se u slučaju raspada Jugoslavije BiH ostaje u jednom komadu.
Ovo sa Dražom nije baš tačno , bilo je Bošnjaka i zadnjem ratu u VRS , sticajem okolnosti ...
Pozderac i Džemo sami sebi zabranjivali ... Ma nemoj biti smješan. I pazi , to su onda drugovi , koji nisu išli u crkve i džamije. A Džemo je svojoj djeci dao imena - Azra, Dragan i Milenko. I svejedno je platio glavom , a nešto kasnije je i Hamdiju veza njegovog brata Hakije sa Fikretom Kraiškim Babom odvela u političku smrt - tako to ide kad ti neko smeta.
Kako su postojali Srblji , postojali su i Bošnjani , nisu to još nacije , tako se onda nazivao narod ...
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
crnogorci, hrvati, bosanski muslimani i siptari imaju apsolutno svako objasnjenje na svaki artefakt koji im ne ide u prilog. Svaki konvertit ce radi olaksanja sopstvene svesti radije ziveti u svetu iluzija nego sto ce biti spreman da realno sagleda cinjenicno stanje.
I kada vam genetika kroz jedno 20-ak godina crno na belo pokaze ko ste i od koga ste, vi cete i tada naci neko objasnjenje sa kojim cete biti smesni ali fakt sto ste smesni za vas je mnogo manje strasan od sagledavanja realnih cinjenica.
Jesi ti to sve nabroja nesuđene Srbe ... Šta ćeš , ne bi im sudbina ...
Što da čekamo 20 godina, hajdemo sutra, 99 eura po osobi nije puno za novi početak. Da se energija konačno počne trošiti za nešto konstruktivno , umjesto što se evo dvije decenije koristi za destrukciju , i opravdavanje destrukcije.
e moja djeco sa cime se vi zamlacujete...jakih mi nacija i naroda...hajte opet za noze...a mozda ni matera nezna ciji ste...
- Poruka
- 1.114
Политика дала, политика узела. Таква ти је она, дете.
Учи дете, учи, док ти је време: Нема сумње да прво место међу Србима муслиманске вероисповести, који су се у се у самом почетку ставили на расположење неумрлом Чичи, заузима пок. Фехим Мусакадић.
Има тија још на http://www.rpvgd.info/index/index.php?option=com_content&task=view&id=116&Itemid=69
А има их и о'ђе са све именом и презименом: http://forum.sarajevo-rs.com/lofiversion/index.php?t293.html
Ако нису, као што и ја тврдим, где су онда били Бошњаци? Зидали, можда, пирамиде по Високом па нису ништа приметили!
Дај не будали. У то време се нико није сматрао Бошњаком.
- Poruka
- 1.538
Ovo ti je povelja bana Stjepana iz 1322.godine a ovo crveno zaokruženo su Bošnjani.
Ovo sam ti postirao da vidiš koliko pojma nemaš.
Usput ovo je odgovor onima koji misle da Bošnjaci postoje od 1990.godine.
DAKLE DA NAGLASIMO DA SE BOŠNJACI POMINJU 1322 GODINE.
- Poruka
- 1.538
Došlo je vrijeme da ja razbijem tvoje iluzije i da se počneš baviti sam sa sobom i ti i ostali Servli.
OVO JE TEKST VAŠEG SIME ĆIRKOVIĆA IZ "ISTORIJA SRPSKOG NARODA".
- Poruka
- 1.114
Ovo ti je povelja bana Stjepana iz 1322.godine a ovo crveno zaokruženo su Bošnjani.
Ovo sam ti postirao da vidiš koliko pojma nemaš.
Usput ovo je odgovor onima koji misle da Bošnjaci postoje od 1990.godine.
DAKLE DA NAGLASIMO DA SE BOŠNJACI POMINJU 1322 GODINE.
И онда их краљ Твртко 'ладно заборавља крајем истог века па се крунише краљем Србља. ЦЦЦЦЦЦ
Major_Pavle_Djurisic
Primećen član
- Poruka
- 619
Сад си прешао на вређање Срба, кад немаш више аргумената за ту твоју ''бошњачку нацију''. Босна јесте једна од најстаријих држава на Балкану, али су прву босанску државу формирали Срби, а њој су поред њих живели још и Хрвати. О каквој ти бошњачкој нацији причаш, још тврдиш да је исламске вероисповести? Да ли је било 10 МУСЛИМАНА на територији Босне пре Турске окупације?
Чисто луптеање, прескакање чињеница, и наравно, сви ми који смо против те ваше бајковите теорије смо ''великосрпски завојевачки хегемонистички четнички кољачи''.
Чисто луптеање, прескакање чињеница, и наравно, сви ми који смо против те ваше бајковите теорије смо ''великосрпски завојевачки хегемонистички четнички кољачи''.
- Poruka
- 1.114
Došlo je vrijeme da ja razbijem tvoje iluzije i da se počneš baviti sam sa sobom i ti i ostali Servli.
OVO JE TEKST VAŠEG SIME ĆIRKOVIĆA IZ "ISTORIJA SRPSKOG NARODA".
А није превод DAi од Константина Порфирогенита, који у истом спису описује и своју сопствену сахрану?
Значи, византијски цар Константин је Србин Сима
Дај да скупимо неке паре да те ишколујемо!
- Poruka
- 1.538
MALO O IMENU BOŠNJANIN/BOŠNJAK
________________________________________________________________________
POVELJA DUBROVCANIMA BANA STJEPANA II KOTROMANICA IZ 1332 GODINE:
“15. avgust 1332.)
Ako Bosnjanin bude duzan i pobjegne – da mu nije vjere ni ruke od gospodina Bana.
Utvrdi zakon ko je prvi bio medju Bosnom i Dubrovnikom, da zna vsaki chlovjek, koji je zakon bil: Ako ima Dubrovcanin koju pravdu na Bosnjaninu – da ga pozove pred gospodina Bana ili pred njegova vladaoca – roka da mu ne bude odgovoriti.”
________________________________________________________________________
-POVELJA BOSANSKOGA KNEZA VLADISLAVA STJEPANOVICA IZ 1353 GODINE:
“I da ne moze prijeti nitkore u nasem gospodstvje Vlatkova cloveka – ni sam Ban Tvrtko, ni njegov brat Knez Vlk, – bez volje Kneza Vlatka. Na to su mu vjeru dali i prisegli! A tojzi vjeri i prisesi svjedoci – Dobri Bosnjani “
_________________________________________________________________________
-JELENA KOTROMANIC,1354 GODINE:
“V`ono vrijeme,kada pridje gospoja Bana mati s` Ugra i s` svojim sinom i s` Knezom s` Vlkom i kada bi stanak na Milah vse Zemlje Bosne i Dolnjih kraji i Zagorja i Hlmske zemlje,prisegla je gospoja Bana mati i njen sin gospodin Ban Tvrtko dumanadesete Dobri Bosnjane,Knezu Vlatku Vlkoslavicu,a sizi su prisegli…”
__________________________________________________________________________
-POVELJA KRALJA TVRTKA IZ 1366 GODINE:
” I sto ga ne sudi Djed s dva Strojnika s njim. ….. I da ne suzanj nikadar dokle je korijen u Bosne Crkve Bozje. Da o tom ima crkva stati.
A tomu svjedoci Dobri Bosnjane : Vojevoda Vlkac, Zupan Crnul, Knez Bogad, Tepcic Belhan, Knez Branko Prinic.”
__________________________________________________________________________
-POVELJA DUBROVCANIMA IZ 1405 GODINE – KRALJ TVRTKO II:
“U ovu nepravedni rat, Uchinih s gospodinom Hercegom i po svijetu s vlasteli Bosanscimi i vishe togaj, da je vidomo vsakome: Tko godi je Bosnjanin ali Kraljstva Bosanskoga prije rata bil dlzhan komu godi Dubrovcaninu, volja na viri mu uzeto na gospockoj, a moze Dubrovcanin tozi istinom pokazati – da se ima Dubrovcaninu vratiti i platiti.
…Sto sudije odluce nitko ne moze potvoriti. A shto je uzel vojevoda Sandalj i knez Paval Radinovich, volja ini Bosnjanin, ljubo Kraljstva Bosanskoga, komu godi Dubrovcaninu dobitak, volja ine richi u siju rat, tomuj uzetju da je sudja knez Vukac Hranich i sh njim vlastelin drugi Bosanski, koga sh njim Kraljevstvu mi poshlje.”
__________________________________________________________________________
-PISMO KRALJA STJEPANA TOMASEVICA PAPI IZ 1461 GODINE
“Ja ne istem zlatnih brda, ali bih bio rad da moji neprijatelji kao i ljudi u mojoj zemlji uznaju kako mi tvoja pomoc nece uzmanjkati.
Jere, ako Bosnjani budu vidjeli da u ovoj rati nece biti sami i da ce im mnogi ini pomioci – hrabrije ce u rat iti i vojevati, a tagdi i Turachka vojska nece bez straha u moje vladanje naprasno ulisti.
Prilazi u moju zemlju su veoma teski, a tvrde na mnogim mjestima nedobitne, tere ne dopustaju da se prodre u moje Kraljevstvo.”
__________________________________________________________________________
-BOSANSKI KRALJEVSKI RODOSLOV IZ 1482 GODINE- PETAR OHMUĆEVIĆ
“Petar,istije Ohmućevića,po starini Bosnjanin,a radi nepovoljnog razumirja i pogube Bosanske,priÅ¡ašćah njegovijeh starijeh – sad je DubrovÄanin,koji za milost njegove stare gospode slozi i postavi ovo rodoslovlje,za slavu Bosansku i svakoga vridnoga Bosnjanina,dokole Bog dopusti i njegova sveta volja izvrsi.”
________________________________________________________________________
POVELJA DUBROVCANIMA BANA STJEPANA II KOTROMANICA IZ 1332 GODINE:
“15. avgust 1332.)
Ako Bosnjanin bude duzan i pobjegne – da mu nije vjere ni ruke od gospodina Bana.
Utvrdi zakon ko je prvi bio medju Bosnom i Dubrovnikom, da zna vsaki chlovjek, koji je zakon bil: Ako ima Dubrovcanin koju pravdu na Bosnjaninu – da ga pozove pred gospodina Bana ili pred njegova vladaoca – roka da mu ne bude odgovoriti.”
________________________________________________________________________
-POVELJA BOSANSKOGA KNEZA VLADISLAVA STJEPANOVICA IZ 1353 GODINE:
“I da ne moze prijeti nitkore u nasem gospodstvje Vlatkova cloveka – ni sam Ban Tvrtko, ni njegov brat Knez Vlk, – bez volje Kneza Vlatka. Na to su mu vjeru dali i prisegli! A tojzi vjeri i prisesi svjedoci – Dobri Bosnjani “
_________________________________________________________________________
-JELENA KOTROMANIC,1354 GODINE:
“V`ono vrijeme,kada pridje gospoja Bana mati s` Ugra i s` svojim sinom i s` Knezom s` Vlkom i kada bi stanak na Milah vse Zemlje Bosne i Dolnjih kraji i Zagorja i Hlmske zemlje,prisegla je gospoja Bana mati i njen sin gospodin Ban Tvrtko dumanadesete Dobri Bosnjane,Knezu Vlatku Vlkoslavicu,a sizi su prisegli…”
__________________________________________________________________________
-POVELJA KRALJA TVRTKA IZ 1366 GODINE:
” I sto ga ne sudi Djed s dva Strojnika s njim. ….. I da ne suzanj nikadar dokle je korijen u Bosne Crkve Bozje. Da o tom ima crkva stati.
A tomu svjedoci Dobri Bosnjane : Vojevoda Vlkac, Zupan Crnul, Knez Bogad, Tepcic Belhan, Knez Branko Prinic.”
__________________________________________________________________________
-POVELJA DUBROVCANIMA IZ 1405 GODINE – KRALJ TVRTKO II:
“U ovu nepravedni rat, Uchinih s gospodinom Hercegom i po svijetu s vlasteli Bosanscimi i vishe togaj, da je vidomo vsakome: Tko godi je Bosnjanin ali Kraljstva Bosanskoga prije rata bil dlzhan komu godi Dubrovcaninu, volja na viri mu uzeto na gospockoj, a moze Dubrovcanin tozi istinom pokazati – da se ima Dubrovcaninu vratiti i platiti.
…Sto sudije odluce nitko ne moze potvoriti. A shto je uzel vojevoda Sandalj i knez Paval Radinovich, volja ini Bosnjanin, ljubo Kraljstva Bosanskoga, komu godi Dubrovcaninu dobitak, volja ine richi u siju rat, tomuj uzetju da je sudja knez Vukac Hranich i sh njim vlastelin drugi Bosanski, koga sh njim Kraljevstvu mi poshlje.”
__________________________________________________________________________
-PISMO KRALJA STJEPANA TOMASEVICA PAPI IZ 1461 GODINE
“Ja ne istem zlatnih brda, ali bih bio rad da moji neprijatelji kao i ljudi u mojoj zemlji uznaju kako mi tvoja pomoc nece uzmanjkati.
Jere, ako Bosnjani budu vidjeli da u ovoj rati nece biti sami i da ce im mnogi ini pomioci – hrabrije ce u rat iti i vojevati, a tagdi i Turachka vojska nece bez straha u moje vladanje naprasno ulisti.
Prilazi u moju zemlju su veoma teski, a tvrde na mnogim mjestima nedobitne, tere ne dopustaju da se prodre u moje Kraljevstvo.”
__________________________________________________________________________
-BOSANSKI KRALJEVSKI RODOSLOV IZ 1482 GODINE- PETAR OHMUĆEVIĆ
“Petar,istije Ohmućevića,po starini Bosnjanin,a radi nepovoljnog razumirja i pogube Bosanske,priÅ¡ašćah njegovijeh starijeh – sad je DubrovÄanin,koji za milost njegove stare gospode slozi i postavi ovo rodoslovlje,za slavu Bosansku i svakoga vridnoga Bosnjanina,dokole Bog dopusti i njegova sveta volja izvrsi.”
- Poruka
- 1.114
Хајде тролу дај одговор на претходна питања па тролуј даље.
Или немаш одговор зашто се Твртко крунисао за краља "Србљем и Босном" а не и "Бошњанима"?
Као што немаш одговор на то како је византијски цар Константин постао (у твојој верзији) Србин Сима!
Ако нам даш тражене одговоре да ти растумачимо ова писанија, јербо си на том часуисторије спавао.
- Poruka
- 1.538
Ako vas vrijeđa vaš Sima Ćirković onda se njemu obratite.
Ja samo prenosim stranicu iz njegove knjige.
Dakle, imate dovoljno činjenica da se ime "BOŠNJANIN" pominje u poveljama bosanskih banova i da nije nastalo 1990-te godine.
Bosna nije jedna od najstarijih nego najstarija država na Balkanu.
Za razliku od Srbije Bosna nije mijenjala ime dok ste se baš vi zvali čas ovako čas onako.
Islam u Bosnu dolazi kasnije sa dolaskom Turske i Bošnjaci ga prihvataju jer bosanska Crkva, koja je bila dominantna u Bosni, i njeni pripadnici. tj. Bošnjaci NISU VJEROVALI DA JE ISUS SIN BOŽIJI što je jedno od osnovnih učenja u islamu.
Ovu herezu su u Bosnu donijeli Bogumili koje ste vi protjerali iz Srbije (malo je reći protjerali...ljudi su pobjegli glavom bez obzira).
Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
- Poruka
- 1.538
Pojam "serblje" je obuhvatalo srpske oblasti koje su nastale nakon raspada Dušanovog carstva. Vi tada niste bili država kao što je to bila Bosna. Nije postojala Srbija da bi Tvrtko mogao reći da je kralj Srbije nego su postojale oblasti kojima su vladali srpski knezovi.
Titula koja je isla uz bosansku krunu je bila “kralj Bosne”,a titula koja je isla tradicionalno uz srpsku krunu je bila “kralj Srbljem”,ali samo u pocetku,jer tu titulu “kralj Srbljem” Tvrtko odbacio 1390 godine i na njeno mjesto stavio titulu “kralj Raske”.
U svojoj povelji Dubrovcanima od 10.aprila 1378 godine Tvrtko veoma jasno kaze da je ovjencan sa dva kraljevska vijenca (Krune) i to prvo Bosanskom,pa onda sa srpskom("'spodobi me (Krist) sugubim vincem iako obaja vladicastvaja ispravlati mi, pr'vije od ispr'va v' bogomdarovan'niji nam' Zemli Bosni, potom ze gospodu mojemu Bogu spodobl'u me naslidovati pristol' moih praroditel` gospode sr'b'sk....").
- Poruka
- 1.538
Nađi moj post u kojem ja to tvrdim.
- Poruka
- 5.939
А гле имена тих добрих Бошњана... све неки Радослав, па Дабиша... још мало па ко Дабић др Радован. 
Нигде неког Измета или Исрана, мајку му. 
Вероватно је зато једини добри Бошњанин чије је сећање опстало - Реља Бошњанин, "Племенит Србин-јунак".
РЕЉА БОШЊАНИН И ЛАВИЦА
Нигде неког Измета или Исрана, мајку му. Вероватно је зато једини добри Бошњанин чије је сећање опстало - Реља Бошњанин, "Племенит Србин-јунак".
РЕЉА БОШЊАНИН И ЛАВИЦА
1. Вино пије Реља Бошњанине,
2. У Пазару на бијелој кули,
3. А служи му слуга Милутине,
4. Реља пије, а мајци наздравља,
5. Кал се Реља напојио вина,
6. Онда рече слуги Милутину:
7. »Милутине, моја права слуго,
8. Опреми мн дебела дората,
9. И потпуни на њему егбета,
10. Док се спремим на бијелој кули,
11. И припашем свијетло оружје,
12. Ја се у лов у планину спремам,
13. Јер сам јунак лова пожелио,
14. Пожелио меса срнетине,
15. Из Шаргана високе планине,
16. Кад изиђем на врх од планине,
17. До језера до воде студене,
18. Онде ћу се мало одморити,
19. Пак ћу онда лова наловити.«
20. Кад то зачу слуга Милутине,
21. У млађега поговора нема,
22. Хитро слуга на ноге скочио,
23. Пак полеће коњу у подруму,
24. Дората му коња опремио,
25. Потеже му на токе колане,
26. А навали решме позлаћене,
27. Прихвати га за оба дизгина,
28. Изведе га из топла подрума,
29. Док се Реља на кули опреми,
30. А слуга му коња опремио,
31. Пак је онда Реља полазио,
32. Из одаје низ бијелу кулу,
33. За њим стара пристанула мајка,
34. Своме сину Рељи говорила:
35. »О мој сине, Реља Бошњанине!
36. 'Оћеш повест слугу Милутина,
37. Милутина, јали Радована?«
38. »Нећу, мајко, слуге ни једнога,
39. Што ће мени у планини слуге?«
40. Кад то зачу остарјела мајка,
41. Овако је Рељи говорила:
42. »О мој сине, Реља Бошњанине,
43. Када мајка мила сина спрема,
44. У чаршију, у ситне сокаке,
45. Да јој шеће и да се прошеће,
46. Опет мисли кад ће кући доћи,
47. 'Оће л' доћи и како ће проћи,*)
48. Ја комали у Шарган планину,
49. Ти полазиш, а мајку остављаш,
50. На Шаргану звјерке свакојаке:
51. Има срна, а има кошута,
52. Има риса, а има међеда,
53. Пак и лава звјерке огњевите,
54. А од лава љуће звјерке нема,
55. И тијем се брине стара мајка.«
56. Још му нешто бесједити шћаше,
57. А Реља је слушати не шћаше.
58. Већ он сиђе коњу на авлију,
59. Па за дизгин прихвати дората,
60. Приведе га бињектеш камену,
61. Пак се дору на сриједу баци,
62. Те расклопи из рамена крила,
63. Па полеће кајно горска вила,
64. Оћера га уз поље широко,
65. А отален друмом и ћенаром,
66. Куд год иђе, на Шарган изиђе,
67. На планину бистрој води дође,
68. Туди свога разјаха дората,
69. Пак му тури дизгин за јабуку,
70. А дорат му око воде ода,
71. Док одмори себе и дората,
72. Кад одмори себе и дората,
73. Скиде с коња бојали дизгине,
74. Пак дората воде напојио,
75. Привеза га за танку јелику,
76. А потеже сабљу заковану,
77. Накоси му траве ђетелине,
78. Пак положи пред дората свога,
79. Онда јунак сједе пити пиво,
80. Кад се рујна винца напојио,
81. Наслони се на десницу руку,
82. Пак он заспа кајно јање лудо,
83. Тако спава два пуна са'ата,
84. Кад је трећи са'ат наступио,
85. Гледале га из планине виле,
86. Међу собом виле говориле:
87. »Види Реље, крилата јунака!
88. Ђе је заспо код воде студене,
89. Добар јунак, али луда глава!
90. Зар то мисли Реља Бошњанине,
91. Ђе он има у раменим крила,
92. Да не море јунак погинути,
93. Љуто ће се Реља преварити,
94. Кад превали за планину сунце,
95. Удариће звјерка низ планину,
96. Звјерка ће се воде напојити,
97. Напојити срне и кошуте,
98. И љељени планински волови,
99. Све би се то ласно разминуло,
100. И хладне се воде напојило,
101. И опет се натраг повратило,
102. Ал' знате ли, моје секе миле,
103. Каква има лав огњена звјерка,
104. И за њиме седмеро лавчади,
105. Ђе год кога у планини нађе,
106. Јали коња, јал' добра јунака,
107. Кад је мирно седмеро лавчади,
108. Мирно прође лав огњена звјерка,
109. Ником ништа учинити неће,
110. Ал' кад цикне седмеро лавчади.
111. Па наљуте лав огњену звјерку,
112. Да је јунак сав од ватре живе,
113. Да му пламен до облака суче,
114. Кад је љута лав огњена звјерка,
115. И ватру би зубим' истргала;
116. Већ чу л'те ме, моје секе миле!
117. Која би сте мене послушала,
118. И развила крила и окрила,
119. Пробудила рођена младића,
120. Племенита Србина јунака,
121. Ког је с' крилим одгојила мајка,
122. Јера море данас погинути,
123. А нама је голема срамота,
124. Упуштити онаког јунака!«
125. Кад то зачу вила Јерусавља,
126. Разви крила, пак полеће вила,
127. Кад се вину ко да пламен сијну,
128. Јали жарко од истока сунце,
129. Пак долеће Рељи Бошњанину,
130. Код њег паде у зелену траву.
131. Ко бијела 'тица голубица,
132. Кад угледа у јунака лице,
133. Лијеп младић, па се закитио:
134. Црне очи, а црне обрве,
135. Гојно лице, кајно у ружице;
136. У себи је вила говорила:
137. »Боже мили, лијепа јунака!
138. Благо мајци, која га ј' родила,
139. А сестрици што се куне њиме,
140. И ђевојци којој буде суђен,
141. Ставан ти је и прикладан ти је!«
142. Пак је Рељу руком ударила:
143. »Устан' гope, Реља Башњанине!«
144. Санан Реља на ноге скочио,
145. пак на вилу очим' погледао,
146. А вила му тихо бесједила:
147. »А вјере ти, Реља Бошњанине,
148. Ал' си силан, ал' си луде главе,
149. Те Си заспо код воде студене,
150. Зар ти мислиш, Реља Бошњанине,
151. Ђе имадеш у раменим' крила,
152. Да те нико погубит не море?
153. Ја знадеш ли, Реља Бошњаннне,
154. Кад сунце за планине зађе,
155. Да ћеш виђет што видио ниси:
156. Навалиће звјерка свакојака,
157. Низ планину, на воду студену,
158. Млоге срне и млоге кошуте,
159. И љељени, планински волови.
160. Навалиће на воду студену.
161. Све би се то ласно разминуло,
162. А знадеш ли, Реља Бошњанине,
163. Кад наљезе лав огњена звјерка,
164. А за њоме седмеро лавчади,
165. Ђе год срету коња јал' јунака,
166. Да прождиру коња и јунака,
167. Кад у јату кроз планину пођу,
168. Докле које лавче не поцикне,
169. Не разљути лава огњевита,
170. Могу проћи коњи и јунаци,
171. А кад цикне седмеро лавчади,
172. Па узљуте лава огњевита,
173. Да си јунак сав од ватре живе,
174. Да из тебе мавен пламен бије,
175. Да ти пламен до облака суче,
176. И ватру би лави истргали,
177. Ја камоли тебе и дората.«
178. To му рече нагоркиња вила,
179. Пак расклопи крила и окрила,
180. Разви крила, пак полеће вила,
181. Брже Реља на ноге скочио,
182. Пак посједе дебела дората,
183. Пак поћера коња кроз планину,
184. Стаде ловит лова по планини,
185. Лов ловио љетни дан по подне,
186. Кад је било данку на измаку,
187. Кад превали сунце за планину,
188. Док удари јека низ планину,
189. А навали звјерка свакојака,
190. Низ планину на воду студену,
191. Кал то виђе Реља Бошњанине,
192. Он застави коња под јеликом,
193. Па све гледа кроз јелово грање,
194. Ђе пролази звјерка низ планину,
195. Док прођоше срне и кошуте,
196. И љељени, планински волови,
197. Све то гледа Реља са дората,
198. Док ево ти лава махнитога,
199. А за њиме седморо лавчади,
200. Брже иђу да на воду сиђу,
201. Стријељају очим' око себе.
202. Не би л' кога звјерке опазиле,
203. Опазише коња и јунака,
204. Ал' му ништа учинит не шћеше,
205. Јал' не шћеше, јали не смједоше,
206. Кад то виђе Реља Бошњанине,
207. Њему врази мироват не даду,
208. Већ потеже убојиту стрјелу,
209. Запе лутке за златне тетиве,
210. Пак он лавче гледа по плећима,
211. Иза други што је изостало,
212. Изостало друму на богазу,
213. Враг нанесе шипку од челика,
214. Те обрани лавче у плећима,
215. Стаде цика лавче на богазу,
216. А кал зачу лав огњена звјерка,
217. Стаде рика огњевите звјерке,
218. Па се врати брду уз планину,
219. Како звјерка страховито риче,
220. Све покрену 'тице са горице,
221. A са горе полијеће лишће,
222. Планина се планини одзива,
223. Сву расплаши у планини звјерку,
224. А пробуди у облаку виле,
225. Пак полеће друму уз планину,
226. А за њоме шесторо лавчади.
227. Сви на Рељу јуриш учинише,
228. Кад то виђе Реља Бошњанине,
229. Кад видио ђе ће погинути,
230. Препаде се, жалосна му мајка!
231. Пак на чарку окрену дората,
232. А потеже из чизме канџију.
233. На којој је дванајест шибала,
234. А на свакој пуце од пиринча,
235. Пак под собом удара дората,
236. Куд га куца све му кожа пуца,
237. А црна га полијева крвца,
238. Ђе Реља би коња оставио.
239. На крилима живот избавио,
240. Ал' у хитњи крила оставио,
241. Сад да видиш јада изненада,
242. Готов' су га лави достигнути;
243. Кад виђеше из планине виле,
244. Ђе ће лави Рељу достигнути,
245. Док завика вила Јерусавља:
246. »Јадан, брате, Реља Бошњанине,
247. Колико сам теби говорила,
248. Ти се чувај лава проклетога,
249. Видиш, ђе ћеш изгубити главу?
250. А што си се тако препа'нуо,
251. Да те прије у животу није?
252. На ти болан крила и окрила,
253. Немој више заборавит крила.«
254. Кад се Реља добавио крила,
255. Разви крила ко бијела вила,
256. Извија се небу у висине,
257. Док долеће бијеломе двору.
258. Остаде му дорат у планини,
259. А лави га љути ухватише,
260. Свега њега жива истргаше,
261. И Рељу би истргали жива,
262. Да му вила није дала крила.
2. У Пазару на бијелој кули,
3. А служи му слуга Милутине,
4. Реља пије, а мајци наздравља,
5. Кал се Реља напојио вина,
6. Онда рече слуги Милутину:
7. »Милутине, моја права слуго,
8. Опреми мн дебела дората,
9. И потпуни на њему егбета,
10. Док се спремим на бијелој кули,
11. И припашем свијетло оружје,
12. Ја се у лов у планину спремам,
13. Јер сам јунак лова пожелио,
14. Пожелио меса срнетине,
15. Из Шаргана високе планине,
16. Кад изиђем на врх од планине,
17. До језера до воде студене,
18. Онде ћу се мало одморити,
19. Пак ћу онда лова наловити.«
20. Кад то зачу слуга Милутине,
21. У млађега поговора нема,
22. Хитро слуга на ноге скочио,
23. Пак полеће коњу у подруму,
24. Дората му коња опремио,
25. Потеже му на токе колане,
26. А навали решме позлаћене,
27. Прихвати га за оба дизгина,
28. Изведе га из топла подрума,
29. Док се Реља на кули опреми,
30. А слуга му коња опремио,
31. Пак је онда Реља полазио,
32. Из одаје низ бијелу кулу,
33. За њим стара пристанула мајка,
34. Своме сину Рељи говорила:
35. »О мој сине, Реља Бошњанине!
36. 'Оћеш повест слугу Милутина,
37. Милутина, јали Радована?«
38. »Нећу, мајко, слуге ни једнога,
39. Што ће мени у планини слуге?«
40. Кад то зачу остарјела мајка,
41. Овако је Рељи говорила:
42. »О мој сине, Реља Бошњанине,
43. Када мајка мила сина спрема,
44. У чаршију, у ситне сокаке,
45. Да јој шеће и да се прошеће,
46. Опет мисли кад ће кући доћи,
47. 'Оће л' доћи и како ће проћи,*)
48. Ја комали у Шарган планину,
49. Ти полазиш, а мајку остављаш,
50. На Шаргану звјерке свакојаке:
51. Има срна, а има кошута,
52. Има риса, а има међеда,
53. Пак и лава звјерке огњевите,
54. А од лава љуће звјерке нема,
55. И тијем се брине стара мајка.«
56. Још му нешто бесједити шћаше,
57. А Реља је слушати не шћаше.
58. Већ он сиђе коњу на авлију,
59. Па за дизгин прихвати дората,
60. Приведе га бињектеш камену,
61. Пак се дору на сриједу баци,
62. Те расклопи из рамена крила,
63. Па полеће кајно горска вила,
64. Оћера га уз поље широко,
65. А отален друмом и ћенаром,
66. Куд год иђе, на Шарган изиђе,
67. На планину бистрој води дође,
68. Туди свога разјаха дората,
69. Пак му тури дизгин за јабуку,
70. А дорат му око воде ода,
71. Док одмори себе и дората,
72. Кад одмори себе и дората,
73. Скиде с коња бојали дизгине,
74. Пак дората воде напојио,
75. Привеза га за танку јелику,
76. А потеже сабљу заковану,
77. Накоси му траве ђетелине,
78. Пак положи пред дората свога,
79. Онда јунак сједе пити пиво,
80. Кад се рујна винца напојио,
81. Наслони се на десницу руку,
82. Пак он заспа кајно јање лудо,
83. Тако спава два пуна са'ата,
84. Кад је трећи са'ат наступио,
85. Гледале га из планине виле,
86. Међу собом виле говориле:
87. »Види Реље, крилата јунака!
88. Ђе је заспо код воде студене,
89. Добар јунак, али луда глава!
90. Зар то мисли Реља Бошњанине,
91. Ђе он има у раменим крила,
92. Да не море јунак погинути,
93. Љуто ће се Реља преварити,
94. Кад превали за планину сунце,
95. Удариће звјерка низ планину,
96. Звјерка ће се воде напојити,
97. Напојити срне и кошуте,
98. И љељени планински волови,
99. Све би се то ласно разминуло,
100. И хладне се воде напојило,
101. И опет се натраг повратило,
102. Ал' знате ли, моје секе миле,
103. Каква има лав огњена звјерка,
104. И за њиме седмеро лавчади,
105. Ђе год кога у планини нађе,
106. Јали коња, јал' добра јунака,
107. Кад је мирно седмеро лавчади,
108. Мирно прође лав огњена звјерка,
109. Ником ништа учинити неће,
110. Ал' кад цикне седмеро лавчади.
111. Па наљуте лав огњену звјерку,
112. Да је јунак сав од ватре живе,
113. Да му пламен до облака суче,
114. Кад је љута лав огњена звјерка,
115. И ватру би зубим' истргала;
116. Већ чу л'те ме, моје секе миле!
117. Која би сте мене послушала,
118. И развила крила и окрила,
119. Пробудила рођена младића,
120. Племенита Србина јунака,
121. Ког је с' крилим одгојила мајка,
122. Јера море данас погинути,
123. А нама је голема срамота,
124. Упуштити онаког јунака!«
125. Кад то зачу вила Јерусавља,
126. Разви крила, пак полеће вила,
127. Кад се вину ко да пламен сијну,
128. Јали жарко од истока сунце,
129. Пак долеће Рељи Бошњанину,
130. Код њег паде у зелену траву.
131. Ко бијела 'тица голубица,
132. Кад угледа у јунака лице,
133. Лијеп младић, па се закитио:
134. Црне очи, а црне обрве,
135. Гојно лице, кајно у ружице;
136. У себи је вила говорила:
137. »Боже мили, лијепа јунака!
138. Благо мајци, која га ј' родила,
139. А сестрици што се куне њиме,
140. И ђевојци којој буде суђен,
141. Ставан ти је и прикладан ти је!«
142. Пак је Рељу руком ударила:
143. »Устан' гope, Реља Башњанине!«
144. Санан Реља на ноге скочио,
145. пак на вилу очим' погледао,
146. А вила му тихо бесједила:
147. »А вјере ти, Реља Бошњанине,
148. Ал' си силан, ал' си луде главе,
149. Те Си заспо код воде студене,
150. Зар ти мислиш, Реља Бошњанине,
151. Ђе имадеш у раменим' крила,
152. Да те нико погубит не море?
153. Ја знадеш ли, Реља Бошњаннне,
154. Кад сунце за планине зађе,
155. Да ћеш виђет што видио ниси:
156. Навалиће звјерка свакојака,
157. Низ планину, на воду студену,
158. Млоге срне и млоге кошуте,
159. И љељени, планински волови.
160. Навалиће на воду студену.
161. Све би се то ласно разминуло,
162. А знадеш ли, Реља Бошњанине,
163. Кад наљезе лав огњена звјерка,
164. А за њоме седмеро лавчади,
165. Ђе год срету коња јал' јунака,
166. Да прождиру коња и јунака,
167. Кад у јату кроз планину пођу,
168. Докле које лавче не поцикне,
169. Не разљути лава огњевита,
170. Могу проћи коњи и јунаци,
171. А кад цикне седмеро лавчади,
172. Па узљуте лава огњевита,
173. Да си јунак сав од ватре живе,
174. Да из тебе мавен пламен бије,
175. Да ти пламен до облака суче,
176. И ватру би лави истргали,
177. Ја камоли тебе и дората.«
178. To му рече нагоркиња вила,
179. Пак расклопи крила и окрила,
180. Разви крила, пак полеће вила,
181. Брже Реља на ноге скочио,
182. Пак посједе дебела дората,
183. Пак поћера коња кроз планину,
184. Стаде ловит лова по планини,
185. Лов ловио љетни дан по подне,
186. Кад је било данку на измаку,
187. Кад превали сунце за планину,
188. Док удари јека низ планину,
189. А навали звјерка свакојака,
190. Низ планину на воду студену,
191. Кал то виђе Реља Бошњанине,
192. Он застави коња под јеликом,
193. Па све гледа кроз јелово грање,
194. Ђе пролази звјерка низ планину,
195. Док прођоше срне и кошуте,
196. И љељени, планински волови,
197. Све то гледа Реља са дората,
198. Док ево ти лава махнитога,
199. А за њиме седморо лавчади,
200. Брже иђу да на воду сиђу,
201. Стријељају очим' око себе.
202. Не би л' кога звјерке опазиле,
203. Опазише коња и јунака,
204. Ал' му ништа учинит не шћеше,
205. Јал' не шћеше, јали не смједоше,
206. Кад то виђе Реља Бошњанине,
207. Њему врази мироват не даду,
208. Већ потеже убојиту стрјелу,
209. Запе лутке за златне тетиве,
210. Пак он лавче гледа по плећима,
211. Иза други што је изостало,
212. Изостало друму на богазу,
213. Враг нанесе шипку од челика,
214. Те обрани лавче у плећима,
215. Стаде цика лавче на богазу,
216. А кал зачу лав огњена звјерка,
217. Стаде рика огњевите звјерке,
218. Па се врати брду уз планину,
219. Како звјерка страховито риче,
220. Све покрену 'тице са горице,
221. A са горе полијеће лишће,
222. Планина се планини одзива,
223. Сву расплаши у планини звјерку,
224. А пробуди у облаку виле,
225. Пак полеће друму уз планину,
226. А за њоме шесторо лавчади.
227. Сви на Рељу јуриш учинише,
228. Кад то виђе Реља Бошњанине,
229. Кад видио ђе ће погинути,
230. Препаде се, жалосна му мајка!
231. Пак на чарку окрену дората,
232. А потеже из чизме канџију.
233. На којој је дванајест шибала,
234. А на свакој пуце од пиринча,
235. Пак под собом удара дората,
236. Куд га куца све му кожа пуца,
237. А црна га полијева крвца,
238. Ђе Реља би коња оставио.
239. На крилима живот избавио,
240. Ал' у хитњи крила оставио,
241. Сад да видиш јада изненада,
242. Готов' су га лави достигнути;
243. Кад виђеше из планине виле,
244. Ђе ће лави Рељу достигнути,
245. Док завика вила Јерусавља:
246. »Јадан, брате, Реља Бошњанине,
247. Колико сам теби говорила,
248. Ти се чувај лава проклетога,
249. Видиш, ђе ћеш изгубити главу?
250. А што си се тако препа'нуо,
251. Да те прије у животу није?
252. На ти болан крила и окрила,
253. Немој више заборавит крила.«
254. Кад се Реља добавио крила,
255. Разви крила ко бијела вила,
256. Извија се небу у висине,
257. Док долеће бијеломе двору.
258. Остаде му дорат у планини,
259. А лави га љути ухватише,
260. Свега њега жива истргаше,
261. И Рељу би истргали жива,
262. Да му вила није дала крила.
- Poruka
- 1.114
Ne znam kako da ti napišem, a da te ne uvredim. Donji deo stranice koju si postovao jeste prevod DAI Konstantina Porfirogenita, koji ti u svom neznanju postuješ kao AUTORSKI rad tvorca udžbenika Sime Ćirkovića
Došlo je vrijeme da ja razbijem tvoje iluzije i da se počneš baviti sam sa sobom i ti i ostali Servli.
OVO JE TEKST VAŠEG SIME ĆIRKOVIĆA IZ "ISTORIJA SRPSKOG NARODA".
Elem, malo si neobrazovan za diskusiju sa nekim ko je apsolvirao zabavište.
Ništa lično, ovo je samo dobronamerna opaska: prvo završi osmoljetku pa se javi.
A i o KP sam ti dao komentar, tek da me ne smaraš više sa njim.
Ako ćemo da se vređamo, razmisli koliko mi imamo lepih nadimaka za tebe i tebi sličnima. Ponoviš li još jednom neku nacionalnu uvredu, tražiću da te banuju. Bar smo od vas naučili kako se zove NAta kad zagusti
- Poruka
- 1.538
А гле имена тих добрих Бошњана... све неки Радослав, па Дабиша... још мало па ко Дабић др Радован.
Bolje se zvati Isran i Izmet nego kompletan narod nazvati po opancima robova.
Voli vas vaš ...Sima Ćirković
- Poruka
- 1.538
Ne znam kako da ti napišem, a da te ne uvredim. Donji deo stranice koju si postovao jeste prevod DAI Konstantina Porfirogenita, koji ti u svom neznanju postuješ kao AUTORSKI rad tvorca udžbenika Sime Ćirkovića
Elem, malo si neobrazovan za diskusiju sa nekim ko je apsolvirao zabavište.
Ništa lično, ovo je samo dobronamerna opaska: prvo završi osmoljetku pa se javi.
A i o KP sam ti dao komentar, tek da me ne smaraš više sa njim.
Ako ćemo da se vređamo, razmisli koliko mi imamo lepih nadimaka za tebe i tebi sličnima. Ponoviš li još jednom neku nacionalnu uvredu, tražiću da te banuju. Bar smo od vas naučili kako se zove NAta kad zagusti
Ti ko i Alhemy...
Kad zagusti...kuku lele administracijo
Ja ne vrijeđam nego vam citiram vašeg Simu Ćirkovića kao što sam citirao i Garašanina koji 1844.godine kaže za Srbe u BiH da su to "Bošnjaci grkoistočne vjeroispovijesti".
Vaši ljudi, vaši izvori...
Vrijeme je da vam se razbiju iluzije
- Poruka
- 1.114
Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
Хаха серви, дал знаш шта значи Србин и одакле та реч ?! Било је постовано
- Poruka
- 1.114
Ti ko i Alhemy...
Kad zagusti...kuku lele administracijo
Ja ne vrijeđam nego vam citiram vašeg Simu Ćirkovića kao što sam citirao i Garašanina koji 1844.godine kaže za Srbe u BiH da su to "Bošnjaci grkoistočne vjeroispovijesti".
Vaši ljudi, vaši izvori...
Vrijeme je da vam se razbiju iluzije
Ja sam te upozorio. Nemam nameru da trpim uvrede niskorođenih na račun mog plemenitog naroda i to još na forumu koji smo mi sami osmislili.
Imao si priliku da pre petnaestak godina u sopstvenoj čaršiji pokažeš koliki si dika, a ne da to ostavljaš za anonimne forume danas.
Ako nisi sposoban da sumošeš svoje porive, potraži stručnu pomoć na nekom drugom mestu.
Koliko sam primetio ja tebe i tvoju veru i naciju nisam vređao, osim ako te ne vređa istina. Pokušaj bar da glumiš dostojnost.
- Poruka
- 1.538
Znači, Dušan se carem Srba krunisao posle Tvrtka, ili kako
A da ti malo prostudiraš barem osnovne stvari iz istorije pa da se onda uključiš u razgovor ?
Vidim ja da tebe puca nacionalizam (a i šovinizam) dok nosiš taj tepih na ramenu.
Nemam vremena da te učim tvojoj nacionalnoj istoriji.
Ako šta ufatiš iz mojih postova zauhar ti je.
Kao i obično jedno je ono što vi pričate o svojoj istoriji a nešto sasvim drugo je što priča ostatak svijeta.
Jel' ćirilica srpsko pismo ?
Razmisli dobro prije nego odgovoriš
- stanje
