Ko su bili krilati husari koji su 'razbili' Osmanlije ispod zidina Beča?

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
336.680
Smatra se da ova udarna konjanička sila vodi poreklo od srpskih srednjovekovnih plaćenika.

12. septmebar 1683. godina je, a Beč se nalazi pod opsadom već dva meseca. Preko 100.000 turskih vojnika predvođenih Kara Mustafa-pašom se nalazi ispod gradskih zidina koje brani oko 10.000 habzburških vojnika. Oni, s druge strane, se grčevito drže u nadi da će uskoro stići pomoć od poljskog kralja Jan Sobejskog, jer su svesni da njihova utvrđena nisu građena da izdrže dugotrajne opsade.

I dok se poslednjim atomima snage odupiru pred ogromnom siliom, u daljini kao da se čuje šištanje. Odjednom zvuk postaje sve jači i jeziviji, a beli oblaci koji kao da lebde iznad konja kako se približavaju sve više dobijaju obličje. U pitanju je teška konjica poljske vojske po imenu krilati husari.

Panični strah obuzima turske vojnike i već u sledećem momentu njihovi prvi redovi su probijeni. Počinje povlačenje, ali veliki broj nikada neće uspeti da pobegne do granica Osmanskog carstva na sigurno.

Odakle vode poreklo prvi Husari?
Istorijski izvori navode da su prve husare činile grupe plaćenika iz Raške, koji su nakon turskog zauzimanja Srbije prelazili na teritorije Mađarske. U pitanju su bile jedinice lake konjice, a spekulacije su da ih je prvi u redove mađarske vojske uveo sin Janoša Hunjadija, po imenu Matija Korvin. Pod njegovom komandom, borili su se protiv Turaka, Čeha i Poljaka. Vremenom, oni postaju najzastupljeniji vid konjice, koji je angažovan na brojnim bojištima Evrope.

Početkom 16. veka, prve husarske jedinice se javljaju i u Kraljevini Poljskoj. Naime, Skupština je unajmila husarske konjanike iz Mađarske i od njih oformila puk. Vremenom, ova laka konjica je evoluirala u tešku - udarnu silu, ali i izgledom daleko spekatularniju od drugih evropskih jedinica husara.

Ko su bili krilati husari?
Naoružanje husara se razlikovalo od vojske do vojske, ali u Poljskoj oni su nosili kacige, lake oklope, sablju, palaš i ubodni mač, kasnije i pištolje, karabin, ali i koplje dugačko između 4 i 6 metara. Ono je u stvari smatrano glavnim oružjem ove vojske, a poreklo vodi od kraćeg srpskog šupljeg koplja - pravljenog od dve polovine jelovog drveta sa vrhom od kaljenog čelika i drvenom kuglom koja je služila kao brnaik za ruku.

Sedla su im bila lagana, a polukrvni arapski konji brzi i spremni da izdrže teret veći od 100 kilograma. Međutim, ono što je najviše izazivalo pažnje kada su krilati husari u pitanju, jesu kako ime kaže - krila pričvršćena za sedlo ili za leđa oklopa i savijena u luku iznad kacige. Dugo se verovalo da su ona korišćena prilikom boja da bi proizveli buku i na taj način uplašili konje suparničke vojske, danas se sumnja da su korišćeni samo u paradne svhe, a prema nekim teorijama da su ona našone kako bi se konji navikli na buku mašina koje su Osmanlije koristile da zaplaše životinje.

Epilog
Nakon razornog napada sa desnog boka, Kara Mustafa-paša je morao da se povuče ka Ugarskoj, a potom u Beograd. U međuvremenu, za strašan poraz ispod zidina Beča je čuo i sultan Mehmed IV. Toliko je bio ljut da je beogradskom paši naredio da mu odmah u Carigrad pošalje glavu velikog vezira.
Ovaj s druge strane je naređenje ispunio, 25. decembra 1683. godine i to tako što je organizovao pogubljenje svilenim koncem za Kara Mustafa-pašu.

husari-kod-Beca-0182569854.jpg

(nacional;na geografija-istorija)
 
Као што је опште познато цела средњовековна војна доктрина у Европи базирана је била на тешкој коњици, где су добро оклопљени коњаници и коњи залетањем у непријатељске редове уништавали све на своме путу, а били су изузетно мало рањиви.За то су били потребни коњи европске пасмине који су били већи и снажни да би носили толику тежину на себи, а коњаници наоружани дугим копљима и мачевима како би били што ефикаснији у борби.

Ситуација се из корена променила доласком Османлија на ове просторе који су баштинили сасвим други начин ратовања базиран на лакој коњици, акинџијама, који су били слабо оклопљени али брзи тако да су могли брже да се крећу по бојишту од њихових европских колега, и њихова предност је дошла до изражаја већ у првим обрачунима.Уместо габаритних европских коња користили су лаке арапске коње јер они сада нису морали да носе велику тежину већ да буду брзи, а сами су били наоружани сабљама које су биле погодније за такав начин борбе сечењем, уместо мачева који су били више за пробадање.
Како су Срби били први међу европским народима који су дошли у контакт са Османлијама није ни чудо што су први и уочили слабости и инфериорност европског начина ратовања у судару са акинџијама и потреби да се нешто промени.То нешто је било да се на османлијску лаку коњицу одговори сопственом лаком коњицом, а то су били управо Хусари, и прве такве јединице биће формиране у граничарским српским трупама угарског краља Матије Корвина, а касније ће се то проширити по целој Европи и све европске армије ће их имати, тако да ће као што је наведено Хусари из Пољске учествовати успешно у одбрани Беча од Османлија.
Српски хусар.jpg
 
Poslednja izmena:
Занимљив је цео тај мит око пољских хусара. Османско царство је победило Пољску-Литванију у рату 1672-1676. године, када је заузело пољске делове Украјине. Ту хусари нису били ефективни.

Хабзбуршка Монархија је била у кризи, поготово када су угарски побуњеници вођени Имреом Текелијом и подржани од стране Османског царства успели да направе самосталну Централну Угарску (1682). Мерзифонлу Кара Мустафа-паша није понео довољно топова са собом, што је грешка и из прве опсаде Беча (1529). Заправо, више логистички проблем него грешка, због чега је султан Сулејман желео да Београд претвори у војну базу за походе на Западу.

Други велики проблем је била чињеница да су 6. септембра, пошто су османске мине експлодирале и разнеле остатке одбране Беча, османске трупе парадирале уместо да учине напад. Браниоци су били десетковани, имали су дизентерију, нису имали хране. Али велики везир је желео да се град сам преда, како би могао да себи узме ратни плен. То се осветило, поготово што је лоше мислио да ће хришћанске трупе напасти преко ноћи и изморио војску.

Хусари су били мањи део војске на Каленбергу, око 20.000. Укупно је било 80.000 војника (35-40.000 из Баварије, Саксоније, Швабије, Франконије, 20.000 из Аустрије и 20.000 Пољака). Али је краљ Јан III направио одличну пропаганду, због чега сви памте само Пољаке.
 

Back
Top