Ko je izmislio Balkan?

[Lamasu]

Zar Balkan na turskom ne znači planina?

 

[Mrkalj]

Zar Balkan na turskom ne znači planina?

Ja zaista ne znam turski, ali izglea da nije:



dağ (Turkish)

Origin & history

From Old Turkic tag, from Proto-Turkic *tāg, *dāg ("mountain"). Pronunciation

• IPA: [ˈdɑː]

Noun

1. mountain

[TABLE="class: gt-baf-table"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD="colspan: 2"]tepe
[/TD]
[TD]hill, top, peak, crown, apex, crest
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD="colspan: 2"]yokuş
[/TD]
[TD]slope, hill, upgrade, ramp, incline, ascent
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD="colspan: 2"]tepecik

[/TD]
[TD]mound, hill, hillock, stigma, knoll, little hill
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD="colspan: 2"]yığın

[/TD]
[TD]stack, heap, mass, pile, bulk, hill
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Bennett]

Bal na turskom je med,Kan je krv
Balky-inat
Balakan na izvornom turskom je doslovno znacilo planina.

Balakan se kao rijec prvi put spominie u XV.stoljecu u kronikama talijansko pisca Filipa Kalimaha,danas je u Europi prihvaceno da je naziv Balkan turski,odnosno od turske rijeci Balakan koja je sinonim
za sumovitu goru

 

[Сребрена]

Bal na turskom je med,Kan je krv
naziv Balkan turski,odnosno od turske rijeci Balakan koja je sinonim za sumovitu goru

то је гвозд. можда мислиш на Балабан?

Komonica

а ово је биљка звездан, распрострањена је у умереним областима Европе и Азије, као и у северној Африци. Самим тим, вероватно расте и на Старој планини.

 

[ИгарЈ]

*xъlmъ 'hill,' attested in all Slavic languages, e.g., OCS xlъmъ 'collis,'
Russ. xolm, Ukr. xolm 'Hügel,' Pol. toponyms of the Chełm type, OCz.
chlm, chlum 'Hügel,' S-C hum 'collis,' etc. It is an obvious borrowing
from PGermc. *hulma-, for which cf. OIc. holmr 'Insel,' OE holm 'Woge;
See; Insel,' OSax. xolm 'Hügel'

Zbigniew Gołąb - The origins of the Slavs: a linguist's view, Slavica Publishers, Inc., 1992, 365

 

[Карлос Шакал]

А, па биће да су Хум, хумка, Хомоље и Хималаји пореклом из "германског"

 

[ИгарЈ]

Vladimir Orel - A Handbook of Germanic Etymology, 2003, 191

 

[Карлос Шакал]

Дојахали Немци до (В)Индије па им донели назив за Хималаје, из Скандинавских језика

Постоји латинска реч Collis а постоји и реч Humus, шта ћемо с тим?

Одакле изгледа потиче и латинска реч Homo, Hominis, у смислу човек, односно земљак.

Изгледа да енглеско Hill ипак потиче од латински Collis а не од "англосаксонског" Holm.

А шта ћемо са енглеским Hole у смислу рупа, и са врло сличном немачком Loch?

Слабо ти иде та великогерманска пропаганда, још слабије језикословље. Можеш да се кандидујеш додуше за посао у Преславској преписивачкој школи, био би идеалан.

- - - - - - - - - -

Како се на немачком каже острво иначе? Па Insel, од латинског Insula, ова Insula па опет могуће од in solo у смислу појединачан, изолован.

Постоји још једна немачка реч за острво Eiland, у смислу јајаста земља, односно нешто у сред нечега (мора на пример).

Слична и енглеска реч Island која је мешавина латинског Insula и немачког Eiland.

 

[ИгарЈ]

✧ prasl. *xъlmъ (stsl. xlъmъ, rus. xolm, češ. chlum) ← germ. *hulma- (stengl. holm)
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVtnXxU=&keyword=hum

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 110.

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013, 254.

 

[ИгарЈ]

Почетно *x у прасловенском *xŭlmŭ јасно указује да је реч посуђена из германскога језика.

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European culture, 1997, 270.

Don Ringe - From Proto-Indo-Europan to Proto-Germanic, A Linguistic History of English, Volume one, Oxford University Press, 2006, 88-89

 

[Mrkalj]

Почетно *x у прасловенском *xŭlmŭ јасно указује на то да је реч посуђена из германскога језика.

Zašto?

 

[vučko]

*xъlmъ 'hill,' attested in all Salavic languages, e.g., OCS xlъmъ 'collis,'
Russ. xolm, Ukr. xolm 'Hügel,' Pol. toponyms of the Chełm type, OCz.
chlm, chlum 'Hügel,' S-C hum 'collis,' etc. It is an obvious borrowing
from PGermc. *hulma-, for which cf. OIc. holmr 'Insel,' OE holm 'Woge;
See; Insel,' OSax. xolm 'Hügel'

Zbigniew Gołąb - The origins of the Slavs: a linguist's view, Slavica Publishers, Inc., 1992, 365

De ti meni objasni molim te ovu rečenicu:

" It is an obvious borrowing from PGermc. *hulma-, for which cf. OIc. holmr 'Insel,' OE holm 'Woge; See; Insel,' OSax. xolm 'Hügel'

 

[Pravi Vlah]

Zašto?

Zasto auto radi samo kad ima benzina u rezervoaru? Zahtevam odgovor u jednom pasusu.

Zato ne radi kad se rezervoar napuni vodom? Ili secerom?

Zasto ima tockove a ne krila?

Zasto ne dodje kad ga zovem?

 

[ИгарЈ]

Зашто залазите у етимологију ако не познајете историју језикâ о којим говорите?

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997, 222

 

[Mrkalj]

Зашто залазите у етимологију ако не познајете историју језикâ о којим говорите?

Ja sam prvi pitao:

Zašto?

 

[ИгарЈ]

Ranko Matasović - Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb, Matica hrvatska, 2008, 96

 

[Сребрена]

Znači,,germanska škola smatra da slovenski seljak u 7.veku,kad spusti dugo nošen teret s ledja,hukne "Su.."
Jer ne može da sukne Hu,,. još nema indoevropeistike.Može da sukne u šake, imitirajući sovin glas "Suuuuuuuu..Suuuuuu", da upita kolegu "Soćeš sranu" umesto Hoćeš hranu, da mrmlja u bradu sm,sm,sm,,

Za"odenje" je već lakše, govorilo se Ja sodim,Ti sodiš, sve dok germanski jezikoraskošni mač nije uvežbao prosti slovenski puk da hodi, kad mu je do hodanja i hodenja.


Stara planina zvana Selm "ne naginji se proz prozor", postala je znamo šta, i vrapci već znaju.

 

[vučko]

Znači,,germanska škola smatra da slovenski seljak u 7.veku,kad spusti dugo nošen teret s ledja,hukne "Su.."
Jer ne može da sukne Hu,,. još nema indoevropeistike.Može da sukne u šake, imitirajući sovin glas "Suuuuuuuu..Suuuuuu", da upita kolegu "Soćeš sranu" umesto Hoćeš hranu, da mrmlja u bradu sm,sm,sm,,

Za"odenje" je već lakše, govorilo se Ja sodim,Ti sodiš, sve dok germanski jezikoraskošni mač nije uvežbao prosti slovenski puk da hodi, kad mu je do hodanja i hodenja.


Stara planina zvana Selm "ne naginji se proz prozor", postala je znamo šta, i vrapci već znaju.

U praslovenskom nije bilo ni slova H, ni O, prvo su bila punoglasja, pa ih onda nije bilo, pa sad opet ima,...
Ja čekam sada Igora da mi kaže kojih slova još nismo imali. Ne znam da li smo se nekada Sloveni uopšte mogli sporazumeti međusobom?

- - - - - - - - - -

De ti meni objasni molim te ovu rečenicu:

" It is an obvious borrowing from PGermc. *hulma-, for which cf. OIc. holmr 'Insel,' OE holm 'Woge; See; Insel,' OSax. xolm 'Hügel'

Jel vidiš ovo: "OSax. xolm".

Pročitaj sada malo ko je živeo u Saksoniji:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/737002-Istočnogermanska-ili-zapadnoslovenska-plemena

 

[Лекизан]

Може ли на овој теми да се убаци гласање по питању како звати ово полуострво на коме смо, где би понуђени одговори били рецимо: да остане Балкан, Мала Европа, Хелм или можда још нека опција.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ranko Matasović - Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb, Matica hrvatska, 2008, 96

Znam da nije tema, ali kad smo već kod Matasovića, jesi li kojom prilikom pročitao njegovu knjigu noviju u kojoj "funkcionalno" dokazuje da srpsko-hrvatski jezik nikada nije postojao, već da su srpski i hrvatski sasvim različiti jezici sa svojim razvojnim putevima? Znam da mu to nije uže polje jer je "indoevropeista" te je to napisao iz očito političkih razloga, ali me zanima koji su to tačno argumenti sa kojim je "opovrgao" Kordićku...

 

[Pravi Vlah]

Znam da nije tema, ali kad smo već kod Matasovića, jesi li kojom prilikom pročitao njegovu knjigu noviju u kojoj "funkcionalno" dokazuje da srpsko-hrvatski jezik nikada nije postojao, već da su srpski i hrvatski sasvim različiti jezici sa svojim razvojnim putevima? Znam da mu to nije uže polje jer je "indoevropeista" te je to napisao iz očito političkih razloga, ali me zanima koji su to tačno argumenti sa kojim je "opovrgao" Kordićku...

"A language is a dialect with an army and navy" is a quip[1][2][3] about the arbitrariness[4] of the distinction between a dialect and a language. It points out the influence that social[5] and political conditions can have over a community's perception of the status of a language or dialect. The adage was popularized by the sociolinguist and Yiddish scholar Max Weinreich, who heard it from a member of the audience at one of his lectures.

https://en.wikipedia.org/wiki/A_language_is_a_dialect_with_an_army_and_navy

Po gornjoj definiciji ni srpski ni hrvatski nisu jezici, jer srpski nije baš imao mornaricu a hrvatski nije imao vojsku.

Šalim se, ali ova podela oko srpskog, hrvatskog, crnogorskog i bošnjačkog zaista mi deluje detinjasta.


Matasovićev intervju:

http://www.matica.hr/vijenac/383/Srpsko-hrvatski nikada nije ostvaren, jer nije postojao/

Kako biste objasnili razliku između hrvatskog i srpskog?

– Treba objasniti ljudima da to nije razlika kakva postoji između američkog i britanskog engleskog. To su bliskosrodni idiomi među kojima postoje razlike na izgovornoj, pravopisnoj razini, ponekoj sintaktičkoj konstrukciji, ali su znanstvene i pravne terminologije na britanskom i američkom engleskom gotovo identične zbog toga što je postojala velika suradnja i protok ljudi i ideja između Velike Britanije i Sjedinjenih Država, kada su provođene standardizacije. Zbog različitih kulturnih i povijesnih uvjeta u kojima su provođene standardizacije hrvatskog i srpskog jezika nazivlja su u velikoj mjeri različita. Pogledajte popis kemijskih elemenata. To je često akademik Brozović isticao kao primjer. Ja ne bih znao napisati osnovnoškolski ili srednjoškolski sastavak o kemiji na srpskom jeziku. Moja djeca to ne bi ni razumjela. Na svakodnevnoj komunikacijskoj razini razlike su doista minimalne, a kad dođemo do tehničkih stvari, pravnih formulacija i deklaracija na proizvodima, razlike su znatne i treba ih poštivati.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo usporednog popisa, sa hrvatskim i srpskim imenima:

* Aktinij - Aktinijum
* Aluminij - Aluminijum
* Americij - Americijum
* Antimon
* Argon
* Arsen
* Astat
* Bakar
* Barij - Barijum
* Berilij - Berilijum
* Berkelij - Berklijum
* Bizmut
* Bohrij - Borijum
* Bor
* Brom
* Cerij - Cerijum
* Cezij - Cezijum
* Cink
* Cirkonij - Cirkonijum
* Darmstadtij - Darmštatijum
* Disprozij - Disprozijum
* Dubnij - Dubnijum
* Dušik - Azot
* Einsteinij - Ajnštajnijum
* Erbij - Erbijum
* Europij - Europijum
* Fermij - Fermijum
* Flerovij - Flerovijum
* Fluor
* Fosfor
* Francij - Francijum
* Gadolinij - Gadolinijum
* Galij - Galijum
* Germanij - Germanijum
* Hafnij - Hafnijum
* Hasij - Hasijum
* Helij - Helijum
* Holmij - Holmijum
* Indij - Indijum
* Iridij - Iridijum
* Iterbij - Iterbijum
* Itrij - Itrijum
* Jod
* Kadmij - kadmijum
* Kalcij - Kalcijum
* Kalifornij - Kalifornijum
* Kalij - Kalijum
* Kisik - Kiseonik
* Klor - Hlor
* Kobalt
* Kopernicij - Kopernicijum
* Kositar - Kalaj
* Kripton
* Krom - Hrom
* Ksenon
* Kurij - Kirijum
* Lantan
* Lavrencij - Lorencijum
* Litij - Litijum
* Livermorij - Livermonijum
* Lutecij - Lutecijum
* Magnezij - Magnezijum
* Mangan
* Meitnerij - Majtnerijum
* Mendelevij - Mendeljevijum
* Molibden
* Natrij - Natrijum
* Neodimij - Neodijum
* Neon
* Neptunij - Neptunijum
* Nikal - Nikl
* Niobij - Niobijum
* Nobelij - Nobelijum
* Olovo
* Osmij - Osmijum
* Paladij - Paladijum
* Platina
* Plutonij - Plutonijum
* Polonij - Polonijum
* Praseodimij - Prazeodijum
* Prometij - Prometijum
* Protaktinij - Protaktinijum
* Radij - Radijum
* Radon
* Rendgenij - Rentgenijum
* Renij - Renijum
* Rodij - Rodijum
* Rubidij - Rubidijum
* Rutenij - Rutenijum
* Ruthefordij - Raderfordijum
* Samarij - Samarijum
* Seaborgij - Siborgijum
* Selenij - Selen
* Silicij - Silicijum
* Skandij - Skandijum
* Srebro
* Stroncij - Stroncijum
* Sumpor
* Talij - Talijum
* Tantal
* Tehnecij - Tehnecijum
* Telurij - Telurijum
* Terbij - Terbijum
* Titanij - Titanijum
* Torij - Torijum
* Tulij - Tulijum
* Ugljik - Ugljenik
* Ununoktij - Ununoktijum
* Ununpentij - Ununpentijum
* Ununseptij - Ununseptijum
* Ununtrij - Ununtrijum
* Uranij - Uranijum
* Vanadij - Vanadijum
* Vodik - Vodonik
* Volfram
* Zlato
* Željezo
* Živa

Dakle, ovako na prvi pogled kada bismo rekli Matasović je u pravu, jer se na srpskom i hrvatskom identično zove ukupno 28 elemenata od 118, odnosno svega 23,73%.
Međutim, suštinsku razliku predstavlja to se u hrvatskom odstranjuje latinski produžetak, dok je on u srpskom prisutan u uobičajenoj verziji naziva. Dodajmo ovdje još i činjenicu da se u hrvatskom jeziku priznaju odomaćeni i međunarodni oblik, u kojoj situaciji on je identičan sa srpskim (a prilikom zapisivanja praktično jedina je razlika u tome što se u srpskom dodaje glas j u duhu fonetskog izgovora latinske riječi, kao na kraju hrvatskih imena elemenata). Osim toga, ovo otvara pitanje kako li je uopšte pravilno na srpskom jeziku, ako ne već uobičajeno. Najinteresantniji mi je primjer na dinosaurima. Dok je nekoć bilo na srpskom uobičajeno reći dinosaurus, sa latinskim nastavkom, dok se danas više koristi i pravilnije ističe dinosaur (kako je upravo i na hrvatskom jeziko).
Ukoliko stavimo na stranu tu semantičku razliku, ispada da periodni sistem uopšte i ne izgleda toliko različito. Priprema nekog naučnika da piše rad za drugo čitalačko tijelo ne bi trajala duže od par minuta, odnosno svakako bi zauzimala najmanji dio uloženog truda, a ukoliko i ne bi bio rad jezički prilagođen sredini uopšte, svako ko čita takve radove bi svakako (izuzev isključivo na primjeru dva elementa, u slućaju da Srbin čita hrvatski članak [a ne i obratno] - dušika i kositara) bez problema tekst razumio.

Volio bih vidjeti šta je to tačno Brozović tvrdio. Mislim da je jasno da Matasović dosta pretjeruje u svojoj tvrdnji, osim ukoliko nije htio reći za sebe da je poprilično glup čovjek (ili pak, njegova djeca).

 

[Сребрена]

Ime Stare planine ne može imati veze sa njenom geološkom starošću.

Скенирала сам једно лоше очувано издање Удружења Тимочана и Крајинаца у Београду из 1928.године ( Тимочка крајина, 1.књига, Београд, државна штампарија), у коме је текст одржаног предавања геолога В.К.Петковића о саставу стена Тимочке Крајине (до границе са Турском, одн.Бугарском).
Скале Хлмске (како пише у средњевековним рукописима немањићког доба ) јесу старије у односу на остале планине гледано од наше три Мораве (на западу) до Црног мора на истоку ..Старије од ње нема на том простору .

Најстарије стене које улазе у састав Тимочке Крајине створене су у најстарије доба земљинога развића, које се због велике старости своје назива Прастаро или Архајско Доба. Те стене су тзв кристаласти шкриљци , које су добиле ово име што се обично шкриљају, т.ј. цепају у танке плоче. Кристаласти шкриљци се налазе много на Старој Планини и чине њену основу..

Spojler

Spojler

Није могао бољи скен, жао ми је, књижица је у одвратном стању. Ове накриво стране су зато што сам стално пазила где ћу да ухватим корице да не испрљам руке.
Вреди прочитати и због геологије, и због мноштва топонима, а и због Сарматског мора које је периодично плавило и напуштало овај простор.

 

[Сребрена]

Најстарије стене које улазе у састав Тимочке Крајине створене су у најстарије доба земљинога развића, које се због велике старости своје назива Прастаро или Архајско Доба. Те стене су тзв кристаласти шкриљци , које су добиле ово име што се обично шкриљају, т.ј. цепају у танке плоче. Кристаласти шкриљци се налазе много на Старој Планини и чине њену основу..

Има више врста шкриљаца и уочљивог су изгледа
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/...PETROGRAFIJA REGIONALNO METAMORFNIH STENA.pdf

Синоним за каменолом је ЛОМ, пре 8.века, кажу, Л'М се писало, само недостаје још Х'' испред као симбол за огромни и дугачки ланац каменолома Х'л'м.

Spojler

Старопланински српски сељани шкриљце стављају уместо ћерамида на кровове, јер их само скупе унаоколо, а лако се цепају на танке плоче.

Selo Gostuša se nalazi na Staroj planini, a zbog činjenice da su skoro sve kuće u njemu vekovima unazad pravljene isključivo od kamena naziva se i Kameno selo.http://www.ekokuce.com/vesti/arhitektura/gostusa-selo-sa-kucama-od-kamena-na-staroj-planini
http://klubputnika.net/photo/kameni-krov-stara-planina?xg_source=activity

U selu Dojkinci još uvek se može videti većina kuća čiji su krovovi pokriveni kamenim pliočama. Do 1958 godine u selu su samo tri kuće bile pokrivene crepom (O.Š, kuća Tošić Ilije i mlekara). Ploče veličine 70×50 i veće, debljine 5-8 sm.se vade cepanjem kamenih gromada u ataru na levoj obali Dojkinačke reke. Naime prema rečima geologa ta strana sela leži na ogromnoj ploči na dubini od 70 sm. do jedan metar a debljine oko tri metara.
https://melissa98zajecar.wordpress.com/2012/07/21/krovovi-od-kamenih-ploca/

 

[Сребрена]

Синоним за каменолом је ЛОМ, пре 8.века, кажу, Л'М се писало, само недостаје још Х'' испред као симбол за огромни и дугачки ланац каменолома Х'л'м.

А због овога (код Шафарика у "Древностима", житије)сам сигурна да се под "Хльмьом" мислило на Стару планину, јер само тамо постоје упечатљиве камене каскаде тзв"скале", односно кристаласти шкриљци што се лако ломе

http://books.google.rs/books?id=4t9...a=X&ei=8Kb1U7vQOuG8ygPZ84HgAg&ved=0CCUQ6AEwAg

Црвенкаста боја камена...Ерозија камена која је направила каскаде и фигуре, тзв "скали" ..
ЗАПАДНИ ХЛМ

Данас у рејону малог Београда (Белоградчик) те скале захватају површину дугу 30 км и широку 115 км
Белоградчишките скали.

http://history.rodenkrai.com/new/by...radchishkite_skali._krepost_belogradchik.html

Spojler

ЦЕНТРАЛНИ ХЛМ, средња Стара планина
Врх Ботев, изнад Карлова (тамо где је река Рашка)
http://www.ranica.eu/#!article,26499
Рајске скале

ИСТОЧНИ ХЛМ, источна Стара планина
http://www.bgspravochnik.com/city.php?url=4&city=2&cat=121
код Варне, језеро Цонево тзв"чудне скале"

Сећате се како је преведено шта је записао Орбини о Немањином рођењу у селу Хлмскоме?
Односно, вреди размишљати да ли је и Порфирогенит кад је писао "Захлумија " Ζαχλουμία („Захумљани који сада тамо живе су Срби, који потичу од времена онога архонта који је побегао цару Ираклију.”) говорио о крајевима испод Старе Планине, а не о западном дуплом термину Хума. Отприлике овако: