Samo da pojasnim izraz ''Bog mi se otkrio'', pošto je ispao malo čudnovat, priznajem. Nisam mislila da mi se otkrio kao da sam nešto posebno te sam imala susret takve vrste, nego da sam pronašla veru u Njega bez mnogo riškanja po knjigama. Pročitala sam, i čitam i dalje lagano, vraćam se na ovo i ono kad osetim potrebu, ali zadržavam pravo da imam otvoren dijalog sa sobom, pa i sa Bogom. U tom smislu, svi koji su mnogo naučili i načitali se, ne znači da su se pretplatili na veru, i još manje na ljubav Božiju.
Već razna tumačenja... od toga treba bežati, po mom mišljenju.
Nikako nisam mislila da se otkrio samo meni, već sam želela da istaknem da ima raznih knjiga, a niti jedna osoba ih ne shvata isto pa tako i različita tumačenja stvaraju uvalu gde se gubi nit tj. pravo značenje vere.
Znaci da ne bi bili gordi, treba da odluce da zive u neznanju?
Ukoliko se odluče da
proučavaju teologiju, da to ne pokušavaju na forumu ili sa nasumičnom osobom na ulici koja, eto, ima neku knjižicu gratis i hoće o tome rado da diskutuje. To su veoma lične stvari u modernom svetu.
Treba da odluče da žive kao Božija deca, prvo. Sin Božiji treba da nam je uzor, ali On ipak nije doneo svetlost.
Postoje mesta na kojima su vrata za sva pitanja otvorena, pa i za to odakle krenuti, šta čitati, šta raditi, a to svakako nije forum.
Gordost je veoma gadna stvar... i Lično se nje najviše bojim, i najveća borba mi je da me ona ne pobedi. A ni ljude oko mene, ni vas, ni ljude bilo gde.
