Војин Поповић, војвода Вук, српски четнички војсковођа у балканским ратовима и Првом светском рату, командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.
Рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. 3. новембра 1901. године постао је потпоручник. Кад су прве чете 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић.
Војин Поповић учествовао је у многим биткама, у Четничкој ацији, балканским ратовима и Првом светском рату. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом балканском рату да одржи фронт. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.
Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи - била је то и смрт његовог одреда.
(http://sr.wikipedia.org/wiki/)
Малог Војина звали су Туре. Пред турским терором, његов отац породицу је довео из Сјенице у Крагујевац. "Иде Воја Туре! ", викали су његови вршњаци, бежећикад би повео своје Палилулце удечачке уличне битке.
Воја Туре завршиће Војну академију и у чину потпоручника вратиће се у Крагујевац, али ће оставити брзо своје еполете и, као обичан четник, кренути ка југу. Постаће брзо војвода и своје четнике водиће у смрт и у славу.
Био је тврд, строг, груб ратник. Понекад, ратовао је са сувише мржње, што је и сам признавао: "Био бих у борби блажи, да ми даноноћно пред очима не лебди слика мог оца, голготска и страшна, како га везаног, муче Турци. Нек иду у пакао!"
Војвода Вук није штедео ни себе, ни своје борце, а камоли непријатеља.
(Илија Трифуновић, Српско наслеђе)