Класична генеалогија (порекло породица)

[Kor]

Nešto podataka o ostalim nevesinjskim porodicama naslo se u izvorima dubrovackog arhiva i srednjovjekovnim poveljama srpskih vladara. To su :


1. ANDRIC, se pominju 1439 godine, žive u Kolesku,Bratacu i rasijanju.
2. ALEKSIC, su stara porodica, prvi put se pominje u spisima dubrovackog arhiva knez Ivan Aleksic 1429 godine.Ima ih u Trebinju, Nevesinju itd.
3. AVDALOVIC, žive u Dreznju, Gacku, Nevesinju i rasijanju.
4. BRENJO, porodicno predanje im kaže da poticu od Ljubovica, žive na Odzaku, Nevesinju, Sarajevu,Beogradu i rasijanju.
5. BRATIC, se pominju u Decanskoj hrisovulji 1335 godine, (hrisovulje su kraljevske zlatnopecatne povelje). Veoma su brojna porodica u Hercegovini, ima ih na Crgovu, Gradini, Grabovici, Nevesinju, Bileci i rasijanju.
6. BUKVIC, žive u Nevesinju.
7. BABIC, žive u Kolesku, Trusini, Nevesinju i rasijanju.
8. VASILJEVIC, veoma stara porodica, prvi put se pominju 1283 godine. Žive u Kolesku, Nevesinju i rasijanju.
9. VUCINIC, su stara porodica iz Humske zemlje, pominju se 1370 godine. Porijeklom su sa Rudina, ima ih u Kolesku, Nevesinju i rasijanju.
10. DRAGOVIC,su stara porodica, pominju se 1281 godine, i kasnije u Decanskim hrisovuljama 1335- 1345 godine. Žive na Udreznju, Biogradu, Mostaru, Beogradu i rasijanju.
11. DRASKOVIC, se prvi put pominju u Popovu 1320 godine, zatim u Decanskim poveljama 1335-1345 godine. Žive u Slivljima, Gacku, Nevesinju, Beogradu i rasijanju.
12. ILIC, žive u Zovom Dolu, Nevesinju i rasijanju.
13. JONLIJA, žive u Krekovima.
14. JAKSIC, žive u Nevesinju.
15. JAREDIC, žive u Bratacu.
16. KOVACEVIC, su veoma stara i brojna porodica u Hercegovini, polovinom XIX vijeka brojali su 300 pusaka. Prvi put se pominju 1319 godine, a zatim u Decanskim poveljama 1335-1345. godine. Iz ove porodice poticu poznati junaci, harambase Petko i Stojan Kovacevic iz sela Srdjevica kod Gacka. Žive sirom Hercegovine i rasijanju. U Nevesinju žive u Kolesku, Grabovici i Biogradu. Od Kovacevica iz Grabovice potice Aleksa Kovacevic, sportista, pisac i pjesnik, balkanski rekorder u bacanju kugle 1934-1936godine, jedini nevesinjac ucesnik na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.godine.
17. KAPOR, su stara porodica iz Trebinja, ima ih u Nevesiju.
18. KOSTIC, su stara porodica, žive u Kolesku, Nevesinju i rasijanju.
19. MILORADOVIC, su Humska vlastela iz okoline Stoca sa Radimlje. Steci na Radimlji su njihovo porodicno groblje, osnovali su manastir Zitomislic. Emigrilali su u Rusiju, pukovnik Mihajlo Miloradovic je razgranicio dvije velike sile Rusiju i Kinu početkom XIX vijeka.
20. MILOSEVIC, se pominju 1372 godine, žive u Gacku, Nevesinju i rasija.
21. STANKOVIC, se prvi put pomonju 1372 godine, ima ih na Zalomu i Nev.
22. RATKOVIC, se pominju 1372 godine, ima ih u Bratacu, Batkovicu, Nevesinju i rasijanju.
23. SANTIC, su humska vlastela, pominju se 1451 godine, žive u Mostaru.
24. VUKOTIC se pominju1427godine, žive u Krekovima.
25. BIJELIC, su potomci Vlaca Bijelica sa Vlahovica. Koji sepominje 1370 godine kao graditelj crkve.
26. MANJAK, su stara porodica iz Humske zemlje, pominju se 1333 godine.Od vremena kralja Milutina žive u Nevesinju na Sehovini i Bojistima.
27. BESTIC, žive na Zalomu i Nevesinju, veoma stara porodica.
28. VUCETIC, se prvi put pominju 1389 godine, žive u Biogradu.
29. PRODANOVIC, su stara vlastela iz Konavala.Prvi put se pominju 1280 godine, zatim se javljaju u Decanskim hrisovuljama, kolonizirani na Kosovo. Žive na Zalomu, Nevesinju i rasijanju.
30. NIKOLIC, su Humska vlastela, rodonacelnik loze je Nikola zupan u Popovu polju, unuk kneza Andrije, Miroslavovog sina. Miroslav je Nemanjin brat, ozenjen Vojsavom, sestrom bosanskog Kulina-bana, upravljao je Hercegovinom iz grada Blagaja. Za potrebe kneza Miroslava napisano je Miroslavovo Jevandjelje, koje se sacuvalo do danas, to je najstariji pisani spis kod Srba, cuva se u Beogradu. Jedna grana Nikolica pominje se u Decanskoj hrisovulji 1335godine, ali se nezna da li su rod sa ovim Nikolicima. Nikolica ima u Nevesinju i rasijanju.
31. PREDOJEVICI, su feudalna vlastela iz Prijevora kod Bilece, pominju se 1380 godine. Od njih mnoge srpske porodice vuku porijeklo.
32. PETKOVICI, se pominju prvi put 1379 godine, i za njh se kaže da su sa Zagorja. Krajem XIV vijeka, zivjeli su u selu Bodezista koje je nekada pripadalo Zagorju. Žive na Zalomu, Budisavlju, Nevesinju i rasejanju.
33. RATKOVIC, se pominju 1436 godine u Trebinju. Žive u Nevesinju.
34. VILIC, su iz Huma, pominju se 1322 godine, Dedijer misli da su Vilici iz Gracanice u Gacku. Ima ih u Bratacu, Ziljevu i Nevesinju.
35. GLUSAC, su iz humske Zemlje, pominju se u Decanskoj povelji 1335-1345 godine. Glusci danas žive u Bileci i Gacku. Iz ove porodice bio je Mato Glusac (1774-1870) cuveni prorok i gatar.
36. RADIC, su iz Trebinja i iz Huma, pominju se u Decanskoj hrisovulji 1335 godine, Radica ima u Kninu, Pridvorcima, Nevesinju i rasijanju.
37. MILANOVIC, su iz Trebinja, u izvorima se pominje Ratko Milanovic 1370 godine, ima ih na Pluzinama, Zalomu, Nevesinju i rasijanju.
38. MACAR, su stara srpska porodica, pominju se 1374 godine, Macari se pominju u Decanskim poveljama 1335-1345 godine,žive u Nevesinju i rasijanju.
39. NINCIC, su iz Nevesinja, gdje se pominju 1410 godine, žive u Odzaku, Nevesinju i rasijanju.
40. RAJICIC, su iz Biograda kod Nevesinja, pominju se 1419 godine, žive u Biogradu, Nevesinju i rasijanju.
41. IVKOVIC, su iz Rudina i iz Nevesinja, pominju se 1435 godine, žive u Dreznju, Nevesinju i rasijanju.
42. TRZIC, su iz Cernice kod Gacka, pominju se 1442 godine, ima ih u Bratacu i rasijanju.
43. STANISIC, su stara srpska porodica, pominju se prvi put 1335 godine, u Decanskoj hrisovulji. Nešto kasnije 1373 godine pominje u spisima dubrovackog arhiva neki Radovan Stanisic. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
44. MARIC, su iz Humske zemlje, pominju se 1376 godine, žive u Bratacu, Nevesinju i rasijanju.
45. MIRKOVIC, su iz Nevsinja, pominju se 1373 godine, žive u Nevesinju.
46. IVANOVIC, su iz Nevesinja, pominju se 1372 godine, žive u Nevesinju.
47. ZUBAC, su iz Zubaca kod Trebinja, pominju se u Decanskim poveljama.
48. MILOVIC, su iz Konavla, pominju se 1372 godine, žive u Nevesinju.
49. MISKOVIC, su iz Nevesinja, pominju se 1374 godine, žive na Trusini i Nevesinju.
50. SILJEGOVIC, su iz Nevesinja. Pominju se 1358 godine, žive u Kolesku, Budisavlju, Nevesinju i rasijanju.
51. MILISIC, su iz Nevesinja, pominju se 1372 godine.
52. ANDRIJASEVIC, su iz Trebinja, pomonju se 1430 godine, ima ih u Nevesinju i rasijanju.
53. RADOVIC, su stara srpska porodica porijeklom iz Kuca, zbog ubistva i krvi dosli u Ridjane kod Niksica. Tu su pocinili nešto slično te su morali bjezati ponovo. Dosli u selo Bratac, gdje i danas žive. Žive u Nevesinju i rasijanju. Iz ove porodice potice vojvoda pop Petar Radovic (1832-1906). Jedan od lokalnih vodja u ustanku Nevesinjska puska 1875-1878 godine.
54. ADZIC, su porijeklom iz Pive, ima ih u Kokorini i Pridvorici u Borcu, Gacku, Nevesinju i rasijanju.
55. PEJOVIC, su staro pivsko bratsvo, porijeklom su od Jelica iz Oraha. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
56. RADOJICIC, su pivska porodica porijeklom od Branilovica. Pominju se u dubrovackim izvorima u XIV vijeku. Radojicica ima u Kifinu Selu, Batkovicima, Bojistima, Nevesinju i rasijanju.
57. OKUKA, su stara srpska porodica iz Borca, ima ih u Ulogu, Sarajevu, Nevesinju i rasijanju.

 

[venedae]

Има ли шта за презиме Грабеж, општине Рибник, Мркоњић Град, Гламоч, славе св. Николу.

 

[Kor]

Ovaj spisak je daleko od kompletnog. Cak i kratko pominjanje svih porodica koje su poreklom iz Hercegovine bi bilo predugacko. A kada se zna da to podrucje danas broji samo 100-ak hiljada pravoslavnih Srba.....

 

[investigator]

Interesantna je u Hercegovini ta priča o saradnicima hercega Stjepana, jer kad sam pokušavao da saznam nešto o porijeklu vlastite porodice došao sam do Mihajla Šarca tj. Mihajla Vlastelinovića koji se takođe pominje kao saradnik hercega Stjepana, (zvali su ga Šarac zbog lica išaranog od velikih boginja), starije prezime mu je po svoj prilici bilo Kresojević, a mjesto odakle je bio Plana kraj Bileće. Kad su Turci osvojili Hercegovinu, izgleda da su se njegovi sinovi povukli prema Nikšiću, dvojica se vraćaju u Hercegovinu, Aleksa kao poturčeni Avdija i od njega su Avdići (ovaj Avdija je iz Ćustendila doveo jedno Ciganče od kojeg su nastali Kusturice) i Babići koi su ostali pravoslavni. Iz ove grupe porodica su se kasnije razgranale više porodica po Hercegovini: Zimonjići, Šarenci, Parežani, Žerajići i dr. U Crnoj Gori Vlastelinovići su boravili prvo u selu Muževice pod Nikšićem, jedni su zatim prešli u Bjelopavliće (porodice Raspopović i Radović), a glavnina je otišla u Planu Kolašinsku, a odatle u Drobnjake gdje je formirala pleme Šaranaca. Za vrijeme Crnojevića pominju se Vlastelinovići u selu Vrela kod Cetinja, i dan danas tamo stoji njihova crkva sv. Petra i Pavla, iako su Vlastelinovići sa Cetinja po svoj prilici prešli u Boku, gdje takođe grade crkvu sv. Petra i Pavla u Risnu (inače Petrovdan je moja krsna slava). Bokokotorski Vlastelinovići su bili grofovi Mletačke republike, jedni su otišli kao plemići u Rusiju, a prije toga pominju se kao saborci Baja Pivljanina u 17.vijeku kao Nikšićki kneževi. Stefan Vlastelinović iz Rusije šalje darove u 17. vijeku manastiru Pivi i Savini. S obzirom na vezanost Vlastelinovića, ali i Vladislavića za Pivski manastir, mnogi pretpostavljaju i njihovo zajedničko porijeklo. To će se posebno pokazati u krajiškim granama njihovih porodica.

Sva je prilika da kad su Turci 1465. osvojili Hercegovinu (njen veći dio) i kad se pod udarom našlo dosta srpskih plemićkih porodica koje su na tom prostoru imale oblik neke vrste starog plemenskog uređenja, da se jedan dio tih porodica pokrenuo prema zapadu zajedno sa Turcima. Te hercegovačke Srbe u vlaškom statusu nalazimo već 1476. oko Doboja i Maglaja u Bosni, tj. u oblasti Usora, gdje grade mnoge pravoslavne manastire: Ozren, Liplje, Papraća, Tavna, Lomnica, Stuplje, Ozovica i dr. Ne bismo ni znali za tu grupu porodica da se isti Srbi iz oblasti Usore ne pominju u krajiškim vojnim izvorima kao Usorci koji su živjeli na području Korenice u Lici sa molbom da se presele na austrijsku stranu još 1640. Stjepan Pavičić daje spisak tih porodica i kaže:

U ljeto 1658. izvršena je opet nova seoba Srba u okolinu Otočca.
U njoj su sudjelovale mnogobrojne porodice koje su Turci bili naselili
u Koreničkom polju. One su nosile skupno ime Uzorci ili
Uzorčani, jamačno po imenu kraja iz kojega su bili doselili na to
zemljište.
U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići,.
Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići,
Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići,
Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko,
Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići,
Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići,
Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići,
Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovici, Prigmizi,
Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići,
Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići,
Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Kao što se vidi iz spiska tu su i Babići i Vlaisavljevići i Kresojevići i Jerkovići, sve porodice koje se mogu dovesti u vezu sa Vlastelinovićima. Na spisku su i ostala plemena sa područja Rudina kao što su Nikšići: Čubrile i Opačići, Korjenići (Agbabe, po svoj prilici dali ime Korenici u Lici, Agbabići su inače muslimanska begovska porodica iz Korjenića kraj Trebinja, a pravoslavne Agbabe u Krajini imaju zaista predanje da su nekad bili muslimani, po svoj prilici poturčili se svi u početku, ali se jedan dio poslije vratio na pravoslavlje), Banjani , Drobnjaci (Mandići i Mašići), Predojevići, Bogunovići i dr.

Mislim da je cijela ova grupa porodica s obzirom da se svugdje kretala skupa iako nije bila istog porijekla bila vezana za jedno područje sa kog je potekla i za vlast jednog srednjovjekovnog vladara. Oblast su Rudine sa Banjanima, a vladar je herceg Stjepan. Vidimo da se u spisku pominju i Ružići koje je Kor pomenuo.

Da se vratim samo na Vlastelinoviće Šarce i njihove potomke u Krajini. Evo šta kaže Milan Karanović o toj grupi krajiških porodica:

„Rodovi Jerkovići, Balabani i Vlaisavljevići. Slave Petrovdan. S njima su jedno ali slave Blagočasne Verige sv. apostola Petra , Škorići, Šaraci, Lovrići i Vlaisavljevići. U ovu su oblast (misli se na Pounje) doseljavali sa Tromeđe. Blagočasne Verige kao zimski svetac počeli su jedni da slave zbog toga što je većina kućne čeljadi bila o Petrovdanu sa stokom na planini daleko od kuća pa nisu čeljad mogla biti o slavi kod kuće. Nekakav vladika im govorio da je sve jedno slavili a jedno, a drugo. Od roda Jerkovića je i najpopularniji vojvoda Trivo Amelica iz ustanka 1875-78. Za njega je bilo opšte mišljenje u Krajini da se za okupacije nije htio pokoriti Austriji. Pobegavši od njih bio je u Rusiji više meseci kod ruskog istorika Majkova. Za njega vele da nije htio primati od Austrije penziju, jer se je zakleo srpskom vladaru u Srbiji.“

Prezime Šarac je isto ono koje se sreće u Crnoj Gori u oblasti plemena Šaranaca ili Šaraca. Dvije su slave, tj. uslovno rečeno tri su koje se slave kod ovog plemena Petrovdan, Blagočasne verige apostola Petra (što je u stvari isto) i Jovanjdan. Rjeđe još i Nikoljdan. Jerkovići su recimo više puta mjenjali Petrovdan za Jovanjdan i obrnuto.

Interesantno je da katolici Gluščevići u Metkoviću sa kojima imam najbliže genetsko podudaranje do sada vode porijeklo od Gluščevića iz Crne Gore, a Gluščevići iz Crne Gore su baš iz plemena Šaranaca. Čuveni učesnici bitke na Šarancima su Ristan Šarac i Mićo Gluščević.

 

[Kor]

Da nastavim sa Likom, gde sam ranije stao....

Naseljenici u ličkim selima 1700.


Gornji Kosinj – kranjci, doseljenici iz gornjeg pokupja (g.kotar); Butina, Golik, Grgurić, Jurković, Mance, Pleše, Prišlin, Podnar, Špoljarić, Žagar...

Krš (Srednji Kosinj) – pravoslavni vlasi naseljeni od turaka; Basta, Burcar, Ćormarković, Glumac, Javorina, Kokotović, Lastavica, Luben, Munjas, Paripović, Počuča, Uzelac, Zobenica...

Donji Kosinj – hrvati, doseljenici iz okolice Ogulina; Benčić, Biljan, Crnković, Delač, Klobučar, Majnarić, Sigurnjak, Štajduhar, Vidmar...

Široka Kula – pravoslavni vlasi, naseljeni iz zbjega kraj brinja; Cvjetičanin, Dejanović, Jelić, Jović, Korać, Kupica, Mileusnić, Paskaš, Sikerica, Vukelić, Zečević...

Perušić – pokatoličeni muslimani; Asančehajić, Kurkešević, Alešković, Hećimović, Bašić, Imbrešić, Zulić, Turić, Kulašević, Džotić, ...naseljeni bunjevci; Krumić, Lulić, Tomić, Rukavina... hrvati, doseljeni od otočca; Brajković, Kostelac, Kovačić, Orišković, Šimatović... kranjci, doseljeni iz gornjeg pokuplja; Grivičić, Jurković, Kolar, Klemenić, Štimac, Umić...

Mušaluk – kranjci, doseljeni iz gorskog kotara; (ne spominju se prezimena)

Drljača – kranjci, doseljeni iz gorskog kotara; (ne spominju se prezimena)

Strana – kranjci, doseljeni iz gorskog kotara; (ne spominju se prezimena)

Malo Selo – kranjci, doseljeni iz gorskog kotara; (ne spominju se prezimena)

Kalu?erovac – kranjci, doseljeni iz čabra i broda n/K; Crnković, Grgurić, Kruljac, O?anić, Palijan, Podnar, Šebalj...

Budak – bunjevci, doseljeni iz primorja; Luketić, Marković, Mesić, Pavičić, Pavlinić, Vidović... hrvati, doseljeni iz okolice otočca; Jurković, Levarac, Toljan, Štimac, Špoljarić...

Pazarište – bunjevci iz krmpota; Vojnić, Miletić, Rupčić, Smolić, Vučković, Vlatković, Rogić, Tomić... hrvati, doseljeni iz vinodola; Marinac, Levar, Ružić, Biskupović, Pečinić, Hudoković, Hodak, Kalanj...

Smiljan – pravoslavni vlasi naseljeni od turaka; Basarić, Rogić, Gajić, Katić, Rajčević, Vujnović... hrvati doseljeni iz velebitskog primorja; Kovačić, Maras, Vrban, Ma?uran, Devčić, Špalj, Miškulin, Krpan...

Kaniža Gospićka – pokatoličeni muslimani; Čanić, Jengić, Šabić, Turić...

 

[Brdjanin2]

Prezime Kalauz, sta znaci ovo prezime?

 

[kumanovo]

У нашој јавности створило се убеђење да у вардарској Јужној Србији нема презимена.

То је велика и веома штетна заблуда, пошто у Јужној Србији постоји веома израђен систем презивања.

Додуше, у Јужној Србији нико неће да зна и да страну човеку каже своје »презиме«, јер тај израз значи: надимак.

Оно што се у нашем књижевном језику зове презименом, у народу у вардарској Јужној Србији зове се галабија или лагабија (израз арапског порекла), параман или прекар.

Сваки род има своју галабију, а свако лице са пуним именом означава кад му се уз лично име ставе очево име (у облику присвојног придева на -ов нли -ев, с додатком -ић или без њега ). родовска галабија и надимак.

Породична презимена по оцу на - ић су од старине у употреби у целој Јужној Србији сведочи многи стари записи не само из Горњег Повардарја него и из шопских крајева, Прилепа, Битоља и Струмице.

Да су облици породичних и родовских презимена на -ић веома стари и домаћи народни, доказ је и то што се презимена арбанаш-ких и поарбанашеию српских родова у Горној Реци, Метохији и Горној Морави свротавају -ит односно – ић.

Надимци су код православних Срба муслиманска имена или ретки изрази у вези с каквим догађајем иа живота или личном особином.

Код муслиманских Срба се очево име додаје непромењено, у првом падежу на пример Шабан Мехмед, као код Турака.

Галабија може бити различита порекла и облика. Готово увек се свршава на -ци или -вци (у једнини на -ски), у охридском Дримколу на -ои(тј. –ови) у Скопској Црној Гори на -ћи, Галабије су или по прецима оснивачима родова (на пр. Трајанковци, Димовци, Алијовци, Балшићи), или по занимању неког претка (Поповци, Грнчаровци, Самарџијци), по месту порекла (Битолци, Бојмичанци), а има и таквих које су постале по надимцима (»презименима«) предака (на пр. ЏОКЛИНЦИ,).

Према томе, у околини Скопља пуно име једног човека изгледа овако: Ђоша Ђелевић Винчански (у Дивљу), Стојан Недељковић Ђироски итд.итд.

 

[vogonche]

http://www.srpski-despot.com/detalj.aspx?object=154

За оне које занима...

 

[investigator]

http://www.srpski-despot.com/detalj.aspx?object=154

За оне које занима...

Veoma kvalitetna analiza porijekla Velimirovića. Kamo sreće da svi koji rade analize porijekla porodica rade ovako studiozno. Mislim da je ovo radio Aleksandar Bačko koji se profesionalno bavi geneaologijom.

Velimirovići i Radosavljevići su kako je to Bačko pokazao porijeklom iz Osata u Bosni, a u Osat su po predanju došli iz Zapadne Bosne. Generalno zapadna Bosna (Krajina) i zapadna Srbija pokazuju dosta sličnosti u etnografskom smislu i u velikoj većini slučajeva radi se o identičnom stanovništvu o čemu su pisali i Skarić i Cvijić. Ishodište i jednih i drugih je svakako Hercegovina.

Za rod Bošnjaka iz Lelića je karakteristično da je dao dva velika duhovnika pravoslavne Crkve novijeg vremena: svetog vladiku Nikolaja Velimirovića i vladiku raškoprizrenskog Artemija Radosavljevića. I jedan i drugi su za života proganjani od iste kamarile.

 

[vogonche]

И владику Јована Велимировића, ако се не варам синовца владике Николаја Велимировића.

 

[investigator]

И владику Јована Велимировића, ако се не варам синовца владике Николаја Велимировића.

Da, tačno.

Evo šta piše na srpskoj wikipediji za porijeklo vladike Nikolaja: О пореклу породице Велимировић постоје два становишта. Једно је да су они пореклом из Загарача из Катунске нахије, а друго је да су они пореклом из Бањана, старохерцеговачког племена.

Ne navode doduše izvore za ovu tvrdnju.

 

[Лекизан]

НЕМА СМРТИ

Кад ја умрем децо, запалите свећу
Ал' ја ни у смрти мртав бити нећу.
Не плашим се смрти нити гробне таме
Ја умрет не могу Христос умре за ме.

Од Вашега вида смрт ће ме сакрити,
Ал' смрт нема моћи мене умртвити.
Не плашим се смрти нити гробне таме,
Дуг се једном плаћа, Христос плати за ме.

Бесмртни ме Христос бесмртним учини
И вечноме Оцу крај себе усини.
Ја умрет не могу и када бих хтео,
Од смрти ме Христос занавек отео.

Верујте у живот, то нек' ми је даћа.
Смрт и живот никад нису били браћа.
И љубите Христа-то је Нови Завет
То је мој аманет и од мене савет.

Вера коров коси, љубав руже сије
Двојни кључ од раја у њима се крије.
Христос нек' ме благи од греха разреши
Опростите и ви што вама сагреших.

Желим да будете сви од мене бољи
Живећи у свему по Божијој вољи.
Кад ја умрем децо, запалите свећу
Ал' ја ни у смрти мртав бити нећу.

Не плашим се смрти нити гробне таме
Ја умрет не могу, Христос умре за ме.

Владика Николај

Велики човек и духовник.

 

[Акај]

Теме Српска презимена у Старој Србији и Порекло владике Николаја Велимировића спојене са овом.

 

[investigator]

Sad sam baš vidio na I2a projectu Ftdna da se testirao jedan Dapčević iz Crne Gore i da pripada haplogrupi I2a1b1 Dinaric South.

Svi Dapčevići vode porijeklo od Dabca, sina Ivana Borojevića koji je po predanju sa svojim sinovima okrčio šumu i osnovao današnje Cetinje. Ivan Borojević je po predanju na Cetinje došao nakon pada Srbije pod Turke sa današnjeg Zlatibora, a dalje od Niša. Od njega vode porijeklo mnoga bratstva cetinjskog plemena kao što su Ivanovići, Ivaniševići, Vušurovići.

Slično kao i sa Božovićima iz Stijene Piperske koji vode porijeklo iz Lutova (Bratonožići) koji su takođe I2a1b1 Dinaric South i kod Dapčevića se radi o porodici sa genetski jasnim srpskim porijeklom, gdje se srpski genetski marker I2a1b1 Dinaric South poklapa sa porodičnim predanjem. Božović iz Stijene Piperske tako po predanju vode porijeklo od kapetana Gojka koji je do pada Despotovine živio u Pirotu, a nakon toga se doseljava u Brda.

Jasan je je ovaj povratni talas migracija Srba u drugoj polovini 15. vijeka iz istočnih krajeva srpske države ka matičnim oblastima Crnoj Gori i Hercegovini.

Isto tako je u genetskom smislu jasno dvojno ili čak trojno porijeklo stanovništva Crne Gore (ne i stare Hercegovine, koja je od ranog srednjeg vijeka bila isključivo srpska) u genetskom smislu o čemu sam i ranije pisao. Jasna su tri sloja: najstariji sloj romansko-vlaški (E1b, R1b, J2a), zatim zetsko-slovenski (R1a, I2a1b1 Dinaric North), srpski (I2a1b1 Dinaric South) i na kraju opciono arbanaški (J2b).

Erdeljanović je u svojoj studiji Stara Crna Gora jasno uočio ove slojeve, pa je dao i procentualne udjele za četiri plemena (Njeguši, Ćelići, Cuce i Cetinjani). U svim tim plemenima srpsko stanovništvo dominira, ali je značajan procenat i nesrpskog.

Njeguši, Ćeklići i Cuce recimo imaju oko 70 % stanovništva srpskog porijekla, a Cetinjani oko 50 %. S obzirom da su ova prva tri plemena na samoj zapadnoj granici zetskog dijalekta, a da su Cetinjani dublje u zoni tog istog dijalekta jasna je cijela priča oko porijekla stanovništva.

Jedino zasad genetsko istraživanje za Crnu Goru, ali na velikom uzorku od 404 pojedinca dalo je sledeće rezultate:


I2a_ 30%
E1b_ 27%
R1b_9%
R1a_8%
I1_ 6%
J2a_ 5%
J2b_ 4%
G2a_ 3%
Q_2%
I2b_ 2%
L_ 1%
N _1%
H _1%
J1_1%

U skladu sa ovim gore može se zaključiti sledeća struktura današnjeg stanovništva Crne Gore:

Srbi- 28% (I2a Dinaric South + dio I1)
Sloveni Starozećani- 13% (R1a+ I2a Dinaric North)
Starobalkanski miks(Vlasi, Romani, Grci)- 44% (E1b+J2a+R1b+G2a)
Germani (Normani, Goti)- 5% (dio I1+I2b)
Šiptari- 4% (J2b)
Ostalo-6% (N+H+L+J1*Q)

Jasno je da je u stanovništvu današnje Crne Gore u mnogo većem procentu prisutan balkanski supstrat u odnosu na stanovništvo susjedne Hercegovine, Bosne ili Srbije. Objašnjenje bi moglo da bude u nešto jačoj vizantijskoj sferi uticaja u srednjovjekovnoj Duklji nego što je to bio slučaj u susjednim srpskim zemljama. Zona ta dva supstrata slovenskog i balkanskog u dobroj mjeri se podudara sa dijalekatskom granicom u Crnoj Gori (istočnohercegovački (slovenski) dijalekat na zapadu i zetski (sa balkanskim uticajima) na istoku).

 

[Kor]

Svaka cast, investigator!

U dosta istorijskih svedocenja se spominje ta migracija iz istocnih srpskih predela prema Crnoj Gori. Dosta cesto se radilo o pripadnicima vlastele.

Ja sam svojevremeno racunao odnos Din-N i S u CG i dosao sam do zakljucka da je on priblizno slican odnosu koji je u Srbiji. To jeste, Din-N cini oko 1/3 Din populacije kako u CG tako i u Srbiji.

Ti stavljas sve R1a+ I2a Dinaric North u kategoriju koja nema direktnu vezu sa Srbima. Ja bi tu bio malo skeptican. Misljenja sam da je medju dominantnim Din-S sa Srbima dosao i deo R1a Z280+ i to verovatno u obimu od 10-20% populacije. Sa druge strane, Din-N lako mogu da budu deo bugarskih migracija. Za sada nemamo dovoljno podataka da donesemo konacni zakljucak ali se neke stvari vec nadziru.

Isto tako, uticaj onoga sto ti nazivas starobalkanskim supstratom iz CG se migracijama delom prosirio i na Hercegovinu, tako da je tamo donekle izmenjena geneticka slika u odnosu na vreme pre Osmanlija.

 

[Lesandar]

Jasno je da je u stanovništvu današnje Crne Gore u mnogo većem procentu prisutan balkanski supstrat u odnosu na stanovništvo susjedne Hercegovine, Bosne ili Srbije. Objašnjenje bi moglo da bude u nešto jačoj vizantijskoj sferi uticaja u srednjovjekovnoj Duklji nego što je to bio slučaj u susjednim srpskim zemljama. Zona ta dva supstrata slovenskog i balkanskog u dobroj mjeri se podudara sa dijalekatskom granicom u Crnoj Gori (istočnohercegovački (slovenski) dijalekat na zapadu i zetski (sa balkanskim uticajima) na istoku).

Ja bih bio malo oprezniji sa "balkanskim substratom", Podgorica je do skora bila lijepa arnautska kasaba a pre toga je bila rodno mesto Stefana Nemanje.

 

[velke712]

имајте у виду да је велики део србских племићких породица мењао презимена после најезде турака, многи су били славни и сахранили су велики број турака, њих су турци нарочито тражили, да их помуслимане или поубијају, народ их је скривао или су се селили у босну под другим презименима а неки су отишли и далеко у европу, неки чак и у русију.

 

[investigator]

имајте у виду да је велики део србских племићких породица мењао презимена после најезде турака, многи су били славни и сахранили су велики број турака, њих су турци нарочито тражили, да их помуслимане или поубијају, народ их је скривао или су се селили у босну под другим презименима а неки су отишли и далеко у европу, неки чак и у русију.

Mislim da se dobar dio srpskog plemstva priklonio Turcima poslije pada Despotovine, neki sasvim vjerovatno i ranije. Bakići su naprimjer prvo bili turski saveznici pa su prešli Ugrima. Zapravo je postojalo srpsko-tursko zlatno doba nekih 140 godina od 1459. do 1594. Srbi su ratovali zajedno sa Turcima, dobijali potvrdu starih plemićkih posjeda, pogotovo u Hercegovini (Vlastelinovići, Vladisavići, Zotovići, Hrabreni-Miloradovići), napredovali u turskom državnom aparatu (Sokolovići i drugi), obnovili pećku Patrijaršiju i generalno živjeli u povlašćenom vlaškom statusu. Proces islamizacije nije bio nasilan, već dobrovoljan, shvatao se kao nešto što pomaže da se uspije u životu (kao učlanjenje u Savez Komunista), u istoj familiji je bilo i rođene braće koji su bili i muslimani i hrišćani, a antagonizam i mržnja između njih uopšte nije bila izražena. Najviši turski dostojanstvenici tog perioda su bili Srbi, stvorivši u Carigradu nešto što bi se moglo nazvati srpskim lobijem. Na terenu kući ratovali su sa svojim sunarodnicima protiv Mađara, Hrvata i Mlečana.

Nekoliko događaja iz 1590-tih okončao je tu idilu. Hasan Paša Predojević, hercegovački Srbin koji je uglavnom ratovao sa svojim Srbima protiv Austrijanaca zauzeo je Bihać 1592., krenuo je zatim na Sisak 1593. ali nije uspio i sam se udavio tom prilikom. Taj poraz Turaka pod Siskom kao i još neke pobjede Austrijanaca pobudile su kod Srba težnju za ustankom protiv Turaka koji je i izbio već 1594. u Banatu. Vodio ga je vladika vršački Teodor, ustanici su na zastavama nosili ikone svetog Save. Ustanak je slomljen, sveti vladika Teodor je živ odran, a Sinan Paša je na Vračaru spalio mošti svetog Save. Sa spaljivanjem moštiju svetog Save završeno je simbolično i suštinski savezništvo Srba i Turaka. Vjerovatno da su slabi turski vojni rezultati i stagnacija na ratištima u drugoj polovini 16. vijeka pripremili klimu za ovaj razlaz, jer ni janjičari više nisu imali bogat plijen pa su počeli da maltretiraju hrišćane.

Još nekih stotinjak godina poslije toga tj. do seobe 1689. Srbi su kako tako tavorili sa Turcima. I dalje, pogotovo u Hercegovini imamo plemićke porodice koje su ostale pravoslavne, ali je to već rijetkost. I ako su ostale izložene su pritisku i zulumu (Vladislavići u Gacku). Oni koji se u tom periodu nisu poturčili morali su da bježe ili u Primorje, ili na Zapad ili u Rusiju. Pojačava se antagonizam između jednokrvnih Srba hrišćana i muslimana. Da bi zaustavili odliv stanovništva u islam dolazi do onoga što Njegoš naziva u Gorskom vijencu istragom poturica, ukratko nastoji se odvojiti uslovno rečeno zdrav dio stanovništva od bolesnog i prelomiti u glavi da to jednostavno više nisu braća. To je ujedno i glavna dilema vladike Danila u Gorskom vijencu. Pitanje pripadnosti hrišćanstvu ili islamu postaje pitanje života i smrti. Nema više u tom periodu vezira Srba koji grade crkve svojim majkama hrišćankama, nema više spiskova sa imenima: Alija, sin Nikolin i slično. Od tada pa nadalje postoje Turci i postoje Srbi. Nema Srba islamske vjere u svijesti našeg naroda.

 

[Isus33]

Znam za jedan primjer srpsko-muslimanskih rodjackih veza iz novijeg doba gdje muslimanski dio porodice nije izgubio svijest o svom srpskom porijeklu kao sto ni srpski dio nije odbacio svoje muslimanske rodjake. U pitanju je muslimanska porodica Rapa iz sela Kaljine, opstina Sokolac u sarajevskom regionu. Oni tacno znaju svoju geneologiju do svog prvog pretka koji je presao na islam negdje vjerovatno u XVIII vijeku i koji potice iz jedne od najvecih i najstarijih srpskih porodica sarajevskog regiona Rajica iz sela Vrhovine i Kalauzovici (takodje opstina Sololac). Oni su navodno nosili to prezime jos prije dolaska Turaka u Bosnu. Rajici i Rape su se smatrali rodjacima a kao najbolji dokaz za to navodi se cinjenica da zene iz porodice Rapa nisu pokrivale zarovima lice pred muskarcima iz porodice Rajic a prema muslimanskim zakonima vidjeti lice zene moze samo onaj muskarac koji je u srodstvu sa zenom. To je ipak vazilo u neko malo starije vrijeme, prije drugog svjetskog rata. Neznam kako je stanje sada i kakvi su odnosi medju njima.

 

[svarozic]

Znam za jedan primjer srpsko-muslimanskih rodjackih veza iz novijeg doba gdje muslimanski dio porodice nije izgubio svijest o svom srpskom porijeklu kao sto ni srpski dio nije odbacio svoje muslimanske rodjake. U pitanju je muslimanska porodica Rapa iz sela Kaljine, opstina Sokolac u sarajevskom regionu. Oni tacno znaju svoju geneologiju do svog prvog pretka koji je presao na islam negdje vjerovatno u XVIII vijeku i koji potice iz jedne od najvecih i najstarijih srpskih porodica sarajevskog regiona Rajica iz sela Vrhovine i Kalauzovici (takodje opstina Sololac). Oni su navodno nosili to prezime jos prije dolaska Turaka u Bosnu. Rajici i Rape su se smatrali rodjacima a kao najbolji dokaz za to navodi se cinjenica da zene iz porodice Rapa nisu pokrivale zarovima lice pred muskarcima iz porodice Rajic a prema muslimanskim zakonima vidjeti lice zene moze samo onaj muskarac koji je u srodstvu sa zenom. To je ipak vazilo u neko malo starije vrijeme, prije drugog svjetskog rata. Neznam kako je stanje sada i kakvi su odnosi medju njima.

Neki moji poznanici sa Sokoca kažu da i Halid Bešlić zna svoje srpsko porijeklo, ja mislim da je on iz sela Košutica... inače jedini muslimanski pjevač koji je gore pjevao i cijene ga ljudi... u stvari gore i slabo koji srpski pjevač ide, jer ko god da pjeva bude neki belaj

 

[Kor]

Da budemo iskreni, veliki deo balkanskih muslimana je upoznat sa svojim poreklom ali je to tema o kojoj oni vrlo nerado govore. U principu, kada se dobro upoznate sa nekim muslimanom i kada tema krene o ovim stvarima, on ce vam dati neke (uglavnom blede) informacije koje govore da je taj i taj pre toliko i toliko godina presao na islam. Upravo zbog postojanja takve svesti njihova danasnja nacionalna politika vise ne odrice njihovo poreklo, vec je prvenstveno koncentrisana na to da se to poreklo sto vise udalji od srpskog.

Zbog toga danas imamo one price o Bogumilima, Ilirima, Gotima i ne znam kome sve jos. Da nije bilo planova AU na Balkanu i da srpska drzava i crkva nisu pokazivali aroganciju prema muslimanima danas bi oni pripadali srpskom etnickom korpusu, kao sto recimo u Albaniji nema sustinske razlike medju Albancima u odnosu na njihovu religioznu pripadnost.

Verujem da ce se u okviru ove teme pojaviti dosta svedocanstava o poreklu pojedinih muhamedanskih porodica na Balkanu.

 

[investigator]

Da budemo iskreni, veliki deo balkanskih muslimana je upoznat sa svojim poreklom ali je to tema o kojoj oni vrlo nerado govore.

Naravno da nerado govore jer potiču od onih koji su žargonski rečeno prodali vjeru za večeru. Stvar je prosta, prelazak na islam je značio napredak u svakom smislu (materijalistički gledano) i pojedini oportunisti su to iskoristili. Od tih oportunista vidimo nastala je jedna nacija koja nema nijedan drugi atribut nacije sem tog trenutnog oportunističkog opredeljenja svojih predaka. Povlačim paralelelu s komunistima iako izgleda iskarikirano, ali u konačnici mu dođe isto. Zamislite da je recimo Sovjetski Savez i ideja komunizma preživjela u svijetu, i da su srpski komunisti koji su već umjesto pravoslavlja prihvatili komunizam (jer je učlanjenje u partiju donosilo privilegije) počeli da se nazivaju Srbima komunistima, ali da bi bili što bliži Sovjetskom Savezu nazivali su se i Sovjetima. Ime Srbin sve više izbjegavaju jer ne žele da imaju išta zajedničko sa pravoslavnim Srbima koji su građani drugog reda. Propada Sovjetski Savez i nema više logike da se zovu Sovjeti, ne podnose ime Srbin pa se ne zovu ni Srbima, ostaje im samo naziv Komunist koji počinju da pišu velikim slovom i to im neko vrijeme biva jedina odrednica. Međutim uviđaju da komunista ima širom svijeta i smatraju da trebaju nekako jasnije da se definišu. S obzirom da su silom prilika ostali najviše prisutni u Vojvodini (Vojvodinu uzimam samo kao primjer) i da su tamo imali većinu, počinju da se nazivaju Vojvođanima, oslanjajući se identitetski na komunističku vlast u Vojvodini do jogurt revolucije. Ostale građane Vojvodine smatraju doduše takođe Vojvođanima. čak pokušavaju da im nametnu zajednički Vojvođanski identitet, ali u tome ne uspjevaju. U analizi Vojvođanske istorije ne idu suviše daleko, odriču joj srpki predznak, proglašenje Vojvodstva 1848. smatraju začetkom Vojvođanske revolucionarne svijesti, propagiraju ideje da se vojvođanska nacionalna svijest pojavila još kod države Gepida koji su vladali tim krajevima, koji su uzgred bili maltretirani od okruženja prvenstveno zbog svojih još tada komunističkih opredeljenja (porijeklo Vojvođana komunista od Gepida dokazuju genetska istraživanja). Svojevremeno učlanjenje svojih predaka u Partiju sve se manje pominje, smatra se da su svi morali biti rođeni kao komunisti jer mu to dođe prirodno. Nakon što im projekat pretvaranja svih građana Vojvodine u Vojvođane nije uspio (to bi bila prva faza, druga je da svi postanu i komunisti) zaokružuju priču tvrdnjom da je Vojvođanin jednako komunista i pokušavaju da ostvare punu vlast obezbjeđenjem proste "demokratske" većine jedan čovjek jedan glas i klasičnim sistemom preglasavanja.

Ukratko ova nadrealna priča o Vojvodini je realna priča o genezi "Bošnjaka"...Nadam se da vojvođanski nacionalisti neće ukrasti ideju.

 

[Isus33]

Moram ovdje staviti ovu misao Mese Selimovica.

"A mi nismo ničiji, uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Zar je onda čudno što smo siromašni? Stoljećima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ni tko smo, zaboravljamo već da nešto i hoćemo, drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoje nemamo, mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo, najtužniji vilajet na svijetu, najnesretniji ljudi na svijetu, gubimo svoje lice a tuđe ne možemo da primimo, otkinuti a neprihvaćeni, strani svakome i onima čiji smo rod, i onima koji nas u rod ne primaju. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, svakome na udaru, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije, kao na grebenu. Sila nam je dosadila, i od nevolje smo stvorili vrlinu: postali smo pametni iz prkosa.

Šta smo onda mi? Lude? Nesrećnici? Najzamršeniji ljudi na svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama. Do jučer smo bili ono što želimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kamo da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog rješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje. A sve se plaća, pa i ova ljubav."

 

[Kor]

Spojler

Naravno da nerado govore jer potiču od onih koji su žargonski rečeno prodali vjeru za večeru. Stvar je prosta, prelazak na islam je značio napredak u svakom smislu (materijalistički gledano) i pojedini oportunisti su to iskoristili. Od tih oportunista vidimo nastala je jedna nacija koja nema nijedan drugi atribut nacije sem tog trenutnog oportunističkog opredeljenja svojih predaka. Povlačim paralelelu s komunistima iako izgleda iskarikirano, ali u konačnici mu dođe isto. Zamislite da je recimo Sovjetski Savez i ideja komunizma preživjela u svijetu, i da su srpski komunisti koji su već umjesto pravoslavlja prihvatili komunizam (jer je učlanjenje u partiju donosilo privilegije) počeli da se nazivaju Srbima komunistima, ali da bi bili što bliži Sovjetskom Savezu nazivali su se i Sovjetima. Ime Srbin sve više izbjegavaju jer ne žele da imaju išta zajedničko sa pravoslavnim Srbima koji su građani drugog reda. Propada Sovjetski Savez i nema više logike da se zovu Sovjeti, ne podnose ime Srbin pa se ne zovu ni Srbima, ostaje im samo naziv Komunist koji počinju da pišu velikim slovom i to im neko vrijeme biva jedina odrednica. Međutim uviđaju da komunista ima širom svijeta i smatraju da trebaju nekako jasnije da se definišu. S obzirom da su silom prilika ostali najviše prisutni u Vojvodini (Vojvodinu uzimam samo kao primjer) i da su tamo imali većinu, počinju da se nazivaju Vojvođanima, oslanjajući se identitetski na komunističku vlast u Vojvodini do jogurt revolucije. Ostale građane Vojvodine smatraju doduše takođe Vojvođanima. čak pokušavaju da im nametnu zajednički Vojvođanski identitet, ali u tome ne uspjevaju. U analizi Vojvođanske istorije ne idu suviše daleko, odriču joj srpki predznak, proglašenje Vojvodstva 1848. smatraju začetkom Vojvođanske revolucionarne svijesti, propagiraju ideje da se vojvođanska nacionalna svijest pojavila još kod države Gepida koji su vladali tim krajevima, koji su uzgred bili maltretirani od okruženja prvenstveno zbog svojih još tada komunističkih opredeljenja (porijeklo Vojvođana komunista od Gepida dokazuju genetska istraživanja). Svojevremeno učlanjenje svojih predaka u Partiju sve se manje pominje, smatra se da su svi morali biti rođeni kao komunisti jer mu to dođe prirodno. Nakon što im projekat pretvaranja svih građana Vojvodine u Vojvođane nije uspio (to bi bila prva faza, druga je da svi postanu i komunisti) zaokružuju priču tvrdnjom da je Vojvođanin jednako komunista i pokušavaju da ostvare punu vlast obezbjeđenjem proste "demokratske" većine jedan čovjek jedan glas i klasičnim sistemom preglasavanja.

Ukratko ova nadrealna priča o Vojvodini je realna priča o genezi "Bošnjaka"...Nadam se da vojvođanski nacionalisti neće ukrasti ideju.

Slicno je sa recimo novopecenom crnogorskom nacijom. Zasto novopecenom? Pa zato sto nije bilo vecih Srba od onih u Crnoj Gori. Treba procitati stare knjige i videti sta Crnogorci pisu o sebi i na koji nacin. Kralj Nikola je srbovao vise nego svi srpski kraljevi zajedno. I treba biti iskren i reci da se Srbija ogresila o Nikolu. Medjutim, da li je to razlog da se stvara nova nacija? Onda bi prakticno svaka politicka struja u danasnjoj Srbiji trebala da oformi svoju naciju posto su koreni crnogorske nacije upravo politicke a ne versko/etnicko/kulturalne prirode. Plus ona direktiva iz Drezdena da se formiraju nove nacije.

Istina je da se predci balkanskih muslimana mahom zbog oportunistickog razmisljanja pojedinaca presli na islam da bi na taj nacin "profitirali" u odnosu na one koji to nisu uradili. Tim vise, prelazak na islam uopste nije bio nasilan. Onaj ko je prelazio na islam mogao je da racuna sa manjim porezima, mestom u drzavnom aparatu, karijernom rastu i sl.... upravo sve ono sto ti navodis za komunizam.
Paralela sa komunizmom je dobra posto je i islam kao i komunizam bio ideologija u sluzbi velmoza (kao i hriscanstvo, uostalom). Upravo je komunizam pokazao koliko su Srbi kao narod alavi na stvari koje smo spominjali u vezi poturcenja.


Koliko god da se mi busamo u prsa kako smo moralni i jaki, istorija nam pokazuje da smo vrlo alavi i skloni izdaji zarad licne koristi.

 

[Kor]

Spojler

Moram ovdje staviti ovu misao Mese Selimovica.

"A mi nismo ničiji, uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Zar je onda čudno što smo siromašni? Stoljećima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ni tko smo, zaboravljamo već da nešto i hoćemo, drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoje nemamo, mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo, najtužniji vilajet na svijetu, najnesretniji ljudi na svijetu, gubimo svoje lice a tuđe ne možemo da primimo, otkinuti a neprihvaćeni, strani svakome i onima čiji smo rod, i onima koji nas u rod ne primaju. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, svakome na udaru, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije, kao na grebenu. Sila nam je dosadila, i od nevolje smo stvorili vrlinu: postali smo pametni iz prkosa.

Šta smo onda mi? Lude? Nesrećnici? Najzamršeniji ljudi na svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama. Do jučer smo bili ono što želimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kamo da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog rješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje. A sve se plaća, pa i ova ljubav."

Imali smo mi ovde "tumace" tih reci koji su nas uveravali da Mesa nije pisato to sto ti mislis vec nesto sasvim deseto