Гверо/Гверић
Изгледа да је матично село Гвера било код Доњих Пеуља, где се налазио истоимени засеок. Била је то јака задруга која је 1840-их бројала 73 чељади. (Порекло презимена село Главица, Гламоч, 1920/21). Седам узастопних година их је тукао град (лед) те се раселили на разне стране.
За Гвере из Главице код Гламоча стоји да су се раније презивали Милишић. До промене имена морало је доћи најкасније половином 18. века.
Постоји породично предање о наводном италијанском пореклу (Гвера/Гверини) о чему је писао и поп Накићеновић, преко Млетачке везе, али генетске анализе су показале чисто словенско, српско порекло. Забележене су Гвере у Црној Гори и Далмацији још од средњег века, али је упитно имају ли везе са данашњим Гверама.
Што се тиче Гверића, они припадају истом братству. Први помен Гверића се, за сада, налази на списку елитне коњице која је деловала у Далмацији 1740. у јединици Луја Детрика. Занимљиво, за те Гвериће стоји да су из Удина у Италији. Већ 1760-их, исто има Гверића, овог пута из Истре, у јединици Пасквалија.
Гверићи се највише повезују са Дрнишом и Врликом (село Виналић, крај извора Цетине). У Врлици се 1777. Ката Гверић удала за Гргура Вранчића. Данас у Хрватској има Гверића католика, иако они по сопственом признању не знају о свом пореклу.