Класична генеалогија (порекло породица)

Хехехе, нисам приметио да ми је познато презимеz:lol: Барем у Србији није познато...

Него, видим да си ми набројао нека племена, али ја немам појма из ког су племена моји Јововићи. Знам да потичу из Никшића или околине. Да л' ми можеш растумачити које је то племе и да ли је оригинално из Никшића или су се ту некад доселили.
 
investigator:
Pošto mi je dosta ljudi pisalo ovih dana sa pitanjima o pojedinim regionima, našao sam spisak oblasti koje su obrađivali Cvijićevi učenici i saradnici u okviru edicije Naselja Srpskih Zemalja

Насеља српских земаља (књига 1) - СЕЗ (књига IV)
Београд 1902., 80, CCXXXVI, страна 497, Атлас књ. 1.
- Д-р Јован Цвијић - Антропогеографски проблеми Балканског Полуострва
- Јован Ердељановић - Доње Драгачево
- Петар Мркоњић - Средње Полимље и Потарје
- Светозар Томић - Дробњак

Насеља српских земаља (књига 2) - СЕЗ (књига V)
Београд 1903., 80, III, страна 1927, Атлас књ. II
- Радомир М. Илић - О Љубићским селима
- Риста Т. Николић - Врањска Пчиња
- Љубомир Јовановић - Млава
- Тодор М. Бушетић - Левач
- Поп Богдан Лалевић и Иван Протић - Васојевићи у Црногорској граници
- Поп Стјепо Трифковић - Вишеградски Стари Влах
- Јефто Дедијер - Билећке Рудине
- Риста Т. Николић - Околина Београда
- Обрен Ђурић - Козлић, Шума, Површ и Зупци у Херцеговини

Насеља српских земаља (књига 3) - СЕЗ (књига VI)
Београд 1905., 80, VIII, страна 864, Атлас књ. III.
- Риста Т. Николић - Пољаница и Клисура
- Станоје М. Мијатовић - Темнић
- Светозар Томић - Скопска Црна Гора
- Радомир М. Илић - Ибар
- Поп Богдан Лалевић и Иван Протић - Васојевићи у Турској граници
- Милан Т. Ракић - Качер

Насеља српских земаља (књига 4) - СЕЗ (књига VIII)
Београд 1907., 80, IX, страна 1084 са (6+11 скица у тексту), Атлас књ. IV.
- Д-р Јова Ердељановић - Кучи, племе у Црној Гори
- Љубомир Павловић - Колубара и Подгорина

Насеља српских земаља (књига 5) - СЕЗ (књига XI)
Београд 1908., 80, VII, страна 538 (са 6 скица у тексту), Атлас књ. V.
- Поп Стјепо и Владимир Трифковић - Сарајевска околина
- Коста Јовановић - Горње Драгачево

Насеља српских земаља (књига 6) - СЕЗ (књига XII)
Београд 1909., 80, VII, страна 538 (са 6 скица у тексту), Атлас књ. VI.
- Јевто Дедијер - Херцеговина
- Д-р Јова Ердељановић - Братоножићи

Насеља српских земаља (књига 7) - СЕЗ (књига XV)
Београд 1911., 80, VI, страна 835 (са 40 скица и једном картом)
- Тодор Радивојевић - Лепеница
- Андрија Јовићевић - Ријечка нахија (у Црној Гори)

Насеља српских земаља (књига 8) - СЕЗ (књига XVIII)
Београд 1912., 80, VI, страна 677 (са 2 карте, 6 скица и 34 фотографије)
- Риста Николић - Крајиште и Власина
- Љубомир Павловић - Антропогеографија Ваљевске Тамнаве

Насеља српских земаља (књига 9) - СЕЗ (књига XX)
Београд 1913., 80, страна 936 (са 42 скице у тексту и 18 скица ван текста)
- Маринко Т. Станојевић - Заглавак (тимочки округ)
- Поп Саво Накићеновић - Бока
- Боривоје Ж. Милојевић - Рађевина и Јадар

Насеља и порекло становништва (књига 10) - СЕЗ (књига XXI)
Београд 1921., 80, II, страна 587 (са 7 скица у тексту и са 22 скице, 1 картом и 20 фотографија у прилогу)
- Боривоје Ж. Милојевић - Јужна Македонија
- Михајло Драгић - Гружа
- Андрија Јовићевић - Плавско-Гусињска Област, Полимље, Велика и Шекулар

Насеља и порекло становништва (књига 11) - СЕЗ (књига XXIII)
Београд 1922., 80, страна 284 (са 9 скица у тексту, 1 картом и 16 фотографија у прилогу)
- Андрија Јовановић - Црногорско Приморје и Крајина
- Д-р Никола Звонимир Бјеловучић - Полуострво Рат (Пељешац)

Насеља и порекло становништва (књига 12) - СЕЗ (књига XXIV)
Београд 1922., 80, страна 96 (са картом у прилогу)
- Јован Цвијић - Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице

Насеља и порекло становништва (књига 13) - СЕЗ (књига XXV)
Београд 1923., 80, страна 435 (са 8 скица у тексту и 6 фотографија у прилогу)
- Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље
- Петар Рађеновић - Села парохије Крњеуше у Босни (код Петровца)
- Боривоје М. Дробњаковић - Јасеница

Насеља и порекло становништва (књига 14) - СЕЗ (књига XXVI)
Београд 1924., 80 (са 1 картом)
- Д-р Мита Костић - Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија

Насеља и порекло становништва (књига 15) - СЕЗ (књига XXVII)
Београд 1923., 80, страна 366 (са 2 карте)
- Андрија Јовановић - Малесија
- Петар Шобајић - Бјелопавлићи и Пјешивци

Насеља и порекло становништва (књига 16) - СЕЗ (књига XXVIII)
Суботица 1923., 80, страна 158
- Д-р Алекса Ивић - Миграција Срба у Хрватску током 16, 17 и 18 столећа

Насеља и порекло становништва (књига 17) - СЕЗ (књига XXIX)
Земун 1924., 80, страна 560
- Д-р Петар С. Јовановић - Бања
- Војислав Радовановић - Тиквеш и Рајац

Насеља и порекло становништва (књига 18) - СЕЗ (књига XXX)
Љубљана 1924., 80, страна 213 (и 1 карта)
- Д-р Јосип Мал - Ускочке сеобе и Словеначке Покрајине. Повест насеобина с културно-историским приказом

Насеља и порекло становништва (књига 19) - СЕЗ (књига XXXIV)
Земун 1925., 80, страна 502 (са 21 скицом, 1 картом и 16 фотографија)
- Љубомир Павловић - Ужичка Црна Гора
- Д-р Боривоје Дробњаковић - Смедеревско Подунавље и Јасеница
- Љубомир Мићић - Златибор

Насеља и порекло становништва (књига 20) - СЕЗ (књига XXXV)
Београд 1925., 80, страна 724 (са 14 скица, 2 карте и 24 фотографије у прилогу)
- Тома Смиљанић - Мијаци, Горња Река и Мавровско Поље
- Петар Рађеновић - Бјеласко Поље и Бравско
- Милан Карановић - Поуње у Босанској Крајини

Насеља и порекло становништва (књига 21) - СЕЗ (књига XXXVI)
Суботица 1926., 80, страна 228
- Д-р Алекса Ивић - Миграција Срба у Славонију током 16, 17, и 18 столећа

Насеља и порекло становништва (књига 22) - СЕЗ (књига XXXVII)
Београд 1926., 80, VI, страна 656
- Д-р Тих. Р. Ђорђевић - Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе Књаза Милоша (1815-1839)

Насеља и порекло становништва (књига 23) - СЕЗ (књига XXXVIII)
Београд 1926., 80, страна 604
- Д-р Илија Синдик - Дубровник и околина
- Луцијан Марчић - Антропогеографска испитивања по северо-далматинским острвима (Раб, Паг и Вир)
- Андрија Јовичевић - Зета и Љешкопоље

Насеља и порекло становништва (књига 24) - СЕЗ (књига XXXIX)
Београд 1926., 80, страна 891 (са 7 фотографија и 5 карата у прилогу и са 3 скице у тексту)
- Д-р Јован Ердељановић - Стара Црна Гора. Етничка прошлост и формирање црногорских племена

Насеља и порекло становништва (књига 25) - СЕЗ (књига XLIII)
Београд 1928., 80, XI, страна 779 (са 14 фотографија и 2 карте у прилогу)
- Мих. Миладиновић - Пожаревачка Морава
- Д-р Миленко С. Филиповић - Височка Нахија

Насеља и порекло становништва (књига 26) - СЕЗ (књига XLVI)
Београд 1930., 80, XI, страна 835 (са 18 скица у тексту и са 18 фотографија, 18 планова и скица и 8 карата у прилогу)
- Д-р Боривоје Дробњаковић - Космај
- Станоје Мијатовић - Ресава
- Милан Карановић - Саничка Жупа
- Љубомир Павловић - Соколска Нахија
- Луцијан Марчић - Задарска и Шибенска Острва
- Д-р Миленко С. Филиповић - Боровица
- Д-р Миленко С. Филиповић - Вогошћа и Биоча у Босни

Насеља и порекло становништва (књига 27) - СЕЗ (књига XLVII)
Београд 1930., 80, XI, страна 312 (са картом испитиване области у прилогу)
- Тодор Радивојевић - Насеља у Лепеници

Насеља и порекло становништва (књига 28) - СЕЗ (књига LI)
1935.
- Урошевић Атанасије - Горња Морава и Изморник
- Јовановић Петар - Порече
- Смиљанић Тома - Кичевија
- Филиповић Миленко - Северна Велешка села

Насеља и порекло становништва (књига 29) - СЕЗ (књига LV)
1940.
- Јовановић Коста - Неготинска крајина и Кључ
- Станојевић Маринко - Тимок

Насеља и порекло становништва (књига 30) - СЕЗ (књига LVI)
1948.
- Мијатовић Станоје - Белица
- Павловић Радослав - Подибар и Гокчаница
- Рађеновић Петар - Унац

Насеља и порекло становништва (књига 31) - СЕЗ (књига LIX)
1949.
- Петровић Петар - Шумадиска Колубара
- Томић Светозар - Бањани
- Томић Светозар - Пива и Пивљани

Насеља и порекло становништва (књига 32) - СЕЗ (књига LX)
1951.
- Урошевић Атанасије - Новобрдска Крива Река
- Филиповић Миленко - Гласинац
- Трифуноски Јован - Качаничка клисура

Насеља и порекло становништва (књига 33) - СЕЗ (књига LXII)

- Трифуноски Јован - Кумановско-Прешевска Црна Гора

Насеља и порекло становништва (књига 34) - СЕЗ (књига LXVII)
1954.
- Шобајић Петар - Дабарско поље у Херцеговини
- Лутовац Милисав - Ибарски Колашин
- Костић Михајло - Коритница
- Трифуноски Јован - Скопски Дервен

Насеља и порекло становништва (књига 35) - СЕЗ (књига LXIX)
1955.
- Филиповић Миленко - Рама у Босни
- Лутовац Милисав - Гора и Опоље
- Трифуноски Јован - Сеоска насеља Скопског поља

Насеља и порекло становништва (књига 36) - СЕЗ (књига LXXIV)
1960.
- Рубић Иво - Подријетло становништва отока Шолте
- Барјактаровић Мирко - Ругова
- Ђурић Владимир - Промене у насељима у ФНР Југославији

Насеља и порекло становништва (књига 37) - СЕЗ (књига LXXV)
1960.
- Филиповић Миленко - Таково
- Лутовац Милисав - Рожаје и Штавица

Насеља и порекло становништва (књига 38) - СЕЗ (књига LXXVII)
1964.
- Трифуноски Јован - Горња Пчиња

Насеља и порекло становништва (књига 39) - СЕЗ (књига LXXVIII)
1964.
- Урошевић Атанасије - Косово

Насеља и порекло становништва (књига 40) - СЕЗ (књига LXXXI)
1967.
- Лутовац Милисав - Бихор и Корита

Насеља и порекло становништва (књига 41) - СЕЗ (књига LXXXVIII)
1975.
- Николић-Стојановић Видосава - Рађевина и Јадар у необрађеним рукописима Цвијићевих сарадника

Насеља и порекло становништва (књига 42) - СЕЗ (књига )
Kliknite za proširenje...

Evo jos neke knjige:
- Tatomir Vukanovic - Drenica, 1934.

-Milenko.S. Filipovic - Majevica, 1969.

-Petar Sobajic - Dabarsko Polje u Hercegovini, 1952.

-Atanasije Urosevic - Sarplaninska Zupa Sirinic, 1938.

-Jovo Medojevic- Muslimani u bjelopoljskom kraju, 1477-2002.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kovač:
Koja je svrha toga znato kojoj se genetskoj halogrupi pripada?
I da li se u brakovima supružnika različitih halotipa radjaju deca različitih grupa?
Kliknite za proširenje...
Muška deca nose haplogrupu oca, ženska majke. Ali isto tako nose zapis ko su im otac i majka.

Sva muška deca jednog oca imaju istu haplogrupu. I svi njihovi muški potomci. Isto je sa ženama.
 
Poslednja izmena:
Lesandar:
Muška deca nose haplogrupu oca, ženska majke. Ali isto tako nose zapis ko su im otac i majka.

Sva muška deca jednog oca imaju istu haplogrupu. I svi njihovi muški potomci. Isto je sa ženama.
Kliknite za proširenje...

Hvala na objašnjenju.Očigledno je da sam totaln laik.Ali me interesuje ovo.
Takodje me interesuje koja je svrha toga da znamo kojoj halogrupi pripadamo?
 
Kovač:
Hvala na objašnjenju.Očigledno je da sam totaln laik.Ali me interesuje ovo.
Takodje me interesuje koja je svrha toga da znamo kojoj halogrupi pripadamo?
Kliknite za proširenje...

Svrha je očigledna, kao egzaktni dodatak genealogiji, inače sve je počelo sa težnjom za otkrivanjem urođenih genetskih bolesti i tu se daleko otišlo ( što se iz nekoliko razloga ne pominje, jedan je etika, drugi je taj što nije komercijalno zanimljivo korisnicima već lekarima, itd..) kao i sa težnjom da se pronađe egzaktan način za utvrđivanje očinstva ( pošto je prethodni bio manjkav), što je opet potrebno sudskim organima.

Преварант:
Кад смо већ код Цвијића,чини ми се да је он Србе делио на моравске и динарске.Које хаплогрупе су ти моравски?
Kliknite za proširenje...

To je malo teže pitanje jer on ima drugačiju, ne ovako simplifikovanu podelu. U dolinama velikih reka naselili su se slovenski zemljoradnici kojima je preovlađivala haplogrupa R1a. Ali ,to je stvar pre nego što je uveden autobus.
 
Poslednja izmena:
investigator:
Za oblasti koje su analizirane, obrađena su sva sela...Ostalo je doduše i nekih oblasti koje nisu obrađene.
Kliknite za proširenje...

Није баш тако. Овај Дедијер у 6. књизи очито није лепо одрадио свој посао. Село Завршје уопште није обрадио, а Јововиће ни споменуо није.
 
gepard393:
Није баш тако. Овај Дедијер у 6. књизи очито није лепо одрадио свој посао. Село Завршје уопште није обрадио, а Јововиће ни споменуо није.
Kliknite za proširenje...

Hercegovina je obrađena u više knjiga. Znam da postoje radovi:

Bilećke Rudine
Trebinjska šuma, Površ i Zubci
Dabarsko polje

i možda još neka kojih nisam pomenuo.

Ne znam u kojoj je oblasti od tih Završje. A Hercegovina od Dedijera jeste poprilično uopštena, kao opšti opis regije.
 
Kor:
Imam jedan fajl na racunaru sa prezimenima iz CG. Veliki je to spisak ali sam mislio da ga postavim ovde.
Onda se setih da potrazim na Inetu i nasao sam ga tamo.

Odlicna stvar, doduse ne previse detaljna.

http://www.montenegro.org.au/prezimena.html




http://www.montenegro.org.au/plemena_u_staroj_cg.html
Kliknite za proširenje...

Da i meni se sviđa kako su to odradili. Prilično pregledno i lako za pronalaženje. Znam da su spisak upotpunjavali godinama. Iako su ga pravili montenegrini ipak je više nego koristan.
 
investigator:
Hercegovina je obrađena u više knjiga. Znam da postoje radovi:

Bilećke Rudine
Trebinjska šuma, Površ i Zubci
Dabarsko polje

i možda još neka kojih nisam pomenuo.

Ne znam u kojoj je oblasti od tih Završje. A Hercegovina od Dedijera jeste poprilično uopštena, kao opšti opis regije.
Kliknite za proširenje...

То ти је Завршје код Горажда. Стварно немам појма у којој је од тих области што си набројао.
 
gepard393:
Хехехе, нисам приметио да ми је познато презимеz:lol: Барем у Србији није познато...

Него, видим да си ми набројао нека племена, али ја немам појма из ког су племена моји Јововићи. Знам да потичу из Никшића или околине. Да л' ми можеш растумачити које је то племе и да ли је оригинално из Никшића или су се ту некад доселили.
Kliknite za proširenje...

Tvoji su od Banjana , ako kazes da su iz Niksica ili okoline .
Njih sam stavio pod tri u predhodnom postu .
Za detaljnije informacije , verovatno licne prirode, bi se morao obratite nekome ko se profesionalno bavi sa tim , ja to ne radim.z:)
Moras poslati neke licne podatke , ime oca ,dede ili nesto slicno da bi se mogla pratiti tvoje porodica i njeno kretanje .
Ovako uopsteno ti mogu reci da potices najverovatnije iz plemena Banjana .
 
Poslednja izmena:
Nešto o J2b haplogrupi i Klimentama-ili Srbi i Hrvati šiptarskog porijekla

Milan Karanović u svom djelu Pounje u Bos. Krajini opisujući pravoslavne rodove kaže:

"Mihailovići-Pepići-Stojići su sa Zmijanja. Slave Đurđevdan. Ima ih svega 5 prezimena sa 53 k. i to : Mihailovića, Pepića, KRLJIĆA, Stojića i Gajića-Dragorajaca. Sva je prilika da istoju grupi rodova spadaju Zmijanjci I Skulari samo je izbledelo sećanje na razrođavanje i razgranavanje njihovo."

Analizirajući pripadnike J2 haplogrupe sa ovih prostora primjetio sam da su svi analizirani pripadnici J2b haplogrupe. J2b haplogrupa bi se (po mom mišljenju) mogla smatrati izvornom šiptarskom haplogrupom jer je u značajnom procentu prisutna najviše kod Šiptara, a kod okolnih populacija je veoma niska. O toj haplogrupi smo već pisali na temi GENETICKA GENEAOLOGIJA, pa koga interesuje neka prati link http://forum.krstarica.com/showthread.php/420890-ГЕНЕТИЧКА-ГЕНЕАЛОГИЈА/page113

Jedan od analiziranih pripadnika J2b sa našeg spiska prezimena je KRLJIĆ. Ovo prezime nije uopšte često srpsko prezime i ima ga samo kod Srba koje je spomenuo Milan Karanović u svom radu. Međutim Krljića ili Krlića ima na Pešteru među tamošnjim muslimanima.Odatle su se doselili iz mjesta Krlje kod Rožaja (po kome su i dobili ime).

"Krlić (Krljić), Krlje (Rožaje), odatle su preselili u Krljić na Pešter i Novi Pazar"

Pešter su naseljavali pripadnici plemena Klimenti i njima srodnih Škrijelja upravo iz pravca Rožaja. Bile su to uglavnom pljačkaške skupine koje su napadale staro srpsko stanovništvo koje je tu prethodno živjelo i koje se usljed toga povlačilo i iseljavalo. Klimente koji su originalno bili katolici, na Pešteru su se islamizirali. Jedan dio je odselio pod planinu Rudnik (odatle priča o Karađorđevićima kao Klimentama) i taj dio se utopio u pravoslavno srpsko okruženje, drugi dio otišao je na austrijsku teritoriju u Hrtkovce i Nikince u Sremu i tamo je sačuvao katoličku vjeru, ali su kasnije postali "Hrvati", a sasvim je izvjesno da je jedan dio otišao i na zapad u Bosansku Krajinu i Zapadnu Bosnu. Tragove Klimenata nalazimo svuda po Crnoj Gori, Hercegovini.

Međutim mnogo je interesantnije prezime Pepić koje je po Karanoviću istog roda sa Krljićima. Srbi Pepići ne samo da imaju predanje da su doseljenici sa Pešteri i da bi mogli biti albanskog porijekla, već na Pešteru takođe postoji i muslimanska porodica Pepić, koja pripada Klimentama. Pepić je i selo kraj Plava, a albanska verzija klana je Pepaj. ("Pepaj (Pepić), in Pepići").

Treća porodica koju pominje Karanović je porodica Mihailović. Ne znam da li bi ta porodica mogla da ima veze sa izumrlom porodicom Mihaljević u Mostaćima kod Trebinja koja je podigla crkvu sv. Klimenta u tom mjestu. Za katolike Mihailoviće u zapadnoj Hercegovini se takođe navodi da su daljim porijeklom iz Popova polja i možda bi mogli biti vezani sa ovim pravoslavnim Mihaljevićima koji su da li slučajno ili ne bili ktitori crkve sv. Klimenta u Mostaćima. Klimente su ime dobile po sv. Klimentu Rimskom i kult tog svetitelja je bio raširen među njima.

Karanović pominje još i porodice Stojić, Zmijanjac i Skular kao srodne prethodnim. Jedan Stojić se testirao kao I2a1b1, ali on je iz Valjeva i nema veze sa ovim Stojićima. Prezime Zmijanjac je po oblasti Zmijanje (neko ko je sa Zmijanja), a Skular ne mogu da odgonetnem (podsjeća malo na Šekular).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top