Класична генеалогија (порекло породица)

investigator:
Dakle za početak dobro bi bilo ako neko zna šta o prezimenu Šućur da napiše. Mislim da je prezime karkterističnije od srodnog Jokića pa će biti lakše za analizu.
Kliknite za proširenje...

http://www.scribd.com/doc/26855498/Ђорђе-Јањатовић

http://www.google.com/url?sa=t&rct=...-NrvrmmpNNRv3mrRg&sig2=4CbChWExme2Zeaa_r6jgYg

СВ. АКСЕНТИЈЕ је крсна слава породице Шућур у Пофалићима. Презиме Шућур је интересантно јер у свим местима у којима се јавља слави различите крсне славе (Пофалићи - Св. Аксентије, Козлица - Св. Арх. Михаил, Сарајевско Поље - Видовдан, Кола - Св. Јован, Гласинац - Св. Никола, Чечева - Св. Тома и у парохији Долац-Забрђе Св. Саву).
Kliknite za proširenje...
 
http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Šućur

Prezime SUCUR(S sa kvacicom)je izvedeno najvjerojatnije od NADIMKA(?) prvonostelja:SUKUR.Od tur.rijeci SUKUR ar.podrijetla:SUKR(ar.pridjev s e q u r)=KOJI ZAHVALJUJE ZA UCINJENO DOBROCINSTVO;HVALA;ZAHVALA;ZAHVALNOST(upucena bogu)... Izvor:1.A.Skaljic,Turcizmi u sh.jez....;2.dr I.Smailovic,Tursko-bosanski rj....;3.P.Skok,Etimolog.rj.hrv.ili srp.jez,knj.3...;4.dr B.Klaic,Rj.stranih rijeci...5.ARJ,vol.17...


Šućur, Lukovo (Nikšić) ranije Savić i u Dragovoljićima i kao: Šućurović, ranije Šurić. Od njih u: Žabljaku, Pasji Nugao (Rudinicama), Piva i Crkvine (Glasinac), Romanija; Kotor
Šućuri iz Pive (G.Rudinice), doseljenici; Dragovoljaci (Lukovo) kod Nikšića

http://www.montenegro.org.au/SS.html
 
Mali@Amos:
Ono što mi je čudno... je da oni pričaju ekavicom... ali im se ponekad javi jekavica (ako to uopste postoji) ili ijekavica u govoru... tipa vrjeme ili vrijeme, nisam siguran, i imaju baš neke autohtone izraze koje ja registrujem... tipa - tamo je tuna... onda izraz - bjež od tale... jakna ili ćebe se naziva dzoka... konopac je kanabe itd. :)
Kliknite za proširenje...

Ovo meni vuce na Liku jednim svojim delom. Mozda jos negde postoji ovakav izgovor? )))
 
investigator:
U pravu si da niste bugaraši.

U Naseljima srpskih zemalja Jovana Cvijića u djelu Riste Nikolića "Okolina Beograda"obrađeni su i Slanci. Knjiga je pisana negdje oko 1920.

U Slancima pominju sedam starosjedilačkih porodica za čije se porijeklo ni tada ništa pouzdano nije znalo, a među njima i Tapiće koji slave Đurđic i koji su se ranije prezivali Mišić. Pored Tapića kao starosjedioci pomenuti su još: Riboški, Jazavčevići, Pavlovići,Jeftići, Sarići, Davidovići i Kuzmanovići.

Izgleda da je u Slancima bilo ranije neko mađarsko naselje.
Kliknite za proširenje...

Da, da ... slavimo Djurdjic :)... hvala velika na informaciji... bas cu da potražim tu knjigu... Jedino mi nije jasno to da su se ranije prezivali Mišić, pa onda promenili prezime. Ne znam koji bi bio razlog tome?... Ovo za nošnju sam se možda i zenuo... ja sam prkeo kevine strane navikao na tradicionalnu noznju iz uže Srbije... pa mi je nošnja tih ljudi na slici bila malo neobicna... a ona je možda bila karekteristična za ta sela u okolini Bg-a.

Hvala još jednom :)
 
Kor:
http://www.scribd.com/doc/26855498/Ђорђе-Јањатовић

http://www.google.com/url?sa=t&rct=...-NrvrmmpNNRv3mrRg&sig2=4CbChWExme2Zeaa_r6jgYg
Kliknite za proširenje...

Imam tu knjigu od Janjatovića i odlična je. Spisak svih srpskih porodica sa slavama i mjestima koje su živjele u Bosni 1889. godine. Doduše Hercegovina fali jer je bila posebna eparhija.

Vidio sam to za Šućure. Ti Šućuri u Pofalićima i u Sarajevu generalno imaju svoj rodoslov. Međutim mišljenja sam da nisu svi Šućuri istog porijekla.

Ovi Šućuri postoje u Crnoj Gori

Šućur, Lukovo (Nikšić) ranije Savić i u Dragovoljićima i kao: Šućurović, ranije Šurić. Od njih u: Žabljaku, Pasji Nugao (Rudinicama), Piva i Crkvine (Glasinac), Romanija; Kotor
Šućuri iz Pive (G.Rudinice), doseljenici; Dragovoljaci (Lukovo) kod Nikšića
Savić, Lukovo, Dragovoljići i Nikšić, starosjedioci, jedni kasnije i kao: Šućur;

Znači neki Šućuri su starosjedioci u Lukovskom plemenu kod Nikšića. Ako neko zna nešto više o tom plemenu neka napiše.

Šućur je svakako prezime nastalo u tursko doba, jer šućur na turskom znači "hvala".

Međutim još su mi interesantniji ispali Jokići iz Sivca koji su isto N haplogrupa. Na samo jednom markeru od 12 se razlikuju od Šućura.

Evo šta sam pronašao na facebook grupi Jokića

Gorjan
Moje je direktno poreklo iz Crne Gore, pleme Vasojevica sa planine Cakor gdje je bilo cijelo jedno selo Jokica. Jokici su jedno od poznatijih prezimena u Vasojevicima!!!! Inace:kad su poceli emigrirati ka severu,moji su dosli u mesto Sivac.. Po popopisu stanovnistva iz 1702 godine.. nema Jokica u Sivcu,verovatno da su dosli u periodu 1750-1800 godine.. Znam samo da su bila 3 brata :D
Branislava
Moji preci su zivjeli ispod planine Cakor selo Velika,iz plemena Vasojevica.Znam da su u Lijevce Polje -Rep Srpska doselila od dva brata sinovi Bile i Prole,a treci je doselio u Podgradce-Potkozarje.Moja Krsna slava je Sveti Athangel.Ako neko zna nesto vise o Jokicima bilo bi mi drago da saznam

A porijeklo Jokića u selu Velika na Čakoru je sljedeće:

ВЕЛИКА - Вредновање природних ресурса насеља Велика у подножју Чакора
НАСЕЉЕ И СТАНОВНИШТВО
Одласком староседелаца српског порекла са ових простора, у Велику, почетком осамнаестог века, почињу да се досељавају становници из старе Црне Горе.

Први досељеник у Велику, крајем седамнаестог века, био је Чера, предак свих Шаљића и родоначелник племена Шаљића, који је ту затекао породицу Живаљевића, а, вероватно, и Петровиће. Имао је тада између 25 и 30 година. По његовим речима, дошао је из места катуна Черам, летњег насеља сточара у масиву Проклетија, које се налази на висини 1.303 м/н.в., изнад Гусиња, на простору где су насељена арбанашка племена Хоти и Шаљани и где се одвија само сточарска производња. Житељи Велике дали су су име по месту из којег је дошао - Черам, и притом због лакшег изговора, уклонили су слово «м» из назива, тако да је остало име Чера.Његове потомке по широј локацији где се налази Черам, назвали су Шаљићи и то све док нису уведена презимена по браствима.


Од родоначелника Чере настало је племе Шаљића од којих постаје 9 брастава и то: Гојковићи, Брковићи, Јанковићи, Микићи, Кнежевићи, Симоновићи, Радуловићи, Шаљићи, Јокићи. Према подацима Јовићевић А. (1914) племе је бројало 153 куће са око 900 становника.


Znači Jokići u Sivcu su potomci nekog Čere, za kog se kaže da je živio u nekom katunu sa Albancima Hotima i Klimentama,Šaljama, ali se ne kaže da je bio Albanac. Njegovo ime Čera je još neobičnije jer se ne sreće kod Srba. Ni Albanci nemaju takvu konstrukciju.

Međutim Mađari imaju dosta rasprostranjeno prezime Csere (na mađarskom znači razmjena), pa i Cseres. Slava Aranđelovdan za Jokiće je sasvim razumljiva s obzirom da su došli na teren Vasojevića.

Nažalost ne znamo iz kog je mjesta Šućur koji se testirao, jer ih ima više i nisu izgleda svi istog porijekla.
 
investigator:
Nažalost ne znamo iz kog je mjesta Šućur koji se testirao, jer ih ima više i nisu izgleda svi istog porijekla.
Kliknite za proširenje...
Дефинитивно нису истог порекла иако је презиме доста специфично. Када би имали више тестираних, могли би и да извучено неки закључак.
 
Kor:
Ovo meni vuce na Liku jednim svojim delom. Mozda jos negde postoji ovakav izgovor? )))
Kliknite za proširenje...

Ovo kanabe i dzoka su turcizmi verovatno.. ta jekavica se pojavi tu i tamo... pokojna baba se cesto drala na mene - "Bjež od tale"... na šta sam se ja kidao od smeha... ili kada je pitam gde stoji nesto... ne kaže mi tamo - nego tuna.

Setio sam se još jednog izraza - dzada... to je put... ne znam da li je i to turcizam.

Ne verujem da su iz Like... verovatno Crna gora ili istok Bosne... ogroman je to put da se prevali... plus... tamo su sve planine i brda... Rudnik... Kablar... Jelica.

Plus mislim da mi je samo baba govorila tom jekavicom... a deda ne... tako da ko ce ga znati ko se sve tamo ukrstao..

Hvala u svakom slučaju :D

edit. Mada... sada sam se setio i da je deda kada je tepao mojoj babi koristio izraz - Moja lika!... tako da stvarno nema pojma...
 
Poslednja izmena:
Mali@Amos:
Ne verujem da su iz Like... verovatno Crna gora ili istok Bosne... ogroman je to put da se prevali... plus... tamo su sve planine i brda... Rudnik... Kablar... Jelica.
Kliknite za proširenje...

U trećoj knjizi Naselja Srpskih Zemalja imaš rad Koste Jovanovića Gornje Dragačevo.

Tu je u selu Viči pomenuta i porodica Pajić sa slavom sv. Nikola kao jedna od najstarijih u Dragačevu uopšte.

To što su govorili ijekavicu ne treba da te čudi. Taj kraj je od davnina bio ijekavski, a ekavski je postao tek u novije vrijeme. Nije se u Dragačevo niko doseljavao iz Like, a iz Bosne moguće rijetko i pojedinačno. Glavna struja je išla sa juga iz Crne Gore i Hercegovine.
 
investigator:
U trećoj knjizi Naselja Srpskih Zemalja imaš rad Koste Jovanovića Gornje Dragačevo.

Tu je u selu Viči pomenuta i porodica Pajić sa slavom sv. Nikola kao jedna od najstarijih u Dragačevu uopšte.

To što su govorili ijekavicu ne treba da te čudi. Taj kraj je od davnina bio ijekavski, a ekavski je postao tek u novije vrijeme. Nije se u Dragačevo niko doseljavao iz Like, a iz Bosne moguće rijetko i pojedinačno. Glavna struja je išla sa juga iz Crne Gore i Hercegovine.
Kliknite za proširenje...

Da,da... Viča... Pajića brdo :)... kažem pričaju ekavicu... da bi se samo povremeno probila ta ijekavica...

Znači Crna Gora i Hercegovina... eto to nisam znao :)... Hvala još jednom.
 
investigator:
Prezimena koja su testirana ka R1a1

BJELIĆ R1A NOVI SAD
CRNKOVIĆ R1A GORSKI KOTAR
KUSANOVIĆ R1A PRAZNICE BRAČ
HORVATOVIĆ R1A HRVATSKA
ILIĆ R1A SRBIJA
JERKOVIĆ R1A BOSNA I HERCEGOVINA
PAUNOVIĆ R1A SVRLJIG
LASLAVIĆ R1A HRVATSKA
MARIČIĆ R1A BRINJE
MARINKOVIĆ R1A SRBIJA
MARKOVIĆ R1A SRBIJA
PAUKOVIĆ R1A GRADIŠĆE AUSTRIJA
PETROVIĆ R1A CRNA GORA
RADOŠEVIĆ R1A LIČ HRVATSKA
ŠEPUTIĆ R1A GDINJ HRVATSKA
ŠKARICA R1A BIH
SOKOTA R1A ŽDRELAC, PAŠMAN
ZLOJUTRO R1A SRBIJA
Kliknite za proširenje...

Jel pise iz kojeg dela Crne Gore su ovi Petrovici ?
Jos da dodam , mada je to vec opste poznato , ljudi su veoma cesto uzimali prezime po mestu ili kraju iz koga su dolazili (napr.Crnogorac, Bosanac , Primorac ...)
 
Poslednja izmena:
Staro prezime mog dede po majci je Kramovic, retko prezime u srpskom narodu, danas ga skoro i nema. Predak mog dede se zvao Stola doselio se u okolini Gnjilana oko 1780 godine iz okoline Kosovske Mitrovice. Na internetu nema nikakav znacaj ovog prezimena.

Postoje toponimi u Metohiji slicni ovom prezimenu, izmedju Djakovice i Decana nalazi se Kramovik Klisura u ataru sela Kraljana i u danasnjoj opstini Orahovac nalazi se selo Kramovik. Moguce je da su preci moje mame daljim poreklom iz ovih gore navedenih mesta i da su u velikim seobama izbegli a mozda su i ranije doseljeni u okolini Mitrovice i prozvati su po starini svoga sela. Ako je tako onda prezime mora da datira sa kraja 17 ili pocetka 18. veka, sto znaci da je prezime staro 300 do 350 godina, a mozda i vise.

Pisao sam na raznim forumima o ovom prezimenu i nisam dobio nijedan odgovor. Da li je moguce da se neki predak zvao Krama ili Kramo? Ako neko nesto zna i znacaj ovog prezimena molim da mi odgovori?
 
Brdjanin2:
Pisao sam na raznim forumima o ovom prezimenu i nisam dobio nijedan odgovor. Da li je moguce da se neki predak zvao Krama ili Kramo? Ako neko nesto zna i znacaj ovog prezimena molim da mi odgovori?
Kliknite za proširenje...

Sacekaj malo da se tema razvije pa ce se pojaviti i ljudi koji mozda nesto znaju o tome.

Treba potraziti etimologiju reci kram, kod hrvata postoji prezime Kramaric. Moguce je da se na kraju nadje neki trag.
 
Evo sam na srecu uspeo brzo da nadjem kod Rusa:

крам

"мелочная лавка", укр. крам; через польск. kram, чеш. krám "лавка" из ср.-в.-н. krâm "лавка". Нем. слово пытались объяснить из слав. от храм и родственных Бернекер (1, 606), Брюкнер (264), Клюге-Гётце (325). Кра́марь "лавочник", южн. (Гоголь), также крамарник, крамольник (Савинов, РФВ 21, 43), укр. крама́р пришло через польск. kramarz, чеш. kramář "лавочник, мелочной торговец" из ср.-в.-н. krâmer – то же.

Dakle, rec je najverovatnije iz poljskog ili ceskog jezika i oznacava "policu" ili "sitnog trgovca".
 
Kor:
Vladika Rade je I2a, par ekselans
Vladimir Petrovic Pizon R1a
:)
Ovo ja bez testova ali sa velikom uverenoscu
Kliknite za proširenje...

Cenim da na ovoj slici ima dva R1a, dva I2a, i mozda jedan R1b ili Eb1?
http://cdn4.faniq.com/images/photos/photo_large/28/18001428-603.jpg

Sto se tice prezimena kolege sa Kosova i Metohije , vrlo je verovatno da mu se predak nije tako zvao , vec je prezime nastalo po nekom nadimku ili mestu iz koga je dolazio.
Kor , sta mislis sta bi mogao da bude ovaj zadnji Petrovic , Nikola (princ)?
 
Poslednja izmena:
srbincrnogorac:
Cenim da na ovoj slici ima dva R1a, dva I2a, i mozda jedan R1b ili Eb1?
Kliknite za proširenje...

Pa tesko je nagadjati. Moze se samo govoriti o nekim procentima verovatnoce. Pizon R1a, Filipovic I2a (definitivno), Dule moze biti i R1a i E1b ali najverovatnije je R1b (ovaj tip obrva je cest kod R1b), Sead susic verovatno I2a, Dzaja.. hmmmm.....majverovatnije R1a.
mada je ovo vise za temu geneticke genealogije :)
 
Ја сам скоро сазнао да су моји пре 300 и више година живели у Зап. Херцеговини-Тихаљина( Груде). Тада је ваљда православно становништво чинило већину али се временом иселило и покатоличило, тако да данас има мојих презимењака Хрвата у околини Трогира.
 
Kor:
Pa tesko je nagadjati. Moze se samo govoriti o nekim procentima verovatnoce. Pizon R1a, Filipovic I2a (definitivno), Dule moze biti i R1a i E1b ali najverovatnije je R1b (ovaj tip obrva je cest kod R1b), Sead susic verovatno I2a, Dzaja.. hmmmm.....majverovatnije R1a.
mada je ovo vise za temu geneticke genealogije :)
Kliknite za proširenje...

I mislim tako , isto bih rasporedio .
Kad uhvatim vremena ispisacu sta znam o prezimenima kod Srba , nemam za sve izvor .
Evo nesto preuzeto sa sajte vesti, poreklo prezimena
Sanader
Sanaderi su - gde god da ih je bilo u ranijim vremenima (istina ne i u "okolini Knina", već dalje, u okolini Gračaca, na primer, gde su popisani još početkom 18. veka) - prvo bili pravoslavne vere, a osim Sv. Đorđa, slave i Sv. Stevana i Sv. Nikolu.
Daljom starinom su Rađenovići (što znači, možda i od vlastelinske familije Radenovića), svakako sa područja srednjovekovne Bosne, Stare Hercegovine ili čak Crne Gore, a ovo prezime su dobili u Primorju po nekom pretku koji je bio poznat kao iscelitelj, vidar (na italijanskom - sanatore), jednako kako su nastala prezimena Balać i Bajalica, od bajač.

Sve koje sam ja video su definitivno R1a

Evo nesto i o Lukicima sa istog sajta

U crnogorskoj Krajini, Lukići su glavni činilac plemena Gornji Šestani, gde se dele na Đur-Peroviće i Đonoviće, koji su katolici. U Donjim Šestanima, Krnjicama i Dračevici, Lukići su ostali verni pravoslavlju. Interesantno je da svi Lukići (obe konfesije) slave Petrovdan (ne kaže se da li je u pitanju "zimski" ili "letnji"
vi praznici, Petrovdan, 12. jula, i Časne verige Sv. apostola Petra, 29. januara, inače su samo antipodi, odnosno ili/i slava i preslava. U Gornjim Šestanima, Petrovdan je plemenska slava.

Za sve ostale Lukiće, osim Krnjičana, kaže se da su od Šestana ili čak od Škrelja, pravoslavnog i katoličkog življa od Skadra i Vranjine, dok se za Lukiće iz Krnjica u Krajini kaže da vode poreklo od potomaka "nekog popa Jovovića iz Bratonožića", sa Peleva Brijega, iz Trimova Dola. Pop je imao četiri sina, a od njih šest unuka.

Po jednome od njih - Luki - dobili su prezime Lukići. Imajući u vidu ove činjenice, ne čudi da su od 1862. učestvovali i Krajina i Primorje na čelu sa Kolom Petrovim Lukićem kao kapetanom nad Krnjičanima i Šestanima u borbama za oslobođenje i ujedinjenje crnogorskih plemena. Na taj položaj je ovog Lukića lično postavio crnogorski knjaz Nikola.

Lukice koje sam ja vidjao , verujem da su I2a ili R1a (mada je neozbiljno nagadjati )

Kad uhvatim vremena , postavicu jos neke podatke o srpskim prezimenima (ovo je preuzeto sa pomenutog sajta)
 
O Petrovicima

U selima centralne Bosne postoji bar nekoliko tragova koji govore o Petrovićima i to na nekoliko različitih strana. To su Petrovići u Vlaškovu koji slave Nikoljdan i srodnici su sa Nikolićima u Mrakovu i Gori. Doselili se iz Hercegovine. S druge strane, Šikuljaci u Karauli nekada su se prezivali Petrovići i Marinkovići.

Otac im je došao na Vlaškovo, a prezime su dobili po mestu Šikulji, u planini gde su boravili. Ne znaju starije poreklo. Slave Đurđevdan. Dimići, Čakari i Kubatlije su, prema istraživaču Sarajevskog Polja, Pop-Risti Trifkoviću - Lalići i Jokići iz Banjana (od Miljanića) i srodnici sa istoimenim porodicama u Kobiljem Dolu, Osijeku, Petrovićima, Ričici i Sarajevu. Svi slave Nikoljdan.

U mestu Dvor su Petrovići, starinom Vrlješi iz Hercegovine i zajedničkog su porekla sa Dragićima u Ribarićima i Jovićevićima u Bioči. Oni, međutim, slave Jovanjdan. U samoj Hercegovini ima Ratkovića u Zupcima kod Trebinja i u Batkovićima i Miljevićima kod Nevesinja, u Gabeli i Ljubinju.

Starinom su iz Ozrinića odakle su "zbog neke krvi" pobegli, pa se raseljavali na razne strane i slave različite slave - Đurđevdan, Nikoljdan i Petkovicu. Ovo su samo neki od putokaza za istraživače-amatere koji na kraju dođu u slepu ulicu, ne dovodeći činjenice u vezu sa pravim precima.


Istina je da u plemenu Banjani postoji selo Petrovići i da je jedna od njihovih plemenskih slava Jovanjdan

U Bratonožićima, plemenu koje se formiralo u oblasti između Morače i Vasojevića, Veruše i Brskuta u čija se najstarija odseljena bratstva ubrajaju se Ratkovići u Moračicama. Petrovića ima i danas kao jednog od ogranaka Progonovića u Klopotu. Interesantno je da jedan deo plemena slavi Nikoljdan, a drugi Jovanjdan
 
Poslednja izmena:
Brdjanin2:
Cao Vlado, nazalost nemam monografije za taj kraj odakle si ti. Za koji dan dolazim u Srbiju i videcu da kupim monografije za jugo-istocnu Srbiju, a i za druge oblasti u Srbiji. Imam nesto sa interneta vezano za tvoj kraj, rec je o stanovnistvu Crne Trave i Vlasotinackog kraja, Babusnica je pogranicna opstina i verovatno je stanovnistvo babusinickog kraja slicnog porekla kao crnotravacko i vlasotinacko. U te krajeve odakle si ti ima dosta doseljenika, doseljenici vode poreklo iz raznih oblasti: Raske oblasti, sa Kosova i Metohije, sa Kopaonika, iz stare Hercegovine, iz severne i zapadne Makedonije, iz juzne Srbije vranjske okoline, iz okolnih mesta i iz Bugarske.

Poreklo stanovnistva Crne Trave:
http://www.crnatrava.org/01.htm

Vise o poreklu stanovnistva pojedinih sela opstine Vlasotinca mozes saznati na srpskoj wikipediji/enciklopediji. Upisi Vlasotince ili bilo koje selo ove opstine.. neko je vec upisivao podatke.
Kliknite za proširenje...

E hvala , pa kad uzmes te podatke ako ima nesto zanimljivo javi. Hvala :D Ovo o doseljenicima mozda objasnjava zasto je toliko cesto moje prezime u Hrvatskoj na primer, jer kad sam gledao po netu, sve odatle neki ljudi
 
Poslednja izmena:
Kor:
Evo sam na srecu uspeo brzo da nadjem kod Rusa:

крам

"мелочная лавка", укр. крам; через польск. kram, чеш. krám "лавка" из ср.-в.-н. krâm "лавка". Нем. слово пытались объяснить из слав. от храм и родственных Бернекер (1, 606), Брюкнер (264), Клюге-Гётце (325). Кра́марь "лавочник", южн. (Гоголь), также крамарник, крамольник (Савинов, РФВ 21, 43), укр. крама́р пришло через польск. kramarz, чеш. kramář "лавочник, мелочной торговец" из ср.-в.-н. krâmer – то же.

Dakle, rec je najverovatnije iz poljskog ili ceskog jezika i oznacava "policu" ili "sitnog trgovca".
Kliknite za proširenje...

Hvala puno. Znaci prezime ima slovensko poreklo. Ja mislim ipak da su prozvati po selu iz kojeg su se iselili i da su daljim poreklom iz djakovickog/decanskog ili orahovackog kraja. Ponosan sam na svoje poreklo sa oceve strane poreklo mi je sa Sar-planinske lepotice, jedne od najvecih planina na balkanu, sa mamine iz okoline Kos. Mitrovice a dalje poreklo je sigurno iz crkvene Metohije, sticem okolnosti obe moje bake poticu iz iste porodice, poreklom su iz okoline Stimlja tamo gde su nekad nasi vladari imali puno dvorova, a ja rodjeni gnjilanac originalni starosedelacki juznjak staro Srbin. Sva sreca sto nisam falsifikovani Sumadinac, Sremac ili Semberac hehe salim se Sumadinci i ostali nemoj da se uvrediti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top