Жељко Обрадовић је тренер 3 деценије, за то вријеме направио је двије једногодишње паузе,2012-13 и 2020-21.водио је слиједеће клубове;
1991 - 1993 Партизан
1993 - 1994 Хувентуд
1994 - 1997 Реал Мадрид
1997 - 1999 Бенетон Тревизо
1999 - 2012 Панатинаикос
2013 - 2020 Фенербахче
2021 - Партизан
Има освојених 9 титула првака Европе, са пет различитих клубова, два освојена купа Рајмунда Сапорте (данас у равни са Евро-купом), са репрезентацијом, олимпијски вицешамипон 1996-е, европски првак 1997-е, свјетски првак 1998-е. европска бронза 1999-е. Остале успјехе, националне шампионате, националне купове тешко да и он памти.
Захтјеван стручњак, пажљиво бира играче, истина јесте да је радио у клубовима (Реал, Панатинаикос, Фенербахче) чији буџети су омогућавали да доведе играче који ће задовољити његове захтјеве, али никад то нису били клубови са највећим буџетом у Евро-лиги, а освојио је 9 титула.
И поред година (61) вјерујем да има ту ентузијазма, страсти за кошарком, амбиција има сигурно, но оне су другачије него претходних година, нова ситуација гдје буџет неће омогућити да доведе играче које жели него оне које за те паре може довести. Жоц је тога свјестам, и мислим да је амбиција да са својим Партизаном, и поред беспарице и свих проблема кроз које пролази српска кошарка, уради нешто велико, или да започне нешто велико.
Што се пара тиче, оне су овдје споредне, Жоц је могао наћи ангажман у евролигашком клубу за барем 5-6 пута веће паре од оних које ће зарадити у Партизану, но овдје су мотиви, како написах са својим Партизаном урадити или започети нешто велико.
Вјерујем и надам се да ће оријентација бити мање на странцима и више на српским играчима. Партизан има неке занимљиве и перспективне младе играче (Михаило Петровић, Лазар Стефановић, Ђорђе Јовановић, Никола Радовановић, нешто старији Урош Трифуновић) но код Жоца млади играч мора своје минуте крваво "зарадити", рецимо у Фенеру задњих сезона које је Жоц водио млади играчи (Арна, Биберовић) би добијали шансу али ако својом посвећеношћу, залагањем, односом не би зарадили минуте, не би добили шансу и против противника у турском првенству које је Фенер разваљивао +30, код Жоца нема протекције на младост, заради своје минуте и добићеш их.
Видјећемо када почне састављати екипу, који играчи ће бити на радару, но код Жељка играчи који робују статистици или они чију игру карактерише анемичност, а у Партизану их има, ако такви мисле остати мораће се мијењати, код Жоца мјесто наћи неће.
А ако ико умије код играча препознати онај потребан квалитет, шта се крије испод површине, умије Жељко, питање је само колико је ту остало ентузијазма, страсти да истрпи и истраје у својој новој мисији, стресан је то посао, лако се прсне, и тренери су ломљива роба.
Видјећемо како ће се Жељко снаћи на новом задатку, могла би то временом постати позитивна прича, гдје ће профитирати и српска кошарка.