Kant - Sinteticki sudovi a priori

[NEREJ]

Valja pokušati razumeti Kanta i to njegovu psihu koja je težila da razotkrije sebe kao sopstvenog boga-
tvorca svog sveta.Ne verujem da mu je ambicija bila manja.
Njegovo upinjanje da pokaže kako čovek je kreator apriornih sintetičkih sudova u sistemu u kom postoji
samo on kao središte sveta nije ništa drugo do pokušaj uzvišenja svog bitka do božanskog.
Naravno-nemaj drugih bogova do sebe!
E sad...Etika (koja mu i najvrednije delo!) mu je slabost celog tog sistema jer potrebom etičkih stavova i
funkcija demantuje solipsizam samodovoljnosti...
Krajnja nedoslednost mu je sigurno bila ,takođe,očigledna,ali glupa okolina to i nije tako shvatala,
a ako neće sam sebi oprostiti "greh" nedoslednosti-ko će!?

Sadašnja saznanja o našoj svesti i njenim fenomenima,nepovratno utvrđuju da nema misli bez spoljnog uticaja-dešavanja!
Ovo je i fenomenološki i psihološki i fiziološki tačno!
Cogito ergo sum! Naučno dokazano i pokazano!

Slazem se Drakce da je potreban veliki napor za razumevanje Kanta.

Meni je, licno, Hegel razumljiviji.

Ali ti si ovde mnogo toga izneo. Kada Kant kaze da covek propisuje prirodi zakone, onda svakako jesi u pravu da je Kant postavio coveka ( mozda, prvi put u filozofiji ) na visoko, dostojno mesto. I mozda se covek oseti i usamljenim zbog toga.

No, ne mislim da Dekartovo " Mislim, dakle jesam " ( Cogito, ergo sum ) opravdava i podupire tvoju tezu da - " nema misli bez spoljnog uticaja - desavanja ! "

Pritom, nije vazno sta ja mislim kada insistiram na praksi, vec se samo osvrcem na ovaj tvoj zakljucak koji se oslanja na Dekarta.

 

[oziman]

Valja pokušati razumeti Kanta i to njegovu psihu koja je težila da razotkrije sebe kao sopstvenog boga-
tvorca svog sveta.Ne verujem da mu je ambicija bila manja.
Njegovo upinjanje da pokaže kako čovek je kreator apriornih sintetičkih sudova u sistemu u kom postoji
samo on kao središte sveta nije ništa drugo do pokušaj uzvišenja svog bitka do božanskog.
Naravno-nemaj drugih bogova do sebe!
E sad...Etika (koja mu i najvrednije delo!) mu je slabost celog tog sistema jer potrebom etičkih stavova i
funkcija demantuje solipsizam samodovoljnosti...
Krajnja nedoslednost mu je sigurno bila ,takođe,očigledna,ali glupa okolina to i nije tako shvatala,
a ako neće sam sebi oprostiti "greh" nedoslednosti-ko će!?

Sadašnja saznanja o našoj svesti i njenim fenomenima,nepovratno utvrđuju da nema misli bez spoljnog uticaja-dešavanja!
Ovo je i fenomenološki i psihol.oški i fiziološki tačno!
Cogito ergo sum! Naučno dokazano i pokazano!

Ма да. Наука је ту да се пита и да коначну реч о Кантовој Трансцендентланој естетици, о могућности синтетичких судова априори и свега што следи из тога. Наука и врли научници су ту да дају своју реч о томе.

Досадило ми је да ти овде стално објашњавам да наука пред овим питањима нема шта да тражи.
Ипак, ево ти опет:

To što ste uzdigli matematiku i uopšte naučni metod, na pijedestal današnjeg vremena . To što umesto filozofa o suštinskim pitanjima sveta i života ljudi pitaju Hokinga i slične. Uzdigli ste naučni metod na pijedestal mudrosti ali NISU SVI potpali pod tu bezvezariju.

Kao što sam ranije pisao i kao što se to naravno razbilo kao jaje o zid, Naučni metod sa svojom matematikom, NEMA ŠTA DA TRAŽI u pitanjima metafizike.

Oblast naučnog metoda je POJAVA I SAMO POJAVA. Stvar po sebi je nešto pred čim naučni metod može samo blenuti a što ničim ne može dodirnuti.

Matematika pretpostavlja pojavni svet. Pretpostavlja prostor i jukstapoziciju delova u tom prostoru koje ona uzima kao jedinice i onda njima barata u jednačinama. Time ostaje potpuno u domenu pojave.

Najzad, matematika razmatra puke forme, u kojima se - zarad saznanja, svojstvenog subjektu kao jedinki - ideje pojavljuju u bezbrojnim fenomenima. Znači, sve one: etiologija, morfologija i matematika, čiji je zajednički naziv nauka, slede načelo razloga u njegovim raznovrsnim oblicima, i njihova tema ostaje pojava, njeni zakoni, veze i odatle proistekli odnosi.

Шопенхауер

 

[Dragoljub69]

Šopenhauer je bio,a zahvaljujući svojoj introverciji-zatuljenosti u sebe,nefunkcionalni mudroser!
Hegel ga je u taj čin ,s pravom,prvi promovisao...
S tim "mudrostima" o "stvari po sebi" o kojima i sam kaže,da se ne može znati ništa,sam sebe
diskvalifikuje iz filozofije! ! !
Jer ako ne može o tom da se zna-koji kerec onda uopšte o bilo čemu da tandrlja,ako je to suština sveta?!
Ako ne zna suštnu sveta,kako uopšte može o tom svetu bilo šta da kaže?
Nadalje:ako se prihvati da je svet samo predstava uma (niko pametan ne spori da su u umu slike sveta,samo što je
čovek taj koji svet i menja!),tada je nemoguća bilo kakva komunikacija između subjekata i tri Ozi ovo pišeš
kao Dragoljub,samo što to ne kapiraš-sam sebe zajebavaš i sam sebi oponiraš-šta je bistro primetio Znatiželjni...
I ne samo on!
Imaš protekcionaški stav prema sebi jer sebe izuzimaš ,te nisi subjekat solipsizma...
Nadalje,u vezi Kanta:za tebe Kant misli skroz pogrešno jer ti misliš sve apriori i pojedinačno i opšte!
Jer ako je svet tvoja predstava,tada su i svi sudovi samo iz tvog uma-drukčiji i ne postoje,ne postoje aposteriori,
jer nema odakle da stignu sem iz tvog uma!
Kapito?
No kapito...
Da znaš kako funkcioniše tvoj um,batalio bi Šopija koji je samo cirkuska atrakcija filozofije devetnajstog veka...

 

[znatizeljni mislilac]

Slazem se Drakce da je potreban veliki napor za razumevanje Kanta.

Meni je, licno, Hegel razumljiviji.

Neces verovati...i meni.

 

[znatizeljni mislilac]

Valja pokušati razumeti Kanta i to njegovu psihu koja je težila da razotkrije sebe kao sopstvenog boga-
tvorca svog sveta.Ne verujem da mu je ambicija bila manja.
Njegovo upinjanje da pokaže kako čovek je kreator apriornih sintetičkih sudova u sistemu u kom postoji
samo on kao središte sveta nije ništa drugo do pokušaj uzvišenja svog bitka do božanskog.
Naravno-nemaj drugih bogova do sebe!
E sad...Etika (koja mu i najvrednije delo!) mu je slabost celog tog sistema jer potrebom etičkih stavova i
funkcija demantuje solipsizam samodovoljnosti...
Krajnja nedoslednost mu je sigurno bila ,takođe,očigledna,ali glupa okolina to i nije tako shvatala,
a ako neće sam sebi oprostiti "greh" nedoslednosti-ko će!?

Sadašnja saznanja o našoj svesti i njenim fenomenima,nepovratno utvrđuju da nema misli bez spoljnog uticaja-dešavanja!
Ovo je i fenomenološki i psihološki i fiziološki tačno!
Cogito ergo sum! Naučno dokazano i pokazano!

Tacno, kad bi psiholigizari Kanta, ali Kantu to uopste nije ni bila namera
Jednostavno um "pusten sa lanca", koji misli apstraktno nuzno odvodi izopacenim zakljuccima u pitanjima morala...tj. sud da li nesto treba ili ne treba ne moze se izvuci iz same indentifikacije bitka.
U svim metafizickim sudovima odsutno je saznanje o vrednosti i iracionalnosti bica....zato kritika cistog uma (koja sama po sebi vrednosti apstrahuje) i jeste bezizlaz uvek kada postavimo pitanje ikakvog smisla bivstvovanja.
Kantova zasluga je u tome sto nije dozvolio sebi da ta podvojenost ide njemu na stetu, jer ukoliko bi moralne stavove izvlacio iz kritike cistog uma, on ne bi bio u stanju da izvuce ikakve sudove a da oni ne karakterisu opravdanje i izgovor za ljudsku moralnu slabost.
Da se nije probudio iz tog "dremeza" druge dve kritike ne bi ni postojale (na ovaj nacin)...i kod njega bi nasli opet modifikaciju povrsnog budistickog morala..tj, filosofiju etike, koja se oslanja na prirodu umesto na coveka.
Da je prvo pisao kritiku prakticnog uma velika je verovatnoca da bi brojne aksiome postavio drugacije...konkretno da je pogresno graditi tvrdjavu dok se granica mogucnosti saznanja ne preispita.
A znas da je i sam Hegel kritikovao Kanta...zaista sledeci Kanta van te kritike i sami mozemo zakljuciti olako da je dijalektika logika privida i da protivrecnosti u stvarima ne moze da bude.

 

[znatizeljni mislilac]

Filosofija i nauka nisu oblasti koje nemaju nikave dodirne tacke.
Barem minimum intelekta je potrebno da se shvati da su u medjusobnom uticaju, preplitanju, ali i razlikovanju.
I ne samo nauka, nego i mnoge druge oblasti.
To ignorisanje, a samim tim i nepoznavanje drugih oblasti, moze jedino dovesti zbog neinformisanosti do brojnih pogresnih zakljucaka u filosofiji.

Al eto...valjda je konacno i zozi maznuo neku foru od Hegela...pa sad svi znamo...ako se cinjenice ne slazu sa Sopenhauerom tesko tim cinjenicama.

 

[oziman]

Tacno, kad bi psiholigizari Kanta, ali Kantu to uopste nije ni bila namera
Jednostavno um "pusten sa lanca", koji misli apstraktno nuzno odvodi izopacenim zakljuccima u pitanjima morala...tj. sud da li nesto treba ili ne treba ne moze se izvuci iz same indentifikacije bitka.
U svim metafizickim sudovima odsutno je saznanje o vrednosti i iracionalnosti bica....zato kritika cistog uma (koja sama po sebi vrednosti apstrahuje) i jeste bezizlaz uvek kada postavimo pitanje ikakvog smisla bivstvovanja.
Kantova zasluga je u tome sto nije dozvolio sebi da ta podvojenost ide njemu na stetu, jer ukoliko bi moralne stavove izvlacio iz kritike cistog uma, on ne bi bio u stanju da izvuce ikakve sudove a da oni ne karakterisu opravdanje i izgovor za ljudsku moralnu slabost.
Da se nije probudio iz tog "dremeza" druge dve kritike ne bi ni postojale (na ovaj nacin)...i kod njega bi nasli opet modifikaciju povrsnog budistickog morala..tj, filosofiju etike, koja se oslanja na prirodu umesto na coveka.
Da je prvo pisao kritiku prakticnog uma velika je verovatnoca da bi brojne aksiome postavio drugacije...konkretno da je pogresno graditi tvrdjavu dok se granica mogucnosti saznanja ne preispita.
A znas da je i sam Hegel kritikovao Kanta...zaista sledeci Kanta van te kritike i sami mozemo zakljuciti olako da je dijalektika logika privida i da protivrecnosti u stvarima ne moze da bude.

Каква "идентификација битка", каква "логика привида" какве трице и кучине.
Није ми јасно који вам је уопште мотив да дробите ни о чему.

Појмови настају апстраховањем разлика и рефлектовањем сличности опажених објеката појавног света. То је изворише и САВ САДРЖАЈ појмова.
Ако апстрахујеш тај извор да би онда изводио некакве закључке из самих појмова, упадаш у ту безвезарију празних балона, празних речи које не значе ништа. Зар стварно верујеш да такве песмице неко жели слушати а "поету" који их декламује уважавати?

 

[gost 202584]

Filosofija i nauka nisu oblasti koje nemaju nikave dodirne tacke.
Barem minimum intelekta je potrebno da se shvati da su u medjusobnom uticaju, preplitanju, ali i razlikovanju.
I ne samo nauka, nego i mnoge druge oblasti.
To ignorisanje, a samim tim i nepoznavanje drugih oblasti, moze jedino dovesti zbog neinformisanosti do brojnih pogresnih zakljucaka u filosofiji.

Al eto...valjda je konacno i zozi maznuo neku foru od Hegela...pa sad svi znamo...ako se cinjenice ne slazu sa Sopenhauerom tesko tim cinjenicama.

наука би да надмаши чула...
уметност би да надмаши осећања...
филозофи би да надмаше разум.

 

[Dragoljub69]

наука би да надмаши чула...
уметност би да надмаши осећања...
филозофи би да надмаше разум.

A ti bi da nadmašiš svog Tvorca-priznaj!

- - - - - - - - - -

Каква "идентификација битка", каква "логика привида" какве трице и кучине.
Није ми јасно који вам је уопште мотив да дробите ни о чему.

Појмови настају апстраховањем разлика и рефлектовањем сличности опажених објеката појавног света. То је изворише и САВ САДРЖАЈ појмова.
Ако апстрахујеш тај извор да би онда изводио некакве закључке из самих појмова, упадаш у ту безвезарију празних балона, празних речи које не значе ништа. Зар стварно верујеш да такве песмице неко жели слушати а "поету" који их декламује уважавати?

Ozi,hajde nam(transparentno!)ovde objasni nastanak pojava!
Odakle čoveku pojave u umu?

 

[Dragoljub69]

Tacno, kad bi psiholigizari Kanta, ali Kantu to uopste nije ni bila namera
Jednostavno um "pusten sa lanca", koji misli apstraktno nuzno odvodi izopacenim zakljuccima u pitanjima morala...tj. sud da li nesto treba ili ne treba ne moze se izvuci iz same indentifikacije bitka.
U svim metafizickim sudovima odsutno je saznanje o vrednosti i iracionalnosti bica....zato kritika cistog uma (koja sama po sebi vrednosti apstrahuje) i jeste bezizlaz uvek kada postavimo pitanje ikakvog smisla bivstvovanja.
Kantova zasluga je u tome sto nije dozvolio sebi da ta podvojenost ide njemu na stetu, jer ukoliko bi moralne stavove izvlacio iz kritike cistog uma, on ne bi bio u stanju da izvuce ikakve sudove a da oni ne karakterisu opravdanje i izgovor za ljudsku moralnu slabost.
Da se nije probudio iz tog "dremeza" druge dve kritike ne bi ni postojale (na ovaj nacin)...i kod njega bi nasli opet modifikaciju povrsnog budistickog morala..tj, filosofiju etike, koja se oslanja na prirodu umesto na coveka.
Da je prvo pisao kritiku prakticnog uma velika je verovatnoca da bi brojne aksiome postavio drugacije...konkretno da je pogresno graditi tvrdjavu dok se granica mogucnosti saznanja ne preispita.
A znas da je i sam Hegel kritikovao Kanta...zaista sledeci Kanta van te kritike i sami mozemo zakljuciti olako da je dijalektika logika privida i da protivrecnosti u stvarima ne moze da bude.

S kritikom čistog uma sam i ja imao problema i morao neke delove dvaput čitati...Zamrsio gde nije morao i Derida
bi da bez slovca ostavio dekonstrukcijom...
Međutim,priličan je doprinos naukama njegovo razumevanje i obznanjivanje o apriornim sudovima.Najmanje je upozoravajuće
naučniku da se ne igra s tim sudovima,već da se drži praktičnih verifikacija!
Drugim rečima,nagovestio je Witgensteina i anatemu jezika kao naučnog oruđa!
Kritika praktičnog umaje meni niz nedoslednosti,ali dakako da bi postavio stvari bolje da je tako počeo razmišljati.
I kao što sam rekao,njegova je etika posebna i lepo si primetio-budističkom logikom armirana! Veoma vredna pravila
koja su i donela današnja ljudska prava...
Ipak,mi danas veoma razgovetno znamo da je igra koju rečima zovemo reči pisanog i zvučnog govora samo igra kojom
komuniciramo! Sve više i češće komuniciramo slikama,naročito pokretnim prikazujući šta želimo!
Reči Kanta,Hegela,Šopenhauera i drugih mudrijaša su tek manje ili više zanimljivi romani...
To što vrcaju logikom i ekvilibristikom reči i nije nešto naročito privlačno,a sve manje i vredno pažnje...

 

[gost 202584]

A ti bi da nadmašiš svog Tvorca-priznaj!

- - - - - - - - - -



Ozi,hajde nam(transparentno!)ovde objasni nastanak pojava!
Odakle čoveku pojave u umu?

духовност није лична.
нема поређења...
у бескрају се изгубиш а не залуташ

 

[Dragoljub69]

духовност није лична.
нема поређења...
у бескрају се изгубиш а не залуташ

Ja se zafrkavam,a ti se praviš važan!
Bolje priznaj šta sam tražio!

 

[mocart za elektricnom]

Pre Kanta niko nije primetio da ljudi mogu da prosiruju svoje znanje nezavisno od svakog spoljasnjeg iskustva, znaci a priori. Mislilo se da ako zelimo prosiriti svoje znanje, moramo pribeci empirijskom iskustvu i uz pomoc opazanja saznati nesto novo.Jedino na taj nacin, mislilo se, mozemo prosiriti svoje znanje.
Kant je primetio da to nije tacno. Da postoje sudovi za ciju proveru isitinitosti nije potrebno izaci izvan svoje sopstvene svesti. Ovo je bilo neverovatno otkrice koje je stvorilo Kantovu Kritiku cistog uma .
Pokusacu da to otkrice ovde prenesem i svako ce uvideti koliko je mocno.

Uzeceno jedan primer sintetickog suda a priori:

Sud glasi : "Pravougaoni ravnokraki trougao nije moguc."

Istinitost ovog suda mozemo proveriti samo na dva nacina:

1) analizom pojmova sadrzanih u njemu (ili nalazenjem ili ne nalazenjem protivurecnosti) tj analiticki.

2) Proverom uz pomoc empiriskog iskustva znaci sinteticki.

Ako analiziramo pojmove sadrzane u gornjem sudu videcemo da predikati "ravnokrak" i "pravougaoni" ne protivurece jedan drugom niti ukidaju subjekat suda "trougao". Trougao nije nesaglasan ni sa pojmom "ravnokraki" ni sa pojmom "pravougaon".

Znaci analitickom metodom ne mozemo u sudu " "Pravougaoni ravnokraki trougao nije moguc." naci nikakvu nemogucnost niti protivurecnost.

Medjutim ako primenimo sinteticku metodu i pokusamo empirijski da konstruisemo takav trougao, videcemo da je to nemoguce. I ta nemogucnost bice time APODIKTICKI dokazana. Necemo reci. U ovom pokusaju nismo uspeli da napravimo pravougaoni ravnokraki trougao , ali mozda cemu sutra moci. NE .. VEC TAKAV TROUGAO NIKADA i nijedan covek nece napraviti. ZNACI istinitost gornjeg suda je NEOSPORNA ..APODIKTICNA.

Veliko Kantovo otkrice je sto je on prvi posle hiljada godina istorije covecanstva primetio da za sinteticku proveru takve jedne nemogucnosti ne moramo izaci izvan svog uma i recimo uzeti testeru i uz pomoc letvica pokusati iskovati takav trougao i videti da je to nemoguce.

Ne ! Vec je dovoljno da na mentalnom platnu pokusamo konstrukciju toga-imaginacijom. i uverimo se u nemogucnost.

Time smo prosirili svoje znanje a da nismo upotrebili spoljasnje iskustvo, ali to nismo uradili analiticki vec smo sinteticki opazili konstrukcijom na mentalnom platnu (uz pomoc imaginacije) tj uz pomoc onoga sto je Kant nazvao CISTA CULNOST. Znaci opazanjem apriori.....SINTETICKI A PRIORI.

Veoma vazno u razumevanju ovoga jeste znati staru podelu saznanja u filozofiji. Ono se moze podeliti na dva elementa:

1) Sadrzinu (odnosno materiju).

2 ) Oblik ili formu (odnosno celokupnost ODNOSA koji se postavljaju izmedju elemenata sadrzine.)

Mora se jasno shvatiti da se apriorna saznanja
ticu samo ODNOSA u jednom saznanju, NE I MATERIJE saznanja.
Dakle kada zamisljamo jedan trougao ,svu sadrzinu smo izvukli iz spoljasnjeg opazanja, ali kada uredjujemo tu sadrzinu, mi se bavimo odnosima, pravilima uredjenja ,i pri tome saznajemo nova pravila ,i prosirujemo stara, a da pri tome ne napustamo imanentu oblast sopstvene svesti.

Sta drugo zakljuciti iz ovoga nego da su pravila kojima uredjujemo spoljasnje opazaje izmedju sebe ,ustvari pravila funkcionisanja samog razuma, a kao sto smo videli, te apriori saznatljive forme uredjenja ticu se prostora i vremena.

Ovde smo znaci pravila prostora i vremena iz spoljanjeg sveta doveli u imanentnu oblast sopstvene svesti , i uz Berklijevo otkrice korelativnosti subjekta i objekta, podela stvarnosti na pojavu i stvar po sebi, usledila je kao veliki Kopernikanski obrt u filozofiji.

Ti sebe oces da ubijedis da je svo znanje IPAK culno. Taj zakljucak da je taj trougao nemoguc ne mora biti dobiven putem 'unutrasnje vizualizacije', kao sto ga //- taj zakljcak -// prosti i priprosti ljudi dobijaju, vec je moguce i na osnovu algoritmova.

char i = 0;
bool other_angles_cannot_be_90degrees = false; //initial value
for (i, i < nuber of sides, i++)
{
if (triangle::sides->side.angle == 90)
{
other_angles_cannot_be_90degrees = true;
}
}
return other_angles_cannot_be_90degrees

ko razumije bilo koji programski jezik "viseg reda" shvatice.

 

[Dragoljub69]

Ti sebe oces da ubijedis da je svo znanje IPAK culno. Taj zakljucak da je taj trougao nemoguc ne mora biti dobiven putem 'unutrasnje vizualizacije', kao sto ga //- taj zakljcak -// prosti i priprosti ljudi dobijaju, vec je moguce i na osnovu algoritmova.

char i = 0;
bool other_angles_cannot_be_90degrees = false; //initial value
for (i, i < nuber of sides, i++)
{
if (triangle::sides->side.angle == 90)
{
other_angles_cannot_be_90degrees = true;
}
}
return other_angles_cannot_be_90degrees

ko razumije bilo koji programski jezik "viseg reda" shvatice.

Evo šta će ti reči Ozi:I taj comp i tvoji algoritmi i sve misli su samo tvoja predstava !
Dakle:ne postoji objektivni comp-to je pojava compa u tvom umu,te i algoritam je samo tvoja
izmišljotina!

Ali pazi sad ovo:Ozi kaže da je Kant dokazao da u imaginaciji čovek ne može da zamisli takav trougao!
Otkud mu takvo saznanje?
Jer tako nešto nije iskusio u objektivnoj stvarnosti niti uspeo da napravi?
A šta je s trouglom od lučnih strana koji ima sva tri ugla od 90 stepeni?A u realu su te strane prave koje
po planeti Zemlji čine,recimo,Bermudski trougao?
Ne postoje misli,a Huserl je to prvi obznanio,koje ne potiču od dejstva senzacije!
Svest je prazno jezero u kom je voda mirna itek kap koja padne na nju je zatalasa...Noeme nastaju
spoljnim dejstvom na svest čoveka!

 

[mocart za elektricnom]

Evo šta će ti reči Ozi:I taj comp i tvoji algoritmi i sve misli su samo tvoja predstava !
Dakle:ne postoji objektivni comp-to je pojava compa u tvom umu,te i algoritam je samo tvoja
izmišljotina!

Ali pazi sad ovo:Ozi kaže da je Kant dokazao da u imaginaciji čovek ne može da zamisli takav trougao!
Otkud mu takvo saznanje?
Jer tako nešto nije iskusio u objektivnoj stvarnosti niti uspeo da napravi?
A šta je s trouglom od lučnih strana koji ima sva tri ugla od 90 stepeni?A u realu su te strane prave koje
po planeti Zemlji čine,recimo,Bermudski trougao?
Ne postoje misli,a Huserl je to prvi obznanio,koje ne potiču od dejstva senzacije!
Svest je prazno jezero u kom je voda mirna itek kap koja padne na nju je zatalasa...Noeme nastaju
spoljnim dejstvom na svest čoveka!

On će reći da sam ja taj algoritam vizeuelizirao, ili naći "čula za algoritmove", ili sam mozak u većini svojih morfološki gledano djelova proglasiti za to čulo. Ali izvuće se...I ostaće sve po starom.
Postoje apriorna znanja, jer pojam pravda, etika, altruizam, empatija, telepatija(!!) a čak i pojam filozofija, pojam metafizika ("ono što treba znati poslije fizike", bukvalan prevod onoga kako je pisac prve knjige koja se tako zove htio da se to shvati) da ne pominjem arheloške (nisam mislio: arheOloške) pojmove (mističko shvatanje da je sve jedno biće, koje je postojalo do Fizike I (Aristotel), element, homeomerija, atom, broj koji stvarnost kopira (pitagorejci i neki neoplatonisti za koje je broj 1 Bog...nesvjesno: u broju jedan vide falus, i oće da kažu da bi voljeli da je nama bog njihov penis, ili, ako je filozofkinja, klit., kojim ne upravljaju oni, nego on s njima.), "svetost" u smislu svetosti sveca, pojam ljubavi, beskonačnosti, kreativnosti/dosade, pojam "mračnog" - jezivog ili onoga od čega polaze žmarci, pojam tačke kao beskrajno male jedinice prostora - linije kao beskrajno uske (da, sad mi pade na pamet to kod žena), pa čak i pojam strasti su autogenerisani apriorno. Kako to ne shvatš?

Kad bi neko nacrtao savršen simbol za pravdu, on bi izgledao ovako: \|/, nisam kriv: isto ko pičkića. Centralna linija je manja jer centralnost joj je prednost koja treba da se izjednači sa neprednošću bočnih linija (spoj nogu i tijela) koje i simbolišu dobro i zlo (lijevo i desno kao simboli za dobro i zlo, vidjeti Tumačenje sna II, Frojd)

 

[Dragoljub69]

Nije,junoša sutomorski,metafizika posle fizike ,već iza...Tehnički je u mislima posle kao
nedorečenost fizike šta i Russell govorio u skladu s pozitivizmom...
Jeste,postoje te apriorije koje izmišljamo i koje su poseban svet,ali koji je ciljni za objektivni svet,
za praktičnu upotrebu,,,Apriorije su utilitarne...
Ali hajde razmisli o njihovom poreklu i svaku noezu rasčlani u svojoj refleksiji svoje svesti!
Šta imaš?
Svaka nosi jezgro aposteriornog suda! Ili je bar arhetipski gen u jedru reči!
Nije Kant uspeo da dokaže autonomnost apriornih sintetičkih sudova,a Hegel je to lakonski "obrisao"
dijalektikom (koju smatram samo vrhunskom ekvilibristikom reči ,ne i doprinosom jer je njegova "istoričnost"
Zetgeista prazna tlapnja,praznih reči-vreme ne postoji tek u ljudskoj izmišljotini-načinu shvatanja događanja...)
čak sam smišljajući apriorne reči-građenice,ali u funkciji praktičnosti iskazivanja...

Međutim,velika je Kantova zasluga, s naučne strane gledano,u vezi tih apriornih sintetizovanih sudova,za shvatanje
reči i govora filozofije,nauke,teologije.
Tako,na pr,ne može biti uzet kao dokaz stav sazdan od apriornih reči.
Čak:nijedan stav rečima,ako idemo dalje,ne može biti dokaz za bilo šta jer je ,tehnički gledano-aprioran!
Rečima čovek ne može,a to to znači,kompetentno da sudi!
(Ovo je konstatacija koja je stigla do Witgensteina...)
Tako da, sutomorac,tvoj algoritam ima daleko više izgleda-igra reči mu nije dorasla...

 

[znatizeljni mislilac]

Каква "идентификација битка", каква "логика привида" какве трице и кучине.
Није ми јасно који вам је уопште мотив да дробите ни о чему.

Појмови настају апстраховањем разлика и рефлектовањем сличности опажених објеката појавног света. То је изворише и САВ САДРЖАЈ појмова.
Ако апстрахујеш тај извор да би онда изводио некакве закључке из самих појмова, упадаш у ту безвезарију празних балона, празних речи које не значе ништа. Зар стварно верујеш да такве песмице неко жели слушати а "поету" који их декламује уважавати?

Ti si jednostavno covek koji ima potrebu da mrzi, napada, ismeva sve ono sto zeli da razume i poseduje a ne moze. I to nije nista cudno, to je posledica filosofije kojom si otrovan.
Ta indijska pesimistcka filosofija ti je pomracila um do te mere da ti vise nisi u stanju da odgovaras ili kritikujes iz zelje za znanjem...u stanju si jos jedino da ispoljavas svoju vlastitu patetiku.
To sto pises nisu ni kritike ni bilo sta....niko ovde nije govorio (pogotovo ne poetski) o definiciji pojmova i zakljucivanju iz opstih pojmova....to su samo tvoje nebulozne projekcije.
Ovde je problem (jasno se vidi iz aviona) u tome sto si ti apsolutno nesposoban za dijalektiku i svako spekulativno misljenje.
I to je kraj price, jer covek koji nema te sposobnosti, sa takvim nema sta da se raspravlja. Ali u tvom slucaju to mozda vise nije ni podrucje psihologije...nego je pre slucaj za egzorcizam...

 

[Dragoljub69]

Baš da psihologiziram zadrtost nečiju-ubeđenost u učenje nekog autoriteta bi bilo neumesno...
Znam dobro da moja doktrina do koje sam došao,ne i bez saznanja drugih mudrih ljudi-to bi mi
bio nemoguć zadatak-nisam se rodio sa znanjima,je produkt moje samosvesti i sigurnosti u sebe
i naravno-kolike-tolike inteligencije...
Pri tome nisam,dakako,otkrio izvorišta postajanja,metafizičke "pogone"nastajanja ni išta iz tih
"transcedentnih" područja mišljenja...
Za to, često ,krivim svoju ljudsku nesavršenost i čula i kognitivnog sistema...Mada i to liči na samoopravdanje
i alibi...
Jedino što sam uspeo da izmestim iz neposredne okoline taj problem u dubine svemira,u neverovatne događaje
kao što su Big Beng,singularnost,sile koje vladaju vaseljenom vidljivom i nevidljivom...
Bar da mi ovde ne prave probleme...

 

[oziman]

Veliko Kantovo otkrice je sto je primetio da za sinteticku proveru takve jedne nemogucnosti ne moramo izaci izvan svog uma i recimo uzeti testeru i uz pomoc letvica pokusati iskovati takav trougao i videti da je to nemoguce.

Ne ! Vec je dovoljno da na mentalnom platnu pokusamo konstrukciju toga-imaginacijom. i uverimo se u nemogucnost.

Time smo prosirili svoje znanje a da nismo upotrebili spoljasnje iskustvo, ali to nismo uradili analiticki vec smo sinteticki opazili konstrukcijom na mentalnom platnu (uz pomoc imaginacije) tj uz pomoc onoga sto je Kant nazvao CISTA CULNOST. Znaci opazanjem apriori.....SINTETICKI A PRIORI.

Кантова "чиста чулност" или метафорички речено "ментално платно" по коме "цртамо" фигуре, откривајући тако, а приори законе просторних односа, независно од спољашњег искуства, а са апсолутним важењем за свако могуће спољашње искуство. То велико Кантово откриће може нас подсетити на идеалитет опажајног света или на свет као представу.

Јер то "ментално платно" по коме цртамо фигуре, није некакава сцена унутар главе или слично, већ је то ментално платно управо објективан свет кога зовемо реалност. Ево, изведите један експремент.

Нацртајте на том менталном платну неки троугао, али отворених очију, и видећете да га цртате управо ту испред вас, у том ткз. реалном свету.

Јер објективни свет је представа, наше ментално платно по коме цртамо слике. Додајући им секундарне и примарне квалитете који су сви продукт наше сопствене свести.

Наравно, свет осим што је представа он је и воља. Осим слика постоји и ствар по себи, али то је друга тема.

 

[Metronomy]

Probao i ne ide, crtam ti ja jednu stranicu, nastavim drugu, nekako je uglavim, a onda mi u oko uleti muva...
gde sada da turim trecu nikako da uglavim uglove oko muve....izgleda da me ne ide sintetika "ciste culnosti"
ili je to do muve...ko ce ga znati....
Nego, sintetika....to mu dodje generisanje komponente iz nekih detalja, ono kao sklapanje objekta koji jos ne postoji, ali mora da je tu negde....samo ga treba "culno" generisati...ili vanculno mozda...
Uglavnom, ta sintetika mi je malo sakata i valjda su samo bogovi sposobni da generisu nesto sto jos ne postoji....

 

[момоа]

Кантова "чиста чулност" или метафорички речено "ментално платно" по коме "цртамо" фигуре, откривајући тако, а приори законе просторних односа, независно од спољашњег искуства, а са апсолутним важењем за свако могуће спољашње искуство. То велико Кантово откриће може нас подсетити на идеалитет опажајног света или на свет као представу.

Јер то "ментално платно" по коме цртамо фигуре, није некакава сцена унутар главе или слично, већ је то ментално платно управо објективан свет кога зовемо реалност. Ево, изведите један експремент.

Нацртајте на том менталном платну неки троугао, али отворених очију, и видећете да га цртате управо ту испред вас, у том ткз. реалном свету.

Јер објективни свет је представа, наше ментално платно по коме цртамо слике. Додајући им секундарне и примарне квалитете који су сви продукт наше сопствене свести.

Наравно, свет осим што је представа он је и воља. Осим слика постоји и ствар по себи, али то је друга тема.

Kada vi svako imao svoju predstavu sveta to znaci da bi svi videli stvari razlicito. S obizrom da to nije tako i da svi mi isto percipiramo stvari (svi se slazemo da je gowno braon, a nebo plavo) teorija pada u vodu.

 

[oziman]

Kada vi svako imao svoju predstavu sveta to znaci da bi svi videli stvari razlicito. S obizrom da to nije tako i da svi mi isto percipiramo stvari (svi se slazemo da je gowno braon, a nebo plavo) teorija pada u vodu.

Прво, ово знање није тамо нека теорија и немој тако да га зовеш. Јер..

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

А што се тиче различитих представа:

Слике које окружују мој сазнајући субјекат јесу моја представа. Слике које тебе окружују јесу твоја представа. Moja predstava и твоја разликују се у много чему. Јер су све боје , мириси, укуси, чврстоћа , топлота производи индивидуалних свести који постоје као такви само у њима. Такође, облици предмета које видимо никада нису исти јер их гледамо из различитих углова.

Ту се дакле ради о различитим креацијама на исту тему. Тема је нешто у "ствари по себи" што делује на чула свесних бића, а креације су објективни светови у њиховим свестима.

Пошто је модел заједнички и креације су сличне.

Aли никада идентичне.

Нити упоређивањем тих креација можемо доћи до ствари по себи. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
Ти и ја можемо једино упоређивати слике из наших представа. А нити слика коју ја опажам , нити та твоја слика коју ти ствараш могу постојати изван представе , моје , твоје или било чије.

 

[момоа]

Прво, ово знање није тамо нека теорија и немој тако да га зовеш. Јер..



А што се тиче различитих представа:

Слике које окружују мој сазнајући субјекат јесу моја представа. Слике које тебе окружују јесу твоја представа. Moja predstava и твоја разликују се у много чему. Јер су све боје , мириси, укуси, чврстоћа , топлота производи индивидуалних свести који постоје као такви само у њима. Такође, облици предмета које видимо никада нису исти јер их гледамо из различитих углова.

Ту се дакле ради о различитим креацијама на исту тему. Тема је нешто у "ствари по себи" што делује на чула свесних бића, а креације су објективни светови у њиховим свестима.

Пошто је модел заједнички и креације су сличне.

Aли никада идентичне.

Нити упоређивањем тих креација можемо доћи до ствари по себи. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
Ти и ја можемо једино упоређивати слике из наших представа. А нити слика коју ја опажам , нити та твоја слика коју ти ствараш могу постојати изван представе , моје , твоје или било чије.

Moja sestra koja je odlican slikar i slika predele i pejzaze, gotovo svaki put naslika onako kako i ja vidim taj pejzaz. Dakle, nase predstave su identicne.

 

[oziman]

Moja sestra koja je odlican slikar i slika predele i pejzaze, gotovo svaki put naslika onako kako i ja vidim taj pejzaz. Dakle, nase predstave su identicne.

Твоја сестра је људско биће и можеш претпоставити да је представа објективног света коју она креира слична твојој. Иако у то не можеш бити сигуран, Не можеш бити сигуран чак ни да је твоја сестра свесно биће. Како каже Бергсон..

Izazivam vas da dokažete, iskustveno ili racionalnim zaključivanjem, da sam ja - osoba koja vam se ovoga trenutka obraća - svesno biće. Mogao bih da budem genijalno konstruisani automat koji je napravila priroda, da odlazim i dolazim, da raspravljam i da upravo reči s kojima se predstavljam kao svesno biće budu izgovorene nesvesno. U svakom slučaju, ukoliko stvar nije nemoguća, priznaćete da nije ni neverovatna. Između vas i mene postoji očigledna spoljašnja sličnost. I na osnovu te spoljašnje sličnosti, zaključićete, po analogiji, da postoji i unutrašnje nalikovanje. Zaključivanje po analogiji nikad ne pruža ništa drugo nego verovatnoću. "

Bergson

Али пустимо то. То је друга тема.
Оно на шта указујем, јесте да свако има посла са својом представом која је продукт његове индивидуалне свести. Да ли је та представа идентична са неком другом, потпуно је небитно. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
Ти и ја можемо једино упоређивати слике из наших представа. А нити слика коју ја опажам , нити та твоја слика коју ти ствараш могу постојати изван представе , моје , твоје или било чије.

 

[момоа]

Твоја сестра је људско биће и можеш претпоставити да је представа објективног света коју она креира слична твојој. Иако у то не можеш бити сигуран, Не можеш бити сигуран чак ни да је твоја сестра свесно биће. Како каже Бергсон..



Али пустимо то. То је друга тема.
Оно на шта указујем, јесте да свако има посла са својом представом која је продукт његове индивидуалне свести. Да ли је та представа идентична са неком другом, потпуно је небитно. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
Ти и ја можемо једино упоређивати слике из наших представа. А нити слика коју ја опажам , нити та твоја слика коју ти ствараш могу постојати изван представе , моје , твоје или било чије.

A kako onda zamisljas da izgledaju stvari po sebi? Kao neke strune hologramske projekcije ili sta?