Kant - Sinteticki sudovi a priori

[bangg]

I pogotovo to sto nema prave linije u realnosti,sve je zakrivljeno manje ili vise,
mozda mi nismo toga svesni ali je tako,prosiri malo saznanje na nauke...

 

[oziman]

Ne mozes imati takav podcenjivacki odnos prema nauci, narocito na ovoj temi.

Као што видиш могу.

Kant je, naime, sinteticke sudove a priori nasao u nauci ( matematici, fizici ), pa je neophodno da se sledeci Kanta bavis naukom ovde. Narocito ako se zna da je Kant bio odusevljen uspesima matematike i fizike, cija saznanja je smatrao nuznim istinama, pa je upitna i tvoja primedba o spoljnom, fizickom svetu, o kojem te nauke ( fizika ) govore.

Ја никога не следим овде , нити се бавим тиме чиме се Кант одушевљавао а чиме није. Него следим истину која се тиче синтетичких судова априори. Да ли је исту изрекао Кант или Јанко или Петко потпуно је небитно. И то на теми може бити само узгредни податак, фуснота, а не главни садржај исте.

Ви историчари радите обрнуто. Стављате знање у фусносту, а на прво место стављате филозофа који га је изрекао.

Па тако, ти знаш чиме је Кант био одушевљен а чиме не, шта је Попер на то рекао, а шта је онда онај на то додао. Све знаш, осим шта су то синтетички судови априори и како су могући.

Ove primedbe ne stavljaju samo naucnici, vec i filozofi. Stroson je, recimo, poznati tzv. " analiticki " filozof. O Poperovoj kritici u njegovoj teoriji nauke nisam ni govorio, ali sam svakako imao to na umu, pritom ne samo na njegovo razlikovanje psiholoskog i logickog a priori, ili pravljenja razlike izmedju apriornih nacina misljenja i a priori valjanih verovanja. A Poper, kakav-takav, ipak jeste filozof.

И Попер није био у праву. А и да јесте. питање да ли јесте био или није можеш окачити мачку о реп. А пусти оне који траже знање да се баве знањем а не шта је Попер имао на уму.

Naravno da najkraci put izmedju dve tacke na Atlanskom okeanu , npr., nece biti prava linija vec krivulja.

Безвезарије. Ево ти опет ово да научиш шта су синтетички судови а априори и на шта се они односе:

Нема везе да ли је у физичком свету простор раван или закривљен.
Оно што има везе и што је битно јесте да правила која априори изведемо о простору, имају апсолутно важење истинитости за све до чега ћемо доћи апостериори ма какво оно било.

Рецимо то да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија јесте синтетички суд априори. И он мора важити за сваку раван са којом ћемо се сусрести.
Али и суд да најкраћи пут између две тачке у закривљеном простору није права линија, такође је синтетички суд априори и он исто тако мора важити за сваки закривљени простор са којим ћемо се сусрести.

Небитно је ,дакле, да ли је простор у ткз. физичком свету раван или закривљен. У оба случаја имамо синтетичке судове априори који морају важити за онај простор са којим се сусретнемо.

I pogotovo to sto nema prave linije u realnosti,sve je zakrivljeno manje ili vise,
mozda mi nismo toga svesni ali je tako,prosiri malo saznanje na nauke...

Ево и теби.

Нема везе да ли је у физичком свету простор раван или закривљен.
Оно што има везе и што је битно јесте да правила која априори изведемо о простору, имају апсолутно важење истинитости за све до чега ћемо доћи апостериори ма какво оно било.

Рецимо то да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија јесте синтетички суд априори. И он мора важити за сваку раван са којом ћемо се сусрести.
Али и суд да најкраћи пут између две тачке у закривљеном простору није права линија, такође је синтетички суд априори и он исто тако мора важити за сваки закривљени простор са којим ћемо се сусрести.

Небитно је ,дакле, да ли је простор у ткз. физичком свету раван или закривљен. У оба случаја имамо синтетичке судове априори који морају важити за онај простор са којим се сусретнемо.

 

[NEREJ]

Као што видиш могу.



Ја никога не следим овде , нити се бавим тиме чиме се Кант одушевљавао а чиме није. Него следим истину која се тиче синтетичких судова априори. Да ли је исту изрекао Кант или Јанко или Петко потпуно је небитно. И то на теми може бити само узгредни податак, фуснота, а не главни садржај исте.

Ви историчари радите обрнуто. Стављате знање у фусносту, а на прво место стављате филозофа који га је изрекао.

Па тако, ти знаш чиме је Кант био одушевљен а чиме не, шта је Пропер на то рекао, а шта је онда онај на то додао. Све знаш, осим шта су то синтетички судови априори и како су могући.



И Пропер није био у праву. А и да јесте. питање да ли јесте био или није можеш окачити мачку о реп. А пусти оне који траже знање да се баве знањем а не шта је Пропер имао на уму.



Безвезарије. Ево ти опет ово да научиш шта су синтетички судови а априори и на шта се они односе:

Нема везе да ли је у физичком свету простор раван или закривљен.
Оно што има везе и што је битно јесте да правила која априори изведемо о простору, имају апсолутно важење истинитости за све до чега ћемо доћи апостериори ма какво оно било.

Рецимо то да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија јесте синтетички суд априори. И он мора важити за сваку раван са којом ћемо се сусрести.
Али и суд да најкраћи пут између две тачке у закривљеном простору није права линија, такође је синтетички суд априори и он исто тако мора важити за сваки закривљени простор са којим ћемо се сусрести.

Небитно је ,дакле, да ли је простор у ткз. физичком свету раван или закривљен. У оба случаја имамо синтетичке судове априори који морају важити за онај простор са којим се сусретнемo.:

Cudan metod. Od gomile primedbi ti izabers samo neku na koju mozes da odgovoris, a one neugodne prosto precutis. To je efikasna predstava za stado, da ti se divi, i daje pohvale zbog tvoje ucenosti.

Ali, budalastine koje pises, kao npr. da za pravila a priori izvedena o prostoru, nalazis potvrdu a posteriori, ti prosto precutis, narocito primedbe na tako nesto, jer ruse tu laznu predstavu o tebi.

Tvoj nacin, tvoj izbor. Tvoj nacin predstavljanja pred drugima, do kojeg ti je narocito stalo ( da si filozof sveznalica ) te i predstavlja u pravom svetlu, bar meni.

Ipak se priupitaj, zasto ti je toliko stalo da se pokazes pred drugima kao sveznalica, kada su oni samo tvoja predstava ?

Ne radis li uzaludan posao ?

 

[sanja*]

Sada i ona tvrdnja za najkraci put izmedju dve tacke je prava linija ,ni to vise ne pije vodu,

Najkraći put između dve tačke jeste duž. (a duž jeste prava linija)

jer znamo za mogucnost zakrivljenosti prostora i gde kraci put upravo moze biti i kriva

kakve veze ima zakrivljeni prostor s ravni?

Jer najkraci put podrazumeva i potrebno vreme da se on predje

Ne.
Termin "kratko" se ovde odnosi na dužinu.

Meni je jasno šta priča na ovom primeru, samo sam protestvovala protiv onoga koji, prosto jel, ne stoji.

 

[SUPERKULER]

Ipak se priupitaj, zasto ti je toliko stalo da se pokazes pred drugima kao sveznalica, kada su oni samo tvoja predstava ?

Ne radis li uzaludan posao ?

E ybg,sad si ga skroz provalio!

 

[SUPERKULER]

Štos je I u sledećem:Ozi kaže da je najkraći put između dve tačke prava linija-duž!
I da je to sintetički sud apriori...
Šta znači reč put?
Šta označavamo rečju put?
Čemu put služi?
Da bi se prevalilo rastojanje između dve tačke?
Apriorno ili aposteriorno prevaljivanje?
Zajebavali su Kanta I žešće-ovo je benigno...
Nema čistih apriorija,čak I arhetipovi imaju aposteriornu etiologiju!

 

[oziman]

Štos je I u sledećem:Ozi kaže da je najkraći put između dve tačke prava linija-duž!
I da je to sintetički sud apriori...

Управо тако. До закључка да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија можемо доћи независно од спољашњег искуства.

Šta znači reč put?
Šta označavamo rečju put?
Čemu put služi?
Da bi se prevalilo rastojanje između dve tačke?
Apriorno ili aposteriorno prevaljivanje?

Нико ту не тврди да до појмова пут, две тачке, раван, можемо доћи апориори. Априорно знање једино се односи на ФОРМУ А НЕ НА САДРЖИНУ.
Када нам је садржина већ дата а до које смо дошли емпирјски, оно до чега можемо доћи апрори односи се на правила просторних уређења те садржине.
До тих правила не долазимо аналитички, анализом појмова. Већ опажањем, синтетички. Али опажањем коме није потребно спољашње искуство. Унутрашњим опажањем, имагинацијом. А приори.

И зар је могуће да је ово знање толико непојмљиво теби, Нереју и многима?

Барклијева корелативност субјекта и објекта захтева увид у непосредне чињенице свести, ткз "филозофски разбор" како је ту способност назвао Шопенхауер а коју многи немају.
Међутим, Кантова трансцендентална естетика не захтева никакве непосредне увиде , већ обичну интелигенцију.
Не би требао зато много да се поносиш твојом критиком исте, јер тиме једино криткујеш свој IQ и ништа више.

Али ниси једини. Кантова трансцендетална естетика је као неки тест где се показује колико неко зна и може сазнати кроз све титуле којима се окитио.

Ja bih ovde da primerima i izvesnim razlaganjima razjasnim blize dokaze te Kantove istine, i to ne da bih pobijao glupave prigovore, vec radi koristi onih koji ce ubuduce izlagati Kantovo ucenje.

Шопенахуер

Као што каже Шопенхауер. Ово знање није скуп хипотеза. Оно не потребује одговарање на приглупе приговоре него поуку онима који то могу да разумеју.

 

[SUPERKULER]

Управо тако. До закључка да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија можемо доћи независно од спољашњег искуства.



Нико ту не тврди да до појмова пут, две тачке, раван, можемо доћи апориори. Априорно знање једино се односи на ФОРМУ А НЕ НА САДРЖИНУ.
Када нам је садржина већ дата а до које смо дошли емпирјски, оно до чега можемо доћи апрори односи се на правила просторних уређења те садржине.
До тих правила не долазимо аналитички, анализом појмова. Већ опажањем, синтетички. Али опажањем коме није потребно спољашње искуство. Унутрашњим опажањем, имагинацијом. А приори.

И зар је могуће да је ово знање толико непојмљиво теби, Нереју и многима?

Барклијева корелативност субјекта и објекта захтева увид у непосредне чињенице свести, ткз "филозофски разбор" како је ту способност назвао Шопенхауер а коју многи немају.
Међутим, Кантова трансцендентална естетика не захтева никакве непосредне увиде , већ обичну интелигенцију.
Не би требао зато много да се поносиш твојом критиком исте, јер тиме једино криткујеш свој IQ и ништа више.

Али ниси једини. Кантова трансцендетална естетика је као неки тест где се показује колико неко зна и може сазнати кроз све титуле којима се окитио.



Као што каже Шопенхауер. Ово знање није скуп хипотеза. Оно не потребује одговарање на приглупе приговоре него поуку онима који то могу да разумеју.

To što ti pišeš je pluskvamperfektum!
Itekako ja znam da su to transcedentalna razmišljanja o obrascima u koje udevaš pojave...Nije to u pitanju Ozi!
U pitanju je to što do tih obrazaca(apriornih opštih ili univerzalnih sudova)nisi mogao doći bez iskustva koje je svojim otiscima o svest napravilo
te kalupe koje zovemo "sintetički sudovi".
Tebi, jednostavno ,ne daš da svane...
Ko zna iz kojih razloga...
Čitaj Huserla,ako ti on ne pomogne-niko neće!

 

[oziman]

To što ti pišeš je pluskvamperfektum!
Itekako ja znam da su to transcedentalna razmišljanja o obrascima u koje udevaš pojave...Nije to u pitanju Ozi!
U pitanju je to što do tih obrazaca(apriornih opštih ili univerzalnih sudova)nisi mogao doći bez iskustva koje je svojim otiscima o svest napravilo
te kalupe koje zovemo "sintetički sudovi".
Tebi, jednostavno ,ne daš da svane...
Ko zna iz kojih razloga...
Čitaj Huserla,ako ti on ne pomogne-niko neće!

Јел читаш ти шта ти пишем?

Исуство нам даје садржину али до правила која се тичу просторних односа те садржине не долазимо искуством.

Ово нису Љубине фантзмагорије. Ово су чињенице. И да би их оборио није довољно да кажеш

"U pitanju je to što do tih obrazaca(apriornih opštih ili univerzalnih sudova)nisi mogao doći bez iskustva koje je svojim otiscima o svest napravilo te kalupe koje zovemo "sintetički sudovi"."

Овде као одговор износиш оно што је доводено у питање. Petitio prinicipii.

Поента је да нам у случају правила која се тичу простора НИЈЕ ПОТРЕБНО СПОЉАШЊЕ ОПАЖАЊЕ.

Постоје само два начина на које можемо проширити своја сазнања. То је аналитички начин и синтетички ..нема трећег. Аналитички значи анализом појмова које већ поседујемо тј њиховим рачлањивањем. На пример: суд који гласи " Злато је жуте боје" јесте један аналитичан суд јер он не додаје нашем знању ништа више него што смо већ знали тј. мислили у појму "злато" . Овим судом смо само то нагласили.

Међутим, синтетички судови додају нешто ново појму који поседујемо. Рецимо "Злато се топи на толико и толико степени". Ако мој појам "злато" не садржи тај податак, ма колико га анализирао не могу доћи до тог одговора. Значи, морам прибећи овом другом методу. Или спољашњем искуству...синтетички. Тако што ћу набавити комад злата , загрејати га и забележити на којој се темепретури топи.. Тако ћу појму злато, који већ поседујем, додати један предикат који нисам већ мислио у истом. Тиме сам дакле проширио значење појма "злато".

То је разлика између аналитичких и синтетичиких судова.

Оно што је Кант открио јесте да постоје појмови којима можемо проширивати значење, тј надограђивати своје знање синтетички а ипак а приори или независно од спољашањег искустува.На пример: такав суд је овај: "Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија".

Нико не спори да у свести већ поседујемо појмове "линија","тачка", као и раван. Али анализом тих појмова нећемо доћи до закључка да ли је горњи суд тачан или не. Тај податак не налази се већ у тим појмовима које поседујемо да бисмо аналитички дошли до тог суда.Или сазнали нешто што већ знамо.
Појам линија рецимо...не садржи у себи никакве величине, па самим тим ни оно "НАЈКРАЋИ". не можемо извести из њега.Исто је је и са појмом тачка и раван. Па одакале онда тај атрибут "најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија?

Као што видиш иако смо видели и линију, и раван и тачку. Анализом истих појмова не можемо доћи до горњег суда. ЗНАЧИ МОРАМО ПРИБЕЋИ СПОЉАШЊЕМ ИСКУСТВУ. Или ређати те линије и тачке.

Међтуим ту долазимо до битног. Јер то спољашње исксутво којим ћемо се уверити у истинитост суда да је најкраће растојање између две тачке у равни права линија, не мора бити емпиријско. Тј. не морамо исећи макзама линије и цртати тачке на папиру да бисмо се у то уверили. Довољно је да имагницијом комбинујемо те линије и тачке и апослутно се уверимо у истинитост. И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!

Понављам јер ово је најбитније:

И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!


Примећујеш ли да овде тврдимо да ће нешто до чега смо дошли независно од спољашњег искуства апсолутно важити за свако будуће спољашње искуство са којим се сретнемо?

Ово покаузје да су та правила заправо правила наше моћи опажања а не атрибути спољашњег света. ТАКО ДА знамо да рецимо кроз двоглед са обојеним стаклима ,све што ћемо гледати бити обојено. Одатле нам таква сигурност у истинитост онога до чега долазимо синтетички а опет априори.

 

[NEREJ]

Oziman,

Bas me interesuje kako analitickim nacinom ( valjda sudom, a apriornim nacinom ?! ) prosirujes svoja saznanja ?
Kao prvu vrstu apriornih sudova Kant navodi analiticke sudove.

Interesuje me i kako prosirujes svoja saznanja sintetickim sudom a posteriori ?


Kant govori o poreklu nasih saznanja koja mogu biti iz iskustva ( a posteriori ) ili iz razuma, tj. nasih vlastitih saznajnih moci ( a priori ).

Zato sto Kanta interesuje apriorno saznanje, pravi problem za njega jesu oni sudovi koje on naziva sintetickim sudovima a priori, i to su oni sudovi koji prosiruju nasa saznanja. On je uveren da takvi sudovi postoje ( zato se i pita kako su moguci, a ne da li su moguci ), i ova tema treba da govori o tome, a ne o analitickim sudovima koji , gle, prosiruju nase znanje ( ? ).

 

[SUPERKULER]

Јел читаш ти шта ти пишем?

Исуство нам даје садржину али до правила која се тичу просторних односа те садржине не долазимо искуством.

Ово нису Љубине фантзмагорије. Ово су чињенице. И да би их оборио није довољно да кажеш

"U pitanju je to što do tih obrazaca(apriornih opštih ili univerzalnih sudova)nisi mogao doći bez iskustva koje je svojim otiscima o svest napravilo te kalupe koje zovemo "sintetički sudovi"."

Овде као одговор износиш оно што је доводено у питање. Petitio prinicipii.

Поента је да нам у случају правила која се тичу простора НИЈЕ ПОТРЕБНО СПОЉАШЊЕ ОПАЖАЊЕ.

Постоје само два начина на које можемо проширити своја сазнања. То је аналитички начин и синтетички ..нема трећег. Аналитички значи анализом појмова које већ поседујемо тј њиховим рачлањивањем. На пример: суд који гласи " Злато је жуте боје" јесте један аналитичан суд јер он не додаје нашем знању ништа више него што смо већ знали тј. мислили у појму "злато" . Овим судом смо само то нагласили.

Међутим, синтетички судови додају нешто ново појму који поседујемо. Рецимо "Злато се топи на толико и толико степени". Ако мој појам "злато" не садржи тај податак, ма колико га анализирао не могу доћи до тог одговора. Значи, морам прибећи овом другом методу. Или спољашњем искуству...синтетички. Тако што ћу набавити комад злата , загрејати га и забележити на којој се темепретури топи.. Тако ћу појму злато, који већ поседујем, додати један предикат који нисам већ мислио у истом. Тиме сам дакле проширио значење појма "злато".

То је разлика између аналитичких и синтетичиких судова.

Оно што је Кант открио јесте да постоје појмови којима можемо проширивати значење, тј надограђивати своје знање синтетички а ипак а приори или независно од спољашањег искустува.На пример: такав суд је овај: "Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија".

Нико не спори да у свести већ поседујемо појмове "линија","тачка", као и раван. Али анализом тих појмова нећемо доћи до закључка да ли је горњи суд тачан или не. Тај податак не налази се већ у тим појмовима које поседујемо да бисмо аналитички дошли до тог суда.Или сазнали нешто што већ знамо.
Појам линија рецимо...не садржи у себи никакве величине, па самим тим ни оно "НАЈКРАЋИ". не можемо извести из њега.Исто је је и са појмом тачка и раван. Па одакале онда тај атрибут "најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија?

Као што видиш иако смо видели и линију, и раван и тачку. Анализом истих појмова не можемо доћи до горњег суда. ЗНАЧИ МОРАМО ПРИБЕЋИ СПОЉАШЊЕМ ИСКУСТВУ. Или ређати те линије и тачке.

Међтуим ту долазимо до битног. Јер то спољашње исксутво којим ћемо се уверити у истинитост суда да је најкраће растојање између две тачке у равни права линија, не мора бити емпиријско. Тј. не морамо исећи макзама линије и цртати тачке на папиру да бисмо се у то уверили. Довољно је да имагницијом комбинујемо те линије и тачке и апослутно се уверимо у истинитост. И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!

Понављам јер ово је најбитније:

И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!


Примећујеш ли да овде тврдимо да ће нешто до чега смо дошли независно од спољашњег искуства апсолутно важити за свако будуће спољашње искуство са којим се сретнемо?

Ово покаузје да су та правила заправо правила наше моћи опажања а не атрибути спољашњег света. ТАКО ДА знамо да рецимо кроз двоглед са обојеним стаклима ,све што ћемо гледати бити обојено. Одатле нам таква сигурност у истинитост онога до чега долазимо синтетички а опет априори.

Iz iskustva!
Đabe se upinješ Ozi!Tvrdoglavost ti se preči da dosegneš dalje...
Mogu ti još reči,pošto tvrdoglavo nećeš ni da pogledaš šta je Huserl o refleksiji opservirao,da je zaista irelevantno da li je svet naša predstava
pa u njoj stičemo iskustvene sudove I od tih iskustvenih ponavljanjem I aproksimativnim preklapanjima refleksivno uopštavamo u sintetičke misli
-apriorije ili je svet realnost koju reflektujemo na našu svest te je dalji process isti!
Ne znam da li ti ovo možeš razumeti bez fenomenoloških znanja,ako ti ne ide-upotpuni ih.
U jednom si u pravu:sve to činimo umnim sredstvima I subjetocentričnost sveta je naša percepcija,Tek u imaginaciji (A.Ajnštajn parafraza) dotičemo
svet kakav je zaista! Međutim,proverama proizilazi da su naša čula I kognitivni system veoma efikasni!
Hajde,složiću se (I to rado) da su neke od inicija geometrije I matematike determinisane "božanskim silama" ili silama determinacije Univerzuma.
Sve dalje je jezička spekulacija I sofizam!

 

[oziman]

Oziman,

Bas me interesuje kako analitickim nacinom ( valjda sudom, a apriornim nacinom ?! ) prosirujes svoja saznanja ?
Kao prvu vrstu apriornih sudova Kant navodi analiticke sudove.

Ваљда је јасно из тога што сам написао да су аналитички судови објашњавајући судови. Они не придодају нашем сазнању ништа више него што смо већ мислили у појму.
Суд који гласи " Злато је жуте боје" јесте један аналитичан суд јер он не додаје нашем знању ништа више него што смо већ знали тј. мислили у појму "злато" Он само то наглашава.

А "проширити знање" у тој реченици коју си цитирао употребио сам да нагласим да постоје само два начина на која можемо проверити иститност неког суда. Аналитички, анализом појмова тј. налажењем или не не налажењем противурчености између њих и синтетички, опажањем.

Дакле, проширити своје знање о томе да ли је суд који гласи "Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија" истинит или не. А не аналитички проширивати своја знања о појмовима линија и раван.

Дакле, спусти тај твој нос. Јер ништа паметно ниси рекао осим што си показао своје неразумевање написаног.

Interesuje me i kako prosirujes svoja saznanja sintetickim sudom a posteriori ?

Како. Па опажањем. емпиријским искуством. А постериори.

А синтетички судови априори такође се стичу опажањем. Али унутрашњим опажањем. Синтетички априори.

То унутрашње опажање Кант је назвао "чиста чулност" и оно се односи на имагинацију. На унутрашње платно на коме констуришемо геометријске облике опажајући их, дакле синтетички а ипак не излазећи изван сопствене свести дакле априори.

Kant govori o poreklu nasih saznanja koja mogu biti iz iskustva ( a posteriori ) ili iz razuma, tj. nasih vlastitih saznajnih moci ( a priori ).

Zato sto Kanta interesuje apriorno saznanje, pravi problem za njega jesu oni sudovi koje on naziva sintetickim sudovima a priori, i to su oni sudovi koji prosiruju nasa saznanja. On je uveren da takvi sudovi postoje ( zato se i pita kako su moguci, a ne da li su moguci ), i ova tema treba da govori o tome, a ne o analitickim sudovima koji , gle, prosiruju nase znanje ( ? ).

Како си ти само паметан. Пази, тема говори о "analitickim sudovima koji prosiruju nase znanje".

 

[bangg]

Najkraći put između dve tačke jeste duž. (a duž jeste prava linija)

kakve veze ima zakrivljeni prostor s ravni?

Ravan ne postoji...

Termin "kratko" se ovde odnosi na dužinu.

ok ali je v=s/t a spominje se put,zar ne...

Meni je jasno šta priča na ovom primeru, samo sam protestvovala protiv onoga koji, prosto jel, ne stoji.

Ti si pametnica,bravo,blago tebi...
Sanja idi malo snove rasclanjavaj sa onim tvojim ...tom...
Napravite pdf snovi i slicna s..nja...

- - - - - - - - - -

Јел читаш ти шта ти пишем?

Исуство нам даје садржину али до правила која се тичу просторних односа те садржине не долазимо искуством.

Ово нису Љубине фантзмагорије. Ово су чињенице. И да би их оборио није довољно да кажеш

"U pitanju je to što do tih obrazaca(apriornih opštih ili univerzalnih sudova)nisi mogao doći bez iskustva koje je svojim otiscima o svest napravilo te kalupe koje zovemo "sintetički sudovi"."

Овде као одговор износиш оно што је доводено у питање. Petitio prinicipii.

Поента је да нам у случају правила која се тичу простора НИЈЕ ПОТРЕБНО СПОЉАШЊЕ ОПАЖАЊЕ.

Постоје само два начина на које можемо проширити своја сазнања. То је аналитички начин и синтетички ..нема трећег. Аналитички значи анализом појмова које већ поседујемо тј њиховим рачлањивањем. На пример: суд који гласи " Злато је жуте боје" јесте један аналитичан суд јер он не додаје нашем знању ништа више него што смо већ знали тј. мислили у појму "злато" . Овим судом смо само то нагласили.

Међутим, синтетички судови додају нешто ново појму који поседујемо. Рецимо "Злато се топи на толико и толико степени". Ако мој појам "злато" не садржи тај податак, ма колико га анализирао не могу доћи до тог одговора. Значи, морам прибећи овом другом методу. Или спољашњем искуству...синтетички. Тако што ћу набавити комад злата , загрејати га и забележити на којој се темепретури топи.. Тако ћу појму злато, који већ поседујем, додати један предикат који нисам већ мислио у истом. Тиме сам дакле проширио значење појма "злато".

То је разлика између аналитичких и синтетичиких судова.

Оно што је Кант открио јесте да постоје појмови којима можемо проширивати значење, тј надограђивати своје знање синтетички а ипак а приори или независно од спољашањег искустува.На пример: такав суд је овај: "Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија".

Нико не спори да у свести већ поседујемо појмове "линија","тачка", као и раван. Али анализом тих појмова нећемо доћи до закључка да ли је горњи суд тачан или не. Тај податак не налази се већ у тим појмовима које поседујемо да бисмо аналитички дошли до тог суда.Или сазнали нешто што већ знамо.
Појам линија рецимо...не садржи у себи никакве величине, па самим тим ни оно "НАЈКРАЋИ". не можемо извести из њега.Исто је је и са појмом тачка и раван. Па одакале онда тај атрибут "најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија?

Као што видиш иако смо видели и линију, и раван и тачку. Анализом истих појмова не можемо доћи до горњег суда. ЗНАЧИ МОРАМО ПРИБЕЋИ СПОЉАШЊЕМ ИСКУСТВУ. Или ређати те линије и тачке.

Међтуим ту долазимо до битног. Јер то спољашње исксутво којим ћемо се уверити у истинитост суда да је најкраће растојање између две тачке у равни права линија, не мора бити емпиријско. Тј. не морамо исећи макзама линије и цртати тачке на папиру да бисмо се у то уверили. Довољно је да имагницијом комбинујемо те линије и тачке и апослутно се уверимо у истинитост. И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!

Понављам јер ово је најбитније:

И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!


Примећујеш ли да овде тврдимо да ће нешто до чега смо дошли независно од спољашњег искуства апсолутно важити за свако будуће спољашње искуство са којим се сретнемо?

Ово покаузје да су та правила заправо правила наше моћи опажања а не атрибути спољашњег света. ТАКО ДА знамо да рецимо кроз двоглед са обојеним стаклима ,све што ћемо гледати бити обојено. Одатле нам таква сигурност у истинитост онога до чега долазимо синтетички а опет априори.

Nije tacan jer najkraci put izmedju dve tacke u ravni je tacka,a ona nije duz

- - - - - - - - - -

I sta je to uopste tacka Ozi,sta je ravan,sta je put,sta je najkraci,sta je izmedju...
Ovo je toliko smesna izjava da je pravo cudo da Razum moze to i pojmiti...

 

[NEREJ]

Ja sam pitao kako prosirujes znanja sintetickim sudom a posteriori ?

Rec je o sudovima gde predikat nije sadrzan u subjektu, ali ga mi ipak subjektu pripisujemo posredstvom neceg treceg, u ovom slucaju ( kod ovih sudova a posteriori ) to trece je iskustvo.

Ali sud ovog tipa, poput : " Sva su tela teska " ne prosiruje nase znanje. Naime, mi stvarno u pojmu " telo " ne nalazimo pojam " tezina ", ali iz iskustva znamo da telu pripada tezina ( iako to ne znamo na nuzan nacin ), tako da to nije prosirivanje znanja, zar ne ?

Sto se tice analitickih, procitaj pazljivije sta si napisao. Istina, cas kazes jedno, a onda drugo. Te suprotnosti u svom pisanju uvidi sam.

 

[bangg]

Ваљда је јасно из тога што сам написао да су аналитички судови објашњавајући судови. Они не придодају нашем сазнању ништа више него што смо већ мислили у појму.
Суд који гласи " Злато је жуте боје" јесте један аналитичан суд јер он не додаје нашем знању ништа више него што смо већ знали тј. мислили у појму "злато" Он само то наглашава.

А "проширити знање" у тој реченици коју си цитирао употребио сам да нагласим да постоје само два начина на која можемо проверити иститност неког суда. Аналитички, анализом појмова тј. налажењем или не не налажењем противурчености између њих и синтетички, опажањем.

Дакле, проширити своје знање о томе да ли је суд који гласи "Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија" истинит или не. А не аналитички проширивати своја знања о појмовима линија и раван.

Дакле, спусти тај твој нос. Јер ништа паметно ниси рекао осим што си показао своје неразумевање написаног.

Valjda je zlato zlatne boje ozi...
Nije istinit.

Како. Па опажањем. емпиријским искуством. А постериори.

А синтетички судови априори такође се стичу опажањем. Али унутрашњим опажањем. Синтетички априори.

То унутрашње опажање Кант је назвао "чиста чулност" и оно се односи на имагинацију. На унутрашње платно на коме констуришемо геометријске облике опажајући их, дакле синтетички а ипак не излазећи изван сопствене свести дакле априори.

Da,da tako si i konstruisao u vugla onaj trougao jednakokraki pravougli,ma daj
nisi konstruisao nista osim gluposti od recenice i to netacne gluposti...
Niti je definisano gde se te dve tacke u ravni nalaze,niti je definisan put-sta on
uopste predstavlja u recenici,ma nista i tvrdis izjava je tacna,cccc...

Како си ти само паметан. Пази, тема говори о "analitickim sudovima koji prosiruju nase znanje".

Bas su ga prosirili u smislu da su takvi sudovi u svojoj sustini sklepane gluposti,jedino tako...
Daj neki bolji primer...

 

[sanja*]

Ravan ne postoji...

Ne postoji ni trougao, ni duž, ni tačka.
Sve su to apstraktni matematički pojmovi.

Ne postoji ni imoć poimanja kod tebe, s tim što moć poimanja nije apstraktan matematički pojam.

ok ali je v=s/t a spominje se put,zar ne...

Zar ne, zar ne.
osoba x: - Milovan Glišić je napisao "Glavu šećera".
Bangg: - aaaa, što je glup, šećer nema glavuuuu! Jer, pazi: GLAVU. Joj što sam pametan.

Ti si pametnica,bravo,blago tebi...
Sanja idi malo snove rasclanjavaj sa onim tvojim ...tom...

Mislim da je blaže tebi, ono, deficit pameti često stvari čini lakšim.
A s "onim" teško da možeš da se porediš.
Glupi mali izvrnuti klonu.

 

[bangg]

haha gora si od deteta
Onaj je znao da ubode u pravu tacku koja ne postoji...
a izgleda i ja

 

[bangg]

Ne podnosim te jos od onda,znas ti kada...
Tebi bi trebalo zabraniti prilazak deci a ne
da jos pises za njih,ako me razumes i sama
bi to priznala,al djaba,ovo ozbiljno mislim...

 

[bangg]

Ovo sto sanja i ja navodimo diskusijom je samo primer a priori,
to je mala predstava za vas u kojoj smo mi glavni glumci i gadjamo
se atributima,subjektima i predikatima i slicno,slicno kosarci ili
fudbalu i to americkom-ragbi ,da ,da to je ipak pribliznije...
Ne obracajte paznju,ali sta je uopste paznja i sta je obracanje,hmm...
blago meni sto sam glup,mene ni tvoja glupost ne dotice

 

[oziman]

Ja sam pitao kako prosirujes znanja sintetickim sudom a posteriori ?

Rec je o sudovima gde predikat nije sadrzan u subjektu, ali ga mi ipak subjektu pripisujemo posredstvom neceg treceg, u ovom slucaju ( kod ovih sudova a posteriori ) to trece je iskustvo.

Ali sud ovog tipa, poput : " Sva su tela teska " ne prosiruje nase znanje. Naime, mi stvarno u pojmu " telo " ne nalazimo pojam " tezina ", ali iz iskustva znamo da telu pripada tezina ( iako to ne znamo na nuzan nacin ), tako da to nije prosirivanje znanja, zar ne ?

Оном ко већ из искуства зна да су тела тешка њему тај суд не проширује знање и за њега је он аналитичан. Међутим, онај ко тај податак нема у свом појму "тело" за њега је тај суд синтетичан и проверивши га прошириће своје знање .

Управо је Шопенхауер то лепо објаснио овако:

"Uopste uzev, da Ii je nekli sud analiticki ili sinteticki, moze
se u odredjenom slucaju utvrditi tek na osnovu toga koliko je pojam
subjekta vise iIi manje potpun u glavi onog koji sudi. Pojam
macka sadrzi u glavi Kivijea sto puta vise stvari no u
glavi njegovog sIuge, pa, otud isti sudovi mogu biti kod jednog
sinteticni a kod drugog analiticki."

Шопенхауер

 

[sanja*]

Ne podnosim te jos od onda,znas ti kada...

Precenjuješ se, nemam pojma ko si, a i ne zanima me.

Ozimanu sorry za off, prestajem.

 

[SUPERKULER]

]



Nije tacan jer najkraci put izmedju dve tacke u ravni je tacka,a ona nije duz

- - - - - - - - - -

I sta je to uopste tacka Ozi,sta je ravan,sta je put,sta je najkraci,sta je izmedju...
Ovo je toliko smesna izjava da je pravo cudo da Razum moze to i pojmiti...

I onda sledi tvrdnja L.Witgensteina o jeziku I metafizici...

 

[bangg]

I onda sledi tvrdnja L.Witgensteina o jeziku I metafizici...

Stvarno se zapitam drakce,kako mi uopste komuniciramo ispravno,ako
to uopste i radimo.Svako sve izreceno zamisli malo drugacije izgleda ali
priblizno.Reci ma kakve god bile nisu dovoljno dobre da opisu ni materijalno
a kamo li apstraktno a opet izazivaju,kao sto vidimo na mom i Sanjinom
primeru ove carke,pa izazivaju podsticaje odredjenih osecanja i to zasnovano
na izjavama koje su vecinom apriorne(moram se sloziti) ali vode poreklo
ipak iz iskustva i o tome se radi ovde,nema ciste umne tvorevine,svaka vodi
poreklo iz iskustva pa bilo ono posredno ili neposredno...

 

[bangg]

Imam za tebe drakce jedan dobar film gde se vidi upravo kolika je
razlika izmedju genijalnosti i ludila,skoro da i ne postoji,pogledaj...

http://www.gledajsaprevodom.com/film/pawn-sacrifice-2014

 

[SUPERKULER]

Stvarno se zapitam drakce,kako mi uopste komuniciramo ispravno,ako
to uopste i radimo.Svako sve izreceno zamisli malo drugacije izgleda ali
priblizno.Reci ma kakve god bile nisu dovoljno dobre da opisu ni materijalno
a kamo li apstraktno a opet izazivaju,kao sto vidimo na mom i Sanjinom
primeru ove carke,pa izazivaju podsticaje odredjenih osecanja i to zasnovano
na izjavama koje su vecinom apriorne(moram se sloziti) ali vode poreklo
ipak iz iskustva i o tome se radi ovde,nema ciste umne tvorevine,svaka vodi
poreklo iz iskustva pa bilo ono posredno ili neposredno...

Odgovor o tom čudu kako to da ipak komuniciramo je u imaginaciji I lucidnosti-bez njih je to nemoguće!