Nikad ne idem u prodavnice 01.01. i dalje se nadajući da će vlasnici istih (gde su radnici primorani da rade i taj dan),
shvatiti da neće propasti ako je taj dan prodavnica zatvorena. Pomislila sam da će mnogi razmišljati na taj način.
Vidno razočarana svake godine, dok posmatram u šetnji kako su te prodavnice pune.
Da li je moguće da u kući nemamo nijednu namirnicu koja će nam pomoći da preživimo do 02.01?
Nada poslednja umire, pa se nadam da ćemo sledećeg 01.01. biti pametniji i
osvestiti u sebi koliko bi i tom nekom značilo da provede prvi dan u Novoj godini sa porodicom, prijateljima
ili čak sam u toplini kreveta čitajući knjigu. Bez stresa zbog zvuka alarma koji ga podseća da je "rob" društva,
zbog straha za sopstvenu egzistenciju.
Srećna Nova godina
