cash:
na temelju čega?
koja je pravna osnova za nezavisnost srba u hrvatskoj?
velika srbija i memorandum sanu?
Југословенски оријентисани елементи међу Хрватима, који су успели преко Југословенског одбора да Хрвате спасу од последица пораза Немачке и Аустро-Угарске, омогућили су проглас уједињења од 1. децембра 1918. али нису, бар неки од њих, остали трајно одани држави чије су стварање помогли (нпр. Др Анте Трумбић). На хрватској страни се од самог почетка превиђало да је српска војска била фактор која је спасила Хрватско приморје од италијанске окупације после слома Аустро-угарске монархије. У време расула Аустро-угарске монархије, када је требало бранити Далмацију од Италије, хрватске трупе, које су се наоружане враћале са фронта, нису хтеле да је бране.
„Хрватска је", писао је Димитрије Љотић, "ушла у Југославију више натерана осталим покрајинама него сопственом вољом.Поред тога хаос који је настао после слома и велики социјални нереди терали су Народно вијеће у Загребу да тражи долазак српске војске.Напослетку, надирање Италијана и слом Аустрије, захтевало је долазак српских трупа.Та три разлога, војни, социјални и политички сложили су Хрвате да прво траже српску војску, а затим да прогласе уједињење државе Словенаца, Хрвата и Срба са краљевином Србијом и Црном Гором у државу Срба, Хрвата и Словенаца.“
Нову државу СХС, односно Југославију није хтео већи део Хрвата.У тој чињенеици налази се суштина онога што је названо хрватско питање.Када су се нашли ван опасности од страног притиска, како италијанског тако и некадашњег аустро-угарског, Хрвати су почели да траже успостављање своје државе.
Ранија тврђења и веровања да су Срби и Хрвати један исти народ и да говоре истим језиком све су чешће оспоравана.Паралелно са тим бледила је и југословенска идеја.Све више је истицана Хрватска посебност.У писму Николи Пашићу од 21. октобра 1914. писао је Фрањо Супило: “Моја вјера и хиљада нас, који стојимо на начелу народног јединства, јест да ми Хрвати, Словенци и Срби од Триглава до Тимока сачињавамо један исти народ са једним те истим језиком, а само са три народна имена.“
Када је Народно вијеће у Загребу, у другој половини новембра 1918. године решавало о присаједињењу са Србијом, Стјепан Радић се упорно борио да се такав големи и историјски закључак не може донети на врат на нос ... У свом говору пред Средишним одбором Народног вијећа 24. новембра бранио је врло речито своју тезу да никаква делегација Народног вијећа нема право пренети суверенитет хрватског народа ако о томе хрватски народ не би био предходно саслушан и не би дао на то свој пристанак.Стјепан Радић је тражио преговоре и предлагао стварање државе по узору на Немачку после 1871. године – стварање једне федерације.
На изборима за Уставотворну скупштину Краљевине СХС, хрватске странке су добиле укупно 68 мандата, али треба напоменути да је Хрвата било и у другим странкама, нарочито мећу комунистима и социјалистима.Иако је Радићева Хрватска републиканска сељачка странка добила највише мандата од свих хрватских странака, она није учествовала у раду Уставотворне скупштине.
Бојкотовањем Уставотворне скупштине и формирањем Хрватског народног представништва Стјепан Радић је покушао да створи хрватску државу.Краљевину СХС он тада није признавао.Касније је ипак признао и Устав, и државу, и монархију, и ушао у Пашићеву валду.Радић је после пуштања из затвора, одлучио да учини прву посету Краљу.Том приликом даровао је своје две књиге са својом посветом „владоцу и ствараоцу“ а мало после ове посете примио је портфељ министра просвете у Пашићевој влади.То је било 1925. године. Већ 1927. Радић поново одлази у опозицију, а исте године мири се са Светозаром Прибићевићем и са њим формира Сељачко-демократску коалицију (СДК).
pa ne bi valjda ona 
ops:
