Државни и национални интерес Срба

[kapetanmark]

ауторска

Србима се говори да “не постоји државни интерес”, док се паралелно подржавају “легитимни национални циљеви” других народа.

Такви наративи раде на:
- деморализацији народа,
- слабљењу унутрашње кохезије и гашењу природне потребе да се народ организује око сопствених циљева.
Упоређујући са другим народима у региону -као што су Хрвати и Бошњаци - види се да они, и поред међусобних разлика, често наступају као народ са јасно израженим колективним циљевима - било да су у питању интереси уХрватској, Босни и Херцеговини, ЕУ, или НАТО.

Шта се дешава код Срба?​

Код Срба се често понавља шаблон:

-Елитизам без одговорности – интелектуална и политичка елита код Срба често прича о "европским вредностима", "демократији", "универзалним принципима", док се конкретни национални интереси релативизују или омаловажавају.

-Потискивање државног и националног интереса -нарочито у медијима, академији и НВО сектору, чујемо често да “државни интерес не постоји”, да су “нације застареле”, да је "све то конструкција" - али те поруке се најчешће пласирају Србима, док се другим народима у региону та иста елита удвара, често чак и на сопствени рачун.

- Подељеност и инфилтрација – има примера да појединци унутар српског корпуса свесно или несвесно раде у корист туђих интереса, што доводи до фрагментације друштва и политичке дезоријентисаности.
У свом том наративу и пропганди константносе примењују :

Двоструки стандарди​

Један од највећих проблема је то што се Србији проповедају принципи који се НЕ ТРАЖЕ ОД ДРУГИХ као рецимо:


- Србија треба да се одрекне Косова за "мир", али Хрватска није морала да се одрекне ни једног педља у Домовинском рату, нити се очекује од Албанаца да се одрекну својих “националних пројеката”.


- Србима се говори да “не постоји државни интерес”, док се паралелно подржавају “легитимни национални циљеви” других народа.


- Српски политички интереси се проглашавају за “национализам” или “ретроградност”, док су код других народа исти ти циљеви "права на самоопредељење", "борба за истину" и слично.

Да ли Срби треба да имају свој државни интерес?​

Апсолутно да. То не значи агресију, нити ширење територија. То једноставно значи:
- заштиту културе и језика,
- помоћ Србима ван Србије (РС, ЦГ, дијаспора)
- економски и геополитички суверенитет,
- јасан, здрав национални идентитет који није срамота носити.

Историја је показала - кад Срби имају јасан интерес, јединство и вођство, могу постићи велике ствари. Кад немају - изједу их унутрашње поделе и спољни утицаји.

 

[SajaBg]

Postoji srpski državni interes - to je korupcija.

Izgovor je naravno nacionalizam i skretanje na te teme, kao što ti sad radiš, jer su ovde nacionalisti toliko tupavi da se lože na te gluposti, pa dok njih ložite, vi se obilato bogatite. To je državni interes Srbije

 

[kapetanmark]

Postoji srpski državni interes - to je korupcija.

Izgovor je naravno nacionalizam i skretanje na te teme, kao što ti sad radiš, jer su ovde nacionalisti toliko tupavi da se lože na te gluposti, pa dok njih ložite, vi se obilato bogatite. To je državni interes Srbije

дакле ти сад потребу за српским националним интересом приказујеш као потребу моју да се склони корупција ?

којештарије.

моје писање о тој корупцији је јасно свакоме овде. као и твоје писање сада овде:
било какав помен српског државног инационалног интереса одмах попљувати и заташкати ...

тиично за сусједе...

изволи поново прочитај увод теме од а до ш па цоторај и наведи где имаш аргументоване примедбе да није тако иначе сакојештаријама можеш да идеш знаш већ где...

 

[milsu]

Постоје историјски, унутрашњи, спољни разлози.

Срби су велики индивидуалисти. Такође, историјски, навикли су да живе у родовској заједници, не умеју ни да образују племе, а камоли државу и нацију. Као што је још Свети Сава писао, село ратује против села, и брдо ратује против брда. Душан направи Царство, након његове смрти српски великаши га одмах поделе и крену да ратују једни против других. Онда отоманска окупација, за време које су Срби навикли да буду раја и хајдуци и да се стално боре против државе, као и да краду и отимају. Све ове особине остале су нам до данас.

У свом индивидуализму, Срби нису у стању да процене политичку ситуацију, нити да преговарају са другима. Први српски устанак, ми као сами нешто хоћемо и градимо што нико други не признаје, ми као имамо Вожда и Совјет, и онда одбијемо Букурешки мир који је био једино реално достигнуће устанка, и пропаднемо. Онда Милош схвати каква је ситуација, и брже-боље пронађе неко признање за Србе макар као усмени договор о српској аутономији са Марашли Али-Пашом. И одмах се креира анти-владарски лоби од олигарха који желе да они владају уместо Књаза.

Ту наилазимо на други фактор, унутрашњег непријатеља, оличеног у Цинцарима/Грко-Власима, који све време роваре изнутра против српске државе, желећи да обнове Ромејско Царство. Тако имамо Цинцара Тому Вучића Перишића и Уставобранитеље, Цинцара Николу Пашића са својим Радикалима, Цинцара Драгутина Димитријевића Аписа са Црном руком. Данас имамо Цинцара Тому Филу, заменика Патријарха, који је успео да отуђи Охридску Архиепископију од СПЦ. Знамо да је околина Охрида цинцарски крај.

Уједињење у СХС одмах након Балканских ратова онемогућило нам је да успоставимо српску владу на ослобођеним територијама, због чега смо их све до једне опет изгубили, изузев Војводине, али још увек је резервисан међународни позивни број за Војводину. Идеја заједничке државе СХС и Југославије потпуно је уништила српску националну идеју. Онда логично следи комунизам као наставак. Маркс је рекао да су Срби расно смеће, Лењин је рекао да треба сломити кичму српском народу, Стаљин је рекао да су Срби кулачки а Хрвати револуционарни народ.

Тако да је сада још увек забрањено бити Србин у Србији, а камоли градити српску државу и нацију, а треба скоро све испочетка. Данашњи Србин је грађанин света и пре мисли на заштиту животне средине и људска права него на развој српског националног идентитета.

 

[BoyanV]

Постоје историјски, унутрашњи, спољни разлози.

Срби су велики индивидуалисти. Такође, историјски, навикли су да живе у родовској заједници, не умеју ни да образују племе, а камоли државу и нацију. Као што је још Свети Сава писао, село ратује против села, и брдо ратује против брда. Душан направи Царство, након његове смрти српски великаши га одмах поделе и крену да ратују једни против других. Онда отоманска окупација, за време које су Срби навикли да буду раја и хајдуци и да се стално боре против државе, као и да краду и отимају. Све ове особине остале су нам до данас.

У свом индивидуализму, Срби нису у стању да процене политичку ситуацију, нити да преговарају са другима. Први српски устанак, ми као сами нешто хоћемо и градимо што нико други не признаје, ми као имамо Вожда и Совјет, и онда одбијемо Букурешки мир који је био једино реално достигнуће устанка, и пропаднемо. Онда Милош схвати каква је ситуација, и брже-боље пронађе неко признање за Србе макар као усмени договор о српској аутономији са Марашли Али-Пашом. И одмах се креира анти-владарски лоби од олигарха који желе да они владају уместо Књаза.

Ту наилазимо на други фактор, унутрашњег непријатеља, оличеног у Цинцарима/Грко-Власима, који све време роваре изнутра против српске државе, желећи да обнове Ромејско Царство. Тако имамо Цинцара Тому Вучића Перишића и Уставобранитеље, Цинцара Николу Пашића са својим Радикалима, Цинцара Драгутина Димитријевића Аписа са Црном руком. Данас имамо Цинцара Тому Филу, заменика Патријарха, који је успео да отуђи Охридску Архиепископију од СПЦ. Знамо да је околина Охрида цинцарски крај.

Уједињење у СХС одмах након Балканских ратова онемогућило нам је да успоставимо српску владу на ослобођеним територијама, због чега смо их све до једне опет изгубили, изузев Војводине, али још увек је резервисан међународни позивни број за Војводину. Идеја заједничке државе СХС и Југославије потпуно је уништила српску националну идеју. Онда логично следи комунизам као наставак. Маркс је рекао да су Срби расно смеће, Лењин је рекао да треба сломити кичму српском народу, Стаљин је рекао да су Срби кулачки а Хрвати револуционарни народ.

Тако да је сада још увек забрањено бити Србин у Србији, а камоли градити српску државу и нацију, а треба скоро све испочетка. Данашњи Србин је грађанин света и пре мисли на заштиту животне средине и људска права него на развој српског националног идентитета.

Српски национализам је бити грађанин света, јер српски национализам или десница немају додирних тачака са Западном десницом, нешто површно мало да али суштински ништа. Ово за индивидуализам си добро рекао, назвао бих то више индивидуализам маскиран колективизмом или као лажни колективизам. Није забрањено бити Србин у Србији, то се мало коси са свим што си написао. Да требало би све испочетка, то би био херкуловски задатак.

 

[kapetanmark]

Да ли Срби треба да имају свој државни интерес?​

Апсолутно да. То не значи агресију, нити ширење територија. То једноставно значи:
- заштиту културе и језика,
- помоћ Србима ван Србије (РС, ЦГ, дијаспора)
- економски и геополитички суверенитет,
- јасан, здрав национални идентитет који није срамота носити.

Историја је показала - кад Срби имају јасан интерес, јединство и вођство, могу постићи велике ствари. Кад немају - изједу их унутрашње поделе и спољни утицаји.