Kafana Кафана «Балкан»

Objavljeno: 1. Mart 2016.
Pored ove zgrade u srcu Beograda prošli ste mnogo puta

27597-krsmanoviceva-kuca-580x0.jpg


Iako ćete verovatno pomisliti da se ovo prelepo zdanje nalazi u nekoj raskošnoj ulici Beča ili Budimpešte, reč je zapravo o kući u samom srcu Beograda. I ne samo to! Garantujemo vam da ste pored nje prošli mnogo puta ni ne znajući kakvu lepotu I “tajnu” krije.

Prelepo neobarokno zdanje sa zvučnom adresom Terazije 34 Beograđani znaju pod brojnim imenima – Krsmanovićeva kuća, Zgrada SHS, Zgrada Protokola… Ipak, oni koji se prolazeći pored nje, zaustave i pročitaju neke od tabli, osim imena saznaće i ovo – 1. decembra 1918. godine u njoj je proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca i stvorena država koja će kasnije poneti naziv Jugoslavija!

Ova zgrada, burne istorije, od skoro živi svoj novi život – postala je Kuća kulture, prostor Fakulteta za medije i komunikacije rezervisan za izložbe, presničke večeri i ostale programe kulture.

Sa osnovom od neverovatnih 30 metara, bogato dekorisana spolja i iznutra i sa velelepnom dvorišnom terasom sa stepeništem, ovu kuću Beograđani su još u vreme izgradnje, krajem 19. veka, prozvali “mali dvorac neobaroka”.

Kuća je bila dom beogradskog trgovca Joce M. Markovića pre nego što je došla u posed poznatog trgovca, izvoznika šljiva i soli Alekse Krsmanovića. On je tu živeo sve do smrti 1914. a kuću je, kao i sve što je imao, poklonio državi i zaveštao je srpskom narodu.

Kuća je i danas zadužbina i mi smo samo zakupci. Naša ideja jeste bila da kuću vratimo u prvobitno stanje i damo joj ponovo namenu koju su joj namenili Krsmanovići. Naime, kroz svoju zadužbinu oni zgradu jesu ostavili najširem auditorijumu i ona je danas ponovo otvorena za javnost i svako može da je besplatno poseti i njome prošeta – kaže za Dnevno.rs Simona Žikić, PR Fakulteta za medije i komunikacije koji od pre dve godine brinu o ovom reprezentativnom prestoničkom zdanju.

32247-kuca-kulture-580x0-300x200.jpg


Nakon Prvog svetskog rata kuća na Terazijama 34 dobila je svog najpoznatijeg stanara – zato što su tokom okupacije svi dvorovi u Beogradu bili porušeni ili oštećeni, u njoj je sve do 1922. godine živeo regent Aleksandar I Karađorđević. Tako se dogodilo da baš u jednom od salona ovog zdanja bude pročitan proglas o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu.

Nakon što se kralj odatle odselio, Krsmanovićeva kuća za dugi niz godina menjala je namene – bila je restoran “Kleridž”, pa Autoklub, u suterenu se nalazio bioskop “Adrija”, a od 1934. godine pa sve do Drugog svetskog rata tu je bio smešten i Savez sokola Kraljevine Jugoslavije – organizacije koja je brinula o moralnom i fizičkom vaspitanju građana kraljevine Jugoslavije.

Za vreme okupacije zdanje postaje luksuzna kantina osoblja nemačke Uprave Beograda, a posle rata biva nacionalizovano.

Nakon toga, Krsmanovićeva kuća dobija namenu po kojoj je najveći broj starijih Beograđana i danas pamti – ovde je bio smešten Protokol Državnog sekretarijata za inostrane poslove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Diplomatski klub, pa se i ustalio naziv “Zgrada Protokola”. Godine 1964. zgrada je upisana u Registar spomenika kulture.

Novi život kuće velike tradicije

32246-kuca-kulture-300x200.jpg


Godine 1979. Protokol je iseljen sa ovog mesta, a zdanje je 1987. rekonstruisano i namenjeno Klubu privrednika i banci. U godinama koje su usledile ovde je bilo sedište i nekih stranih kompanija, da bi danas kuća sa zvučnom adresom – Terazije 34 ponovo dobila svoju prvobitnu namenu.

Kuća kulture je zamišljena kao otvoren prostor za sve koji žele da aktivno unaprede kulturnu scenu u Srbiji, razvijaju kulturu dijaloga i nove oblike mišljenja i učestvuju u kreiranju najraznovrsnijeg umetničkih formi. Posle dve godine otkako smo ovde, organizovali smo najrazličitije programe – radili smo konferencije, tribine, izložbe… Svi ovi projekti ticali su se mladih ljudi, ali su i promovisali kulturu uopšte. Iz tog razloga ovo mesto više nije namenjeno samo studentima našeg fakulteta, već i najširoj javnosti – objašnjava Simona Žikić i dodaje da je jedna izložba upravo u pripremi i da će biti otvorena tokom marta.

Zato, Beograđani, posetite ovo predivno mesto! Vaša doza istorije, kulture i zanimljivosti, čeka na vas!

A. Bogdanović

Dnevno.rs / Foto: Petar Marković

http://www.koreni.rs/pored-ove-zgrade-u-srcu-beograda-prosli-ste-mnogo-puta/
 
Mi Srbi često pljujemo po sebi,
nije nam jasno odakle tolika naša neuspešnost ...

Evo sad gledam "Farmu 7"
pa vidim kako se ciganija zaleće na Srbina,
kako mu se unosi u facu ...
Ma strašno.

Ta Farma inače služi za iživljavanje nad Srbima - setimo se samo kako je Miloš Bojanić tamo prošao !

Dakle treba da nam bude jasno
da svaki treći stanovnik Srbije nije Srbin !

Dalje treba da shvatimo da svi ti nesrbi osećaju kompleks niže vrednosti
koji mi uglavnom ne vidiimo,
i nije nam jasno da nam rade o glavi.

Onda pogledamo rezultate ( recimo ekonomske )
pa nam nije jasno kako smo tako loši !?

E pa loši smo zato što nam sve vreme neko gura klipove u točkove !
 
ravana:
Dobro Srbi gdje je grob ?
Kliknite za proširenje...

Гробова и моштију Немањића има посвуда, у Цркви Свете Недеље у Софији, Ђурђевим Ступовима у Рашкој, Манастиру Студеници, Манастиру Сопоћани, Манастиру Милешеви, Високим Дечанима, Манастиру Јазак на Фрушкој Гори, Цркви Светог Марка у Београду, такође негде у Грчкој или Албанији су гробови цара Симеона и његовог сина Јована Немањића... е сад, за ДНК анализу црква би тешко дала остатке са моштију, мада било је и таквих изузетака, док и за оне неканонизоване свакако не би дали неком тек тако да их тестира... том се можемо надати једног лепог дана да нека научна институција покуша да издвоји генетски материјал и да на основу њега сазнамо припадност хаплогрупи, али о том по том.
 
Četvrtak 24.03.2016.08:59
Srbijo, sećaš li se žrtava NATO bombardovanja? I treba!

U Srbiji je komemorativnim skupovima, polaganjem venaca i cveća na spomenike obeleženo 17 godina od početka napada NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.

563789_021602c6_f.jpg

Reuters

Posledice NATO bombardovanja osećamo i danas

Povodom 24. marta, Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja, vence na spomenike vojnim i civilnim žrtvama položili su predstavnici državnih institucija, Vojske, lokalnih vlasti, udruženja, građani.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao da su sva mesta stradanja tokom bombardovanja, a najviše KBC "Dragiša Mišović", sramota civilizacije na kraju 20. veka.

Nakon što je položio venac na Spomenik pripadnicima Vojske Jugoslavije i pacijentima te zdravstvene ustanove poginulim u maju 1999. godine, Nikolić je kazao da agresor nije birao koga će ubiti - civile ili vojnike.

- Na današnji datum svake godine pokušavam da odem na neko drugo mesto stradanja, bez obzira da li su poginuli civili ili vojnici. Sva ta mesta, a ovo najviše predstavljaju sramotu jedne civilizacije na kraju 20. veka - rekao je Nikolić.

Venac je položio i gradonačelnik Beograda Siniša Mali koji je ocenio da je obaveza države da čuva uspomenu na stradale, ali i da vodi odgovornu politiku koja će Srbiju činiti faktorom mira i stabilnosti. Vence su položili i članovi porodica stradalih, kao i predstavnici KBC "Dragiša Mišović".

U raketnom napadu NATO 20. maja 1999. godine poginulo je sedam pripadnika Gardijske brigade Vojske Jugoslavije i tri pacijenta KBC "Dragiša Mišović".

Vučić u Varvarinu
Premijer Aleksandar Vučić je na centralnoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana sećanja poručio da građanima može da obeća samo život, kolevke i rad, a da za nove rake, bombe i smrt više nema opravdanja.

- Verujemo u život, što pokazujemo time što odajemo počast onima koji su živote dali. Možemo samo život da opravdavamo i obećavamo, i to obećavamo pred žrtvama pred kojima klečimo - poručio je Vučić.

- Ne damo više nijednu Milicu, nijednu Sanju, jer ovoj su zemlji potrebni životi - dodao je premijer i poručio:

- Sutra će svanuti novi dan u kojem ćemo da nastavimo sa životima i da brinemo o Srbiji. Užase prošlosti ne smemo da zaboravimo, ali ne možemo da promenimo i vratimo vreme, možemo da oživljavamo prošlost ili da uzdignemo glavu i da se sećamo i izvučemo pouke.

570903_savezni-mup-bombardovanje_f.jpg

commons.wikimedia.org

Zgrada Saveznog MUP-a u Beogradu uništena NATO bombama

Ministar odbrane Zoran Đorđević je u Prokuplju odao počast i položio vence na spomenik poginulim Topličanima u ratovima od 1990. do 1999. godine. On je podsetio da je prvi udar u NATO agresiji izveden u 20 časova i pet minuta bombardovanjem centra veze u prokupačkoj kasarni "Ratko Pavlović Cicko" i da je te večeri pala prva žrtva bombardovanja - vojnik Boban Nedeljković.

- Počeo je tada događaj bez presedana u novijoj svetskoj istoriji - 78 dana konstantnog bombardovanja. Vojska Jugoslavije je tokom NATO agresije izgubila 659 pripadnika, od kojih je 628 poginulo, dok se 31 pripadnik vodi kao nestao - rekao je Đorđević.

Ministar je istakao da su vojska i narod pokazali neraskidivu vezu u borbi za svoju domovinu, da je na braniku otadžbine stajala naša hrabrost i mladost, da se na žalost ne mogu vratiti ti životi, ali da sećanjem možemo da produžimo njihovo postojanje među nama.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali venac je položio na mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC "Dragiša Mišović".

Na spomen-obeležje Milici Rakić u Tašmajdanskom parku venac je položio gradski menadžer Goran Vesić i pomoćnik ministra u Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike Milan Popović.

 
Četvrtak 24.03.2016.11:58
"Bombardovanje SRJ najkrvaviji zločin posle Drugog svetskog rata"

Godine 1999. NATO je bombardujući Srbiju izvršio stravičan i bahat zločin, najkrvaviji u Evropi posle Drugog svetskog rata, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin.

566955_tan2016-3-3-84844604-0_f.jpg


Čepurin govori sve ono što bi srpska vlast trebalo da kaže

- Bombardovanje je dovelo do najtežih posledica za Srbiju. Poginulo je hiljade ljudi - većinom civili, žene, deca. Uništena je infrastruktura, kuće, mostovi. Naneta je ogromna šteta srpskoj privredi. Posledice zagađenja teritorije na jugu Srbije radioaktivnim supstancijama još treba da budu proučene - kazao je Čepurin za "Sputnjik".

- Rusija, bez obzira na sve svoje probleme, trudila se da pomogne i jeste pomagala Srbima, kako 1999. godine, tako i kasnije. Ne govorim to očekujući bilo kakvu zahvalnost Rusiji, a ona njoj i ne treba, već radi istine - ističe Čepurin.

On napominje da sećanja na zločine NATO neće izbledeti ni posle 20, ni posle 100 godina.

- Užasno je da zbog vojnih intervencija koje nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti UN u svetu još uvek ginu ljudi. I tako su u napadu američke avijacije poginuli službenici srpske ambasade u Libiji. Žalosno je da Vašington neće da prizna očiglednu umešanost u ovaj incident. Nema ni rezultata istrage, ni izvinjenja, ni kazne za krivce, ni kompenzacija porodicama ubijenih - podseća Čepurin.

I, svakako, teško je verovati da samo sticajem okolnosti u godišnjicu agresije NATO protiv Srbije u kontekstu procesa u Haškom tribunalu ponovo se nameće tema tobožnje srpske odgovornosti za tragične događaje na teritoriji bivše Jugoslavije početkom devedesetih godina - rekao je Čepurin.

http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/560841/Bombardovanje-SRJ-najkrvaviji-zlocin-posle-Drugog-svetskog-rata
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top