Quantcast

Кафана «Балкан»

*Hannah*

Iskusan
Poruka
5.543
Objavljeno: 1. Mart 2016.
Pored ove zgrade u srcu Beograda prošli ste mnogo puta



Iako ćete verovatno pomisliti da se ovo prelepo zdanje nalazi u nekoj raskošnoj ulici Beča ili Budimpešte, reč je zapravo o kući u samom srcu Beograda. I ne samo to! Garantujemo vam da ste pored nje prošli mnogo puta ni ne znajući kakvu lepotu I “tajnu” krije.

Prelepo neobarokno zdanje sa zvučnom adresom Terazije 34 Beograđani znaju pod brojnim imenima – Krsmanovićeva kuća, Zgrada SHS, Zgrada Protokola… Ipak, oni koji se prolazeći pored nje, zaustave i pročitaju neke od tabli, osim imena saznaće i ovo – 1. decembra 1918. godine u njoj je proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca i stvorena država koja će kasnije poneti naziv Jugoslavija!

Ova zgrada, burne istorije, od skoro živi svoj novi život – postala je Kuća kulture, prostor Fakulteta za medije i komunikacije rezervisan za izložbe, presničke večeri i ostale programe kulture.

Sa osnovom od neverovatnih 30 metara, bogato dekorisana spolja i iznutra i sa velelepnom dvorišnom terasom sa stepeništem, ovu kuću Beograđani su još u vreme izgradnje, krajem 19. veka, prozvali “mali dvorac neobaroka”.

Kuća je bila dom beogradskog trgovca Joce M. Markovića pre nego što je došla u posed poznatog trgovca, izvoznika šljiva i soli Alekse Krsmanovića. On je tu živeo sve do smrti 1914. a kuću je, kao i sve što je imao, poklonio državi i zaveštao je srpskom narodu.

Kuća je i danas zadužbina i mi smo samo zakupci. Naša ideja jeste bila da kuću vratimo u prvobitno stanje i damo joj ponovo namenu koju su joj namenili Krsmanovići. Naime, kroz svoju zadužbinu oni zgradu jesu ostavili najširem auditorijumu i ona je danas ponovo otvorena za javnost i svako može da je besplatno poseti i njome prošeta – kaže za Dnevno.rs Simona Žikić, PR Fakulteta za medije i komunikacije koji od pre dve godine brinu o ovom reprezentativnom prestoničkom zdanju.



Nakon Prvog svetskog rata kuća na Terazijama 34 dobila je svog najpoznatijeg stanara – zato što su tokom okupacije svi dvorovi u Beogradu bili porušeni ili oštećeni, u njoj je sve do 1922. godine živeo regent Aleksandar I Karađorđević. Tako se dogodilo da baš u jednom od salona ovog zdanja bude pročitan proglas o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu.

Nakon što se kralj odatle odselio, Krsmanovićeva kuća za dugi niz godina menjala je namene – bila je restoran “Kleridž”, pa Autoklub, u suterenu se nalazio bioskop “Adrija”, a od 1934. godine pa sve do Drugog svetskog rata tu je bio smešten i Savez sokola Kraljevine Jugoslavije – organizacije koja je brinula o moralnom i fizičkom vaspitanju građana kraljevine Jugoslavije.

Za vreme okupacije zdanje postaje luksuzna kantina osoblja nemačke Uprave Beograda, a posle rata biva nacionalizovano.

Nakon toga, Krsmanovićeva kuća dobija namenu po kojoj je najveći broj starijih Beograđana i danas pamti – ovde je bio smešten Protokol Državnog sekretarijata za inostrane poslove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Diplomatski klub, pa se i ustalio naziv “Zgrada Protokola”. Godine 1964. zgrada je upisana u Registar spomenika kulture.

Novi život kuće velike tradicije



Godine 1979. Protokol je iseljen sa ovog mesta, a zdanje je 1987. rekonstruisano i namenjeno Klubu privrednika i banci. U godinama koje su usledile ovde je bilo sedište i nekih stranih kompanija, da bi danas kuća sa zvučnom adresom – Terazije 34 ponovo dobila svoju prvobitnu namenu.

Kuća kulture je zamišljena kao otvoren prostor za sve koji žele da aktivno unaprede kulturnu scenu u Srbiji, razvijaju kulturu dijaloga i nove oblike mišljenja i učestvuju u kreiranju najraznovrsnijeg umetničkih formi. Posle dve godine otkako smo ovde, organizovali smo najrazličitije programe – radili smo konferencije, tribine, izložbe… Svi ovi projekti ticali su se mladih ljudi, ali su i promovisali kulturu uopšte. Iz tog razloga ovo mesto više nije namenjeno samo studentima našeg fakulteta, već i najširoj javnosti – objašnjava Simona Žikić i dodaje da je jedna izložba upravo u pripremi i da će biti otvorena tokom marta.

Zato, Beograđani, posetite ovo predivno mesto! Vaša doza istorije, kulture i zanimljivosti, čeka na vas!

A. Bogdanović


Dnevno.rs / Foto: Petar Marković

http://www.koreni.rs/pored-ove-zgrade-u-srcu-beograda-prosli-ste-mnogo-puta/
 

Sekenenre Tao

Aktivan član
Poruka
1.413
Mi Srbi često pljujemo po sebi,
nije nam jasno odakle tolika naša neuspešnost ...

Evo sad gledam "Farmu 7"
pa vidim kako se ciganija zaleće na Srbina,
kako mu se unosi u facu ...
Ma strašno.

Ta Farma inače služi za iživljavanje nad Srbima - setimo se samo kako je Miloš Bojanić tamo prošao !

Dakle treba da nam bude jasno
da svaki treći stanovnik Srbije nije Srbin !

Dalje treba da shvatimo da svi ti nesrbi osećaju kompleks niže vrednosti
koji mi uglavnom ne vidiimo,
i nije nam jasno da nam rade o glavi.

Onda pogledamo rezultate ( recimo ekonomske )
pa nam nije jasno kako smo tako loši !?

E pa loši smo zato što nam sve vreme neko gura klipove u točkove !
 

Ројалиста

Poznat
Moderator
Poruka
7.480
Dobro Srbi gdje je grob ?
Гробова и моштију Немањића има посвуда, у Цркви Свете Недеље у Софији, Ђурђевим Ступовима у Рашкој, Манастиру Студеници, Манастиру Сопоћани, Манастиру Милешеви, Високим Дечанима, Манастиру Јазак на Фрушкој Гори, Цркви Светог Марка у Београду, такође негде у Грчкој или Албанији су гробови цара Симеона и његовог сина Јована Немањића... е сад, за ДНК анализу црква би тешко дала остатке са моштију, мада било је и таквих изузетака, док и за оне неканонизоване свакако не би дали неком тек тако да их тестира... том се можемо надати једног лепог дана да нека научна институција покуша да издвоји генетски материјал и да на основу њега сазнамо припадност хаплогрупи, али о том по том.
 

*Hannah*

Iskusan
Poruka
5.543
Četvrtak 24.03.2016.08:59
Srbijo, sećaš li se žrtava NATO bombardovanja? I treba!

U Srbiji je komemorativnim skupovima, polaganjem venaca i cveća na spomenike obeleženo 17 godina od početka napada NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.


Reuters

Posledice NATO bombardovanja osećamo i danas

Povodom 24. marta, Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja, vence na spomenike vojnim i civilnim žrtvama položili su predstavnici državnih institucija, Vojske, lokalnih vlasti, udruženja, građani.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao da su sva mesta stradanja tokom bombardovanja, a najviše KBC "Dragiša Mišović", sramota civilizacije na kraju 20. veka.

Nakon što je položio venac na Spomenik pripadnicima Vojske Jugoslavije i pacijentima te zdravstvene ustanove poginulim u maju 1999. godine, Nikolić je kazao da agresor nije birao koga će ubiti - civile ili vojnike.

- Na današnji datum svake godine pokušavam da odem na neko drugo mesto stradanja, bez obzira da li su poginuli civili ili vojnici. Sva ta mesta, a ovo najviše predstavljaju sramotu jedne civilizacije na kraju 20. veka - rekao je Nikolić.

Venac je položio i gradonačelnik Beograda Siniša Mali koji je ocenio da je obaveza države da čuva uspomenu na stradale, ali i da vodi odgovornu politiku koja će Srbiju činiti faktorom mira i stabilnosti. Vence su položili i članovi porodica stradalih, kao i predstavnici KBC "Dragiša Mišović".

U raketnom napadu NATO 20. maja 1999. godine poginulo je sedam pripadnika Gardijske brigade Vojske Jugoslavije i tri pacijenta KBC "Dragiša Mišović".

Vučić u Varvarinu

Premijer Aleksandar Vučić je na centralnoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana sećanja poručio da građanima može da obeća samo život, kolevke i rad, a da za nove rake, bombe i smrt više nema opravdanja.

- Verujemo u život, što pokazujemo time što odajemo počast onima koji su živote dali. Možemo samo život da opravdavamo i obećavamo, i to obećavamo pred žrtvama pred kojima klečimo - poručio je Vučić.

- Ne damo više nijednu Milicu, nijednu Sanju, jer ovoj su zemlji potrebni životi - dodao je premijer i poručio:

- Sutra će svanuti novi dan u kojem ćemo da nastavimo sa životima i da brinemo o Srbiji. Užase prošlosti ne smemo da zaboravimo, ali ne možemo da promenimo i vratimo vreme, možemo da oživljavamo prošlost ili da uzdignemo glavu i da se sećamo i izvučemo pouke.


commons.wikimedia.org

Zgrada Saveznog MUP-a u Beogradu uništena NATO bombama


Ministar odbrane Zoran Đorđević je u Prokuplju odao počast i položio vence na spomenik poginulim Topličanima u ratovima od 1990. do 1999. godine. On je podsetio da je prvi udar u NATO agresiji izveden u 20 časova i pet minuta bombardovanjem centra veze u prokupačkoj kasarni "Ratko Pavlović Cicko" i da je te večeri pala prva žrtva bombardovanja - vojnik Boban Nedeljković.

- Počeo je tada događaj bez presedana u novijoj svetskoj istoriji - 78 dana konstantnog bombardovanja. Vojska Jugoslavije je tokom NATO agresije izgubila 659 pripadnika, od kojih je 628 poginulo, dok se 31 pripadnik vodi kao nestao - rekao je Đorđević.

Ministar je istakao da su vojska i narod pokazali neraskidivu vezu u borbi za svoju domovinu, da je na braniku otadžbine stajala naša hrabrost i mladost, da se na žalost ne mogu vratiti ti životi, ali da sećanjem možemo da produžimo njihovo postojanje među nama.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali venac je položio na mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC "Dragiša Mišović".

Na spomen-obeležje Milici Rakić u Tašmajdanskom parku venac je položio gradski menadžer Goran Vesić i pomoćnik ministra u Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike Milan Popović.

 

*Hannah*

Iskusan
Poruka
5.543
Četvrtak 24.03.2016.11:58
"Bombardovanje SRJ najkrvaviji zločin posle Drugog svetskog rata"

Godine 1999. NATO je bombardujući Srbiju izvršio stravičan i bahat zločin, najkrvaviji u Evropi posle Drugog svetskog rata, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin.



Čepurin govori sve ono što bi srpska vlast trebalo da kaže

- Bombardovanje je dovelo do najtežih posledica za Srbiju. Poginulo je hiljade ljudi - većinom civili, žene, deca. Uništena je infrastruktura, kuće, mostovi. Naneta je ogromna šteta srpskoj privredi. Posledice zagađenja teritorije na jugu Srbije radioaktivnim supstancijama još treba da budu proučene - kazao je Čepurin za "Sputnjik".

- Rusija, bez obzira na sve svoje probleme, trudila se da pomogne i jeste pomagala Srbima, kako 1999. godine, tako i kasnije. Ne govorim to očekujući bilo kakvu zahvalnost Rusiji, a ona njoj i ne treba, već radi istine - ističe Čepurin.

On napominje da sećanja na zločine NATO neće izbledeti ni posle 20, ni posle 100 godina.

- Užasno je da zbog vojnih intervencija koje nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti UN u svetu još uvek ginu ljudi. I tako su u napadu američke avijacije poginuli službenici srpske ambasade u Libiji. Žalosno je da Vašington neće da prizna očiglednu umešanost u ovaj incident. Nema ni rezultata istrage, ni izvinjenja, ni kazne za krivce, ni kompenzacija porodicama ubijenih - podseća Čepurin.

I, svakako, teško je verovati da samo sticajem okolnosti u godišnjicu agresije NATO protiv Srbije u kontekstu procesa u Haškom tribunalu ponovo se nameće tema tobožnje srpske odgovornosti za tragične događaje na teritoriji bivše Jugoslavije početkom devedesetih godina - rekao je Čepurin.

http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/560841/Bombardovanje-SRJ-najkrvaviji-zlocin-posle-Drugog-svetskog-rata
 
Top