Kada se ljubaznost pogrešno protumači

Sonatica72

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.084
FORUM.jpg

Tekst izašao u štampanom izdanju lista: Magazin Novosti - Život plus

Novinar: Tatjana Loš

Sagovornik: Bojana Škorić, master psiholog i psihoterapeut

Osmeh nije uvek poziv na flert

Budi ljubazan kad god je moguće, a moguće je uvek - poručivao je Dalaj Lama. Međutim, oni koji to "praktikuju", znaju da nije svaka obala na koju "iskrcaju" svoj osmeh sunčana. Ljubaznost kao konstanta često ume da bude grubo "ošamarena", izmanipulisana, unižena. Protumačena kao zavodljiva poza ili prikriveni poziv za flertovanje, ona se u muško-ženskim odnosima često izvitoperi i dobije drugačiju konotaciju od svoje suštine. Ljubazna osoba u trenutku biva proglašena za koketu. Targetirana kao ona koja zavodi, postaje meta onih prema kojima je bila samo - kulturna.

Šta ljubaznost jeste, zašto ona nije isto što i koketiranje, na koji način ljubazna osoba može da ostane to što jeste, a da ne bude osuđena za slanje ljubavnih signala, za "Život plus" govori Bojana Škorić, psiholog.

Kako bismo definisali ljubaznost i možemo li je u današnjem vremenu označiti kao vrlinu?


Kroz odrastanje pojedinac uči kako da se prilagodi zajednici na način da njegovo ponašanje bude procenjeno kao dobronamerno i neugrožavajuće. Ljubaznost možemo opisati kao skup ponašanja kojima se sa poštovanjem i uvažavanjem odnosimo prema drugom. Iz psihološkog ugla ljubaznost može da se tumači kao adekvatna socijalna adaptiranost, pristup koji omogućuje osobi da u socijalnim situacijama ostane dovoljno dugo da pronađe ljude sličnih vrednosti i interesovanja. Takav pristup bi se delom mogao smatrati asertivnim načinom komunikacije, s tim što asertivnost pored navedenih karakteristika ima elemente koji se tiču dodatno brige o ličnim željama i ciljevima. Pretpostavka je da se pravila bontona menjaju u skladu sa promenama društvenih i kulturnih okolnosti, međutim zauzimanje benevolentnog i otvorenog stava u kontaktu sa okolinom, svest i briga o drugim članovima zajednice je jedna od vanvremenskih humanističkih vrednosti.

Koliko se ona, pogotovo u sprezi sa dobrotom, često pogrešno doživljava u muško-ženskim odnosima, tumačeći se kao koketiranje?


Kulturno i ljubazno ponašanje nije isto što i udvaranje, a ono šta ih čini sličnim je element prijatnosti u komunikaciji. Međutim, motivacija i unutrašnja dinamika u pozadini ovih ponašanja je različita, što znači da izvlačeći zaključak prebrzo i u odnosu na malo informacija možemo napraviti grešku. Iskrivljeno uverenje da iskrene prijateljske relacije između muškaraca i žena ne postoje, dovode i do greške u tumačenjima da je komunikacija dvoje odraslih, u kojoj preovladava prijatan emocionalni ton, nužno flert.


Kako smo došli do toga da se ljubazna devojka ili mladić olako osuđuju za flert?


Jedno od objašnjenja je da druga strana ima drugačije ideje kako izgleda kulturno, odnosno socijalno podobno ponašanje. Razlike u komunikacijskom stilu, pojedinci mogu protumačiti kao razlog da sagovornika “isprovociraju, testiraju”, vođeni idejom da ljubazno i kulturno nije “pravo” lice osobe. Takođe, ukoliko postoji nezadovoljstvo u domenu partnerskih odnosa, a nedostatak adekvatnih veština ili situacija u kojima bi se tražio partner - ljubaznom se može pripisati značenje romantičnog. Svakako, nepravedno “okrivljenoj” strani ovakvi tipovi komentara mogu biti neprijatni.

Na koji sve način neko može da zloupotrebi našu ljubaznost u muško-ženskim odnosima?

Pre svega na način da ne poštuje naš lični prostor prijatnosti, da naše poruke i ponašanje interpretira na iskrivljen način. Tumačenje učtivog i kulturnog ponašanja kao poziva na flert, odbijanje da se čuje izgovoreno “ne” , povećava šansu da dođe do nasilja: psihičkog, fizičkog, seksualnog. Zbog toga je važno da osnažujemo kontakt sa ličnom procenom situacije i se povučemo ukoliko nam potrebno vreme da zauzmemo jasniji stav, umesto da komentare i fidbek apriori tumačimo kao logičnu posledicu našeg ponašanja.

Kako možemo da razlikujemo "samo" ljubaznost od nečije namere da nam se udvara?

Možemo da obratimo pažnju na nekoliko činilaca: u prvom koraku okruženje, odnosno kontekst komunikacije. Ukoliko smo korisnici usluga, gde smo u kontaktu sa zaposlenima, izvesno je da ljubazno ponašanje zaposlenih je deo poslovnog bontona. Zatim možemo da obratimo pažnju na neverbalni aspekt komunikacije, pre svega ono šta bismo nazvali “govor tela”. Ulaženje lični prostor osobe može biti jedan od znakova udvaranja. Naravno, možemo obratiti pažnju na sadržaj koji osoba iznosi i pitanja koja upućuje drugoj strani. Prijatan razgovor može da postoji u domenu zajedničkih interesovanja, prosleđivanja informacija i razmene mišljenja. Ulazak u prostor udvaranja možemo prepoznati po tendenciji da se postavljaju ličnija pitanja, iskazuje interesovanje za privatni segment života i iskazuje želja za zbližavanjem u tom smeru.

Mora li ona nekad da se "zataškava" da bismo se sačuvali od pogrešnih procena, udvaranja ili prebacivanja da smo uvek nasmejani i prijatni, nekome na poslu ili u društvu slali lažne emocionalne signale?

Ako osoba zloupotrebljava našu spremnost da je saslušamo, ako postavlja zahteve u odnosu na koje se ne osećamo prijatno, naš zadatak je da postavimo sebi pitanje: “Kako da se zaštitimo”, odnosno kako da asertivno kažemo “ne” zahtevima, pitanjima, komentarima koje smatramo nedekvatnim. U ekstremnim oblicima, pogrešna tumačenja i neadekvatna ponašanja druge strane mogu da budu prepoznata kao mobing ili seksualno uznemiravanje.

Koje su još manifestacije pogrešnog doživljaja ljubaznosti?

Ideje da je ljubaznost pokazatelj manjka samopouzdanja, da je neko “fin i kulturan, ali naivan”, da ne ume da se zauzme za sebe. Takođe otvara se pitanje: šta je za nekog primer adekvatnog ponašanja, ako ljubaznost tumači negativno. Ljubaznost može biti zloupotrebljena i u situacijama kada neko traži pomoć jer nas vidi u svetlu “on neće moći da me odbije”. To upućuje da strane nisu ravnopravne, već se onaj ko je učtiv i prijatan u razgovoru vidi kao “dužan” da sasluša, pomogne, razume - problem je što to dolazi iz zahteva jedne strane, a ne iz prirode relacije u kojoj se obe strane imaju doživljaj obostranog prihvatanja i uvažavanja. Kulturan način ophođenja može pojedincima da deluje kao prostor da nezadovoljstva iz drugih segmenata života iznesu onome ko “ne zna ili ne sme da se suprotstavi” - tada se radi o psihološkom nasilju. Onaj ko je u poziciji da biva izložen takvim porukama ima zadatak da izrazi neslaganje, da se zauzme za sebe ili izađe iz komunikacije sa cilljem zaštite od poruka koje mogu da proizvedu štetan psihološki efekat.

Na koji način možemo da ostanemo to što jesmo, dakle - ljubazni, a da se ipak sačuvamo od površnih interpretacija?

Značajno je da budemo u kontaktu sa našom ličnom procenom i akcenat stavimo na to: šta mi mislimo o tuđem ponašanju, da li nam je određeni komentari smetaju, da li određeni postupci da prelaze granicu naše lične prijatnosti. Davanjem dozvole sebi da se ne slažemo sa drugim, dalje nas podstiče da gradimo načine kako se zauzeti sa sebe, a ukoliko drugi ne uvažava naše sugestije, prepoznati vreme za prekid komunikacije.

Izvor: https://www.introspektiv.com/ljubaznost-greske-u-tumacenju

****
Ovaj tekst mnogo pažnje posvećuje muško-ženskim odnosima. Nismo samo ljubazni kada su u pitanju muško-ženski odnosi.

Trudimo se da budemo ljubazni u razgovoru sa komšijama, sa prodavačicama u okolnoj radnji gde svakodnevno kupujemo. Ljubazni smo kada upoznajemo novog kolegu ili koleginicu.
Postoje još mnoga mesta u kojima smo ljubazni. "Lepa reč otvara i gvozdena vrata".

Kako se osećate kada je neko ljubazan prema vama? Da li mislite da se iza te ljubaznosti krije nešto drugo, npr da ljubazna osoba traži od vas neku vrstu pomoći?

Da li postoje situacije kada ne treba da budemo ljubazni zato što kao odgovor na našu ljubaznost dobijamo bahatost i vređanje?

Šta mislite o svemu ovome?
 
Kako se osećate kada je neko ljubazan prema vama? Da li mislite da se iza te ljubaznosti krije nešto drugo, npr da ljubazna osoba traži od vas neku vrstu pomoći?

Da li postoje situacije kada ne treba da budemo ljubazni zato što kao odgovor na našu ljubaznost dobijamo bahatost i vređanje?

Šta mislite o svemu ovome?

Prijatno sam iznenađena jer je sve manje ljubaznih ljudi. Ne mislim da se nešto krije iza te ljubaznosti.

Da, postoje situacije u kojima odgovor nije ljubazan već je ta osoba bahata i spremna da vređanje.

Mislim da treba da budemo ljubazni, ne samo zato što smo tako vaspitani, već je to deo naše kulture.
 
Љубазан сам увек.
Према свима.
Не доживљавам погрешно ничији осмех.
То је пословни бонтон, а осим тога...за разлику од многих, умем да препознам искрен осмех.
Флерт? Клизав терен. Претпостављам да ниједна неће преко шалтера флертовати са мнном.
Колегинице на послу? Црни лед, да се тако изразим...
Давноми рече старији колега "не једи пуру ђе љеб зарађујеш"...
 
Kako se osećate kada je neko ljubazan prema vama? Da li mislite da se iza te ljubaznosti krije nešto drugo, npr da ljubazna osoba traži od vas neku vrstu pomoći?
Oh, kako, kao da mi je dan pun pogodak! Ljubaznost je nekakva osnovna komunikacija među ljudima. Volim ljubazne ljude, trgovce, njih tražim okom sledeći put kad uđem u radnju!
Na ime ljubaznosti kao kasirka sam zaradila brojne čokolade, sokove, parfeme, a jednom čak i koverat sa značajnim novcem-gospodin samo od sinoć ujutro ulazi u radnju i ostavlja kovertu, briše kao da ga nije ni bilo! To su bili neki Grci kojima sam objasnila kako da stignu do jednog mesta u Srbiji. Mesecima sam uveče razgledala ulice nakon što zatvorim radnju i brinula da li ću stići 200m do kuće u jednom komadu. Isto toliko mi je trebalo vremena da odlučim prosto da iskoristim taj novac. :eek:
 
A recimo da osmeh jeste flert dopadanje i zelja za kontaktom,onda smo budale jel sto ih nismo tako skapirali ,jer otvoreno nikad nece reci sta zele
Najlakše je sa tim izaći na kraj da... to je njoj prosto posao.
99% situacija je posao.
Ta ljubaznost je samo ljubaznost. Teško da je otkinula na tebe. Ti, neka si i zgodan, ali ona uglavnom nema mišljenje o tome kako izgledaš. Devojka radi svoj posao.
 
Najlakše je sa tim izaći na kraj da... to je njoj prosto posao.
99% situacija je posao.
Ta ljubaznost je samo ljubaznost. Teško da je otkinula na tebe. Ti, neka si i zgodan, ali ona uglavnom nema mišljenje o tome kako izgledaš. Devojka radi svoj posao.
Ne mislim da se nalazi striktno na radnom mestu,sa svojim samopouzdanjem bas mogu da pomislim da nema razloga da se vecini ne svidim,jer se ispricam i sa pekarkom i sa postarkom i sa maxi kasirkom ,onda dalje uglavnom su zainteresovane kad muskarac nije,a kad se zainteresuje onda im nije zanimljiv,tako da zene uglavnom ne znaju sta hoce i sta nece,lako im se promeni misljenje ko ume
 
A recimo da osmeh jeste flert dopadanje i zelja za kontaktom,onda smo budale jel sto ih nismo tako skapirali ,jer otvoreno nikad nece reci sta zele

Nekada je osmeh znak da si privlačan. Ovde je tema kad se ljubaznost pogrešno protumači, ali mislim da postoje situacije u kojima su osmeh i ljubaznost početak nekog kontakta koji posle flertovanja prerasta u nešto više.

Sve je moguće ako su osećanja obostrana.
 
Problem otuđenosti, opšte nadrndanosti i nedostatka socijalizacije kod mnogih ljudi dovede do toga da ljudi i najmanje znake ljubaznosti shvate kao flert ili nešto drugačije.

Desilo mi se, npr, da sam stajao u redu u jednoj instituciji toliko daleko, praktično kod vrata, otvorio vrata starijoj gospođi da izađe, što devojka iza nje nije videla, pa onda kad je krenula i ona neposredno iza, otvorio sam i njoj vrata, pogledala me je kao da sam uradio ne znam ni ja šta, uz neki polu zbunjen osmeh...

Drugi put sam video jednu kako niz stepenice vuklja kofer, pitam jel treba pomoć, iz topa mi je odgovorila kako ne treba, može ona to sama, a onda do ulaska u taksi se okretala i gledala u mom pravcu.

Čudna vremena su došla definitivno.
 
Љубазан сам увек.
Према свима.
Не доживљавам погрешно ничији осмех.
То је пословни бонтон, а осим тога...за разлику од многих, умем да препознам искрен осмех.
Флерт? Клизав терен. Претпостављам да ниједна неће преко шалтера флертовати са мнном.
Колегинице на послу? Црни лед, да се тако изразим...
Давноми рече старији колега "не једи пуру ђе љеб зарађујеш"...

Takodje.

Spadam u naglaseno ljubazne ljude koji se gotovo uvek osmehuju i zaista traze nesto lepo za reci.

Ko to dozivljava kao povod za procenu ispod zita nije moj problem. To je njegov problem.
Ponasam se onako u kakvom bih svetu zelela da zivim i kakav svet bih volela da ostavim.
 

Back
Top