Kada trauma ne prolazi posttraumatski stresni poremećaj (PTSD)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Sonatica72

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.621
1709335473188.png




Kada doživimo nešto zbilja strašno, ili tome svedočimo, događa se trauma. Bilo da je u pitanju nasilje, prirodna katastrofa ili smrt voljene osobe, traumatični događaj zauvek menja naš dotadašnji život.

Emocionalni odgovor na traumu se razlikuje od osobe do osobe – dok će jedni odmah proživeti burne emocije, kod drugih će reakcija biti odložena. Mogu se javiti problemi sa koncentracijom, spavanjem, kao i anksioznost, strah i bespomoćnost.

Ipak, ovaj emocionalni odgovor u većini slučajeva posle nekog vremena počinje da bledi, i život se polako vraća u svoju (novu) normalu.

Međutim, kod određenog (nemalog) broja ljudi koji su doživeli traumatično iskustvo, neće sve ostati na očekivanom akutnom odgovoru na stres. Umesto da prođe, kod njih se reakcija prolongira, simptomi se ne smanjuju, već dobijaju na intenzitetu, emocionalna reakcija postaje sve burnija i povratak svakodnevnim aktivnostima postaje gotovo nemoguć. U ovom slučaju, govorimo o posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSD). Ovaj poremećaj može se javiti kao reakcija na jedan, jak, traumatičan događaj ili na dugu izloženost stresu.

Iako se, kao i akutna reakcija na traumu, javlja nakon traumatičnog događaja, PTSD se po mnogo čemu od njega razlikuje.


Evo glavnih simptoma po kojima ćete prepoznati posttraumatski stresni poremećaj:


Hipervigilnost i razdražljivost​

PTSD izaziva pojačanu budnost, kao da ste stalno na oprezu. Sve to prati visok nivo anksioznosti i iritabilnosti. I najmanji povod je dovoljan da izazove burnu reakciju, nalet ljutnje i besa. Pojačana budnost se ogleda i u nesanici, jer je prenadraženi um gotovo nemoguće umiriti dovoljno da bi zaspao.


Promene u raspoloženju i razmišljanju​

Kada jednom osetite da je svet opasno mesto, gde se strašne stvari događaju, a Vi nemate nikakvu moć, teško je da ikada više poverujete da ste bezbedni ili da sve ima neki dublji smisao. Počnete da preispitujete sve u šta ste do tada verovali – o sebi, ljudima, svetu i životu. Novostečena uverenja najčešće su negativna, mračna i nimalo podržavajuća. Osećanja su uglavnom neprijatna, i kreću se od brige i straha, preko krivice, do bespomoćnosti i beznađa.


Nametljive misli​

Osoba koja pati od posttraumatskog stresnog poremećaja ne može „prosto da ne misli na to“ i da odagna neželjene misli. Flešbekovi, slike događaja, sećanja, misli – sve se to javlja često, i pritom je vrlo uznemirujuće. Emocionalne reakcije koje se javljaju toliko su jake, da osoba ne može da se koncentriše ni na jednostavan zadatak pred sobom. Obične, normalne aktivnosti postaju neizvodljive jer su često prekidane nametljivim mislima. Sve ovo ne prestaje ni noću, jer je san često košmar ili je isprekidan naglim, paničnim buđenjima.


Izbegavanje​

Ako sve što asocira na traumatični događaj izaziva burnu, neprijatnu reakciju, osobe koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja, često počnu da izbegavaju sve što ih na to iskustvo podseća. Problem je što je asocijacija previše, pa postepeno počnu emocionalno da se isključuju, dok najzad sasvim ne otupe i steknu osećaj diskonektovanosti od ljudi oko sebe. Iako im se čini lakšim da se tako nose sa traumom, ovo nikako nije pravo izlečenje i nosi brojne dodatne posledice po kvalitet života.


Posttraumatski stresni poremećaj – put oporavka​

Oporavak od posttraumatskog stresnog poremećaja zahteva strpljenje, saosećanje i profesionalnu podršku.

Prvi korak jeste osvestiti da to nije samo „normalna reakcija“ i da neće samo od sebe proći. Prihvatite stvari takvim kakve jesu – to što se dogodilo, dogodilo se. Vaše iskustvo je stvarno, kao i Vaše emocije. Posttraumatski stresni poremećaj je trenutno Vaša stvarnost, i što pre to prihvatite, pre ćete biti spremni da je promenite. Kao i kod mnogih drugih stanja, ono što Vam je trenutno potrebno jeste profesionalna pomoć.


Potražite pomoć stručnjaka.​

On će dijagnostikovati PTSD i predložiti Vam program oporavka koji bi Vam najbolje odgovarao. Uz stručnu pomoć, u sigurnom okruženju, moći ćete da istražite traumatično iskustvo i procesuirate ga na najzdraviji način. Otkrićete sve emocije koje leže ispod površine i naučiti strategije da se nosite sa izazovima. Uz profesionalnog terapeuta, ovo bolno iskustvo dobiće smisao u okvirima Vašeg ličnog razvoja.

Postoje različiti psihoterapijski pravci i metode koji Vam mogu pomoći da prevaziđete traumatično iskustvo. CBT (kognitivno-bihevioralna psihoterapija) i EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing) imaju dokazano najveću efikasnost u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja.


Briga o sebi​

Briga o sebi je od neprocenjivog značaja za naše dobro psiho-fizičko stanje i inače, a posebno ako prolazimo kroz PTSD. Potrudite se da obezbedite sebi dovoljno kvalitetnog sna, zdravu, izbalansiranu ishranu, dovoljno hidracije i redovno kretanje. Važno je, takođe, da naučite i vežbe relaksacije kako biste simptome držali pod kontrolom.


Podrška okoline​

Ako je još nemate, potrudite se da oformite svoju mrežu podrške. Prijatelji i članovi porodice koji razumeju kroz šta prolazite i saosećaju sa Vama, od neprocenjive su vrednosti. Takođe je lekovito povezivanje sa drugim ljudima koji su proživeli istu ili sličnu traumu.


Farmakološka terapija za posttraumatski stresni poremećaj​

U nekim slučajevima, psihijatar će ordinirati odgovarajuću farmakoterapiju kako bi simptomi PTSD-a, kao što je depresija, anksioznost, nesanica, bili stavljeni pod kontrolu. On će svakako razmotriti benefite i rizike. Nikako nemojte uzimati terapiju na svoju ruku.

PTSD jeste komplikovano stanje, koje nosi puno izazova. Ipak, važno je da znate da je izlečenje moguće. Iako se trauma dogodila, uz profesionalnu podršku, terapiju, podršku okoline i adekvatnu brigu o sebi, oporavak je moguć. Polako ćete ponovo uzeti život u svoje ruke, isceliti se i nastaviti dalje. Ukoliko Vi ili neko Vama blizak, pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, znajte da je za izlečenje potrebno strpljenje. Budite nežni prema sebi ili dragoj osobi. Načinite prvi korak ka isceljenju, zakažite razgovor.


Preneto sa sajta https://lorijen.center/kada-trauma-ne-prolazi-posttraumatski-stresni-poremecaj-ptsd/

****

Da li ste nekada čuli za ovaj poremećaj? Da li je neko od vaših prijatelja, rođaka, poznanika imao ili ima PTSP?
 
Pokušaću da u najkraćim crtama opišem ovaj poremećaj koji je kod mene počeo 2005.godine.

Imam probleme sa kolenima ( iščašenje čašice, luksacija patele ) od svoje 12-te godine.

Nisam osećala nikakve psihičke posledice sve do novembra 2005.godine kada sam posle teže povrede osetila prvi simptom- flashback fenomen.
U toku noći pojavila mi se "slika" povrede kolena.

Na letovanju 2006.godine veći deo vremena sam bila nervozna, pokvarila sam letovanje drugima ali i sebi.

Te jeseni potražila sam pomoć psihijatra. Opisala sam sve simptome i dobila dijagnozu PTSP.

Posle par godina dijagnoza se promenila u " trajni poremećaj ličnosti usled traume ".

Kasnije mi je ponovo vraćena dijagnoza PTSP, ali ne znam kada će se opet biti promenjena.

Depresija može da se preboli, iritabilnost-nervoza može da se smiri. Ostaju flashback fenomeni i nametljive misli.

KBT terapija nije mnogo pomogla. Lekovi jesu.

Nekako sam naučila da živim sa flashback fenomenima. I kako godine prolaze obazrivija sam po pitanju kolena. I..ne znam kada će se dogoditi povreda levog kolena jer je desno operisano.

Ovo je najkraća verzija mog psihičkog problema.

Da nemam cerebralnu p, ne bih imala ortopedskih problema, da nema njih, ne bih imala ni dijagnozu depresije i PTSP-a.

U začaranom sam krugu, ali se trudim da budem dobro, jer to želim. 🙂
 
Poslednja izmena:
Pokušaću da u najkraćim crtama opišem ovaj poremećaj koji je kod mene počeo 2005.godine.

Imam probleme sa kolenima ( iščašenje čašice, luksacija patele ) od svoje 12-te godine.

Nisam osećala nikakve psihičke posledice sve do novembra 2005.godine kada sam posle teže povrede osetila prvi simptom- flashback fenomen.
U toku noći pojavila mi se "slika" povrede kolena.

Na letovanju 2006.godine veći deo vremena sam bila nervozna, pokvarila sam letovanje drugima ali i sebi.

Te jeseni potražila sam pomoć psihijatra. Opisala sam sve simptome i dobila dijagnozu PTSP.

Posle par godina dijagnoza se promenila u " trajni poremećaj ličnosti usled traume ".

Kasnije mi je ponovo vraćena dijagnoza PTSP, ali ne znam kada će se opet biti promenjena.

Depresija može da se preboli, iritabilnost-nervoza može da se smiri. Ostaju flashback fenomeni i nametljive misli.

KBT terapija nije mnogo pomogla. Lekovi jesu.

Nekako sam naučila da živim sa flashback fenomenima. I kako godine prolaze obazrivija sam po pitanju kolena. I..ne znam kada će se dogoditi povreda levog kolena jer je desno operisano.

Ovo je najkraća verzija mog psihičkog problema.

Da nemam cerebralnu p, ne bih imala ortopedskih problema, da nema njih, ne bih imala ni dijagnozu depresije i PTSP-a.

U začaranom sam krugu, ali se trudim da budem dobro, jer to želim. 🙂
:vzagrljaj::vzagrljaj::vzagrljaj:
Nadam se da ce biti dobro.
Sve bolje iz dana u dan.
Ne daj se.
Ne znam sta drugo da kazem.
Svako dobro!!!
 
Ipak mislim da to ne dodje tako kod onih koji nisu tome skloni od ranije

Ne razumem tvoj post, molim te da objasniš. Hvala unapred 🙂

@Sonatica72
kazu da je kod PTSP dobra EMDR terapija.
EMDR terapija

Hvala ti za link.

Razgovarala sam o toj terapiji sa mojom prvom psihijatricom. Rekla mi je da je terapija skupa i da ne veruje da može da mi pomogne.

Sadašnja psihijatrica nije spominjala cenu terapije. Ona takođe misli da ova terapija ne može da pomogne jer traumatično iskustvo imam godinama i
postoji mogućnost da se povreda ponovo desi.

Da ne postoji mogućnost ponovne povrede EMDR terapija bi pomogla.

Pre nego što ostavim link vezan za luksaciju patele, moram da napomenem da iščašenje čašice mnogo, baš mnogo boli. Pored bola modra sam u licu i imam utisak da ću dobiti srčani napad.

Sećam se svih povreda, od 1984.godine do danas. Koleno "izleti" kad stojim, kad hodam, dešava se i u krevetu.

Sve do 2006.godine nisam znala da ovaj ortopedski problem može da utiče na psihu.

https://simptomi.rs/bolesti/16-hiru...na-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-t
 
Ne razumem tvoj post, molim te da objasniš. Hvala unapred 🙂



Hvala ti za link.

Razgovarala sam o toj terapiji sa mojom prvom psihijatricom. Rekla mi je da je terapija skupa i da ne veruje da može da mi pomogne.

Sadašnja psihijatrica nije spominjala cenu terapije. Ona takođe misli da ova terapija ne može da pomogne jer traumatično iskustvo imam godinama i
postoji mogućnost da se povreda ponovo desi.

Da ne postoji mogućnost ponovne povrede EMDR terapija bi pomogla.

Pre nego što ostavim link vezan za luksaciju patele, moram da napomenem da iščašenje čašice mnogo, baš mnogo boli. Pored bola modra sam u licu i imam utisak da ću dobiti srčani napad.

Sećam se svih povreda, od 1984.godine do danas. Koleno "izleti" kad stojim, kad hodam, dešava se i u krevetu.

Sve do 2006.godine nisam znala da ovaj ortopedski problem može da utiče na psihu.

https://simptomi.rs/bolesti/16-hiru...na-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-t
Bili su podlozni traumama i pre te neprevazilazece
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top