Kad će se desiti vaskrsenje?

[Ranzov]

Као религиозни концепт, користи се у два различита аспекта: вера у васкрсење појединачних душа које је актуелно и у току (хришћански идеализам, остварена есхатологија), или вера у јединствено телесно васкрсење мртвих на крају свет.

znači odmah nakon fizičke smrti ili bauljaš do kraja sveta pa tek onda?

Vaskrsenje nije čudo spolja, nego buđenje iznutra

Ljudi često zamišljaju vaskrsenje kao da neko umre pa se čudesno vrati u telo. Ali to je samo slika, simbol za nešto mnogo dublje i ličnije — unutrašnji preobražaj čoveka.

Isus je govorio u pričama i slikama, a vaskrsenje je jedna od najsvetijih. Ne dešava se “tamo negde”, već u tebi, kad umre ono staro u tebi — tvoj ego, tvoj strah, tvoja vezanost za prolazno — i kad se iznutra rodi nova svest, novi čovek, iz Boga rođen.


To je ono kad prestaneš da reaguješ iz bola, iz prošlosti, iz potrebe da budeš “u pravu”, i počneš da vidiš. Da dišeš iznutra. Da hodaš u svetlu umesto u senkama.


Isus je rekao: “Ko ne umre sebi, neće živeti.”


To nije pretnja. To je poziv.


Na unutrašnje vaskrsenje. Na Život

 

[Ranzov]

Većina ljudi čita Bibliju kao da je knjiga spoljašnjih događaja, istorije, proroka, ratova, pravila i vere. Ali istina je da se cela Biblija, i stari i novi zavet, zapravo bavi onim što se dešava unutar čoveka.

To nije knjiga o tome šta se desilo tamo nekome pre dve hiljade godina, nego šta se dešava meni i tebi, u srcu i svesti, sada i ovde.

Egipat iz kojeg Izraelci izlaze nije geografska tačka — to je duhovno ropstvo u koje svi padamo kada živimo iz ega, straha i navezanosti. Pustinja nije samo putovanje kroz pesak, nego kroz sumnje, iskušenja, traženje istine. Jerusalim nije samo grad, nego simbol unutrašnjeg mira, središta čovekove duše kada postane hram Boga.


Isusove reči su pune unutrašnjih značenja. Kada kaže “Carstvo Božije je u vama”, to ne može biti jasnije. On ne poziva da idemo negde napolje, već da se okrenemo ka unutra. On govori o unutrašnjem vaskrsenju, o umiranju starog čoveka i rađanju novog, o srcu koje se čisti i postaje prozirno za Boga.


Cela drama je unutrašnja: Hristos u nama, Juda u nama, Petar u nama, raspeće u nama. Biblija je simbolička knjiga duhovnog razvoja čoveka, a ne politička, nacionalna ili istorijska hronika.


Zato mnogi čitaju, a ne razumeju. Jer traže spolja, a sve je već unutra. Ko to jednom vidi, nikada više ne čita isto. Tek tada Biblija oživi.

 

[Masno-TkivoInViVo]

Većina ljudi čita Bibliju kao da je knjiga spoljašnjih događaja, istorije, proroka, ratova, pravila i vere. Ali istina je da se cela Biblija, i stari i novi zavet, zapravo bavi onim što se dešava unutar čoveka.

To nije knjiga o tome šta se desilo tamo nekome pre dve hiljade godina, nego šta se dešava meni i tebi, u srcu i svesti, sada i ovde.

Egipat iz kojeg Izraelci izlaze nije geografska tačka — to je duhovno ropstvo u koje svi padamo kada živimo iz ega, straha i navezanosti. Pustinja nije samo putovanje kroz pesak, nego kroz sumnje, iskušenja, traženje istine. Jerusalim nije samo grad, nego simbol unutrašnjeg mira, središta čovekove duše kada postane hram Boga.


Isusove reči su pune unutrašnjih značenja. Kada kaže “Carstvo Božije je u vama”, to ne može biti jasnije. On ne poziva da idemo negde napolje, već da se okrenemo ka unutra. On govori o unutrašnjem vaskrsenju, o umiranju starog čoveka i rađanju novog, o srcu koje se čisti i postaje prozirno za Boga.


Cela drama je unutrašnja: Hristos u nama, Juda u nama, Petar u nama, raspeće u nama. Biblija je simbolička knjiga duhovnog razvoja čoveka, a ne politička, nacionalna ili istorijska hronika.


Zato mnogi čitaju, a ne razumeju. Jer traže spolja, a sve je već unutra. Ko to jednom vidi, nikada više ne čita isto. Tek tada Biblija oživi.

Ja čak nisam nimalo pobožan a znam da je carstvo unutar nas i da treba čovek da se okrene ka unutra. Objasni ti to vernicama.

 

[bas kao]

Ljudi često zamišljaju vaskrsenje kao da neko umre pa se čudesno vrati u telo. Ali to je samo slika, simbol za nešto mnogo dublje i ličnije — unutrašnji preobražaj čoveka.

to je osnovni bozanski dogmat za Drugi Dolazak, i vaskrsenje, jer pretpostavljamo odredjeni istorijski momenat kada neka generacija bude zivela na zemlji, a buduci da ne znamo kada ce se to desiti, verujemo stalno, ukljucujuci i nas same da cemo ga docekati

1 Corinthians / 1. Korinćanima - 1 КОРИНЋАНИМА 15 ...​

51 Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. 52 Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ...

da, da, samo se Bog ne menja, a mi ljudi se menjamo, i zato imamo vreme, samo sto ljudi grese kada to vreme propituju sa "kada"

znači odmah nakon fizičke smrti ili bauljaš do kraja sveta pa tek onda?

nas fokus treba da bude promena, preobrazaj, za zivota, naravno pocev od pokajanje, ali i za njega treba promena

posmatraj ne sve kao da se samo Bog ne menja, a sve ostalo se menja, pa i mi sami i odatle postoji vreme kakvim ga poiznajemo, koje tece.... drugacije ne bi mogli da se menjamo... znaci, samo ukazujem zasto je greska pitati KADA, bolje pitanje je KAKO [SE MENJATI], jer je u to u nasoj vlasti, a vaskrsenje nije... mi samo nastojimo da dospemo u vaskrsenje, ali ono je vlasti Bozijoj i Spasiteljevoj

apostol Pavle kaže da nastoji da dostigne u vaskrsenje, ali ne kao da već jeste to postigao, nego stremi ne bi li to dostigao

 

[Сале]

Vaskrsenje nije čudo spolja, nego buđenje iznutra

Ljudi često zamišljaju vaskrsenje kao da neko umre pa se čudesno vrati u telo. Ali to je samo slika, simbol za nešto mnogo dublje i ličnije — unutrašnji preobražaj čoveka.

Isus je govorio u pričama i slikama, a vaskrsenje je jedna od najsvetijih. Ne dešava se “tamo negde”, već u tebi, kad umre ono staro u tebi — tvoj ego, tvoj strah, tvoja vezanost za prolazno — i kad se iznutra rodi nova svest, novi čovek, iz Boga rođen.


To je ono kad prestaneš da reaguješ iz bola, iz prošlosti, iz potrebe da budeš “u pravu”, i počneš da vidiš. Da dišeš iznutra. Da hodaš u svetlu umesto u senkama.


Isus je rekao: “Ko ne umre sebi, neće živeti.”


To nije pretnja. To je poziv.


Na unutrašnje vaskrsenje. Na Život

To je preobraženje.
Vaskrsenje je sasvim druga dimenzija. Da bi vaskrsnuo moraš umreti jer kaže: jedni za večni život drugi za večnu muku.

 

[svjatoslav]

logička pitanja
kaže se da je Isus pobedio smrt smrću svojom i da razbojnika odma vodi u raj. danas je isto kao i pre Isusa i šta radiš nevaskrsnut u raju, čekaš? šta? telo? i onda i dalje budeš u raju? koji je smisao? raj bez tela neka vrsta čekaonice?

Zamislite ovo: čovek umre, telo se raspadne, pojedu ga crvi, crva pojede neka ptica, kroz izmet izbaci na zemlju, to pokupi drvo u razvoju, rodi nakon nekog vremena plod koji pojede čovek, hranjive materije ugrade se u deo njegovih ćelija...
Zamislite koji haos bi bio kada bi došlo vreme vaskresenja... svako će tražiti svoje parče tela

U Hristovoj objavi za ljude današnjeg vremena, Ovo je Moja Reč Alfa i Omega, rečeno je da nema telesnog vaskrsenja jer telo je nusprodukt veoma davnog otpadanja duša od Boga (Pad anđela). Duša međutim je stvorena večna, i kada postane ponovo božanska ona se može vratiti natrag Bogu,u raj, to je onda to duhovno vaskresenje. Dok se međutim to ne desi, duša može stagnirati ili raditi na sebi bilo u mestima čišćenja (nazvanim još i astralnim svetovima) koja su međutim van raja a koja su postepeno nastala neko vreme nakon Pada, ili taj proces može potencijalno ubrzati tako što će se vaplotiti ili prevaplotiti na Zemlji i taj proces čišćenja pokušati postići u kratkoći ovozemaljskog života živeći po božanskim zakonima koje mnogi poznaju kao 10 Zapovedi i Beseda na Gori. Ipak, dolazak na Zemlju nosi i rizik da još više zaglavi u grešnome. O tome odlučuje slobodna volja svakog pojedinca.

 

[Ruzica1203]

To je preobraženje.
Vaskrsenje je sasvim druga dimenzija. Da bi vaskrsnuo moraš umreti jer kaže: jedni za večni život drugi za večnu muku.

Ponovo se rodiš, da duša postane mudra i pravedna....tada se vraćaš tvorcu...kada savladaš sve lekcije...

 

[dekapitare]

Zamislite ovo: čovek umre, telo se raspadne, pojedu ga crvi, crva pojede neka ptica, kroz izmet izbaci na zemlju, to pokupi drvo u razvoju, rodi nakon nekog vremena plod koji pojede čovek, hranjive materije ugrade se u deo njegovih ćelija...
Zamislite koji haos bi bio kada bi došlo vreme vaskresenja... svako će tražiti svoje parče tela

U Hristovoj objavi za ljude današnjeg vremena, Ovo je Moja Reč Alfa i Omega, rečeno je da nema telesnog vaskrsenja jer telo je nusprodukt veoma davnog otpadanja duša od Boga (Pad anđela). Duša međutim je stvorena večna, i kada postane ponovo božanska ona se može vratiti natrag Bogu,u raj, to je onda to duhovno vaskresenje. Dok se međutim to ne desi, duša može stagnirati ili raditi na sebi bilo u mestima čišćenja (nazvanim još i astralnim svetovima) koja su međutim van raja a koja su postepeno nastala neko vreme nakon Pada, ili taj proces može potencijalno ubrzati tako što će se vaplotiti ili prevaplotiti na Zemlji i taj proces čišćenja pokušati postići u kratkoći ovozemaljskog života živeći po božanskim zakonima koje mnogi poznaju kao 10 Zapovedi i Beseda na Gori. Ipak, dolazak na Zemlju nosi i rizik da još više zaglavi u grešnome. O tome odlučuje slobodna volja svakog pojedinca.

наравно то је процес кружења у природи. материја само мења облик и састав, уништити је не можеш.
неколико пута у животу умиреш и васкрсаваш али поента теме је из хришћанског угла, да ли одмах након физике смрти васкрсаваш или чекаш па ђутуре сви одједном.

 

[dekapitare]

Ponovo se rodiš, da duša postane mudra i pravedna....tada se vraćaš tvorcu...kada savladaš sve lekcije...

нисмо ми створени за тај капаците јер без ега ништа
погледај све верске деноминације у свету, сви мисле да су баш они у истини.