Ратови у периоду 1991-95 нису никакав показатељ војних могућности ЈНА. Ту смо имали хаос грађанских ратова и све што они носе. Ту ни ЈНА ни касније ВЈ никад нису ратовали, имали би по потреби ангажовање мањих ефектива, у Хрватској је ратовала В РСК, једна територија са око 200.000 душа, без икакве економије, војска са око 25-30.000 војника просјечне старости око 53 година. Ту је ХВ била у огромној предности, уз то имали су помоћ моћних спонзора који су и креирали те догађаје.
Слично је и у бившој БиХ, ту су ратовале зараћене стране, тзв АБиХ, ХВО, ХВ и ВРС, а у сукоб се 1994-95 умијешала и НАТО алијанса рокајући по Српској и положајима ВРС. То да је пред дејтонске преговоре териториј који је контропосала ВРС пао на 46% је и нетачна и глупа тврдња. ВРС је уочи Дејтона контролисала око 53-54% териториује бивше БиХ, у Дејтону је Српска остала без Илијаша, Хаџића, доброг дијела Трнова., изгубила је око 80% српског ратног Сарајева, дијелове општина Кладањ, Олово, те је сужен простор око коридора а добила је Шопово, Мркоњић и неке мање рубне дијелове неких општина у Крајини. Но тај омјер 51:49% је задат још почетком 1995-е када је ВРС контролисала 65% теритоирије бивше БиХ.
Епозоду у Словеније је смијешно помињати.
Такође је и ЈНА, и касније ВЈ, била апсолутно неспремна да се укључи у те грађанске ратове 1990их. Како написах, изузетно важан сегмент код ефикасности војске јесте и индоктринација, а ту је почетком 1990ох висока војну врхушку, многи још увијек заражени југословенством, потпуно затекла "нова реалност", упали су у кошмар и често погубљени, неки попут нашег команданта генерала Младића су разумјели шта се дешава али огромна већина у Београду јок.