Jesmo l' stoka il' smo stoka?

[medved_bg]

... јер међу мајмунима постоје моногамне, полигамне и промискуитетне врсте,
.....
.....
Читам ово Ваше и покушавам да се напамет присетим неких животињских врсти у којима постоји овакав образац понашања женки и никако ми не полази за руком. Вероватно постоје, али свакако такво понашање није карактеристично. Рекао бих да сте, по обичају, поново забрљали и неке ствари побркали, пошто код врсти на које највероватније мислите, женке бирају између већег броја мужјака, али у току сезоне однос имају само са једним, док тај један у току исте сезоне има однос са већим бројем женки. Ситуација је тако устројена да је свака женка увек оплођена, од оне са најбољим до оне са најгорим генетским материјалом, док код мужјака мање квалитетни често не ступе у однос никада, тако да је Ваша поента, опростићете, поприлично бесмислена.

Znači, prvi deo komentara se u stvari odnosi samo na mužjake majmune, dok su ženke, i to ne samo kod majmuna, većinom monogamne tokom sezone. Zgodno.

Dovoljno je da izađete iz kuće i setićete se najbližeg i nama najpoznatijeg i najočiglednijeg primera vrste gde se ženka pari sa više mužjaka u jednoj sezoni, pa se to i na mladuncima vidi - obična domaća mačka. Nema na čemu.

 

[gost 151384]

Nismo stoka, jer da nama vladaju samo instikti, tada bismo i druge instiktivne potrebe upraznjavali kako nam instikti nalazu...ako nam se vrsi nuzda tamo gde se zateknemo bismo vrsili nuzdu, na ulici, u liftu, na sred restorana, ako nam se jede usli bi u radnju i uzeli nesto da utolimo glad..uzeli ne kupili, kad nam se seksa, uvatili prvog koji nam je pri ruci...ipak to neradimo
oko pitanja monogamije i parenja, pa ljudi su retke zivotinje koje parenje upraznjavaju i kad ne zele prodizetak vrste
menjanje partnera i potreba za menjanjem ,,muzjaka,, ili zenki,, nebitno nije stvar stoke ili ne
vec mentalnog i emotivnog psiholoskog i socioloskog profila svake osobe ponaosob,
postoje zivotinje koje imaju samao jednog partnera ceo zivot
postoje ljudi koji imaju jednog partnera ceo zivot, ali postoje i zivotinje i ljudi koji nemaju samo jednog partnera za ceo zivot
ali to nije pitanje moralisanja ili pitanje d a li smo stoka ili ne
vec pitanje na koje odgovor zna svako do nas ponaosob

 

[goxy]

Uhhh Linda , sto to dobro zvuci. Ne zna se cija su deca, nasledjivanja imovine nema, nis sudskih sporova.....

Ma ukinemo i imovinu, umesto da zidamo sadimo drvece i cvece,....kucica na drvetu.. nova moda: suknjice od lisca......Ihajjjjjjj

 

[Earring]

ja samo ne razumem zbog cega je to pozitivno da se rukovodimo nagonima
ja mislim da je covek upravo iznad zivotinja po tome sto ima svest i razum i mogucnost daupravlja svojim zivotom u velikoj meri

 

[Cru*]

ja samo ne razumem zbog cega je to pozitivno da se rukovodimo nagonima
ja mislim da je covek upravo iznad zivotinja po tome sto ima svest i razum i mogucnost daupravlja svojim zivotom u velikoj meri

Pa pozitivno je za one koji time hoce da opravdaju svoje zelje i postupke. A savrseno kao argument u komunikaciji sa ljudima koji pojma nemaju o tome, pa zvuci mudro i naucno...

 

[Ansai ♀]

Читам ово Ваше и покушавам да се напамет присетим неких животињских врсти у којима постоји овакав образац понашања женки и никако ми не полази за руком. .

sto bi rekli vjernici.... boze, zgodna li je... eh, selektivna amnezija
nakon skole

 

[Sara_]

Pa pozitivno je za one koji time hoce da opravdaju svoje zelje i postupke. A savrseno kao argument u komunikaciji sa ljudima koji pojma nemaju o tome, pa zvuci mudro i naucno...

Bas tako Cru, stvarno ne moze se reci da poligamija a ni monogamija spada u domen nagona/impulsivnosti. Kada je pokrenut misaoni proces percepcije o impulsu i svesno kretanje ka ili od ispoljavanju i ostvarivanju istog, prestaje da bude nagon sam po sebi, sto opet ne znaci da ne postoji. Generalno seks kao nagon, da, ali kontrolisanje tog nagona, nije valjda i to nagon. Bez obzira da li je neko poli ili mono, spada u svestan odabir.. ubedjenje.. samoubedjenje, mozda je osnova odbijanje ili prihvatanje dogme.. pa, kako kome odgovara. Ali mislim da ima mnogo manje veze sa seksom nego sto se prihvata, a vise kako vidimo sebe kao drustveno bice, takodje mislim da je poligamija vezana za razne oblike revolta a da su oba slucaja/odabira vezana za nase pojmovanje samovrednosti kao i te ideje, sto je opet vecinom drustveno nametnuto. Tako da, moj zakljucak - drustvo je krivo (ili nije zavisi od izbora)... nismo zivotinje, ali da uzivamo da vidimo sebe kao zivotinje, o da, cesto, sto i nije tako lose, ne uvek.

 

[M. Rokvić]

Dovoljno je da izađete iz kuće i setićete se najbližeg i nama najpoznatijeg i najočiglednijeg primera vrste gde se ženka pari sa više mužjaka u jednoj sezoni, pa se to i na mladuncima vidi - obična domaća mačka. Nema na čemu.

Немојте. Реплицирао сам на упис у којем је изречена генерализација да се женке у животињском свету у сезони парења паре са што већим бројем мужјака, како би осигурале зачеће. Не усуђујем се да у старту тако нешто окарактеришем као чисту глупост и причу само брбљања ради јер биологија ипак није подручје којим довољно добро владам, али ми тако у први мах делује. Са друге стране, Ваша сугестија како би требало да будем нарочито захвалан за пример домаће мачке не стоји, јер се не ради о обрасцу о којем је реч.

sto bi rekli vjernici.... boze, zgodna li je... eh, selektivna amnezija
nakon skole

Сада би требало да поставим неку сличицу чуђења, јер сте ме цитирали и обраћате ми се оваквом бесмислицом која нема ни најмање везе са мојим коментаром упућеним Вама. Какво је ово трућање, молим Вас? Схватићу то као јасну поруку да сте ону чудну тезу о односима у природи лупили, што се каже, па остали живи, јер очигледно ни сами не умете да је иоле разрадите.

Хвала.

 

[medved_bg]

Немојте. Реплицирао сам на упис у којем је изречена генерализација да се женке у животињском свету у сезони парења паре са што већим бројем мужјака, како би осигурале зачеће. Не усуђујем се да у старту тако нешто окарактеришем као чисту глупост и причу само брбљања ради јер биологија ипак није подручје којим довољно добро владам, али ми тако у први мах делује. Са друге стране, Ваша сугестија како би требало да будем нарочито захвалан за пример домаће мачке не стоји, јер се не ради о обрасцу о којем је реч.

A o kojem se to obrascu radi u slučaju domaće mačke?
Pari se sa više mužjaka u jednom periodu teranja zarad seksualnog užitka možebiti?

 

[Sara_]

Odgledah neku predstavu koja je za temu imala, ako sam dobro shvatila, pitanje vernosti u smislu morala ili biološke predodređenosti, aj odavno niste, lupetajte malo na ou temu...

Lexo ne znam d' odgovorim.. i mene cackaju takva i slicna pitanjca, retko i sve redje hfala bogu..

Šta je vaša priča, ljudi su biološki predodređeni za jednog partnera, ili za više ali ih sputavaju moralne norme?

Ajde da lupetam.. da prebacim na stvarni zivot. Imam mirijadu toliko banalnih i smesnih primera, da nisu smesni bili bi tuzni al' ne biste ni verovali koliko geneticka predodredjenost odredjuje osobine, razmisljanje, afinitete, da ne verujem svojim ocima ni usima. Moral i norme.. neki bi rekli u osnovi obmana, neki nacela zivljenja cak i opstanka koja su potrebna mozda i neophodna, al' sunceti sta odlucuje ko ce ih prihvatiti i primeniti a ko ne? Genetska predodredjenost ili opet prihvatanje dogme? Ako neko moze da osvetli ovu dilemu i ja bih bila zahvalna.

Da li uplesti neku vrstu evolucije u sve to? Da li ljudi upornim forsiranjem određenih normi od sebe mogu da stvore već biološki predodređeno biće za tu stvar?

Ne znam da li bas evoluiramo u tom smislu, rekla bih da stagniramo. Ali drugo pitanje, glasam - za. Stvaramo nesto.

I, najzad, koliko je sve to bitno kada su se ljudi ionako odaljili od instinkta i bilo kakvog uticaja majke prirode, odavno a i s obzirom na, ako stavimo na stranu sve pošalice i vrcave upadice, pa... mozak?!

Stvarno, nije bitno, konkretno vezano za izbor poligamija/monogamija. Mislim da se nismo udaljili od instinkta u iskonskom smislu, da se razmnozavamo, ali i da sprovodimo slobodnu volju. Zvuci sebicno zar ne.. slobodna volja.. ima negativnu konotaciju nazalost. E sad, sto su na osnovu toga povucene razne stege.. i svaljen osecaj krivice za nesto sto je sasvim prirodno.. nekako me vraca na 'moralne norme'.

U redu je objektivno pitati se odakle, kako i zasto, evolucija vs kreacija ali cisto reda radi tj. svesti na nivo pojedinca, zasto je neciji izbor da ima jednog ili vise partnera, na sta se zapravo i svodi, nije nista vise nego zavirivanje u tudji tanjir da bi odmerili gde mi stojimo po tom pitanju ali i doneli svoj sud, jer u sustini, dok se svet vrti, sasvim je nebitno. Nema nista lakse nego odluciti svako za sebe.

 

[Sara_]

Da, cini se da moralni tas preteze na strani monogamije, da li bi mogli da zamislimo nas svet a da zavrtimo sto? Mozete li zamisliti monogamiju kao tabu? Hm? Tesko uopste postaviti takvu mogucnost kao nesto realno zar ne?

Ko je doneo taj definitivni zakljucak, odakle potice i u ciju korist je temeljito i prilicno strogo institucioniran?

Zivo me interesuje zasto se monogamija zastupa a poligamija zahteva odbranu. Koliko neciji izbor povodom ovog pitanja odredjuje ili menja kako dozivljavate nekoga? I zasto?

Mislim, mi tugujemo i placemo na sahranama, negde prave ful zurke kad zakopavaju umrelog. Neobicno, i verovatno to posmatramo i dozivljavamo sa distance, sa nerazumevanjem ili cudjenjem, mozda sa entuzijazmom, kako ko.. ali je po svakoj osnovi nama nedodirljiv osecaj jer ne uklapa se u nase 'obicaje' ali retko ko ce javno ili potajno osuditi te ljude. Ista stvar sa monogamijom i poligamijom... ne uklapa se u necije obicaje zivljenja, ali u ovom slucaju vecina ce osuditi cak i udaljiti te osobe, unapred postaviti granice 'dodirivanja'. Jedina razlika koju vidim je ta da je primarno vazno da ipak pripadamo masi ali da istovremeno ostanemo izolovani, tj. utesno individualni.. Jos jedna lepa rec. Moze se biti i ostati individualan samo dok se uklapamo u masu. Sve dok masa osudjuje i mi cemo osudjivati ali istovremeno i zadrzavati, zastupati i braniti, ma i zahtevati ako treba svoje pravo da mislimo svojom glavom.

Cudo, ljudski um, svest.

 

[jelen.co]

Pre bih rekao da sam divljač.

 

[medved_bg]

Da, cini se da moralni tas preteze na strani monogamije, da li bi mogli da zamislimo nas svet a da zavrtimo sto? Mozete li zamisliti monogamiju kao tabu? Hm? Tesko uopste postaviti takvu mogucnost kao nesto realno zar ne?

Ko je doneo taj definitivni zakljucak, odakle potice i u ciju korist je temeljito i prilicno strogo institucioniran?

Zivo me interesuje zasto se monogamija zastupa a poligamija zahteva odbranu. Koliko neciji izbor povodom ovog pitanja odredjuje ili menja kako dozivljavate nekoga? I zasto?

Mislim, mi tugujemo i placemo na sahranama, negde prave ful zurke kad zakopavaju umrelog. Neobicno, i verovatno to posmatramo i dozivljavamo sa distance, sa nerazumevanjem ili cudjenjem, mozda sa entuzijazmom, kako ko.. ali je po svakoj osnovi nama nedodirljiv osecaj jer ne uklapa se u nase 'obicaje' ali retko ko ce javno ili potajno osuditi te ljude. Ista stvar sa monogamijom i poligamijom... ne uklapa se u necije obicaje zivljenja, ali u ovom slucaju vecina ce osuditi cak i udaljiti te osobe, unapred postaviti granice 'dodirivanja'. Jedina razlika koju vidim je ta da je primarno vazno da ipak pripadamo masi ali da istovremeno ostanemo izolovani, tj. utesno individualni.. Jos jedna lepa rec. Moze se biti i ostati individualan samo dok se uklapamo u masu. Sve dok masa osudjuje i mi cemo osudjivati ali istovremeno i zadrzavati, zastupati i braniti, ma i zahtevati ako treba svoje pravo da mislimo svojom glavom.

Cudo, ljudski um, svest.

Mnogo mi umišljamo da se svet vrti oko nas i našeg mikrokosmosa. Kao što mi posmatramo sa čuđenjem žurke za sahranu, u nekom drugom kutku sveta će naše sahrane posmatrati sa istim tim čuđenjem. To važi i za mnoge sitnije i krupnije stvari, kao i za poligamiju/poliandriju ili matrijarhat/patrijarhat. Na nekim mestima u ovoj šarenoj božjoj bašti monogamija bi zahtevala odbranu, a patrijarhat je za

 

[gost 67981]

Mnogo mi umišljamo da se svet vrti oko nas i našeg mikrokosmosa. Kao što mi posmatramo sa čuđenjem žurke za sahranu, u nekom drugom kutku sveta će naše sahrane posmatrati sa istim tim čuđenjem. To važi i za mnoge sitnije i krupnije stvari, kao i za poligamiju/poliandriju ili matrijarhat/patrijarhat. Na nekim mestima u ovoj šarenoj božjoj bašti monogamija bi zahtevala odbranu, a patrijarhat je za

...mnogo mi umishljamo ( kako kazhesh ) bezgreshno zachecce...
...mnogo mi umishljamo bezgreshnost Jewish proroka...
...mnogo mi umishljamo o bezgreshnosti njegovih copy / paste-ra ( pochevshi od ona 4 nesretnika, do svih danashnjih legalnih Institucija istih )...
...mnogo mi umishljamo o autentichnosti Holly knjige po kojoj se "kreccemo" ( ova opaska je regionalizovana, kao i prethodne 3 )...
...mnogo mi umishljamo ako ne smatramo da smo MI sami Tvorci nashe srecce ( danas )...

 

[medved_bg]

...mnogo mi umishljamo ( kako kazhesh ) bezgreshno zachecce...
...mnogo mi umishljamo bezgreshnost Jewish proroka...
...mnogo mi umishljamo o bezgreshnosti njegovih copy / paste-ra ( pochevshi od ona 4 nesretnika, do svih danashnjih legalnih Institucija istih )...
...mnogo mi umishljamo o autentichnosti Holly knjige po kojoj se "kreccemo" ( ova opaska je regionalizovana, kao i prethodne 3 )...
...mnogo mi umishljamo ako ne smatramo da smo MI sami Tvorci nashe srecce ( danas )...

Ne znam štab' ti rekla, ti znaš da sam ja nekrst, već smo davili o tome.
Al' kad te već to toliko pritiska, furaj brate, što čekaš šlagvort?

 

[M. Rokvić]

Bas tako Cru, stvarno ne moze se reci da poligamija a ni monogamija spada u domen nagona/impulsivnosti. Kada je pokrenut misaoni proces percepcije o impulsu i svesno kretanje ka ili od ispoljavanju i ostvarivanju istog, prestaje da bude nagon sam po sebi, sto opet ne znaci da ne postoji. Generalno seks kao nagon, da, ali kontrolisanje tog nagona, nije valjda i to nagon. Bez obzira da li je neko poli ili mono, spada u svestan odabir.. ubedjenje.. samoubedjenje, mozda je osnova odbijanje ili prihvatanje dogme.. pa, kako kome odgovara. Ali mislim da ima mnogo manje veze sa seksom nego sto se prihvata, a vise kako vidimo sebe kao drustveno bice, takodje mislim da je poligamija vezana za razne oblike revolta a da su oba slucaja/odabira vezana za nase pojmovanje samovrednosti kao i te ideje, sto je opet vecinom drustveno nametnuto. Tako da, moj zakljucak - drustvo je krivo (ili nije zavisi od izbora)... nismo zivotinje, ali da uzivamo da vidimo sebe kao zivotinje, o da, cesto, sto i nije tako lose, ne uvek.

И када посматрамо животиње, опет и међу њима можемо пронаћи неке обрасце које сматрамо за искључиво људске и искључиво наметнуте од стране друштва. Моногамија није ништа мање природна од полигамије и промискуитета. Она је само у мањој мери заступљена, али је такође природна. Постоје читаве врсте животиња где моногамија није наметнута као друштвено пожељан вид односа, а опет животиње инстинктивно улазе баш у такве односе. Код птица постоји и такозвана друштвена моногамија, која је утврђена на тај начин што су женке које су биле упарене са стерилисаним мужјацима такође изводиле младе. Ту се ради о обрасцу одавања утиска моногамије, где пар све време проводи заједно, читав живот, али се ипак пронађу неки кратки тренуци раздвојености током којих се одвијају сексуални односи са другим партнерима, а ван очију посматрача.

Када се разговара о утицају друштва, често се занемарује значај мноштва различитих јединки. Од друштва је наметнут и образац да се не сме красти, лагати и убијати, а опет има појединаца који искрено и својом сопственом вољом и жељом такве активности не би вршили ни да таквих норми нема, али такође и оних који се управо служе тим нормама и њиховим унутрашњим противречностима и недореченостима како би и лагали и крали и убијали, али то назвали другачијим именом. Као што има и оних који их отворено крше.

Mislim, mi tugujemo i placemo na sahranama, negde prave ful zurke kad zakopavaju umrelog. Neobicno, i verovatno to posmatramo i dozivljavamo sa distance, sa nerazumevanjem ili cudjenjem, mozda sa entuzijazmom, kako ko.. ali je po svakoj osnovi nama nedodirljiv osecaj jer ne uklapa se u nase 'obicaje' ali retko ko ce javno ili potajno osuditi te ljude.

А пазите на ову перспективу. И код нас, када су рурални обичаји у питању, након сахране умрлог се направи гозба и на њој већина присутних води пријатне и опуштене разговоре, смеје се и ћаска, трудећи се само да не пређу меру спољног одавања осећања жалости. Чак и те баријере често пуцају ако има довољно пића, па се воде и бучни разговори, некад чак и запева, на згражавање мањине. Не бих улазио у обичаје култура које на дан сахране праве весеље, али сам убеђен да се ситуација битно не разликује од наших сахрана и да и тамо само најближи жале, а да је код већине жалост кратког маха и интензитета. Разлика је само у томе што ће код нас та већина глумити жалост, а у тим културама мањина весеље и среће. Попут наших обичаја славља када се млада мушка глава испраћа у војску или рат, организује се весеље, а родитељима се кида срце од туге и плачу док се сви остали веселе.

A o kojem se to obrascu radi u slučaju domaće mačke?
Pari se sa više mužjaka u jednom periodu teranja zarad seksualnog užitka možebiti?

Не разумем, због чега мене питате о обрасцима сексуалног понашања домаће мачке? Ви сте то увели као контрапример тези, ваљда би требало да га Ви разрадите, а не да га само наведете, а саговорник да доказује поенту коју желите да направите.

 

[koto]

svako ko se nikad nije prepustio nagonu, mnogo je propustio
svaki onaj, koga nagon uglavnom kontrolise, jeste stoka.
nema istine, samo razliciti pogledi na istu loptu.

 

[Sara_]

Mnogo mi umišljamo da se svet vrti oko nas i našeg mikrokosmosa. Kao što mi posmatramo sa čuđenjem žurke za sahranu, u nekom drugom kutku sveta će naše sahrane posmatrati sa istim tim čuđenjem. To važi i za mnoge sitnije i krupnije stvari, kao i za poligamiju/poliandriju ili matrijarhat/patrijarhat. Na nekim mestima u ovoj šarenoj božjoj bašti monogamija bi zahtevala odbranu, a patrijarhat je za

Tako je medo. Nego zasto se o tome iskreno ne prica.. mislim zasto ne biramo partnere i po tom kriterijumu.. ono otvorena veza.. je l' se tako zove ja naivna Retki to rade, mislim vecina je obmanuta po tom pitanju u startu.. cini mi se da je poligamija kao subkultura.. postoji, ali negde u ilegali. Svet bi bio mnogo srecniji kada bi skinuli te okove, al' cini mi se koliko smo odgovorni nestali bi ubrzo, STD i to.

 

[goxy]

svako ko se nikad nije prepustio nagonu, mnogo je propustio
svaki onaj, koga nagon uglavnom kontrolise, jeste stoka.
nema istine, samo razliciti pogledi na istu loptu.

Čini se da je jak trend da najniži šljam i otpad diriguje relativno normalnima kako da se ponašaju,kako da pričaju,koga da vole i zašto

 

[M. Rokvić]

...mnogo mi umishljamo ( kako kazhesh ) bezgreshno zachecce...
...mnogo mi umishljamo bezgreshnost Jewish proroka...
...mnogo mi umishljamo o bezgreshnosti njegovih copy / paste-ra ( pochevshi od ona 4 nesretnika, do svih danashnjih legalnih Institucija istih )...
...mnogo mi umishljamo o autentichnosti Holly knjige po kojoj se "kreccemo" ( ova opaska je regionalizovana, kao i prethodne 3 )...
...mnogo mi umishljamo ako ne smatramo da smo MI sami Tvorci nashe srecce ( danas )...

Нема ту много тога да се умишља. Имали смо пример покојног партијарха, нека свако слободно и јавно осуди сваки његов грех - ни он сам не би замерио, јер је себе називао грешним. А Павле је својим животом био мањи од оних чију грешност овде осуђујете, а веру у то да су ипак били узор моралности доводите у питање и стављате је у ранг заблуда, умишљености и самообмана.

Немојте мешати Маријино зачеће са безгрешним зачећем. Према хришћанским нормама које критикујете, свако зачеће унутар брака је безгрешно. Сексуални однос није грех, он је благословен.

Нема безгрешног човека, постоји само инфантилно и незрело поимање греха и грешности. Безгрешан је, према хришћанској вери, био само Исус, али ни за њега не пише да је био слободан од истих оних искушења која море сваког човека, пише само да им није подлегао. Такво поимање је послужило и Казанцакису да напише провокативно дело "Последње Христово искушење", али то је већ друга прича.

 

[koto]

Čini se da je jak trend da najniži šljam i otpad diriguje relativno normalnima kako da se ponašaju,kako da pričaju,koga da vole i zašto

ne razumem te bas. ko moze ista da ti diriguje, objasni mi?
ili meni? ili bilo kome?
mnogo je lako traziti opravdanje u drugima..i tako pokriti sopstvene slabosti.
mi smo nesavrsena bica. svako za sebe univerzum, i svako za sebe bira onaj deo opste prihvacenih pravila, morala i kriterijuma, koji je njemu prihvatljiv. to sto ce drustvo da te osudjuje ako odskaces, ne znace da NE SMES DA ODSKACES. smes. makar danas, smes gotovo sve, sto ne povredjuje druge ljude.
ako dozvolis diktat, to je tvoja greska. ne najgoreg sljama.

 

[goxy]

Mislim na medije,ja ih doduše ne gledam ali vidim da dosta ljudi prati i da to utiče na njih,NEGATIVNO.

 

[koto]

Mislim na medije,ja ih doduše ne gledam ali vidim da dosta ljudi prati i da to utiče na njih,NEGATIVNO.

pa cuj, preziveli smo devedeset, preziveli smo grand, prezivecemo i farmu i velikog brata.
hocu da kazem, postoje ljudi n a koje se lako uitce..pa i mediji na njih uticu..
mene jedino brinu deca, oni su povodljivi. ali ni oni nisu svi..
a za odrasle ljude, ne trzam ich
uvek me je nervirala ona prica upao je u lose drustvo..misim, aj vazi..ili, iskvarila ga seka aleksic..

 

[M. Rokvić]

Човек је друштвено биће по дефиницији, са врло сложеним друштвеним устројењем и друштвеним односима. Као што сваки човек има свој лични морал, норме и своје личне карактеристике, тако их има и друштво као целина. Човек ствара друштво, али и друштво ствара човека. Човек уноси норме у друштво, а опет и то друштво те исте норме намеће човеку као обавезне.

Ми смо данас достигли један такав степен друштвене развијености какав није познат у историји. Могло би се рећи чак и да се налазимо на прекретници и у фази друштвеног преиспитивања, нарочито преиспитивања оних друштвених норми које су настале у потпуно другачијим условима. Што се моногамије, полигамије и промискуитета тиче, они су друштвено одређени у давно прошлим временима, када није било брзе и развијене комуникације, повезаности и контроле спровођења закона. Сваки човек има неке своје личне норме, а по овом питању се директно косе једне са другима. Због дубоког несклада у поимању "права" на партнера, дешавала су се убиства и крвопролића, избијали су ратови. Одређене норме су морале да буду уведене, а одређени обрасци понашања као једини дозвољени. Те норме су обично диктирали најпросвећенији појединци. Данас су услови другачији, неприкосновеност људског живота и личног права на избор постају приоритетни, а не у истој равни са другим прописаним неприкосновеностима. Остају само моралне норме, а код њих је проблем у томе што су само моралнима јасне, док су неморалнима непојмљиве.

 

[goxy]

pa cuj, preziveli smo devedeset, preziveli smo grand, prezivecemo i farmu i velikog brata.
hocu da kazem, postoje ljudi n a koje se lako uitce..pa i mediji na njih uticu..
mene jedino brinu deca, oni su povodljivi. ali ni oni nisu svi..
a za odrasle ljude, ne trzam ich
uvek me je nervirala ona prica upao je u lose drustvo..misim, aj vazi..ili, iskvarila ga seka aleksic..

Propaganda 90.-tih je mala maca za ovo danas...Ovo je uznepredovalo,apdejtovano i što je najgore vuk u ovčijoj koži
Za ono 90.-tih smo znali šta je i kako je skoro 20 godina,pa su opet uspevali da nas prevare...Ovo danas