Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.476
Леополд Ранке – први податак о српском устанку, 1829 (руско издање 1876) – око 4500 људи – у помоћ су позвани Цукатов одред, а касније и О’Рурк, који је командовао руско-српским одредима (12 хиљада Срба + 7 хиљада Руса)Јел руска војска била у Србији?
Српски изворе ћуте о Варваринској бици (око Крушевца), али не и руски извори:
Битка код Варварине, 6.- 10. септембра 1810. између руско-српског одреда гр. Орурка и турске трупе Ахмед-Рушид-паше, код српског с.Варварин, на обали реке. Моравска, североисточно од Крушевца.
Фебруара 1810. командант дунавске војске генерал гр. Каменског издвојио за заштиту Мале Влашке и за заједничке операције са Србима (који су се побунили против Турске под вођством Карађорђем) одред генерал-мајора гр. Цукато (7600 људи).
У мају је овај одред већ био у Малој Влашкој и заузео је леву обалу Дунава од Турну Северина до ушћа Олте. Од ових сила, Цукато је издвојио одред генерал-мајора Исајева за активна дејства на десној обали Дунава, заједно са српским одредима командант Петра Добринца, који су стајали између Брзапаланке и Неготина.
После пораза Турака код Алексинца (9. јула), Карађорђе је опседао тврђаву Бању. Истовремено гр. Цукато је, плашећи се пробоја Турака из Рахива у Малу Влашку, ограничио своје акције на блокаде тврђава Кладова, Брегово и Неготин.
Почетком августа, доласком одреда пуковника гр. О'рурка (Ладошки мускетарски пук и 5. ескадрила Волинског копљанског пука), Цукато је успео да избори значајан успех над Турцима код Брегова.
У међувремену, неуспешан ток ратних дејстава на главном театру (код Шумле и Рушчука) погодио је Србију: турске трупе су почеле да се спремају за инвазију на кнежевину из Ниша и из Босне; да им се супротстави, 16. августа, један одред пуковника гр. Орурка, појачан донским козаком Исајева, 2 коњичка топа и одреда Срба и Арнаута (300 људе). На путу је гр. Орурк се 22. августа приближио турској тврђави Бањи и заузео је на јуриш, изгубивши 39 људи. погинулих и 180 рањених. 23. августа, спојивши се код Алексинца са Карађорђем, 24. кренуо је долином Мораве у Варварино, где је био стациониран одред Ахмед-Рушид-паше (до 10 хиљада људи).
Ахмед Рушид-паша је 5. септембра кренуо у офанзиву долином Мораве до Варварина. Сазнавши за непријатељско напредовање, пуковник гр. О'рурк је поставио свој одред испред редута, заузевши потоњу (600 пешака у 4 кареа: два из Ладошког пука и два из српске пешадије). Непријатељ који се приближавао у великим масама обрушио се на наше пушке, који су се повукли ка главним снагама и раширили се у оба правца како би артиљерији дали прилику да делује.
Непријатељ је требало да се преврне погоцима из непосредне близине, али је онда поново напао наше трупе.
Главни напори Турака били су усмерени на заузимање редута, али су сви њихови покушаји да га заузму били узалудни. Видевши неуспех својих акција, Ахмед Рушид-паша је покренуо велике масе пешадије и коњице на наш леви бок, који је био под командом пуковника Савоинија; јака канистерска и пушчана ватра зауставили су покушај Турака. Гр. Орурк је, приметивши извесну пометњу у редовима непријатеља, и сам кренуо у офанзиву и преврнуо турске трупе, доводећи их у потпуни неред.
Турци, не могавши да издрже наш напад, побегли су, изгубивши на путу до 1.000 људи. убијено.
Извештај А.П.Засу Н.М.Каменском о поразу Турака од руско-српског одреда под командом И.К.Орурка у бици код тврђаве Варварин 6. септембра 1810. године.: https://www.vostlit.info/Texts/Doku...0/Perv_serb_vosst_2/161-180/173.phtml?id=8790
Poslednja izmena: