Историја Бугара

[Nenad1331]

Akcenat govora istočne Srbije je stari štokavski, nasleđen iz praslovenskog jezika. Da @Nenad1331 nešto zna o slovenskim jezicima znao bi da su bugarski (najviše) a odmah posle njega ruski najviše divergirali u odnosu na praslovenski. Najarhaičniji slovenski jezik je slovenački, a posle njega baš ovaj kojim se ovde dpoisujemo. Srpski nije nastao iz ruskog niti iz ukrajinskog. Niti iz ijednog živog slovenskog jezika. Tačka.

Šest padeža u ruskom, nestanak pomoćnog glagola u prezentu, rusku leksiku da i ne pominjem - srpski ni slučajno nije nastao od ruskog . Za razliku od bugarskog srpski se ne bazira na dijalektima Slovena iz istočne grupe naseljenim na Balkan nego Zapadnih Sovena koji su se isto tako doselili na Balkan. Slovački i rusinski su mu originalno najbliži posle jezika naših zapadnih suseda sa kojima imamo još težu istoriju nego sa vama i slovenačkog, uz bugarski i makedonski. To što u Srbiji ima rusofila koliko god hoćeš ne znači da možeš da zavijaš svoju velikobugarsku propagandu u nekakve ruske oblande. I srpski i ruski su nastali od praslovenskog jezika, a Hrvati govore praktično istim jezikom kao i mi Srbi pa nismo baš u nekim odnosima sa njima - a i iz tvojih postova je veoma jasno da to što su dva jezika slična ne znači da narodi koji njima govore moraju da budu nešto bliski. Jedinu zamerku koju možemo da uputimo Rusima je to da su uprkos volji naroda poklonili Trn vama (tako je hteo neki bugarofilni ruski komandant), a kad ste vi u pitanju spisak je poduži i počinje još od pre dolaska Osmanlija. Hrvati koji praktično govore isto kao i Srbisu pod uticajem Habzburga krenuli znatno kasnije ali su vas daleko pretekli.

Hint: Pre komentarisanja koja reč se završava na koji glas prvo proveri istoriju jezika i ustanovi koliko je samoglasnika iz praslovenskog (staroslovenski je samo standardizovana varijanta jednog poznog praslovenskog dijalekta iz vremena neposredno pre početka raspada prasolvenske jezičke zajednice) u savremenim slovenskim jezicima prešlo u neke druge (jat, debelo i tanko jer, ę, ǫ) Možda su baš svi ti samoglasnici recimo nastali od praslovenskih poluglasnika? Možda su neki nastali i od nazala?

Lik koji ne zna da je imenica "boja" Turcizam pretenduje da navodno zna nesto o slovenskim jezicima i dijalektima. Završio fakultet u McDonaldsu. I ko ti jado reče da je srpski nastao iz ruskog?
Ps. Staroruski je imao 7 padeža takođe, sedmi je vokativ, neznalico.

Jedina konstanta u tvojim postovima su sasvim svesne laži i konstrukcije kojima dokazuješ da je dobar komad Srbije “bugarski”.

Mozda nije bugarski ali sigurno nije ni srpski jer postoji na hiljade pisanih dokaza da ljudi južnije od Niša nisu imali srpsku nacionalnu svest do 1870ih kad se pojavljuje fenomen Srbomana. Vranjancima i Piroćancima je 1878. srpski bio strani jezik kao nama danas slovenački.

 

[Nenad1331]

Akcenat govora istočne Srbije je stari štokavski, nasleđen iz praslovenskog jezika.

Akcenat govora istočne Srbije je dinamičan kao u bugarskom jeziku, a u srpskom je melodičan. Po tvojim suludim propagandnim tumačenjima možemo odmah sve južnoslovenske govore do Varne da svrstamo u štokavske, iako većina govora južne Srbije nisu štokavski. Jedino u Kraljevini Jugoslaviji se moglo desiti da se u Štokavce svrstavaju ljudi koji govore kvo umesto šta/što.

 

[Nenad1331]

Za @Casual Observer sve je to štokavski. Kod njega su i kvokavci zapravo govornici staroštokavskog i što jeste nije i nije ono što jeste.

 

[Casual Observer]

Svi govori jugoistočne Srbije su istočnoslovenskog porekla i to se najbolje vidi u akcentima. Svi akcenti u leskovačkom i pirotskom govoru odgovaraju 100% akcentima u ruskom, tj. akcenat po pravilu mora biti dinamičan i uvek je na poslednjem ili pretposlednjem slogu pa tako Npr. Leskovčani kažu rabÓta, ženÁ, detÉ kao i Rusi, uz to i leksika odgovara istočnoslovenskoj pa Leskovčani kažu "Arno" što znači dobro ili lepo, kao Ukrajinci svoje гарно (hárno), pridevi u južnoj Srbiji se uvek zaršavaju na O kao u ruskom pa se kaže lošo, a ne loše. Glagoli u juznoj Srbiji imaju veliki stepen poklapanja sa ruskim pa se kaže Na'odi od korenа находить, Do'odi od доходить... dok se u srpskom kaže dolazi, nalazi.

Samo kod @Casual Observer postoji suluda tvrdnja da su to zapadnoslovenski govori

Odakle su mogli da dođu Moravljani osim iz Moravske? Severjani i Sedam slovenskih plemena = jedini razlog zbog kog Bugarska uopšte govori slovenskim jezikom. Inače proveri i šta kaže lingvistika - alternativno deli slovenske jezike i na Severne i Južne - postojanje dijalekatskog kontinuuma između od najzapadnijeg poljskog do najistočnijeg ruskog i fakat da se Rusi i Poljaci bitno bolje razumeju međusobno nego vi Bugari i Poljaci anulira baš sve argumente koje navodiš - gro razlika u izgovory samoglasnika je nastao bitno posle formiranja različitih slovenskih jezika. Razlike u izgovoru suglasnika i suglasničkih grupa su nastale bitno pre, i to tebi ne odgovara baš uopšte.

P.S. Ona tvoja “Moravska Bugarska” postoji samo i jedino u vašim velikobugarskim planovima iz Prvog svetskog rata.

Što se tiče podele slovenskih jezika, postoji i podela na severne i južne slovenske jezike, s tim što se severni dele na severozapadne (ono što se ovde zove Zapadni slovenski jezici) i severoistočne - ono što se obično naziva Istočni slovenski jezici) jer fakat postoje celi prelazni dijalekti i jezici (rusinski) koji mogu da se klasifikuju i kao istočni i kao zapadni). Inače postoji ceo niz osobina koj je zajednički za Zapadne i Istočne slovenske jezike a koje su ili iščezle ili ih nikad nije ni bilo u južnoslovenskim jezicima. Situacija je mnogo komplikovanija ali izoglose su izoglose:

An as alternative to or combination of the West Slavic and East Slavic languages into one group, due to the fact that the South Slavic dialects were geographically cut off by the Hungarian settlement of the Pannonian plain in the 9th century along with Austriaand Romania being geographical barriers, in addition to the Black Sea.[8][9] Due to this geographical separation, the North Slavs and South Slavs developed independently of each other with noteworthy cultural differences; as such, various theorists claim that the language communities often grouped into West and East Slavic sub-branches share enough linguistic characteristics to be categorised together as North Slavs.[10][page needed] North Slavonic peoples today include the Belarusians, Czechs, Poles, Rusyns, Russians, Slovaks, Sorbs, and Ukrainians.[8] Ukrainian and Belarusian have both been hugely influenced by Polish in the past centuries due to their geographic and cultural proximity, as well as due to the Polonisation of the Ruthenian population of the Polish–Lithuanian Commonwealth.[11]
The greatest disparities within the Slavic language family are between South Slavic tongues and the rest of the Slavonic languages.[10][page needed]Professor Michał Łesiów once said that "there are no two languages in the Slavic area that were as equally close to each other as Polish and Ruthenian".[12][clarification needed]According to Kostiantyn Tyshchenko, Ukrainian shares 70% common vocabulary with Polish and 66% with Slovak, which puts them both ahead of Russian (at 62%) in their lexical proximity to Ukrainian.[13][clarification needed] Furthermore, Tyschenko identified 82 grammatical and phonetic features of the Ukrainian tongue – Polish, Czech and Slovak share upwards of 20 of these characteristics with Ukrainian, whereas Russian apparently only 11.[14][clarification needed] In contrast to other dialects of Slovak, Eastern dialects (sometimes called Slovjak) are less intelligible with Czech and more with Polish and Rusyn.[15][clarification needed] Much overlap can be found between the Northwest and Northeast branches, as even some authors who use the West Slavic and East Slavic categories sometimes utilise the North Slav model instead where it is relevant.[16][17] Tomasz Kamusella writes that where linguistic continua are considered to start and end is usually dictated by politics rather than linguistics, which is the case among North Slavonic nations too.[18] Majority North Slavonic groups today include the Belarusians, Czechs, Kashubians, Poles, Silesians, Rusyns, Russians, Slovaks, Sorbs, and Ukrainians.[19][10][page needed][8] The language areas of the North Slavs and South Slavs have been separated by a broad zones containing three other language communities, namely German, Hungarian, and Romanian.[9]

 

[Casual Observer]

Не бламирай се више! Јужнословенски дијалекти почињу свој развој негде око 9. века, после треће палатализације - до тада су морфолошке разлике биле веома мале. Који западнословенски дијалекти брe? Постоји подела на западну и источну подгрупу јужнословенских језика.

Kojom su to palatalizacijom nastale grupe ‘št’ i ‘žd’ u bugarskom jeziku, i kako to da je praslovensko tj’ i dj’ i u poljskom i u srpskom dalo ‘ć’ i ‘đ’ a u ruskom, beloruskom i ukrajinskom ‘šč’ i ‘žd’ dok je u u bugarskom od njih dobijeno ‘št’ i ‘žd’?

Misli se jedino i isključivo na praslovensku palatalizaciju. Prvu. Sve ostalo je nastupilo bitno posle doseljavanja na Balkan i formiranja različitih slovenskih jezika (pad jerova). I opet refleksi jerova u svim srpskom dijalektima pokazuju da su se prvo uhednačili pa onda najveći deo prešao na izgovor ‘a’ a manji deo zadržao nepromenjeni izgovor malog jer - nema srpskog dijalekta sa glasom ‘šva’, tj (posebno) naglašenim bugarskim debelim jer.

Evo šta kaže bugarska Vikipedija o tome:

Южният праславянски макродиалект се оформя в края на съществуването на праславянския език. Времето на съществуването му се определя приблизително в периода 7 – 8 век, т.е. епохата след второто диалектно разчленяване на праславянската езикова територия, когато се оформят три праславянски макродиалекта.

​

Обща характеристика​

Южният праславянски макродиалект се характеризира с тенденция към ускорен развой, запазила се и в епохата на самостоятелно съществуване на южнославянските езици.

Този макродиалект е значително вътрешно разчленен на:

1. северозападна (приалпийска) област, където *tj > č и *dj > j (предсловенска)
2. северобалканска област, където *tj > ć и *dj > đ (предсръбска/предхърватска)

U Timočko-lužničkom dijalektu je došlo do očvšćavanja ‘ć’ i ‘đ’ u ‘č’ i ‘dž’. Bugarskog ‘št’ i ‘žd’ u Timocko-lužničkom u pozicijama praslovenskih ‘tj’ i ‘dj’ nema => dijalekt srpskog jezika koji se razvijao u blizini bugarskog ali veoma jasno poreklom srpski.

1. южнобалканска област, където *tj > štи *dj > žd (предбългарославянска)

Istočnoslovenski jezici: ‘tj’ i ‘dj’ prešlo u ‘šč’ i ‘žd’ => bugarski pre doseljavanja na balkan bio u ovako ili onako u istočnoslovenskoj dijalekatskoj zajednici, za razliku od srpskog. Do značajnog približavanja zapadnojužnoslovenskih i istočnojužnoslovenskih jezika je došlo zbog geografske blizine i uticaja raznih redakcija staroslovenskog na srpski.

Q.E.D.


Приалпийската и северобалканската област като цяло се противопоставят на южнобалканската по характера на ударението: музикално (политонично) на север срещу динамично в южнобалканската област.

Това разчленение на южния праславянски макродиалект би могло да се обясни с миграционните процеси на балканските славянски племена, които се заселват на Балканския полуостров на две големи вълни от задкарпатската родина:

1. направо на юг през Трансилвания, пресича Дунав и достига до Епир и Тесалия в Гърция (5 – 6 век). За тази вълна е характерен признакът *tj > št и *dj > žd (наблюдаван в старинната славянска топонимия в Гърция)
2. на по-малки групи през Карпатите, Бескидите и Судетите заемат територии в днешна Чехия и Моравия, достигат до Източните Алпи, спускат се на юг към Балканския полуостров и се смесват с други славянски племена, идващи откъм Черно море.

Izoglosa refleksa ‘št/šč’ i ‘žd’ prasolovenskih ‘tj’ i ‘dj’ se prostire daleko izvan južnoslovenskog područja.

Јужни прасловенски макродијалекат настао је крајем постојања прасловенског језика. Време његовог постојања одређује се отприлике у периоду VII – VIII века, тј. доба након другог дијалекатског распарчавања прасловенске језичке територије, када су настала три прасловенска макродијалекта.


Општа карактеристика

Јужнопрасловенски макродијалекат карактерише тежња ка убрзаном развоју, која се очувала и у доба самосталног постојања јужнословенских језика.

Овај макродијалекат је значајно интерно подељен на:

северозападна (предалпска) област где *тј > ч и *дј > ј (предсловенски)
подручје северног Балкана где *тј > ћ и *дј > ђ (прасрпско/прахрватско)
У Тимочко-лужничком дијалекту је доло до очвшћавања 'ћ' и 'ђ' у 'ч' и 'џ'. Бугарског 'шт' и 'жд' у Тимочко-лужничком у позицијама прасловенских 'тј' и 'дј' нема => у питању је дијалект српског језика. (курзивом Моја опаска)


јужнобалкански регион, где *тј > шти *дј > жд (предбугарскословенски)
Источнословенски језици: 'тј' и 'дј' прешло у 'шч' и 'жд' => бугарски је пре досељавања на балкан био у источнословњнској дијалекатској заједници, за разлику од српског.

Q.E.D.


Алпске и севернобалканске области генерално су у супротности са јужним Балканом у смислу акцента: музички (политонични) на северу наспрам динамичког на јужном Балкану.

Ово распарчавање јужног прасловенског макродијалекта могло би се објаснити миграционим процесима балканских словенских племена која су се на Балканско полуострво населила у два велика таласа из закарпатске домовине:

право на југ кроз Трансилванију, прелази Дунав и стиже до Епира и Тесалије у Грчкој (5. – 6. век). Овај талас карактерише знак *тј > шт и *дј > жд (уочено у старословенској топонимији у Грчкој)
мањих група преко Карпата, Бескиди и Судете заузели су територије у данашњој Чешкој и Моравској, стигли до Источних Алпа, спустили се на југ на Балканско полуострво и измешали се са другим словенским племенима која су долазила са Црног мора.

 

[Casual Observer]

Nis je bio vecinski bugarski grad do 1878,kada po Berlinskom ugovoru je pripojen Srbije.Posle 1878. u Nisu su dosli puno Srba koji zajedno sa srbizacije koja je sprovedena od zvanicna Srbija su promenili etnickog karaktera Nisa i Pirota.Sada iako ima tamo malo Bugara,Nis je vecinski srpski grad.

Sta se tice Beogradu,on je bio bugarski grad jos od 870 godina,a je postao kratkovremeno srpski cak u 13 veku.Tokom citavog srjednovekovije Beograd,Srem,Branicevo i Pomoravlje su imali bugarski etnicki oblik.Beograd je bio vise vreme bugarski nego srpski,to je cinjenica.

Posle dolazka Turaka na Balkanu,Srbe iz Sumadije i Kosovo su emigrirali na sever,i postepeno stanovnistvo Beogradu je pridobio danasni srpski etnicki oblik.

Kako smo to mi Srbi uspeli da “srbizujemo” Niš a nismo Dimitrovgrad i Bosilegrad? Gde su sada ti “Bugari” iz Niša? Kako to da nema probugarskih partija u Nišu?

Vi velikobugari imate ozbiljan problem da ne razlikujete želje od stvarnosti.

 

[Casual Observer]

@Casual Observer Nemaš ti nikog u jugoistočnoj Srbiji, da imaš ne bi lupetao o nekakva tri člana i četiri padeža u Lužnici. Kaži koje selo pa da proverimo podatke i spisak nastradalih.

Ne laprdaj. Pogledaj spomen ploču iznad svake zadruge u istočnoj Srbiji pa prebroj koliko je poginulo. Toliko koliko u tvojoj Bugarskoj nije ukupno izginulo od Bitke kod Velbužda do vaše junačke predaje Rusima 1944.

 

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1383220
Za @Casual Observer sve je to štokavski. Kod njega su i kvokavci zapravo govornici staroštokavskog i što jeste nije i nije ono što jeste.

Šta su ti tvoji “kvokavci”? Tamo se kaže “što” umesto “šta”. Na primer “što ti je te lupaš?”, tj: “šta ti je pa toliko lupaš?”

 

[Casual Observer]

Али он то каже у новембру 1877. – пре него што се рат завршио. То јест, ово је једно од његових "пророчанстава". Односно, Достојевски је имао неку врсту анимозитета према словенским народима и пре него што су се удаљили од утицаја Русије.То ми се чини не пророчанство већ предрасуда. То се понавља и у његовом односу према Пољацима.
Србија и Бугарска мењају политику, али то је и одраз руске политике Александра III, човека који се залагао за укидање Тарновског устава и био против уједињења Бугарске.
Заслуге царске Русије у ослобођењу Балкана нико не може одузети. Али како сами савремени руски историчари кажу: нико не треба заборавити да се Русија увек руководила својим интересима.

Nema nikakvih “predrasuda” nego je kao pametan čovek još tada zapazio vaše velikobugarske apetite - zahtevali ste još tada da Rusi ginu za Carigrad i Solun da bi ih predali vama Bugarima na tanjiru, kao što su vam uostalom poklonili i celu Bugarske. Čime su to inače Poljaci zasluźili rusku naklonost? Pa to je takva mržnja da je neopisivo.

@АнаиванГорд

 

[хан Ацо]

Kako smo to mi Srbi uspeli da “srbizujemo” Niš a nismo Dimitrovgrad i Bosilegrad? Gde su sada ti “Bugari” iz Niša? Kako to da nema probugarskih partija u Nišu?

Vi velikobugari imate ozbiljan problem da ne razlikujete želje od stvarnosti.

Крштеница од "Нишке бугарске црквене општине",година 1871

 

[Metronomy]

Na 113 strana " Istorije Bugara" naslo se mnogo srpske istorije, bugarska pocinje i zavrsva na "S" pa su diskusije vrlo relevantne, al za neku cesku kafanu....

 

[Nenad1331]

Šta su ti tvoji “kvokavci”? Tamo se kaže “što” umesto “šta”. Na primer “što ti je te lupaš?”, tj: “šta ti je pa toliko lupaš?”

U Lužnici se kaže kvo, niko živ tamo ne govori što, prestani da izmisljaš. Ti nemaš veze sa jugoistočnom Srbijom, Lužničani ne kažu radil već rabotil.

Ne laprdaj. Pogledaj spomen ploču iznad svake zadruge u istočnoj Srbiji pa prebroj koliko je poginulo. Toliko koliko u tvojoj Bugarskoj nije ukupno izginulo od Bitke kod Velbužda do vaše junačke predaje Rusima 1944.

Zadruga je prodavnica gde se okupljaju seoski alkoholičari ili poljoprivrednici nakon njive da popiju pivo.

 

[Boris T]

Kojom su to palatalizacijom nastale grupe ‘št’ i ‘žd’ u bugarskom jeziku, i kako to da je praslovensko tj’ i dj’ i u poljskom i u srpskom dalo ‘ć’ i ‘đ’ a u ruskom, beloruskom i ukrajinskom ‘šč’ i ‘žd’ dok je u u bugarskom od njih dobijeno ‘št’ i ‘žd’?

Misli se jedino i isključivo na praslovensku palatalizaciju. Prvu. Sve ostalo je nastupilo bitno posle doseljavanja na Balkan i formiranja različitih slovenskih jezika (pad jerova). I opet refleksi jerova u svim srpskom dijalektima pokazuju da su se prvo uhednačili pa onda najveći deo prešao na izgovor ‘a’ a manji deo zadržao nepromenjeni izgovor malog jer - nema srpskog dijalekta sa glasom ‘šva’, tj (posebno) naglašenim bugarskim debelim jer.

Evo šta kaže bugarska Vikipedija o tome:

Южният праславянски макродиалект се оформя в края на съществуването на праславянския език. Времето на съществуването му се определя приблизително в периода 7 – 8 век, т.е. епохата след второто диалектно разчленяване на праславянската езикова територия, когато се оформят три праславянски макродиалекта.

​

Обща характеристика​

Южният праславянски макродиалект се характеризира с тенденция към ускорен развой, запазила се и в епохата на самостоятелно съществуване на южнославянските езици.

Този макродиалект е значително вътрешно разчленен на:

1. северозападна (приалпийска) област, където *tj > č и *dj > j (предсловенска)
2. северобалканска област, където *tj > ć и *dj > đ (предсръбска/предхърватска)

U Timočko-lužničkom dijalektu je došlo do očvšćavanja ‘ć’ i ‘đ’ u ‘č’ i ‘dž’. Bugarskog ‘št’ i ‘žd’ u Timocko-lužničkom u pozicijama praslovenskih ‘tj’ i ‘dj’ nema => dijalekt srpskog jezika koji se razvijao u blizini bugarskog ali veoma jasno poreklom srpski.

1. южнобалканска област, където *tj > štи *dj > žd (предбългарославянска)

Istočnoslovenski jezici: ‘tj’ i ‘dj’ prešlo u ‘šč’ i ‘žd’ => bugarski pre doseljavanja na balkan bio u ovako ili onako u istočnoslovenskoj dijalekatskoj zajednici, za razliku od srpskog. Do značajnog približavanja zapadnojužnoslovenskih i istočnojužnoslovenskih jezika je došlo zbog geografske blizine i uticaja raznih redakcija staroslovenskog na srpski.

Q.E.D.


Приалпийската и северобалканската област като цяло се противопоставят на южнобалканската по характера на ударението: музикално (политонично) на север срещу динамично в южнобалканската област.

Това разчленение на южния праславянски макродиалект би могло да се обясни с миграционните процеси на балканските славянски племена, които се заселват на Балканския полуостров на две големи вълни от задкарпатската родина:

1. направо на юг през Трансилвания, пресича Дунав и достига до Епир и Тесалия в Гърция (5 – 6 век). За тази вълна е характерен признакът *tj > št и *dj > žd (наблюдаван в старинната славянска топонимия в Гърция)
2. на по-малки групи през Карпатите, Бескидите и Судетите заемат територии в днешна Чехия и Моравия, достигат до Източните Алпи, спускат се на юг към Балканския полуостров и се смесват с други славянски племена, идващи откъм Черно море.

Izoglosa refleksa ‘št/šč’ i ‘žd’ prasolovenskih ‘tj’ i ‘dj’ se prostire daleko izvan južnoslovenskog područja.

Јужни прасловенски макродијалекат настао је крајем постојања прасловенског језика. Време његовог постојања одређује се отприлике у периоду VII – VIII века, тј. доба након другог дијалекатског распарчавања прасловенске језичке територије, када су настала три прасловенска макродијалекта.


Општа карактеристика

Јужнопрасловенски макродијалекат карактерише тежња ка убрзаном развоју, која се очувала и у доба самосталног постојања јужнословенских језика.

Овај макродијалекат је значајно интерно подељен на:

северозападна (предалпска) област где *тј > ч и *дј > ј (предсловенски)
подручје северног Балкана где *тј > ћ и *дј > ђ (прасрпско/прахрватско)
У Тимочко-лужничком дијалекту је доло до очвшћавања 'ћ' и 'ђ' у 'ч' и 'џ'. Бугарског 'шт' и 'жд' у Тимочко-лужничком у позицијама прасловенских 'тј' и 'дј' нема => у питању је дијалект српског језика. (курзивом Моја опаска)


јужнобалкански регион, где *тј > шти *дј > жд (предбугарскословенски)
Источнословенски језици: 'тј' и 'дј' прешло у 'шч' и 'жд' => бугарски је пре досељавања на балкан био у источнословњнској дијалекатској заједници, за разлику од српског.

Q.E.D.


Алпске и севернобалканске области генерално су у супротности са јужним Балканом у смислу акцента: музички (политонични) на северу наспрам динамичког на јужном Балкану.

Ово распарчавање јужног прасловенског макродијалекта могло би се објаснити миграционим процесима балканских словенских племена која су се на Балканско полуострво населила у два велика таласа из закарпатске домовине:

право на југ кроз Трансилванију, прелази Дунав и стиже до Епира и Тесалије у Грчкој (5. – 6. век). Овај талас карактерише знак *тј > шт и *дј > жд (уочено у старословенској топонимији у Грчкој)
мањих група преко Карпата, Бескиди и Судете заузели су територије у данашњој Чешкој и Моравској, стигли до Источних Алпа, спустили се на југ на Балканско полуострво и измешали се са другим словенским племенима која су долазила са Црног мора.

Прасловенски је реконструисан језик – односно све је строго теоријски – 1 палатализација, што се тиче још увек монолитног општег прасловенског дијалекта, затим следи монофтонгизација дифтонга између 6. и 7. века, па друга палатализација, која је била последица ове монофтонгизације Наиме, велари се завршавају испред предњег самогласника е и то је у супротности са прасловенским фонотактичким ограничењима.
Pезултати друге палатализације су различити и нису потпуно исти на целој словенској територији, што указује на једну од првих дијалекатских разлика. Друга палатализација се може сместити између 7. и 9. века. Већина лингвиста данас је мишљења да су 2. и 3. палатализација један процес.
Престани да копираш ствари са интернета које не разумеш.
И у осталим темама радиш исто - озбиљно, обраћам пажњу јер си већ довољно срања овде урадио и лично ћу те пријавити супермодерацији да ти блокира приступ овој теми ако наставиш са политичким монолозима.

 

[ZabranjeniLegenda]

Povodom monaha Simeona i njegovog brata poklonika Tengrija nemaš baš nikakvih argumenata pa lupaš po svom običaju.

Forum je inače javan, za privatnu prepisku na pp. Ostalo nije vredno komentara. Ili Simeon nije bio Bugarin nego Bolgar, ili su savremeni Bugari samo slovenizovani Onoguri. Tertium non datur.

Tangra je samo bugarska rijec za Boga, neznalico.

 

[Nenad1331]

U tim istim govorima sačuvalo se staro samoglasničko l (koje je u našem jeziku većinom dalo u), pa se tamo još uvek govori: dlg, pln, slza, slnce, vlna, vlk, dlb, mlze, dlbina, klne, žlt, dlžina, jablka.

Kad pokusas da mimikujes lužnički govor upotrebljavaj onda poluglas Ъ ili makar apostrof kad već pišeš latinicom. Nije vlna već vъlna, nije žlt nego žъlt.

A sve govore prizrensko-timočke karakteriše ponovo uspostavljeni tvrd suglasnik u trpnih prideva i odgovarajućih glagolskih imenica: graden, gradenje, slomen, vrtenje, vozenje itd.
https://govori.tripod.com/karta.htm

Ovo je nesto sto si ti smislio, jel? Ne kaze se ponovo uspostavljen tvrd suglasnik već izostanak jotovanja.
I u južnoj Srbiji se ne kaže slomen već izkršen.

 

[хан Ацо]

Interaktivna mapa bugarskim dijalektima
https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/

 

[Nenad1331]

Interaktivna mapa bugarskim dijalektima
https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/

Ovo je dosta preterano. U Nišu je poslednji govornik umro verovatno pre 70-80 godina. Tzv. prizrensko-timočki dijalekat je pri odumiranju i govori se samo u ruralnim sredinama, on se sve ređe čuje i u Leskovcu. Drže se donekle samo Pirot i Dimitrovgrad.

 

[хан Ацо]

Ovo je dosta preterano. U Nišu je poslednji govornik umro verovatno pre 70-80 godina. Tzv. prizrensko-timočki dijalekat je pri odumiranju i govori se samo u ruralnim sredinama, on se sve ređe čuje i u Leskovcu. Drže se donekle samo Pirot i Dimitrovgrad.

Mozda je tako,ali ipak se zna kod nas gde i kako se pricalo na bugarskim.To ostaje za istorije i lingvistike.

 

[Nenad1331]

Mozda je tako,ali ipak se zna kod nas gde i kako se pricalo na bugarskim.To ostaje za istorije i lingvistike.

Starosedelačko stanovništvo je u potpunosti izbrisano. Leskovac je recimo najmešovitija sredina u Srbiji, a doseljeni Dinarci i Srbi sa Kosova su ostvarili potpunu dominaciju nad starosedeocima. Kad pogledaš listu najbogatijih ljudi na jugu Srbije tu su sve Crnogorci.

 

[Nenad1331]

@хан Ацо
Da li je istina da su komunisti 1945. razmatrali potpuno izbacivanje i kratkog i punog člana u književnom bugarskom jeziku? Čuo sam da ih je nerviralo to što kratak član postoji samo u pojedinim dijalektima i da negde u potpunosti zamenjuje puni član (moja žena nikad ne upotrebljava ът/ят), dok ima i dijalekata koji uopšte nemaju član.

 

[хан Ацо]

@хан Ацо
Da li je istina da su komunisti 1945. razmatrali potpuno izbacivanje i kratkog i punog člana u književnom bugarskom jeziku? Čuo sam da ih je nerviralo to što kratak član postoji samo u pojedinim dijalektima i da negde u potpunosti zamenjuje puni član (moja žena nikad ne upotrebljava ът/ят), dok ima i dijalekata koji uopšte nemaju član.

Istina je.Meni mi smeta puni clan,ja ga ne koristim osim kada moram da pisem.U Bugarskoj se uvek pise samo na knjizevni standartni jezik,nije kao kod Srba.

 

[Nenad1331]

Istina je.Meni mi smeta puni clan,ja ga ne koristim osim kada moram da pisem.U Bugarskoj se uvek pise samo na knjizevni standartni jezik,nije kao kod Srba.

Makedonski i torlački imaju samo pun član. Družio sam se sa nekim Piroćancima i terao ih da govore pa mi sad mnogo logičnije deluje upotreba punog člana ът/ят. U Vranju to samo u nekim okolnim selima ima, u gradu se ne koristi uopšte.

 

[Casual Observer]

Mozda je tako,ali ipak se zna kod nas gde i kako se pricalo na bugarskim.To ostaje za istorije i lingvistike.

Da li si video ovaj članak na svom maternjem bugarskom jeziku? Gde to u Srbiji ima govora sa ‘št’i ‘žd’ na pozicijama praslovenskih tj i dj?

Da li su ktitori Poganovskig manastira Svetog Jovana Bogoslova Konstantin Dejanović Dragaš (sestrić Cara Dušana) i njegova kći Jelena bili možda “Bugari”? Navedi bilo šta na teritoriji jugoistočne Srbije što su “gradili Bugari”. Gde je to? Nema baš ničega od toga.


Южният праславянски макродиалект се характеризира с тенденция към ускорен развой, запазила се и в епохата на самостоятелно съществуване на южнославянските езици.

Този макродиалект е значително вътрешно разчленен на:

1. северозападна (приалпийска) област, където *tj > č и *dj > j (предсловенска)
2. северобалканска област, където *tj > ć и *dj > đ (предсръбска/предхърватска)

U Timočko-lužničkom dijalektu je došlo do očvšćavanja ‘ć’ i ‘đ’ u ‘č’ i ‘dž’. Bugarskog ‘št’ i ‘žd’ u Timocko-lužničkom u pozicijama praslovenskih ‘tj’ i ‘dj’ nema => dijalekt srpskog jezika koji se razvijao u blizini bugarskog ali veoma jasno poreklom srpski.(moja napomena)

1. южнобалканска област, където *tj > štи *dj > žd (предбългарославянска)

Istočnoslovenski jezici: ‘tj’ i ‘dj’ prešlo u ‘šč’ i ‘žd’ => bugarski pre doseljavanja na balkan bio u ovako ili onako u istočnoslovenskoj dijalekatskoj zajednici, za razliku od srpskog. Do značajnog približavanja zapadnojužnoslovenskih i istočnojužnoslovenskih jezika je došlo zbog geografske blizine i uticaja raznih redakcija staroslovenskog na srpski.

Q.E.D.


Приалпийската и северобалканската област като цяло се противопоставят на южнобалканската по характера на ударението: музикално (политонично) на север срещу динамично в южнобалканската област.

Това разчленение на южния праславянски макродиалект би могло да се обясни с миграционните процеси на балканските славянски племена, които се заселват на Балканския полуостров на две големи вълни от задкарпатската родина:

1. направо на юг през Трансилвания, пресича Дунав и достига до Епир и Тесалия в Гърция (5 – 6 век). За тази вълна е характерен признакът *tj > št и *dj > žd (наблюдаван в старинната славянска топонимия в Гърция)
2. на по-малки групи през Карпатите, Бескидите и Судетите заемат територии в днешна Чехия и Моравия, достигат до Източните Алпи, спускат се на юг към Балканския полуостров и се смесват с други славянски племена, идващи откъм Черно море.

 

[Casual Observer]

Istina je.Meni mi smeta puni clan,ja ga ne koristim osim kada moram da pisem.U Bugarskoj se uvek pise samo na knjizevni standartni jezik,nije kao kod Srba.

U Srbiji se piše na srpskom.

 

[Casual Observer]

Kad pokusas da mimikujes lužnički govor upotrebljavaj onda poluglas Ъ ili makar apostrof kad već pišeš latinicom. Nije vlna već vъlna, nije žlt nego žъlt.

Ovo je nesto sto si ti smislio, jel? Ne kaze se ponovo uspostavljen tvrd suglasnik već izostanak jotovanja.
I u južnoj Srbiji se ne kaže slomen već izkršen.

Sad u potpunom odsustvu argumentacije lupetaš. Šta očekivati od nekog ko u školama izučava velikobugarsku mitologiju umesto istorije?