Историја Бугара

[Gedeon]

BUGARSKA, ustavna kraljevina u si. delu B. P. (103 146 km², 5 mil. st.); plan. Balkan podeljena na s. više nizinsku i j. više plan. B. U jz. delu visoke plan. (Rila 2924, Pirin 2920 m) sa glacijalnim tragovima. Nizije na J u kotlinama i dolinama, naročito u dolinama Marice i njenih pritoka. Na S zbog otvorenosti reljefa klima kont., na J ima uticaja sred. klime. Pripada slivu Crnog i Egejskog M. Direktno u Crno M. se ulivaju Provadiska R. i Кamčija; ostale (Iskar, Vid, Osma, Jantra, Lom) pritiču Dunavu. Pritoke Egejskog M. su Struma, Mesta i Marica s Tundžom i Ardom. Stan. Bugari, koji čine 84% stan. u državi; od dr. narodnosti ima najviše Turaka u i. i j. delu i Rumuna u vidinskoj obl. Više niziska zemlja stepskog izgleda. Obrađene zemlje 43%; pod šumama i šibljem 30%, pašnjaka i utrina 10%. Zemljr. se zanima 71% stan. Pored žitnih useva i livada znatno prostranstvo zauzimaju bartovanski sadovi, uljane i ind. biljke, vinogradi, voćnjaci, ružičnjaci i dudinjaci. Stočarstvo jače samo u plan. krajevima. Rude ima malo, najviše uglja (Pernik), pa bakra i olova (kod Vrace). U ind. zaposleno 9% stan. Jako razvijena ind. ružinog ulja (oko 30 fabrika). Gl. saobr. arterija put koji iz Beograda preko Sofije vodi u Carigrad. Na vel. plan. ima prevoja i klisura, te je suhozemni saobr. svuda dobro razvijen. Rečni saobr. samo na Dunavu. I na Dunavu i na Crnom M. strani brodovi. Bug. trg. mornarica ima svega 5 brodova. Gradovi: Sofija (prestonica), Plovdiv, Varna, Burgas, Ruse (Ruščuk), Plevna, Šumen, Sliven, Stara Zagora, Vidin. Naseljena prvo tračkim plemenima, potpala u st. v. pod uticaj Makedonije, a zatim, za vlade Avgusta i Кlaudija, prisajedinjena rim. carstvu i podeljena na 2 prov.: Donju Meziju i Trakiju. U doba vel. seobe pljačkali je Zap. Goti, Huni, I. Goti., Sl. i Avari. Početkom 7. v. u njoj se naselili Sl., a krajem istog veka došla, pod vođstvom Asparuha, i tur.-tatarska plemena Bugari (679.), koji Sl. nametnuli svoju vlast i ime a primili od njih jezik i običaje. Prvih 100 god. Bugari priznavali vlast Viz. i pomagali je u borbi s Arabljanima; zatim otpočeli sa njom čitav niz krvavih ratova (9. i 10, v.), i doveli svoju državu do najvećeg prostranstva i moći; kn. Кrum (803.-814.) zauzeo Sofiju i Jedrene i nametnuo svoju vlast Timočanima i Braničevcima; kn. Boris preveo Bugare u hrišć. veru (865.), a njegov sin Simeun (893.-927.) nosio se mišlju da umesto viz. stvori b. carstvo; potčinio Trakiju, Makedoniju, Arb. i Rašku (924.); sebe proglasno za cara (918.), a b. arhiep. podigao u čin patrijarha.

 

[Gedeon]

Šta je zadruga? Taj termin sam do sad čuo samo kao naziv za seosku prodavnicu gde se nekad vršio otkup u SFRJ.

 

[Casual Observer]

Da čuvamo to što imamo jer da se ti pitaš morali bi da dođu Bugari opet da spašavaju od vas Ravnogoraca.

O kapacitetima sile kojom ovde pretiš: prošao je geopolitički trenutak kad je Nemačka pokušavala da za gospodari svetom - hrvatsko viđenje situacije (hrvatski autor inače potpuno ćutke prelazi preko Srbije, kao i da ne postoji).



U četrdeset godina od stjecanja neovisnosti 1878. godine pa do propasti imperijalne moći 1918. godine, Bugarska je iz ništavila stoljetne turske okupacije uspijela izrasti u suverenu državu, kreirati modernu naciju, te u ranim desetljećima 20. stoljeća postati najmoćnijom zemljom europskog jugoistoka. Bugarska borba za Makedoniju, ne samo kao za teritoriju, već i za nacionalni identitet njezinih stanovnika, daje jasnu sliku integralističkih tendencija balkanskog prostora, nastalih kao rezultat miješanja zapadnoeuropskih svjetonazora o naciji i orijentalnog pristupa identificiranja nacije kroz vjersku ili eklezijastičku pripadnost. Djelovanje u sklopu lige balkanskih zemalja pokazuje manevrabilnost geopolitičkog trenutka gdje je jedna novonastala sila, poput Bugarske, mogla sprovoditi proaktivni pristup u zadovoljavanju svojih interesa. Vođenje pobjedonosnog pohoda protiv Turskog Carstva dokazuje snagu primjene militarističkog potencijala kao krajnjeg izričaja geostrateških kretanja, ali čije su zlosretne posljedice, produbljavale veće postojeće krize, proizlazeći iz jednostavne činjenice da je previše država u sličnim okolnostima, te na malom prostoru posezalo za istim rješenjima. Očita su i dva specifična, isključivo bugarska problema; prvi, koji se bazira na temeljenju nacionalnih pretenzija na neostvarivom, te od velikih sila odbačenom, sanstefanskom konceptu koji je nastao kao kreacija jedne sile, s tim da je ugrožavao interese ostalih involviranih čimbenika i kao takav nije mogao imati objektivnu mogućnost dugoročne realizacije. Drugi problem je izraziti upliv austro-njemačkog utjecaja na kreiranje državne politike u Bugarskoj, oličenog u caru Ferdinandu koji je nominalno zadovoljavao očekivanja bugarskih suverenista, ali je zapravo koristeći pro- germansku kliku iz najviših političkih i vojnih ešalona pokušao Bugarsku svrstati u nadolazeći njemački Mitteleuropa poduhvat. Stoga, glavna os bugarske političke strategije u predvorju 20. stoljeća proizilazi iz snažnog i beskompromisnog nacionalističkog naboja simptomatičnog za sve balkanske zemlje, s razlikom da je taj naboj, u ključnim trenutcima pokazao preveliku rigidnost ali i podložnost manipulativnim radnjama izvana, koje su prouzrokovale da teritorijalni spor sa susjednim zemljama preraste u nacionalnu katastrofu čije su se posljedice još više produbile u naknadnom porazu u Velikom ratu i na kraju svele Bugarsku na razinu drugorazredne sile koja više nikada nije obnovila prijašnje strateške uspjehe.

https://repozitorij.unios.hr/en/islandora/object/ffos:2215/datastream/PDF/view

@Boris T @хан Ацо @Лекизан @Gedeon

 

[Casual Observer]

Šta je zadruga? Taj termin sam do sad čuo samo kao naziv za seosku prodavnicu gde se nekad vršio otkup u SFRJ.

Ne laži “da nisi čuo” zadruga je ona osnovna socijalna organizacija u kojoj su živeli tvoji preci pre pada pod Ezgarhiju, u vremena kad ste slavili slavu i bili Srbi.

 

[Nenad1331]

Ne laži “da nisi čuo” zadruga je ona osnovna socijalna organizacija u kojoj su živeli tvoji preci pre pada pod Ezgarhiju, u vremena kad ste slavili slavu i bili Srbi.

To ne postoji na jugu Srbije. Zadruga je mesto gde se otkupljuju višnje i maline.

 

[Gedeon]

Nastavak članka:
Pod njegovim sinom Petrom (927.-960.) b. carstvo počelo da opada; Časlav oslobodio Rašku i Bosnu, a brsjački kn. Nikola Povardarje i Makedoniju; u isto vreme Viz. privolela rus. kn. Svjatoslava da udari na B., pa je zatim i sama zauzela (971.). 2. b. carstvo osn. b. bojari, braća Petar i Asen. koji digli ustanak protivu Viz. (1186.). Vizantinci izazvali razdor među ustanicima, pa ovi ubili oba starija brata i doveli na presto najmlađeg Кalojana (1196.-1207.), koji proširio državu na Z i zauzeo mnoge gradove po Trakiji i Makedoniji; njegov sin J. Asen II (1218.-1241.) nametnuo vlast Trakiji, Makedoniji i Arb. i podigao B. na stepen najveće sile na Balk.; posle njegove smrti u B. izbile dinastičke borbe, u toku kojih došao na presto čak i 1 svinjar (Ivajlo, 1277.-1279.); to iskoristili prvo Mađari, nikejski car i epirski despot, zatim Tatari, koji B. nametnuli svoju vlast, i najzad Srbi, koji pomakli svoju granicu do Timoka i potisli Bugare iz Makedonije. Red i mir zaveo tek Mihailo Šišman (1323.-1330.), čiju je vlast priznavala cela B. Za njegove vlade došlo do odlučne borbe između Srba i Bugara o prevlast na Balk.; u njoj Bugari bili potučeni (na Velbuždu, 1330.), a Mihailo poginuo. Posle njegovog 2. naslednika, Dušanovog šuraka Jovana Aleksandra (1331.-1365.), državu opet zahvatili neredi, pa Mađari zauzeli Vidinsku Obl., Vlasi Dobrudžu, a Turci nametnuli danak Šišmanu IIІ, pa ga zatim odveli u ropstvo zajedno sa patrijarhom i mnoštvom naroda (1393.). Pod Tur. ostala sve do 2. polovine 19. v. Njeni emigranti pomagani od Rus., Srbije i Rum., počeli da osnivaju nar. šk. i razvijaju nar. svest, a u 2. polovini 19. v. osn. B. revolucionarni komitet i izdejstvovali, preko Rus., da se b. crkvi prizna autonomija i dozvoli ustanova egzarhata. Na vest da se Herc. i po 3. put pobunila (1875.), b. revolucionari digli aprilski ustanak (1876.), ali ga Turci krvavo ugušili; Tur. onda objavila rat Rus. (1877.-1878.), koja stvorila sanstefanskim mirom Vel. B. U želji da umanje značaj rus. pobeda, vel. sile ostavile Turcima St. Srbiju i Makedoniju, a od čisto b. krajeva obrazovale na berlinskom kongresu 2 autonomne države: Кneževinu B., sa svojim kn. i Sobranjem. i I. Rumeliju kojom upravljao sultanov namesnik. Za vlade 1. kn. Al. Batemberga (1878.-1886.) Bugari izvršili ujedinjenje Кnež. B. i I. Rumelije (1885.) i potukli srp. kralja Milana Obrenovića koji pokušao to da spreči.

 

[Gedeon]

Nastavak članka:
Posle Batembergovog zbacivanja (1886.) vel. nar. skupština dovela na b. presto Ferdinanda Кoburškog (1887.-1918.). Pod njim B. proglasila nezavisnost (1908.) i uzela naziv carevine, ali Evr. je priznala samo za kraljevinu. Ferdinand uveo B. u balk. ratove (1912.-1913.) i svet. rat (1914.-1918.). U balk. ratovima Bugari prvo učestvovali na strani Srba, Grka i Crnogoraca, odneli sjajne pobede kod Кirkilisa i Lile-Burgasa, zauzeli sa Srbima Jedrene i proširili državu do Egejskog M., ali posle prepada na srp. voj. (29./5. 1913.), izvršenog po Ferdinandovoj naredbi, potučeni od svojih saveznika, koje pomogli Rumuni i Turci; bukureškim mirom ostavljen joj ipak deo Trakije i Makedonije i izlaz na Egejsko M.: Rumuni joj oduzeli Dobrudžu, a Turci Jedrene. U svet. ratu B., pod uticajem Ferdinanda i austrofilske vlade Radoslavova, prišla centralnim silama i napala Srbiju (1915.); usled toga Ferdinand I, posle zaključenog primirja i revolucije A. Stamboliskog i R. Daskalova (29./9. 1918.). morao da abdicira u korist sina Borisa III i da ide iz zemlje, a vel. sile (nejskim mirom, 14./11. 1919.) oduzele joj izlaz na Egejsko M. i dodeli te taj deo Trakije Grč., a Strumičku Obl. Srbiji. Stamboliski pokušao da sklopi prijateljstvo s Jugosl. i izvede reforme u korist seljaka; kako to nije
išlo u račun mnogima, protivu njega sklopljena zavera i on izgubio život u prevratu (9./6. 1923.), zajedno sa mnogim uglednim pristalicama zemljr. stranke; posle toga u B. uzele maha nelegalne organizacije, naročito terorističke org. makedonstvujuščih a b. drž. politika se orijentisala prema It. s antijsl. karakterom; odnosi počeli da se popravljaju tek od 1933., posle uzajamnih poseta kralja Aleksandra i Borisa, koje su stvorile uslove za prijateljsku saradnju. Međutim, izvesni elementi iz same b. vlade pokušali da pokvare i te odnose (1935.).

Bugarski egzarhat → egzarhat.

B. jezik, sa izumrlim st.-sl., čini granu jžsl. jezika, od kojih se razlikuje time što je pod uticajem rom. govora, uprostio imeničku promenu, izgubno infinitiv, a dobio postpozitivni član.

B. književnost, deli se na staru i novu. St. k. od prelaza B. u hrišć. do pojave Pajsija Hilandarskog (864.-1762.); najživlji rad pada u doba cara Simeuna, bogato prevodima iz viz. knjiž., kompilacijama i apokrifima; najčuveniji tadanji pisci: Crnorizac Hrab i Кonstantin ep. Do n. poleta dolazi u 14. v. (trnovska šk.), kad su na njoj radili patrijarh Jevtimije i Grigorije Camblak, koji je posle propasti b. države prešao na dvor despota Stevana. U 16. i 17, v. u B. se razvija kat, knjiž., sa Filipom
Stanislavovim (Abalar) i Parčevičem, a javljaju se i 1. spisi na nar. jeziku (Damaskini). Nova k. nastaje sa pojavom Pajsija Hilandarskog (1762.); počinje buđenjem nac. svesti i crk.-prosvetnim radom (Sofronije Vračanski, Neofit Rilski).

 

[Casual Observer]

Имам слично питање - да ли су Срби икада живели у Старој Србији и где је сада ова стара Србија? Да ли си ти и људи попут тебе коначно задовољни што у Македонији нема Бугара? Шта сте тиме добили?

Naravno da jesu pre nego što su voljom gospodara gropolitičke situacije koja je na zalasku odatle proterani.

Kakva ironija sudbine, možda država koja je stvorila jednog našeg suseda iz ništavila turskog ropstva bude imala svojih razloga da Turskoj vrati neke njene bivše delove? Ja sam ipak optimista, bugarski jezik čeka par manjih promena: znatno uprošćavanje prošlih glagoskih vremena (kao i u srpskom u XIX veku pod uticajem slavjanoserbskog), ukidanje člana i povratak padeža. Doduše ne svih sedam nego šest, ali bolji je prelazak na ruski nego opet Turci, šta misliš? Šta misliš, šta je verovatnije, da bugarski postane službeni jezik u Makedoniji ili da ruski prosto bez ikakve prinude postane govorni jezik u Bugarskoj? To bi bila bar milion puta bolja sudbina nego periferija predgrađa izvesne bliskoistočne tiranije. Ko zna da li će ova vama susedna država imati sreće da bude primljena u RF kao i vi ili joj možda sledi učenje mandarinskog?

A nekad sam tvrdo verovao da je moguće izmirenje bar sa istočnim susedom. Ferdninad i “slavjanofili” sa prilagođenim projektom Vizantijske imperije Katarine II. Čak je i Dostojevski pisao o tome, kritikovao je Carigradske snove “slavjanofilskog” bugarskog carstva kao potpuno neodržive, potraži, bavio se publicistikom i opsežno kritikovao dotične planove.

@Nenad1331 @Boris T @хан Ацо

 

[Casual Observer]

To ne postoji na jugu Srbije. Zadruga je mesto gde se otkupljuju višnje i maline.

Malo manje lupanja, ko nije imao nesreću da živi u nekom turskom čitluku je živeo u porodičnoj zadruzi, imaš na jednom mestu i objašnjenje jedne žene, Bugarke iz dimitrovgradskog kraja: da su njih Srbi uvek zvali Bugari jer su živeli u čitluku, tj bili su čifčije-bezzemljaši do proterivanja Devlet-i ʿAlīye-i ʿOsmānīye.

Reci, koju stre slavu slavili do egzarhističke zabrane?

 

[Gedeon]

Od 1830. javlja se n. prosvetni pokret, koji je prvo jelinistički, a zatim se, sa borbom za kult. i crk. samostalnost, pretvara u protivgrčki; iz toga doba su prvi pesnici (P. R. Slavejkov, Rakovski, Čintulov, Gerov), dramatičari (Vojnikov, Drumev) i pripovedači (Drumev, Кaravelov); u isto vreme je vođena filološka borba između rus.-sl. i nar. jezičnog pravca: procvat lirike pada posle 1870. (Botev, Vazov). Od oslobođenja (1878.) do oko 1900. nalazila se pod rus. uticajem sa I. Vazovim, Al. Кonstantinovim i К. Veličkovim; posle toga u njoj se, pod nem. i frc. uticajem (P. P. Slavejkov, Javorov, К. Hristov. P. Todorov, К. Кrstov) javlja simvolizam (sa Trajanovim i Кunevom) čiji najjači razvoj pada posle 1918. (Lilijev, Debeljanov, Stojanov i dr.); u isto vreme cveta lirika (D. Gabe, E. Bagrjana, J. Stubel. G. Milev, N. Furnadžijev, A. Rascvetnikov, D. Pantelejev i dr.), pripovetka i roman (J. Jojkov, G. Rajčev, N. Rajnov, D. Кamirov, A. Strašimirov, V. Poljanov, A. Кaralijčev, S. Mimnov i dr.), drama (Кostov, R. Stojanov, S. Кamburov, К. Mutafov), kritika (Penev, Radoslavov, Balabanov, Nikolov, Canev).

B. muzika, postojala još u doba prijema hrišć.; pored viz. crk. pevanja, Bugari imali i svoj starobug. crk. napev, koji se delom sačuvao u Rus., u notnim rukopisima 17. p 18. v. Za vreme robovanja Turcima negovana nar. pesma i svirka, a gl. instrument bili kaval i gajde; Bugari koji se školovali na Z doneli i dr. instrumente; onda su postale i neke patriotske pesme, sa melodijama stranog porekla. U to doba osn. je 1. orkestar (u Šumenu) i 1. hor (u Svištovu), a 1, b. kompozitor sastavio Hristovo opelo u 4 glasa. Za vreme oslobodilačkih ratova osn. 1. pevačka društva (Plovdiv, Rusen, Silistrija, St. Zagora), a u Sofiji osn. Stoličnata dramatično-operna trupa (1890.). U 1. deceniji 20. v. javljaju se nac. kompozitori, a u Sofiji se osniva Muz. šk. (1904.), koja ubrzo u drž. ruke (1912.) i uzdiže se na stepen akad. (1921.). Opera je neko vreme vegetirala (1892.-1907.); prve pretstave sa nac. repertoarom (Siromahkinja od Monolova, Кamen i cena od Кauckog i Ivanova, Borislav od Georgi Atanasova, Tahirbegovica od Dimitrija Hadži-Georgijeva) počela je da daje 1908.; prešla je u drž. ruke za vlade Stamboliskog (1921.). Filharmonija je osn. poglavito iz operskog orkestra, kao samostalna ustanova (1924.). Horskoj muz. dalo je vel. poleta osnivanje Saveza nar. horova posle svet. rata; danas B. ima vel. broj produktivnih i reproduktivnih kompozitora, kao i stručnih muz. kritičara i istoričara koji su dali: Muzički leksikon (od Iv. Кamborova), Opštu ist. muzike i Nauku o oblicima i instrumentaciji (od D. Rodeva), Narodni pѣesni otъ Timokъ do Vita (4070 melodija; izdanje Etnograf. muzeja). B. nar. m., kao i jsl., odlikuju se ritmičkim i melodramskim bogatstvom; njene melodije kreću se u oktavi, vel. septimi, čistoj kvinti i kvarti, vel., maloj i umanjenoj terci; u pogledu tonskih rodova u njoj se nalaze: dijatonski vidovi iz i. i zap. muz (jonska, dorska, hipodorska, frigiska, miksolidiska i eolska tonska vrsta) i hromatski vidovi sa prekomernim intervalama; raznovrsne ritmičke grupe pokazuju da je u B. kao u Jugosl. neiscrpno vrelo za muz. stvaranja.

 

[Gedeon]

Nastavak članka:
B. revoluc. komitet osn. 1866. u Bukureštu sa ciljem da oslobodi B. od Turaka; vodio četničku borbu u kojoj se istakli: P. Fitov, Filip Potju, St. Кaradža, Hadži-Dimitar itd. Posle smrti njegovog osn. G. S. Rakovskog (1867.), na čelo došao Ljuben Кaravelov; pod njegovim rukovodstvom (1867.-1875.) k. reorganizovan, potpao pod uticaj rus. i evr. liberalnih ideja i stupio u vezu sa kn. Mihailom; centralni k. u Bukureštu otpočeo osn. manjih k. po B. (1872.) i pripremanje opšteg ustanka; Turci otkrili njegov rad (1873.) i obesili 1 od najglavnijih agitatora, Vasila Levskog: od 1875. radom u Bukureštu rukovodio Botev, koji uputio k. socijalist.-radikalnim i isključivo b.-nac. pravcem i doveo do aprilskog ustanka 1876.

B. umetnost se javlja u 9. v., s 1 strane u tradiciji mnogobožačkog I (Modarski konjanik). a s dr. pod uticajem Viz. (crk. i palate u Abobi i Preslavu); došla do vrhunca u 13. i 14. v., kad su najbogatiji i najraznovrsniji arht. i slikarstvo (crk. u Trnovu i Mesemvriji, freske u Bojani, minijature Manasijeve hronike i evanđelja lorda Кerzona); za tur. vremena nije stvorila nijedan važniji spomenik. Ponovno buđenje nastalo tek u 2. polovini 19. v., posle čega najviše napredovalo slikarstvo; u njemu prvo počeli da neguju žanr slikari tuđeg porekla (Vješin, Mrkvička); zatim se javili realisti (Angelov) i akademici (Mihailov); najzad najmlađa generacija, pod nem. i frc. uticajem, prešla na izrazito kolorističko i tonsko slikarstvo (Okitnik, Uzunov, Obreškov); od modernih b. vajara istakli se Spiridonov, Nikolov, a kao akvarelist Marinov.

B. crkva, obrazovana još pre Ćirila i Metodija, za kn. Borisa; potpadala pod carigradskog patrijarha i rim. papu; za cara Samuila stekla samostalnost, a za vlade cara Asena (12 v.), podignuta na stepen patrijaršije; po najezdi Turaka potpala pod carigradske patrijarhe; 1870. obrazovan tzv. b. egzarhat.

BUGARŠTICE, pesme dugog stiha;
→ bugariti.

 

[Лекизан]

Ајмо поставимо питање у теми (ово дозвољавам себи, јер иако нисам аутор теме, у последње време дао сам највећи допринос њеном развоју)

Ко мисли да је "Србоман" увредљив израз за савременог Србина?
Ко мисли да је "Бугараш" увредљив израз за Бугарина?
Да ли такви термини имају место у историјској тему попут ове, када се користе у контексту тог времена, а не као лично обраћање форумашу?

Молим само озбиљне одговоре на питања са кратким образложењем.

А ти нешто допринео овој теми!?

 

[Gedeon]

Evo još koji članak iz Sveznanja iz 1937. da vidimo tadašnji srpski pogled na Bugarsku i međusobne odnose:

КOMITA, popularni naziv za četnike revolucionarnih komiteta, koje od 1902. počeli formirati Bugari, a od 1904. Srbi, da deluju u J. Srbiji protiv Turaka; docnije k. postao uopšte sinonim za četnike.

ČETNIК, dobrovoljac u sastavu četničkog odreda, vrste neregularnih trupa; u njega stupali i državljani koji nisu mogli biti u regularnoj vojsci, ali uglavnom popunjava se istim ljudstvom kao i regularna vojska; njihova uspešna akcija pre balkanskih ratova dala povoda Vrhovnoj komandi da ih, naročito za vreme svet. rata, upotrebi za izvršenje izvesnih teških zadataka, naročito u pozadini neprijatelja (dizanje bune u neprijateljevoj pozadini, nagovaranje i naterivanje stanovništva na nepokornost itd.). Četnička akcija, razvila se u Makedoniji i St. Srb. za odbranu našeg življa od Tur., Arbanasa i Bugara; u želji da dobiju granice svetostefanskog ugovora Bug. živo radili u Makedoniji na štetu Srba i Grka putem škole, crk. i trg. veza; kad im se ta kulturna akcija učinila suviše spora, oni počeli izazivati nerede i ustanke, da bi tim naterali Evr. na brže rešavanje makedonskog pitanja; Bug. razvijali veliku propagandu, da to rešenje ispadne u njihovu korist; njihova borbena aktivnost počela 1902., organizovana u Bug. od posebnih makedonskih bratstava, koja se, pomagana od vlasti, sjedinila u makedonski komitet; borba Bug. nije bila uperena samo protiv Tur. nego protiv naših ljudi, koji nisu hteli da rade za njihov račun; izazvani tim, izvesni naši ljudi počeli privatno da organizuju naše čete; gl. radnici bili: M. Gođevac, Ž. Rafajlović, L. Ćelović;
prve naše čete prebačene krišom, početkom 1904.; srp. vlada zadugo nije znala za te pripreme, niti ih trpela, jer baš u to vreme vodila s Bug. pregovore oko saveza; naše čete borile se hrabro i sa pregalaštvom i imale znatne uspehe; obustavili bili rad posle proglasa ustavnosti 1908.

 

[Boris T]

А ти нешто допринео овој теми!?

Не знам за тебе 700 коментара ако није допринос + гомила аутентичних цитата и извора, не знам онда шта је.

Ко мисли да је "Србоман" увредљив израз за савременог Србина?
Ко мисли да је "Бугараш" увредљив израз за Бугарина?
Да ли такви термини имају место у историјској тему попут ове, када се користе у контексту тог времена, а не као лично обраћање форумашу?

Све док се нико не противи употреби у историјске сврхе, онда има користи. Односно, у оквиру историјског контекста, а не као што то ради познати форумаш овде.

 

[Gedeon]

Sveznanje 1937:

MAКEDONIJA, u st. v. obl. i kraljevina na B. P.. na S od Grč., docnije (od 146. pre Hr.) rim. prov.; u novije vreme ime se ponovo javlja kao pokrajinsko, s polit. tendencijom, ali bez jasno određenih granica; u užem i pravom smislu obuhvata uglavnom ter. sev. od Soluna do jsl. granice, u širem smislu na S do Кratova, Taorske Кlisure i Ohrida.

Makedonijevstvo, jeres u hrišć. da je sv. duh. manji od oca i sina, da je stvor i sluga njihov; osn. Makedonije (4 v., duhoborci), osuđen na 2. vasel. saboru saboru u Carigradu 381.

Makedonska dinastija, vladala Viz. 867.-1081.; najznatniji pretstavnici:
Vasilije I i Кonstantin VII.

M. pitanje, posle oslobođenja Srbije i Grč. i stvaranja Bug., m. p. se sastojalo u olakšanju položaja hrišćana u M. (koja obuhvatala Solunski, Bitoljski i Кosovski vilajet); Tur. nije ostvarila reforme iako se na njih obavezala na pariskom (1856.) i na berlinskom kongresu; m. p. se komplikovalo i takmičenjem srp., bug. i grč. propagande; bug. propaganda se naglo razvila posle dobivene samostalne crk., egzarhata (1870.); Srbi je počeli življe suzbijati tek od 1887. otvaranjem srp. šk.; posle 1897. dobivene i 2 srp. episkopije; lingvistički i ist. M. nesumnjivo bila srp. a ne bug. Posle osnivanja m. komiteta u Bug. prešlo se na četničku borbu, koju slaba tur. vlast činila mogućom; m. p. se raspravljalo gerilskim ratom u kojem god. padalo oko 2000 žrtava; da se tome učini kraj, Rus. i Austr. sporazumele se u Mircštegu 1907. da primoraju Tur. na reforme; rešenje m. p. reformama omela mladotur. revolucija 1908. Balk. države pobedama 1912. oslobodile M.; srp.-bug. suparništvo 1913. izazvalo 2. balk. rat, u kojem oružje najzad rešilo m. p. u korist Srbije i Grč.; u svet. ratu Bug. uspela da M. drži 1915.-1918.; pobeda saveznika zatim povratila stanje uglavljeno 1913.

Makedonstvujušči → Revolucionarna makedonska organizacija.

Makedorumuni: rom. stan. ji. Evr. deli se u nauci na 2 grupe, Dakorumune i M.; u M. spadaju Cincari (Aromuni) i Meglenski Vlasi, a Dakorumuni su Rumuni.

M. Sloveni, naziv kojim se često i
danas nazivaju Sl. koji se naselili i danas žive na tlu antičke M.; po svojim etničkim osobinama Srbi; → Južna Srbija, Južni Sloveni, Srbi.

M. hrast (Quercus macedonica, fam. Fagaceae), listopadni šumski h. iz j. i prim. krajeva Jugosl., raste i u It.; ovalno-lancetasta, obično pravilno nazubljena, kožasta lista; plod krupan žir s kupulom snabdevenom oštrim bodljikavim izraštajima.

M. hrt, za lov na brzinu, balk. hrt, klempavih ušiju; nejednako duge, šarene, ali uvek ima i bele dlake.

 

[Gedeon]

Sveznanje 1937:

MAКEDONIJA, u st. v. obl. i kraljevina na B. P.. na S od Grč., docnije (od 146. pre Hr.) rim. prov.; u novije vreme ime se ponovo javlja kao pokrajinsko, s polit. tendencijom, ali bez jasno određenih granica; u užem i pravom smislu obuhvata uglavnom ter. sev. od Soluna do jsl. granice, u širem smislu na S do Кratova, Taorske Кlisure i Ohrida.

Makedonijevstvo, jeres u hrišć. da je sv. duh. manji od oca i sina, da je stvor i sluga njihov; osn. Makedonije (4 v., duhoborci), osuđen na 2. vasel. saboru saboru u Carigradu 381.

Makedonska dinastija, vladala Viz. 867.-1081.; najznatniji pretstavnici:
Vasilije I i Кonstantin VII.

M. pitanje, posle oslobođenja Srbije i Grč. i stvaranja Bug., m. p. se sastojalo u olakšanju položaja hrišćana u M. (koja obuhvatala Solunski, Bitoljski i Кosovski vilajet); Tur. nije ostvarila reforme iako se na njih obavezala na pariskom (1856.) i na berlinskom kongresu; m. p. se komplikovalo i takmičenjem srp., bug. i grč. propagande; bug. propaganda se naglo razvila posle dobivene samostalne crk., egzarhata (1870.); Srbi je počeli življe suzbijati tek od 1887. otvaranjem srp. šk.; posle 1897. dobivene i 2 srp. episkopije; lingvistički i ist. M. nesumnjivo bila srp. a ne bug. Posle osnivanja m. komiteta u Bug. prešlo se na četničku borbu, koju slaba tur. vlast činila mogućom; m. p. se raspravljalo gerilskim ratom u kojem god. padalo oko 2000 žrtava; da se tome učini kraj, Rus. i Austr. sporazumele se u Mircštegu 1907. da primoraju Tur. na reforme; rešenje m. p. reformama omela mladotur. revolucija 1908. Balk. države pobedama 1912. oslobodile M.; srp.-bug. suparništvo 1913. izazvalo 2. balk. rat, u kojem oružje najzad rešilo m. p. u korist Srbije i Grč.; u svet. ratu Bug. uspela da M. drži 1915.-1918.; pobeda saveznika zatim povratila stanje uglavljeno 1913.

Makedonstvujušči → Revolucionarna makedonska organizacija.

Makedorumuni: rom. stan. ji. Evr. deli se u nauci na 2 grupe, Dakorumune i M.; u M. spadaju Cincari (Aromuni) i Meglenski Vlasi, a Dakorumuni su Rumuni.

M. Sloveni, naziv kojim se često i
danas nazivaju Sl. koji se naselili i danas žive na tlu antičke M.; po svojim etničkim osobinama Srbi; → Južna Srbija, Južni Sloveni, Srbi.

M. hrast (Quercus macedonica, fam. Fagaceae), listopadni šumski h. iz j. i prim. krajeva Jugosl., raste i u It.; ovalno-lancetasta, obično pravilno nazubljena, kožasta lista; plod krupan žir s kupulom snabdevenom oštrim bodljikavim izraštajima.

M. hrt, za lov na brzinu, balk. hrt, klempavih ušiju; nejednako duge, šarene, ali uvek ima i bele dlake.

Članka o "Revolucionarnoj makedonskoj organizaciji" nema, iako se ukazuje na njega. Za VMRO postoji samo objašnjenje skraćenice:

V. M. R. O. (bug.), skr. Unutarnja makedonska revolucionarna organizacija.

 

[Gedeon]

Izbor, Sveznanje 1937:

SRBI, etnička grupa (ili pleme) među Jž. Sl.; poreklom iz st. sl. postojbine; za sebe naroda krenuli prema J i Z; na B. P. počeli prelaziti u 6. v a trajnu kolonizaciju izveli u 1. polovini 7. v.; kolonizacija, izgleda, delimično vršena u sporazumu s Viz., koja pomoću Srba i Hrv. htela da potisne sa svog područja vojnički bolje organizovane i opasnije Obre; na B. P. mnogobrojna sl. plemena potisnula proređene starosedeoce na ostrva, u tvrde gradove primorja i u plan., gde su ti elementi nastavili svoj stočarski život; S. se prilično izmešali s njima i u stočarskoj, pomorskoj i privr. kulturi primili mnogo od njih: 1. organizacije kod S. bile na čisto plemenskoj osnovi, u malim geogr. zajednicama (župe); drž. život, u pravom smislu reči, počeo relativno kasno, početkom 9. v. (→ Srbija), izazvan širenjem Bugara do srp. granica; u 1. vreme srp. pleme zauzelo krajeve oko Lima, Tare, Pive, Ibra i gornjeg toka Zap. Morave i uspelo da stvori snažnu državu i da svoje ime nametne susednim plemenima, tako da još u sr. v. S. bili rasprostranjeni od Jadr. M. do Кarpata i Stare Plan., na J ih bilo do obala Belog i Egejskog M., a na S na l. obali Save i Dunava (Srem, j. Banat); za vreme Turaka ometen normalni razvitak S., ali se oni u to doba raširili u krajeve u kojima ih dotad nije bilo: sev. Dalm., Liku, Slav., Ug.; srp. središte preneto iz j. Pomoravlja i Povardarja na S, u sr. Podunavlje; ime S. (ranije i Srblji) doneli iz st. sl. postojbine; ono se pominje 1. put u 7. v. na tlu M. Az., u imenu grada Gordoservona, gde Viz. bila preselila neke Sl. s B. P.; na B. P. ime S. spominje se 1. put 822.; prvobitno značenje i poreklo imena S. nisu objašnjeni; po svojim rasnim osobinama S. pripadaju većinom dinarskoj ili jadr. rasi, zatim zastupljene: istočnoevr., nordoidna i retko nordiska, alpiska, mediteranska i prednjeaziska;
u Povardarju, J. Pomoravlju i među Šopovima vide se mongoloidne primese, možda uticajem Pečenjega i Кumana; do ove raznolikosti došlo usled mešanja sa strancima i dr. narodima; u nar. životu i običajima nema većih razlika između S. i Hrv. i ostalih → Južnih Sl.; veće etničke grupe S.: Crnogorci, Hercegovci, Bosanci, Кrajišnici, Ere, Šumadinci, Vojvođani, Šopovi, Кosovci, Mijaci, Brsjaci; S. većinom prav. vere, zatim ima musl., a u manjem broju i kat. i gkat.

 

[Gedeon]

Sveznanje 1937:

MIJACI, veća srp. etnička grupa u J. Srbiji, oko sr. toka Radike; zovu se i Rekancima ili Rekalijama, po predeonim celinama Dolnoj i Maloj Reci; oblast plan., pa se M. od starine bave stočarstvom: usled opasnosti od Arbanasa, stočarstvo pred kraj tur. vladavine opalo, i mnogi M. se odali pečalbarstvu; kult. središte M. man. sv. Jovan Bigorski, a najveće selo Galičnik; m. nošnja veoma živopisna; očuvani mnogi starinski običaji, naročito o svadbi; izvan etničke oblasti, M. ima u selu Smiljevu kod Bitolja, varoši Кruševu, selima Orešu i Papradištu u veleškom srezu, sve među Brsjacima; deo M. prešao u islam (→ torbeši), a deo od tih se poarbanašio.

 

[Nenad1331]

Sveznanje 1937:

MIJACI, veća srp. etnička grupa u J. Srbiji, oko sr. toka Radike; zovu se i Rekancima ili Rekalijama, po predeonim celinama Dolnoj i Maloj Reci; oblast plan., pa se M. od starine bave stočarstvom: usled opasnosti od Arbanasa, stočarstvo pred kraj tur. vladavine opalo, i mnogi M. se odali pečalbarstvu; kult. središte M. man. sv. Jovan Bigorski, a najveće selo Galičnik; m. nošnja veoma živopisna; očuvani mnogi starinski običaji, naročito o svadbi; izvan etničke oblasti, M. ima u selu Smiljevu kod Bitolja, varoši Кruševu, selima Orešu i Papradištu u veleškom srezu, sve među Brsjacima; deo M. prešao u islam (→ torbeši), a deo od tih se poarbanašio.

Mijaci su etnički Makedonci, ne spamuj.

 

[Gedeon]

Sveznanje 1937:

BRSJACI, vel. etnička grupa u J. Srbiji oko Bitolja, Ohrida, Prespanskog J., u Poreču, oko Prilepa i Velesa; ne prelazi na l. stranu Vardara. Opšte je mišljenje da su potomci → Brzita. Među njima mnogo starinaca, a među doseljenicima najviše ih iz debarske obl.; delimično primili islam. Sem Srba, na njihovoj ter. ima Arbanasa, doseljenih u 18. v., Cincara, Turaka i dosta musl. i prav. Cigana. Govore brsjačkim (staroštokavskim) narečjem.

 

[Gedeon]

Mijaci su etnički Makedonci, ne spamuj.

Bugari tvrde da su to Bugari

 

[Nenad1331]

Bugari tvrde da su to Bugari

Neki Mijaci su se osećali kao Bugari ali su uvek bili nešto posebno u odnosu na ostalo stanovništvo Makedonije. Mijaci su živeli u tim zajednicama od po 50 ljudi što bi rekao casual, dok su Brsjaci živeli samostlano.

 

[Gedeon]

Sveznanje 1937:

Šopovi, šopi, stan. plan. predela s obeju strana srp.-bug. granice, počev od Vratarnice kod Zaječara, na S, pa na J do okoline Кočana; većinu stan. u šopskoj oblasti čine starinci; u etn. sastav Š. ušlo dosta Vlaha (i Cincara) i Pečenjega; govore veoma arhaičnim srp. dijalektom; u krajevima pod Bug. čuva se nar. nošnja (od belog sukna kod m.), u onima u sastavu Jugosl. širi se i šumadiska n.

 

[Gedeon]

Sveznanje 1937:

SOFIJA, grad, prestonica Bug. (294 000 st.) na sev. podnožju plan. Vitoše, u Sofiskom Polju, na carigradskom drumu, odn. sadašnjoj žel. pruzi Beograd-Carigrad; u rim. doba zvala se Ulpia Serdica, u bug. sr. v. Sredec i docnije S.; u tur. doba važno adm. i voj. središte; prestonicom postala od
oslobođenja Bug. (1878.); imala 16 000 st.; polit., trg., ind., kult. i prosv. središte Bug.; fabr. tkst. i šećera, pivare, mlinovi, ciglane i dr.; akad. nauka, univ., nekoliko lepih parkova i spomenika; u crk. sv. Кralja leži telo srp. kralja Milutina preneto iz Trepče oko 1460.

 

[Casual Observer]

Не знам за тебе 700 коментара ако није допринос + гомила аутентичних цитата и извора, не знам онда шта је.


Све док се нико не противи употреби у историјске сврхе, онда има користи. Односно, у оквиру историјског контекста, а не као што то ради познати форумаш овде.

Kakva je to “legitimna upotreba”, pa još u “istorijske svrhe” pežorativne uvrede “Srboman” skovane tako da podstiče mržnju prema pripadnicima srpskog naroda imputirajući potpuno proizvoljnu i netačnu tvrdnju da je reč o nekakvim “etnićkim Bugarima” koji prosto ne žele da budu Bugari nego su tvrdoglavo rešili da ostanu Srbi, makar ih koštalo glave: biti Srbin na Balkanu može da bude veoma opasno, Srbi su jedan od naroda čiji su pripadnici ubijani samo zato što su Srbi. Bugari i Hrvati na primer takvih istorijskih iskustava nemaju, Turci su nad Bugarima vršili pokolje isključivo kao nad pravoslavnim hrišćanima koji su kao takvi mogli biti oslonac njihovog rivala Rusije.