хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.348
Ево,ја сам Бугарин из Бугарске,па ћу да ти кажем.Нема Срби у Бугарској,и никада на територији данашње Бугарске није било локално становништво од српске националности.
-
- Popularno:
- Vučić: Izvinjavam se zbog stvari koje...
- Motoristi na putu za NS
- Venecuela očekuje ničim opravdanu vojnu...
- A u Ćacilendu - poslanik SNS tvrdi da...
- Slucaj nadstresnica
- Случај Бачулов паралела Инцидент у...
- Psihološki profil Bačulova
- Policija mu presrela automobil! Ovo je...
- Novi Sad ostao bez vode, navodno zbog...
- Prijatelju gde si?
Историја Бугара
- Začetnik teme Lamasu
- Datum pokretanja
Ево,ја сам Бугарин из Бугарске,па ћу да ти кажем.Нема Срби у Бугарској,и никада на територији данашње Бугарске није било локално становништво од српске националности.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.708
Nema ni Bugara u Srbiji.
хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.348
Има их пуно.А сад довиђења,јер ова тема ми је досадна.
Не постоје бугараши ни србомани.Само Бугари и Срби.Према томе ја не могу бити бугараш.Ја сам Бугарин као што си ти Србин.
Ево о теми и о Србима у Бугарској.Али скорашњих.И о Бугарима у Србији скорашњих и аутохтоних.
Poslednja izmena:
И у овој емисији има о Србима у Бугарској.
Свака част за линк, има још Срба из Србије који раде у Софији, познајем их све (укључујући и ове на видео).
Откуд то да ме хвалиш?Имамо супротстављене ставове и ја сам негативан лик по твојој логици...
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.708
Srbi s pogolema govorna mana.
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Које су ти референце за етимологије етнонима Шопи и топонима Софија које си дао? Имаш ли их чиме поткрепити?
Етимологија речи душек коју си дао као пример није тачна. То је балкански турцизам, а турски и други туркисјки језици наследили су је из пратуркијскога језика. Неки од њених наследник облика, уз турско döşek, су нпр. азерско döşək, киргиско төшөк па и кинеско татарско töşek.
Poslednja izmena:
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
С обзиром да је реч присутна и у персијском (تشک), као и курдском (doşek), једнако је вероватно да је порекло речи персијско а не туркијско.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.139
Распитај се мало, посебно ако су још живи старци што памте волујске жиле. Негде на првој страни ове теме мислим да та сам поставила и то сведочење, али вечерас га не нађох.
Истина је да су тада тукли Србе, а не Шопе..све док не престану да говоре да су Срби, побугаре се и прихвате то погрдно име "Шоп" (изузетно је негативан опис тела и психе код Цвијића, но узмите у обзир да је, до тренутка у 1878.кад је одабран немачки кнез, па му после направљена Кнежевина Бугарска, а још мало после је и проширена Румелијом, Турска, видећи свој пораз, на граничну линију са слободном Србијом населила много Черкеза, Татара и сличних кратконогих које Цвијић описује, па се замешало становништво временом, не би ли оправдало етник "блга", на турском "смеса". У Цариброду ваљда још постоји Черкеска махала.)
Листајући сада, копирам неке мрвице истине:
По Бугарину Филаретову, Шопови живе у око 350 села, углавном у Софијском пољу, али настањују и крајеве око Брезника, Радомира, Златице, Етропоља. Он пише Вуку: "... нихъ наричают шопы като на присмЕхъ. Оно од части като да има унизително значеніе, равно съ мужикъ...
( назив Шоп служи за подсмех , има понижавајуће значење)
Истина, имамо и ми сличан случај (као овај да је после Б конгреса побијено много Срба), кад је Тито добио Краљевину СХС, међу првим стварима које је урадио био је да побије неистомишљенике, протера самосвесне, а оне "мекше" набио је на казнени Голи оток, док их не "потитоити".
Ти си уствари формално у праву, од 1878.нико није смео, ако му је мио живот, породица, посао и слично, да се изјасни Србином. Кад су Немци "отишли" са престола и Руси из пандурских постаја, , дошао је тиранин Живков..ни код првих ни код Живкова није постојала ниједна национална мањина. Н.и.ј.е.д.н.а, сви су Бугари и тачка.
(Једино је намножене Турке, кад су постали трећина становништва, изгнао возовима, возовима, возовима. возовима,возовима....)
Памтим један виц из времена комунизма кад Бугари гледају ТВ и имају 3 програма. На првом каналу Живков држи говор, на другом Живков држи говор..На трећем каналу пандур држи пендрек у "замаху" и каже "Пребаци това на првии канал"
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.139
После трагичних за Србе закључака на Берлинском конгресу 1878.године, почео је прогон Срба у новоствореној кнежевини БУгарској.
Тихомир Ђорђевић је део архивског материјала петиција и писама Срба објавио пррреведене на енглески , заједно са непотпуним списком Срба убијаних од 1881.зато што неће да се "побугаре", у публикацији "Македонија":
http://www.archive.org/stream/macedonia00orevrich#page/252/mode/2up
Цео текст из додатка књиге Т. Ђорђевића са преведеним документима и пописом српских задужбина:
Извини, Сребрена, где се види то за убијене Србе? Знам само да је један свештеник из Трна морао 1881. да побегне у Пирот, као и да је старац Мисаил Цветковић Бајкуш (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Мисаил_Цветковић_Бајкуш) у исто време умро под неразјашњеним околностима.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.139
Отвори овај линк, па од 256.стране
http://www.archive.org/stream/macedonia00orevrich#page/260/mode/2up
П.С. Стање 1921 у Царском бунару, Цариброду..
Tako je npr. u sklopu rezultata popisa stanovništva 1921. godine objavljeno da je »srpski ili hrvatski« kao svoj materinski jezik iskazalo u kotaru Caribrod 99,24%, a u kotaru Bosiljgrad čak 100% tamošnjeg stanovništva,
http://www.archive.org/stream/macedonia00orevrich#page/260/mode/2up
П.С. Стање 1921 у Царском бунару, Цариброду..
Tako je npr. u sklopu rezultata popisa stanovništva 1921. godine objavljeno da je »srpski ili hrvatski« kao svoj materinski jezik iskazalo u kotaru Caribrod 99,24%, a u kotaru Bosiljgrad čak 100% tamošnjeg stanovništva,
Poslednja izmena:
Сребрена,чини ми се да se уплићеш у како бих га ја назвао балкански чвор који нису успели да размрсе многи пре тебе.Народи се на Балкану преплићу и тешко је одредити границе између бугарског,српског ,хрватског,македонског,црногороског па и албанског народа.У осталом која је по теби разлика између Бугара и Срба сем у томе како се осећају национално?У вери?У обичајима?У генетици?У говору?Разлике нису драстичне и последица су пре свега раздвојености два народа државним границама и политичким стварима.Наводиш примере како су неки Шопи тучени да би се изјаснили Бугарима а ја знам за безброј примера како су неки шопи тучени,малтретирани,чак и убијани зато што су се национално осећали Бугарима и зато да се изјасне Србима.Наводиш примере како су се у Цариброду и Босилегради 1921.године скоро сви изјаснили да говоре српски језик,али не кажеш да тада они и нису могли да се изјасне као Бугари и да се изјасне да им је матерњи језик бугарски.Да су им мењана презимена тј.да им је додавано ић на презимена итд.Слично као и у Македонији.Све сам Србин до Србин на попису 1921.године а сада скоро да и нема Србина тамо.Зашто је онда Пећанац запалио Босилеград и убио десетине мештана Босилеграда 1917.године међу којима су била и деца?Да ли их је убијао зато што су били Срби?Зашто се добар део становништва иселио из Пирота након што је он ослобођен од Турске у Цариброд који је тада био у Бугарској?Зато што су се осећали Србима?Зато што их неко тукао воловским жилама да се изјасне као Бугари?Мало нелогично.Мораш признати.О томе пише Јиричек 1883 .године а и зна се у Цариброду које су породице пореклом досељеника из Пирота.
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/2017/03/1883.html#more
КОНСТАНТИН ЈИРЕЧЕК: ПУТОВАЊА ПО БУГАРСКОЈ
Након ¾ часа од краја клисуре стигли смо до нашег циља, у Цариброд. Становници му изговарају назив Царев брод (Czarеw Brod пише још Вранчић 1553. год) или Цареброд; некада се овде заиста плаћала царска „бродарина“ (царина). Градић је смештен у пријатном окружењу, у издуженој, доста тесној долини, између високих горских обронака на левој обали Нишаве, ограђеној врбама и тополама.
Становништво (1074 душа) се састоји од старих житеља и досељеника из Пирота, који су, незадовољни српским властима, прешли у Бугарску.
Чињеница је да се данас убедљива већина Шопа осећа национално Бугарима.Ваљда ћеш дозволити да ја и становништво овог краја боље од тебе знамо како су се национално осећали наши преци.Моји преци су се вековима осећали национално Бугарима.Не одбацујем могућност да су се неки Бугари и то не само шопи у 19. веку подстакнути и надахнути ранијим ослобађањем Србије од Турске и због сличности два народа почели национално осећати Србима.Али то не значи да се већина шопа осећа Србима и да су се кроз историју преци већине шопа осећали Србима како ти то хоћеш да представиш.Па и неки који су пореклом Срби су се осећали национално Бугарима.И шта сада ја овде треба да доказујем да су сви Срби уствари Бугари зато што се неки Србин осећао Бугарином.Глупости.Ево примера Србина који се национално осећао Бугарином.Ђорђе Милетић или Георги Милетич рођени брат познатог српског политичара из Војводине Светозара Милетића оснивача народне странке .
https://bg.wikipedia.org/wiki/Георги_Милетич
- - - - - - - - - -
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/2017/03/1883.html#more
КОНСТАНТИН ЈИРЕЧЕК: ПУТОВАЊА ПО БУГАРСКОЈ
Након ¾ часа од краја клисуре стигли смо до нашег циља, у Цариброд. Становници му изговарају назив Царев брод (Czarеw Brod пише још Вранчић 1553. год) или Цареброд; некада се овде заиста плаћала царска „бродарина“ (царина). Градић је смештен у пријатном окружењу, у издуженој, доста тесној долини, између високих горских обронака на левој обали Нишаве, ограђеној врбама и тополама.
Становништво (1074 душа) се састоји од старих житеља и досељеника из Пирота, који су, незадовољни српским властима, прешли у Бугарску.
Чињеница је да се данас убедљива већина Шопа осећа национално Бугарима.Ваљда ћеш дозволити да ја и становништво овог краја боље од тебе знамо како су се национално осећали наши преци.Моји преци су се вековима осећали национално Бугарима.Не одбацујем могућност да су се неки Бугари и то не само шопи у 19. веку подстакнути и надахнути ранијим ослобађањем Србије од Турске и због сличности два народа почели национално осећати Србима.Али то не значи да се већина шопа осећа Србима и да су се кроз историју преци већине шопа осећали Србима како ти то хоћеш да представиш.Па и неки који су пореклом Срби су се осећали национално Бугарима.И шта сада ја овде треба да доказујем да су сви Срби уствари Бугари зато што се неки Србин осећао Бугарином.Глупости.Ево примера Србина који се национално осећао Бугарином.Ђорђе Милетић или Георги Милетич рођени брат познатог српског политичара из Војводине Светозара Милетића оснивача народне странке .
https://bg.wikipedia.org/wiki/Георги_Милетич
- - - - - - - - - -
Poslednja izmena:
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Zar onda ne bi trebalo da se prezimena ljudi iz Dimitrovgrada zavrsavaju na "-ic", buduci da kazes da su doseljeni iz Pirota, a opste je poznato da su se tamo prezimena zavrsavala na "ic" cak i medju probugarski nastrojenim stanovnistvom?
- - - - - - - - - -
Zar Bugari nisu radili isto?
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Ovde upadas u slicnu zamku u kojoj je i Srebrna, samo sto ti sve Sope proglasavas tradicionalno i nacionalno Bugarima, a one koji su Srbi, da su to zbog srpske propagande. Sopluk je jednostavno do pre kraja 19. stoleca, prednacionalno drustvo, tamo ne postoje nacije u modernom smislu te reci, a stanovnistvo nije bilo monolitno, bilo je onih koji su gajili vece simpatije prema Srbima ili Bugarima, ili su im pak obe nacije bile podjednako udaljene.
qvey
Aktivan član
- Poruka
- 1.012
Mesano Srpsko Bugarsko Stanovnistvo je nekad u Bugarskoj bilo do lingvisticke granice izgovora slovenskog glasa Jat,e sad kako su nastale dve moderne drzave Srbija i Bugarska jedni su se nacionalno utvrdili kao Srbi a drugi kao Bugari jer su obe drzave vrsile pritisak na stanovnistvo na razne nacine da se izjasne prema narodnosti vecinskog stanovnistva i to ne na bash miroljubive nacine...
Није тачно ово са презименима.Zar onda ne bi trebalo da se prezimena ljudi iz Dimitrovgrada zavrsavaju na "-ic", buduci da kazes da su doseljeni iz Pirota, a opste je poznato da su se tamo prezimena zavrsavala na "ic" cak i medju probugarski nastrojenim stanovnistvom?
- - - - - - - - - -
Zar Bugari nisu radili isto?
Бугари су радили нажалост исто....али мој пост није имао поенту да негира било чије злочине већ је одговор на сребренину констатацију да су се у Босилеграду на попису становништва 1921.године скоро сви изјашњавали да говоре српски језика као матерњи а само четири године пре тога Пећанац пали Босилеград и убија на десетине цивила међу којима и децу од којих су нека убијена паљењем у својим кућама.Зар би Пећанац убијао неког коме је матерњи језик српски?Скроз нелогично.Или попис из 1921. није валидан или је Пећанац толико глуп да убија свој народ.Ја бих пре рекао да попис из 1921.године није валидан.
Poslednja izmena:
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
A Kiril Zivkovic?
Није ми намера да негирам да постоје и шопи који су национално Срби.Рецимо Пирот је град у коме већинско становништво чине Срби шопи.Ниш такође.Ако се не варам и Лесковац припада шоплуку.Није то јединствени случај на Балкану да у становништву истог порекла постоје два народа.Ипак је ово Балкан.Балканска подељеност је позната у свету.Али већина шопа себе сматра национално Бугарима већ више векова.
- - - - - - - - - -
Постоје изузеци и као што код Срба има презимена са ов и ев и код Бугара се јављају презимена са ић и са ски али су она у великој мањини.
Ево још мало о Пироћанцима који су се преселили у Цариброд тј. у Бугарску.Вероватно су по сребрениној логици били мазохисти и волели да их Бугари туку воловским жилама.Само да се оградим да не мислим да су пиротски шопи Бугари.Они су већином Срби али како видимо из ових текстова и документа неки су били и Бугари.
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/se...00+03:00&max-results=5&start=25&by-date=false
Још за време Турака у Пироту је био обичај да се празнује Благи петак иза свете недеље по Ускрсу. Пироћанци су се на овај дан скупљали у селу Барје. Након што је крајем 1877. Пирот ослобођен од Турака, Благи петак се још неко време обележавао у селу Барје, али се овај обичај све више напуштао. Главни разлог је била чињеница да је велики број становника Пирота након ослобођења од Турака пребегао у Бугарску, незадовољан друштвено-политичким околностима у Србији. Већина њих се задржала и настанила у Цариброду. Како је у Цариброду био обичај да се за Благи петак иде у Жељушу, то је овај празник био прилика да се Пироћанци виде са својим пребеглим рођацима и пријатељима. Излазећи до Жељуше, они су полако напустали излазак у Барје.
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/se...00+03:00&max-results=5&start=25&by-date=false
Још за време Турака у Пироту је био обичај да се празнује Благи петак иза свете недеље по Ускрсу. Пироћанци су се на овај дан скупљали у селу Барје. Након што је крајем 1877. Пирот ослобођен од Турака, Благи петак се још неко време обележавао у селу Барје, али се овај обичај све више напуштао. Главни разлог је била чињеница да је велики број становника Пирота након ослобођења од Турака пребегао у Бугарску, незадовољан друштвено-политичким околностима у Србији. Већина њих се задржала и настанила у Цариброду. Како је у Цариброду био обичај да се за Благи петак иде у Жељушу, то је овај празник био прилика да се Пироћанци виде са својим пребеглим рођацима и пријатељима. Излазећи до Жељуше, они су полако напустали излазак у Барје.
Poslednja izmena:
А ево какав овај путописац има запажања.
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/2012/10/o-imenu-grada.html#more
Kroz Caribrod je prolazio i putopisac Hans Dernšvan (1555.), koji je na putu iz Sofije za Caribrod napisao "
…Video sam mnogo Bugara po dvadeset u grupi, kako posle devet dana putovanja žure iz Carigrada posle dva meseca rada kod sultana. Oni se vraćaju kući da bi prikupili rekoltu sa polja…” (18. jul). U daljem toku putopisa on dodaje da je 19. jula susreo na putu ka Caribrodu mnogo Bugara koji su bačvama nosili "sultanski desetak" - vino prema Sofiji.
- - - - - - - - - -
А ево каква запажања има овај путописац.
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/2012/10/o-imenu-grada.html#more
Kroz Caribrod je prolazio i putopisac Hans Dernšvan (1555.), koji je na putu iz Sofije za Caribrod napisao "
…Video sam mnogo Bugara po dvadeset u grupi, kako posle devet dana putovanja žure iz Carigrada posle dva meseca rada kod sultana. Oni se vraćaju kući da bi prikupili rekoltu sa polja…” (18. jul). U daljem toku putopisa on dodaje da je 19. jula susreo na putu ka Caribrodu mnogo Bugara koji su bačvama nosili "sultanski desetak" - vino prema Sofiji.
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/2012/10/o-imenu-grada.html#more
Kroz Caribrod je prolazio i putopisac Hans Dernšvan (1555.), koji je na putu iz Sofije za Caribrod napisao "
…Video sam mnogo Bugara po dvadeset u grupi, kako posle devet dana putovanja žure iz Carigrada posle dva meseca rada kod sultana. Oni se vraćaju kući da bi prikupili rekoltu sa polja…” (18. jul). U daljem toku putopisa on dodaje da je 19. jula susreo na putu ka Caribrodu mnogo Bugara koji su bačvama nosili "sultanski desetak" - vino prema Sofiji.
- - - - - - - - - -
А ево каква запажања има овај путописац.
http://muzejcaribrod.blogspot.rs/2012/10/o-imenu-grada.html#more
Kroz Caribrod je prolazio i putopisac Hans Dernšvan (1555.), koji je na putu iz Sofije za Caribrod napisao "
…Video sam mnogo Bugara po dvadeset u grupi, kako posle devet dana putovanja žure iz Carigrada posle dva meseca rada kod sultana. Oni se vraćaju kući da bi prikupili rekoltu sa polja…” (18. jul). U daljem toku putopisa on dodaje da je 19. jula susreo na putu ka Caribrodu mnogo Bugara koji su bačvama nosili "sultanski desetak" - vino prema Sofiji.
