Нико није тукао Шопе воловским жилама.Сасвим добровољно се осећају национално Бугарима као што су то и њихови преци били.
.
Распитај се мало, посебно ако су још живи старци што памте волујске жиле. Негде на првој страни ове теме мислим да та сам поставила и то сведочење, али вечерас га не нађох.
Истина је да су тада тукли Србе, а не Шопе..све док не престану да говоре да су Срби, побугаре се и прихвате то погрдно име "Шоп" (изузетно је негативан опис тела и психе код Цвијића, но узмите у обзир да је, до тренутка у 1878.кад је одабран немачки кнез, па му после направљена Кнежевина Бугарска, а још мало после је и проширена Румелијом, Турска, видећи свој пораз, на граничну линију са слободном Србијом населила много Черкеза, Татара и сличних кратконогих које Цвијић описује, па се замешало становништво временом, не би ли оправдало етник "блга", на турском "смеса". У Цариброду ваљда још постоји Черкеска махала.)
Листајући сада, копирам неке мрвице истине:
После трагичних за Србе закључака на Берлинском конгресу 1878.године, почео је прогон Срба у новоствореној кнежевини БУгарској.
Тихомир Ђорђевић је део архивског материјала петиција и писама Срба објавио пррреведене на енглески ,
заједно са непотпуним списком Срба убијаних од 1881.зато што неће да се "побугаре", у публикацији "Македонија":
http://www.archive.org/stream/macedonia00orevrich#page/252/mode/2up
Располажемо и са сведочанствима да су они који су се у време српске управе 1877-1879 г. определили као Срби и остали у Брезничком нако 1879. године у време Српско-бугарске војне били интернирани од бугарских власти у Плевенско и Орхање.
(Нађа Манолова-Николова, Средња Западна Бугарска 1877-1879. г. Прелазак између две епохе у трнско-брезничком крају, Родина, 1997. књ. III-IV, стр. 169.)
Помиње се "шопски устанак" против руске власти у новоствореној западној блгарији 1878.г.,..
Не треба да се заборави да је сама Српско-бугарска војна започела аргументом краља Милана да је насељење у источним крајевима Шоплука не може да се посматра „само као бугарско“, а као своју војно-оперативну циљ српски владар поставља источну границу бивших турских санџака Видинског и Софијског до тока реке Искар.
(Владимир Стојанчевић – Српско-бугарски односи у Западној Бугарској (1804-1918), Институт политичке студије, Београд, 2005, стр. 118, 120.)
На фејсбуку постоји превод једног цитата бугарских аутора који такође помиње устанак "Шопа"
"Kako je najveći deo sofijskih seljana prešao na njihovu (srbsku) stranu, Srbi su došli do Slivnice. Sa tim njihovim dolaskom (šopski seljani) su napravili ustanak (protiv Bugara i Rusa) u Sofijskom okrugu. ."
Semov i Ivanov, bugarski istoričari
По Бугарину Филаретову, Шопови живе у око 350 села, углавном у Софијском пољу, али настањују и крајеве око Брезника, Радомира, Златице, Етропоља. Он пише Вуку: "...
нихъ наричают шопы като на присмЕхъ. Оно од части като да има
унизително значеніе, равно съ мужикъ...
( назив Шоп служи за подсмех , има понижавајуће значење)
Истина, имамо и ми сличан случај (као овај да је после Б конгреса побијено много Срба), кад је Тито добио Краљевину СХС, међу првим стварима које је урадио био је да побије неистомишљенике, протера самосвесне, а оне "мекше" набио је на казнени Голи оток, док их не "потитоити".
...и никада на територији данашње Бугарске није било локално становништво од српске националности.
Ти си уствари формално у праву, од 1878.нико није смео, ако му је мио живот, породица, посао и слично, да се изјасни Србином. Кад су Немци "отишли" са престола и Руси из пандурских постаја, , дошао је тиранин Живков..ни код првих ни код Живкова није постојала ниједна национална мањина. Н.и.ј.е.д.н.а, сви су Бугари и тачка.
(Једино је намножене Турке, кад су постали трећина становништва, изгнао возовима, возовима, возовима. возовима,возовима....)
Памтим један виц из времена комунизма кад Бугари гледају ТВ и имају 3 програма. На првом каналу Живков држи говор, на другом Живков држи говор..На трећем каналу пандур држи пендрек у "замаху" и каже "Пребаци това на првии канал"
