ПИШЕ: Др Павле МИЛОШЕВИЋ
Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир Јакшић. Делове су му набављали омладинци из представништава „Сименса“ и „Филипса“ у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други поручнику Миодрагу Којићу („Петер“). Којић је био командант Колубарске бригаде, активно је сарађивао са београдским илегалцима. Јакшић је једно време био код Којића, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапшење. Он је још марта 1942. успоставио директну везу са Дражом. Ту везу водио је капетан Јоже Грбец. Он је становао је у улици Драже Павловића, имао је шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. Отишао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира. (Наставак чланка после галерије.)
Београдском групом за везу руководио је инжењер Томашевић, а везу између „Валтера“ и Томашевића држао је капетан Миодраг Стојановић („Пера-професор“).
Зграда за смештај радио станице је пажљиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са четири улице, и то: Краља Александра број 94, Молерова, Хаџи-Ђерина и Душана Богдановића. Улаз за радио станицу био је из Хаџи-Ђерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир Јакшић.
У ТВ серији о комунистичким илегалцима, „Отписани“, видели смо да је Гестапо имао радио гониометар… Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили нашу радио станицу. Лоцирали су њен положај и баш када су наилазили на улаз у зграду су налетели на Јакшића и његову вереницу. Са њима су отишли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеше. Јакшић је долазио да смени Хргу.
ГЕСТАПО ПРОТИВ „ВАЛТЕРА“
У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапшено 14 официра и једна жена, Олга Вучковић, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митровић је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљеничке логоре у Немачкој. То су:
– Пуковник Бранислав Пантић,
– пуковник Јован Тришић,
– потпуковник Радивоје Лучић,
– капетан Бративоје Урошевић,
– капетан Стојан Станислав,
– резервни поручник Саша Николајевић,
– пуковник Света Крајиновић,
– потпуковник Паљић,
– потпуковник Душан Манојловић,
– генерал Милутин Стефановић,
– капетан Лазар Дабетић и
– поручник Душан Дутина.
Једна од највећих немачких акција у Београду била је против потпуковника Жарка Тодоровића „Валтера“. Подаци о томе чувају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г – 116 („Валтер“). Тодоровићу је користио још два имена: Желимир Крстић и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, „пали“ су и следећи илегалци:
– поручник Константин Хаџи Илић (стрељан 7. јуна 1943),
– Владета Бошковић (стрељан 7. јуна 1943),
– наредник Пантелија Максић (одведен у Маутхаузен),
– Радомир Ћурић из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),
– Гојко Чебо, књижар у Пашићевој 24 (стрељан 7. јуна 1943),
– капетан Момчило Мирковић (стрељан 17. августа 1943),
– капетан Никола Павковић (одведен у Маутхаузен),
– потпоручник Емил Живојиновић из Тршћанске број 3 (судбина непозната),
– поручник Љубан Кордић (судбина непозната),
– Дарко Ћирковић, који је ухапшен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),
– Сава Грујић (одведен у заробљенички логор Стриј),
– ваздухопловни капетан Богдан Ивановић (одведен у Маутхаузен),
– инжењер Павле Алексић (одведен на рад у Немачку 1944),
– Анђелко Божиновић (судбина непозната),
– мајор Павле Бабац (одведен у заробљенички логор Стриј) и
– др Петар (презиме нечитко).
ХАПШЕЊА РАВНОГОРАЦА У ЗАГРЕБУ
Сем ове групе ухапшене у Београду, у вези „групе Валтер“ ухапшено је осам равногорских илегалаца и у Загребу. Они су радили у илегалној Команди северних покрајина, којој је потпуковник Жарко Тодоровић такође био на челу.
У Загребу су ухашени:
– Паул Халаванка из Сушака, трговац (одведен у Маутхаузен),
– Драгутин Матијашевић, чиновник (одведен у Маутхаузен),
– Кајка Томић, професор (одведен у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештен у Аушвиц),
– Теодор Саломон из Загреба, студент технике (одведен у Маутхаузен),
– Станко Танчић, доктор права (одведен у Маутхаузен),
– Злата Дежелић, професорка (одведена у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештена у Аушвиц),
– Тихомир Кречић, студент технике (одведен у Маутхаузен).
Нешто раније, 28. децембра 1942, у Београду је ухапшена и „Радио група 506“, везана за „Групу Валтер“. Тада су у руке Гестапоа пали следећи илегалци:
– инжењер Драгомир Томашевић из улице Војводе Протића 18\1 (стрељан 19. априла 1943),
– радио техничар Тихомир Јакшић из Драже Павловића број 28 (стрељан 19. априла 1943),
– Јелена Грубјешић из Драже Павловића број 13, вереница Тихомира Јакшића (она је пуштена 8. маја 1943),
– инжењер Лука Шпартаљ, директор и власник фабрике у улици Војводе Мишића. Он је био финансијер Равногорског покрета. Убијен је у Гестапоу пролећа 1943. године.
– Бранимир Хрга. Он је пристао да ради за Гестапо. После је одведен у Немачку.
– Богољуб Зечевић, рођен 1914. у Ивањици (стрељан),
– Спасоје Ђорђевић, рођен 1910. у Гучи. Он је стрељан два дана пре ове рације, јер је ухапшен раније.
ko je to imao jacu ilegalnu organizaciju na Balkanu od cetnika??? a ti ako nemas nesto pametno da izneses, zasto jednostavno ne odjebes 
ili ces da nam objasnis tvoju svrhu ovde, osim pokusaja lecenja sopstvenih kompleksa i frustracija...al ti ne ide nesto?
