DellBoy-011
Elita
- Poruka
- 22.568
A jel se podudaraju sa centralnom otadžbinskom upravom?untouchable:
kakav si ti bre radikal kad se oduševljavaš čomskim?
Kad ovo pročita pop lazić....
-
- Popularno:
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Da li su Hrvati normalni kada kupuju...
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Dejt
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Zasto se ovo desava?
- Zajednički život pre braka
- Deset boljki koje leči rakija
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Zasto je Srbija dobila pokrajine, a...
Intelektualac br.1 u Srbiji i svetu
- Začetnik teme tales
- Datum pokretanja
kakav si ti bre radikal kad se oduševljavaš čomskim?
Kad ovo pročita pop lazić....
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
untouchable:
Yebo te, pa ti si stavio neki link farmaceutske kompanije , koja mozda pravi lekove koje ti koristis , ali ima veze sa Comskim, ko ti sa zdravim razumom......
Svasta sam video, ali ovo ne mogu da verujem.........baja ladan postavi neki bezvezni sajt, i kaze, ............evo, ovde pise..
Znas lli ti da citas, nesreco???
I sta kazes, Comski se zalaze za podelu Kosova??
Pomozite ovom simpaticnom ali evidentno bolesnom mladicu
- Poruka
- 2.748
Дакле Кохен, ти си потпуно ретардиран:
Arts and Humanities Citation Index®
The Arts & Humanities Citation Index® (A&HCI ®) and Arts & Humanities Search® provide access to current and retrospective bibliographic information and cited references found in nearly 1,130 of the world's leading arts & humanities journals. They also cover individually selected, relevant items from approximately 7,000 of the world's leading science and social sciences journals.
Arts and Humanities Citation Index®
The Arts & Humanities Citation Index® (A&HCI ®) and Arts & Humanities Search® provide access to current and retrospective bibliographic information and cited references found in nearly 1,130 of the world's leading arts & humanities journals. They also cover individually selected, relevant items from approximately 7,000 of the world's leading science and social sciences journals.
- Poruka
- 2.748
Kohen:
Као што рекох, потпуно си ретардиран, нажалост у твом случају немам друге него да те овако јавно ишамарам:
http://www.novosti.co.yu/code/navig...dna&vest=91645&search=Čomski&datum=2006-08-10
Plava Bilja
Domaćin
- Poruka
- 3.533
Moguce, nisam u tobu bash, ali, ne znam da li sam sanjala ili je bila jos jedna tema pa je spojena?!!Kohen:
Intelektualac Br.1 u Srbiji
- Poruka
- 33.113
Spojene. Vidi naslov.
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
untouchable:
pa sta ovde pise, nesreco?????
gde se ovde pominje comski??
- Poruka
- 2.748
Kohen:
http://en.wikipedia.org/wiki/Noam_Chomsky
E, јел' бриде образи? ******, то ја тако, ухватим те за нос и пљас пљас па не знам да станем, ал' ево нећу више...
Него шта кажеш, то је нека фармацеутска компанија...? :-D :-D :-D
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
untouchable:
E, ako je Dobrica Cosic, najveci zivi srpski pisac, i ako pise u Novostima, onda si me isamarao
Nego. evo, malo prostudiraj neke izjave i gledista Comskog na Kosovsku krizu,,,
http://www.chomsky.info/articles.htm
Nadam se da ces znati da procitas , ima samo sedam osam clanaka o Srbiji, Balkanu i Kosovu...........
Inace, baja se razume u sve, od Islanda, do Kambodze.................
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
According to the Arts and Humanities Citation Index, between 1980 and 1992 Chomsky was cited as a source more often than any other living scholar, and the eighth most cited scholar overall.
Prevedi, keve ti , ovu Wikipediu
Prevedi, keve ti , ovu Wikipediu
- Poruka
- 2.748
А ево и листе најцитиранијих особа свих времена:
Aristotle (4,033),
Shakespeare (3,807),
Lenin (3,450),
Plato (3,255),
Freud (2,950),
Roland Barthes (2,647),
hnrnanuel Kant (2,271),
Chomsky (2,216)
Hegel (2,210).
http://www.garfield.library.upenn.edu/essays/v9p381y1986.pdf
(ово ти није википедија)
хехехе, па око тога није ни био спор, већ да ли је Чомски за поделу Космета или није (што си ти тврдио)
Е ево сад стварно нећу више....
Е и намажи нешто на те образе... :-D :-D :-D
Aristotle (4,033),
Shakespeare (3,807),
Lenin (3,450),
Plato (3,255),
Freud (2,950),
Roland Barthes (2,647),
hnrnanuel Kant (2,271),
Chomsky (2,216)
Hegel (2,210).
http://www.garfield.library.upenn.edu/essays/v9p381y1986.pdf
(ово ти није википедија)
Kohen:
хехехе, па око тога није ни био спор, већ да ли је Чомски за поделу Космета или није (што си ти тврдио)
Е ево сад стварно нећу више....
Е и намажи нешто на те образе... :-D :-D :-D
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
untouchable:
(http://scientific.thomson.com/products/ahci/)
A sta je ovo???
Sta ovde pise, nepismeni??
- Poruka
- 2.748
Kohen:
хахахахаха па ти си прс'о с мозгом
Каква бре фармацеутска компанија, несретниче? :-D :-D :-D
http://scientific.thomson.com/products/ahci/
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
Ma jok........nema veze sa farmacijom..........nepismeni
Thomson Scientific : Products : Product Categories : Patent Research
PATENT RESEARCH header
These products will enable you to conduct comprehensive, in-depth research using our value-added patent records and technologies that enable you to pinpoint the exact information you require quickly and easily.
Thomson Pharma - A dynamic, information offering for the pharmaceutical and biotechnology industries.
Investigational Drugs database (IDdb) - This unique service provides users with a daily updated alerting service on all aspects of drug development worldwide, from first patent to eventual launch or discontinuation.
Derwent World Patents Index First ViewSM - The new, fast-alerting companion file to Derwent World Patents Index.
Strategic Drugs database (SDdb) - Sales and Marketing professionals, financial analysts and business development executives will benefit from the unique combination of late-stage and marketed drug information, combined with financial information.
GENESEQ™ - The most comprehensive source of information on nucleic and amino acid sequences from worldwide patents.
Expert Services - Provides a range of professional services.
DOLPHIN - DOLPHIN, the Database of All Pharmaceutical Inventions contains all patents with relevance to the pharmaceutical industry.
Derwent World Patents Index® - Conduct precision searches of 14 million unique patent records, issued by 41 worldwide authorities and enhanced by our team of expert analysts.
Opet je neko iskoristio tvoje neznanje engleskog da te napravi magarcem :-D :-D
Thomson Scientific : Products : Product Categories : Patent Research
PATENT RESEARCH header
These products will enable you to conduct comprehensive, in-depth research using our value-added patent records and technologies that enable you to pinpoint the exact information you require quickly and easily.
Thomson Pharma - A dynamic, information offering for the pharmaceutical and biotechnology industries.
Investigational Drugs database (IDdb) - This unique service provides users with a daily updated alerting service on all aspects of drug development worldwide, from first patent to eventual launch or discontinuation.
Derwent World Patents Index First ViewSM - The new, fast-alerting companion file to Derwent World Patents Index.
Strategic Drugs database (SDdb) - Sales and Marketing professionals, financial analysts and business development executives will benefit from the unique combination of late-stage and marketed drug information, combined with financial information.
GENESEQ™ - The most comprehensive source of information on nucleic and amino acid sequences from worldwide patents.
Expert Services - Provides a range of professional services.
DOLPHIN - DOLPHIN, the Database of All Pharmaceutical Inventions contains all patents with relevance to the pharmaceutical industry.
Derwent World Patents Index® - Conduct precision searches of 14 million unique patent records, issued by 41 worldwide authorities and enhanced by our team of expert analysts.
Opet je neko iskoristio tvoje neznanje engleskog da te napravi magarcem :-D :-D
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
- Poruka
- 33.113
Dosadni ste.
Kod nas, ja bih rekao da je to Profesor Nenad Kecmanovic.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Покојни господин Драгош Калајић је један од највећих интелектуалаца, чије дело ће тек у периоду који предстоји бити вредновано на прави начин.
*******************************************************************************************************************
Драгош Калајић
Нацрт одговора нове српске политике на геополитичке изазове
- Излагање на Оснивачкој скупштини Српског народног покрета Светозар Милетић
у Новом Саду од 27. 06. 2001. -
Захваљујући оснивачима Српског народног покрета на претешком задатку који нам је поверен, морамо истаћи да ћемо због природе овог скупа и временског ограничења изложити само основне назнаке одговора. Наше излагање посветићемо сажетом предочавању геополитичког положаја српског народа и изазова које суочава, те предлагању основних смерница одбрамбених и препородилачких одговора.
Ми живимо у условима великог светског, материјалног и духовног рата у коме се - како је то одавно опазио келтски песник Џон Дан - одлучује да ли ће човек постати нешто више од човека или мањи од мрава. Француски адмирал и војни историчар Раул Кастекс уочио је да се у том вековном и миленарном рату боре се за превласт или опстанак поморске копнене силе: Атина против Спарте, Картагина против Рима, некад Велика Британија а данас Сједињене Америчке Државе против Европе.
Реч је о једном само повремено објављиваном а углавном необјављиваном рату који атлански Левијатан води против Европе, надасве Немачке и Русије, користећи сва средства, од политике дивиде ет импера до војних интервенција Атланског савеза.
Тај рат траје већ скоро сто педесет година, почевши од Кримског. На евроазијском попришту тог рата српски народ заузима управо средишњи положај. Кроз српске просторе пролазе главне или нужне, речне и копнене саобраћајнице што потенционално или стварно повезује Северно и Црно Море, Средишњу Европу и европски Југоисток те Блиски исток, Европу и Централну Азију, односно њену кавкаско-каспијску зону. Та крупна геополитичка чињеница је битно одређивала, одређује и одређиваће судбину нашег народа, изискујући сталну борбену готовост и ванредне моралне, интелектуалне и материјалне снаге за одбрану слободе, суверенитета и целовитости наше државе.
Ми смо вековима били прва одбрана идеалне и хришћанске Европе и то морамо остати ако хоћемо да будемо верни свом српском, дакле европском бићу. Такав избор одређује и све остале изборе на поприштима рата, почевши од оних у домену спољне политике која мора деловати дуж четири димензије. Наша држава има удела у централно-европском, балканском и средоземном простору а њену четврту, главну и вертикалну димензију чине етничке, верске и историјске спреге заједништва са словенским и православним народима, у првом реду с Русијом.
Испод је достојанства а и интереса наше државе да њен покрет ка Европској унији остане какав данас јесте, дакле просијачки, пасиван и безуслован. На градилишту Европске уније још није одлучено да ли ће он бити само пролазна етапа у разградњи европских држава те растварања европских нација, под управом атлантског Левијатана, у „нови светски поредак“ - или пак моћни, суверени савез европских држава и нација за добробит Европљана и света. Наша делотворност мора бити усмерена ка савезу с оним политичким и економским снагама које су на градилишту Европске уније боре за одбрану и развој Европе од Рејкавика до Владивостока. Ваља истаћи да у савременом свету - где и неке националне корпорације и организације располажу већом силом и утицајем него многе велике државе - линије сукоба интереса нису саобразне државним границама већ пролазе трансверзално кроз њихове престонице па и центре моћи. Отуда овде није толико реч о тражењу савезника међу државама већ међу стварним или потенцијалним политичким и економским силама.
С обзиром на пресудни значај обнове Русије за ослобађање западне Европе од окупаторске сенке атлантског левијатана, битни допринос наше политике биће остварен ако се она истовремено залаже за савез с Русијом и Белорусијом, који нам препоручују не само етнички, духовни те историјски већ и економски разлози.
*******************************************************************************************************************
Драгош Калајић
Нацрт одговора нове српске политике на геополитичке изазове
- Излагање на Оснивачкој скупштини Српског народног покрета Светозар Милетић
у Новом Саду од 27. 06. 2001. -
Захваљујући оснивачима Српског народног покрета на претешком задатку који нам је поверен, морамо истаћи да ћемо због природе овог скупа и временског ограничења изложити само основне назнаке одговора. Наше излагање посветићемо сажетом предочавању геополитичког положаја српског народа и изазова које суочава, те предлагању основних смерница одбрамбених и препородилачких одговора.
Ми живимо у условима великог светског, материјалног и духовног рата у коме се - како је то одавно опазио келтски песник Џон Дан - одлучује да ли ће човек постати нешто више од човека или мањи од мрава. Француски адмирал и војни историчар Раул Кастекс уочио је да се у том вековном и миленарном рату боре се за превласт или опстанак поморске копнене силе: Атина против Спарте, Картагина против Рима, некад Велика Британија а данас Сједињене Америчке Државе против Европе.
Реч је о једном само повремено објављиваном а углавном необјављиваном рату који атлански Левијатан води против Европе, надасве Немачке и Русије, користећи сва средства, од политике дивиде ет импера до војних интервенција Атланског савеза.
Тај рат траје већ скоро сто педесет година, почевши од Кримског. На евроазијском попришту тог рата српски народ заузима управо средишњи положај. Кроз српске просторе пролазе главне или нужне, речне и копнене саобраћајнице што потенционално или стварно повезује Северно и Црно Море, Средишњу Европу и европски Југоисток те Блиски исток, Европу и Централну Азију, односно њену кавкаско-каспијску зону. Та крупна геополитичка чињеница је битно одређивала, одређује и одређиваће судбину нашег народа, изискујући сталну борбену готовост и ванредне моралне, интелектуалне и материјалне снаге за одбрану слободе, суверенитета и целовитости наше државе.
Ми смо вековима били прва одбрана идеалне и хришћанске Европе и то морамо остати ако хоћемо да будемо верни свом српском, дакле европском бићу. Такав избор одређује и све остале изборе на поприштима рата, почевши од оних у домену спољне политике која мора деловати дуж четири димензије. Наша држава има удела у централно-европском, балканском и средоземном простору а њену четврту, главну и вертикалну димензију чине етничке, верске и историјске спреге заједништва са словенским и православним народима, у првом реду с Русијом.
Испод је достојанства а и интереса наше државе да њен покрет ка Европској унији остане какав данас јесте, дакле просијачки, пасиван и безуслован. На градилишту Европске уније још није одлучено да ли ће он бити само пролазна етапа у разградњи европских држава те растварања европских нација, под управом атлантског Левијатана, у „нови светски поредак“ - или пак моћни, суверени савез европских држава и нација за добробит Европљана и света. Наша делотворност мора бити усмерена ка савезу с оним политичким и економским снагама које су на градилишту Европске уније боре за одбрану и развој Европе од Рејкавика до Владивостока. Ваља истаћи да у савременом свету - где и неке националне корпорације и организације располажу већом силом и утицајем него многе велике државе - линије сукоба интереса нису саобразне државним границама већ пролазе трансверзално кроз њихове престонице па и центре моћи. Отуда овде није толико реч о тражењу савезника међу државама већ међу стварним или потенцијалним политичким и економским силама.
С обзиром на пресудни значај обнове Русије за ослобађање западне Европе од окупаторске сенке атлантског левијатана, битни допринос наше политике биће остварен ако се она истовремено залаже за савез с Русијом и Белорусијом, који нам препоручују не само етнички, духовни те историјски већ и економски разлози.
- Poruka
- 2.748
Kohen:
****** па као те више није блам да се овде појављујеш?
http://www.thomson.com/corp/about/ab_home.jsp
Ево ти чиме се бави компанија:
Е мојне да настављаш, иди у кревет, скупи се и отплачи мало, мислиће људи да се намерно иживљавам над тобом...
А није, најке ми.... :-D :-D :-D
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
У балканској димензији задатак ове спољне политике је стварање балканске, независне зоне копросперитета, на поузданој дистанци спрам Турске, коју атлански Левијатан злоупотребљава, настојећи да поново наметне њену хегемонију над Балканом као најкраћим путем уласка у Европску унију, ради разарања демографске, културне и религијске слике Европе. Посебно одлучне напоре наша држава мора предузети ради стварања снажних политичких и економских веза са исламским светом Средоземља, у првом реду са исламским светом Средоземља, са истинским сувереним државама попут Ирана, Ирака и Либије.
Изложена спољна политика изискује и одговарајућа предузећа у домену културе, образовања и економије. Већ 1942. године, Никола Спајксмен, водећи геополитички ум вашингтонске политике указивао је да светска предност те превласт Европе почива у њеној „сивој материји“, односно у класичном, вертикалном систему образовања. Зато непријатељи Европљана од 1945. године воде рат против таквог система, најподобнијег за образовање слободоумне, целовито развијене и неусловљиве личности. Задатак наше политике је да одбаци све што затомљава човека у кострети подљудске судбине те да у потпуности обнови и развије класични европски систем васпитања и образовања. У позитивне основе одбацивања смећа америчке подкултуре обездушења и поживотињења људског, које се већ деценијама сручује са електронског неба на све Европљане.
У домену економије неопходно је учинити коперникански преокрет у односу на данас владајући процес који нам намеће туђи, англосаксонски систем либералног капитализма, у његовом првобитном, дивљачком и колонијалном облику. Довољно је само осврнути се око себе и уверити се да је тај систем у свим земљама Источне Европе разорио националне економије и отео народима не само њихова привредна и природна блага већ и будућност, претварајући их у сужње најгорег па и лихварског искоришћавања. Касно је али није прекасно да се наша економска политика заснује на начелима реал-историјске школе економије, која привилегује потребе заједнице над саможивошћу појединаца. У осталом, управо нас повест економске арене света учи да је та школа редовно односила и односи победу над либералним капитализмом, узрокујући низ препорода, од Немачке до Јапана и Кине. Према добром опажању Фридриха Листа, једног од родоначелника школе о којој је реч-и чија су начела сродна словенским и православним идеалима друштвене правде- богатство народа не састоји се толико од материјалног имања већ од моћи стварања богатства.
Не треба располагати великом видовитошћу па видети где се налазе наше највеће могућности за брзо стварање богатстава и велику мобилизацију свих расположивих стваралачких снага: то је сфера пољопривреде и грађевинарства, од стварања цикличног система производње здраве хране до великих јавних радова на изградњи саобраћајница и инфраструктура.
За буђење и покретање те моћи стварања богатства нису потребни а камоли неопходни страни кредити, који доносе профит само оном који их пружа. Неопходно је распршити ту илузију о новцу као о некаквом конкретном добру: новац је само пука конвенција која нема никакву унутрашњу вредност по себи и која управо као облик формалног договора служи да подстиче размену добара и производњу. Унутрашњи новац или његови сурогати су савршено довољни ако постоји способна озбиљна државна управа у коју имају поверења привредни субјекти те народ. Много је лакше и јефтиније створити такву владу и такво поверење него и даље пропадати у дужнички амбис.
Ми данас живимо под ударима једне протв народне и против европске, издајничке политике у служби вековних непријатеља Европе који циљају да нас лише не само моћи стварања богатства већ и наше земље, неше државе, наше будућности. Тај непријатељ нимало не крије своје намере и стратешке циљеве. Примерице, већ 1992. године, државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио је на страницама New York Тимес (од 18.априла) да Југославију треба свести у размере Србије пре балканских ратова додајући да ће се против ње предузети мере по моделу „ратне коалиције у Заливском рату“. 24. маја претходне, 1991. године исти гласноговорник снага мондијализма изјавио је у Лисабону како у Источној Европи треба поспешити стварање нових, „независних држава“ и: „Оно што желимо да достигнемо су независне државе, не само Русије већ и у Русији, не само Москве и Санкт Петерсбурга, него и Урала, Сибира, Далеког Истока“.
Изложена спољна политика изискује и одговарајућа предузећа у домену културе, образовања и економије. Већ 1942. године, Никола Спајксмен, водећи геополитички ум вашингтонске политике указивао је да светска предност те превласт Европе почива у њеној „сивој материји“, односно у класичном, вертикалном систему образовања. Зато непријатељи Европљана од 1945. године воде рат против таквог система, најподобнијег за образовање слободоумне, целовито развијене и неусловљиве личности. Задатак наше политике је да одбаци све што затомљава човека у кострети подљудске судбине те да у потпуности обнови и развије класични европски систем васпитања и образовања. У позитивне основе одбацивања смећа америчке подкултуре обездушења и поживотињења људског, које се већ деценијама сручује са електронског неба на све Европљане.
У домену економије неопходно је учинити коперникански преокрет у односу на данас владајући процес који нам намеће туђи, англосаксонски систем либералног капитализма, у његовом првобитном, дивљачком и колонијалном облику. Довољно је само осврнути се око себе и уверити се да је тај систем у свим земљама Источне Европе разорио националне економије и отео народима не само њихова привредна и природна блага већ и будућност, претварајући их у сужње најгорег па и лихварског искоришћавања. Касно је али није прекасно да се наша економска политика заснује на начелима реал-историјске школе економије, која привилегује потребе заједнице над саможивошћу појединаца. У осталом, управо нас повест економске арене света учи да је та школа редовно односила и односи победу над либералним капитализмом, узрокујући низ препорода, од Немачке до Јапана и Кине. Према добром опажању Фридриха Листа, једног од родоначелника школе о којој је реч-и чија су начела сродна словенским и православним идеалима друштвене правде- богатство народа не састоји се толико од материјалног имања већ од моћи стварања богатства.
Не треба располагати великом видовитошћу па видети где се налазе наше највеће могућности за брзо стварање богатстава и велику мобилизацију свих расположивих стваралачких снага: то је сфера пољопривреде и грађевинарства, од стварања цикличног система производње здраве хране до великих јавних радова на изградњи саобраћајница и инфраструктура.
За буђење и покретање те моћи стварања богатства нису потребни а камоли неопходни страни кредити, који доносе профит само оном који их пружа. Неопходно је распршити ту илузију о новцу као о некаквом конкретном добру: новац је само пука конвенција која нема никакву унутрашњу вредност по себи и која управо као облик формалног договора служи да подстиче размену добара и производњу. Унутрашњи новац или његови сурогати су савршено довољни ако постоји способна озбиљна државна управа у коју имају поверења привредни субјекти те народ. Много је лакше и јефтиније створити такву владу и такво поверење него и даље пропадати у дужнички амбис.
Ми данас живимо под ударима једне протв народне и против европске, издајничке политике у служби вековних непријатеља Европе који циљају да нас лише не само моћи стварања богатства већ и наше земље, неше државе, наше будућности. Тај непријатељ нимало не крије своје намере и стратешке циљеве. Примерице, већ 1992. године, државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио је на страницама New York Тимес (од 18.априла) да Југославију треба свести у размере Србије пре балканских ратова додајући да ће се против ње предузети мере по моделу „ратне коалиције у Заливском рату“. 24. маја претходне, 1991. године исти гласноговорник снага мондијализма изјавио је у Лисабону како у Источној Европи треба поспешити стварање нових, „независних држава“ и: „Оно што желимо да достигнемо су независне државе, не само Русије већ и у Русији, не само Москве и Санкт Петерсбурга, него и Урала, Сибира, Далеког Истока“.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Није потребно располагати великом памећу па прозрети зашто је непријатељима хришћанске државе уситњене у низ све ситнијих, слабијих и податнијих државица. Тако би непријатељ лакше освојио циљани предмет своје незајажљиве и пљачкашке похлепе те подљудске, противевропске и противхришћанске мржње. И о таквим, пљачкашким намерама држвни секретар САД нас је скоро отворено обавестио у званичном погледу на Источну Европу, од 16. децембра 1991. године:„Улога САД је да тим земљама донесу демократију о којој оне мало знају и да предводи искоришћавањем богатих људских и материјалних ресурса тих огромних земаља за ствар слободе уместо тоталитаризма, ради неизмерног ојачања безвредности, просперитета и слободе САД и света“.
Излишно је истицати да у наведеној изјави намера, последња свеза и реч служе само као реторички додатак, без икаквог стварног садржаја јер се та сила остварује управо на цео свет да би га освојила и опустошила.
Једна ствар је извесна: дубоко се и кобно вара свако ко мисли да се са таквим непријатељем може направити некаква нагодба, некакав компромис интереса. Једноставно, витални интерес тог највећег паразита у повести човечанства је да узме све - и остатак. Крајње је време да се из ужасних повесних искустава нашег народа у ХХ веку извуку поуке за овај у који ступамо, да политичке елите науче да политички мисле, односно да умеју препознати непријатеља и његове циљеве. Први и највећи непријатељ нашег народа као и свих Европљана су били и остали тобожњи „историјски савезници“, англоамеричка сила у служби Бога Мамона и његових лихвара.
Очито је да се тај непријатељ неће зауставити у настојању да даље комада нашу земљу, служећи се разноразним сепаратизмима које хушка и храни, од албанског и муслиманског до мађарског и оног који предводе његови српски или псеудосрпски „корисни идиоти“ у Војводини. У праву је мој претходник на овом месту, академик Екмечић, када каже да они који се данас залажу за регионализацију Србије не знају шта то значи. Они наивно уображавају да ће се регионализацијом доскочити сепаратизму. Напротив, регионализација Србије води поступном растурању наше државе.
Регионализована Немачка није ваљан узор за нас јер ми не располажемо осталим битним елементима за успешно опонашање таквог модела: немамо етничку хомогеност као Немачка, нити снажан и веома развијен те дубоко усађен и центрипеталан национализам као Немци. У осталом, њихове регије почивају на историјским темељима, на одговарајућим државама, кнежевинама и маркама које је национализам објединио док би код нас регионализација секла живо тело Србије, абортирајући центрифугалне покрете, те сепаратизме и тамо где их никада није било, поготову у условима велике и посвудашње кризе, што слабије људске материјале нагони да се понашају као мишеви пред бродоломом. Ми поседујемо један жалосни, историјски пример регионализоване Србије: то је била Србија под османском окупацијом, подељена у нахије, где је скоро сваки турски опуномоћеник, кнез-послушник, мислио себично само на себе и своје а не за добробит свих Срба.
Не би желели да се ова начелна осуда сваког пројекта регионализације овде схвати као одбрана некаквог београдског централизма. Напротив, неопходно је извршити децентрализацију државне управе у складу са гополитичким, геоекономским и геокултурним силницима. У условима ванредног размаха непријатељства нама је потребно да имамо не једну већ десетине престоница, попут вишеглаве хидре. Тако би, примерице, генералштаб ваљало успоставити у Нишу а министарство одбране у Суботици. Патријаршија треба да се измести из Београда у Пећ, министарства просвете и културе те пољопривреде у Нови Сад, док би у Београду извесно требало да остане Министарство за спољне послове.
Касно је али не и прекасно за против покрет, насупрот струје пропадања народа и државе. За такав противпокрет неопходна је мобилизација свих расположивих снага, прво у правцу саборности а потом и препородилачке делотворности. Потребно је објединити све расположиве снаге за одбрану народа и државе, изнад свих политичких деоба и разлика од политичких организација и покрета до синдиката и струковних удружења те културних друштава и интересних заједница. Било би природно и неопходно да највеће парламентарне странке патриотског усмерења преузму главни посао организовања тог покрета. На жалост, оне још увек нису на висини изазова а њихове вође пречесто изгледају изгубљене у простору и времену, не само интелектуално већ и морално те и психолошки недорасло чак и просечним пословима, сенилно-инфатилно заљубљене у сопствене медијске слике. То само потврђује давно изречена опажања страних намерника да су Срби народ племића а да су им интелектуалне елите саздане од најгорег људског материјала. Управо зато покрет који се данас оснива може бити знак почетка велике промене, иступања веродостојне елите на политичку сцену.
Ако се политичке организације не одазову својим дужностима и задацима, онда ће покрети попут овог морати веома брзо да се стварају те да усиљеним маршем крену ка средишту политичке сцене ради преузимања одговорности за постављање виталних потреба нашег народа и наше државе.
Излишно је истицати да у наведеној изјави намера, последња свеза и реч служе само као реторички додатак, без икаквог стварног садржаја јер се та сила остварује управо на цео свет да би га освојила и опустошила.
Једна ствар је извесна: дубоко се и кобно вара свако ко мисли да се са таквим непријатељем може направити некаква нагодба, некакав компромис интереса. Једноставно, витални интерес тог највећег паразита у повести човечанства је да узме све - и остатак. Крајње је време да се из ужасних повесних искустава нашег народа у ХХ веку извуку поуке за овај у који ступамо, да политичке елите науче да политички мисле, односно да умеју препознати непријатеља и његове циљеве. Први и највећи непријатељ нашег народа као и свих Европљана су били и остали тобожњи „историјски савезници“, англоамеричка сила у служби Бога Мамона и његових лихвара.
Очито је да се тај непријатељ неће зауставити у настојању да даље комада нашу земљу, служећи се разноразним сепаратизмима које хушка и храни, од албанског и муслиманског до мађарског и оног који предводе његови српски или псеудосрпски „корисни идиоти“ у Војводини. У праву је мој претходник на овом месту, академик Екмечић, када каже да они који се данас залажу за регионализацију Србије не знају шта то значи. Они наивно уображавају да ће се регионализацијом доскочити сепаратизму. Напротив, регионализација Србије води поступном растурању наше државе.
Регионализована Немачка није ваљан узор за нас јер ми не располажемо осталим битним елементима за успешно опонашање таквог модела: немамо етничку хомогеност као Немачка, нити снажан и веома развијен те дубоко усађен и центрипеталан национализам као Немци. У осталом, њихове регије почивају на историјским темељима, на одговарајућим државама, кнежевинама и маркама које је национализам објединио док би код нас регионализација секла живо тело Србије, абортирајући центрифугалне покрете, те сепаратизме и тамо где их никада није било, поготову у условима велике и посвудашње кризе, што слабије људске материјале нагони да се понашају као мишеви пред бродоломом. Ми поседујемо један жалосни, историјски пример регионализоване Србије: то је била Србија под османском окупацијом, подељена у нахије, где је скоро сваки турски опуномоћеник, кнез-послушник, мислио себично само на себе и своје а не за добробит свих Срба.
Не би желели да се ова начелна осуда сваког пројекта регионализације овде схвати као одбрана некаквог београдског централизма. Напротив, неопходно је извршити децентрализацију државне управе у складу са гополитичким, геоекономским и геокултурним силницима. У условима ванредног размаха непријатељства нама је потребно да имамо не једну већ десетине престоница, попут вишеглаве хидре. Тако би, примерице, генералштаб ваљало успоставити у Нишу а министарство одбране у Суботици. Патријаршија треба да се измести из Београда у Пећ, министарства просвете и културе те пољопривреде у Нови Сад, док би у Београду извесно требало да остане Министарство за спољне послове.
Касно је али не и прекасно за против покрет, насупрот струје пропадања народа и државе. За такав противпокрет неопходна је мобилизација свих расположивих снага, прво у правцу саборности а потом и препородилачке делотворности. Потребно је објединити све расположиве снаге за одбрану народа и државе, изнад свих политичких деоба и разлика од политичких организација и покрета до синдиката и струковних удружења те културних друштава и интересних заједница. Било би природно и неопходно да највеће парламентарне странке патриотског усмерења преузму главни посао организовања тог покрета. На жалост, оне још увек нису на висини изазова а њихове вође пречесто изгледају изгубљене у простору и времену, не само интелектуално већ и морално те и психолошки недорасло чак и просечним пословима, сенилно-инфатилно заљубљене у сопствене медијске слике. То само потврђује давно изречена опажања страних намерника да су Срби народ племића а да су им интелектуалне елите саздане од најгорег људског материјала. Управо зато покрет који се данас оснива може бити знак почетка велике промене, иступања веродостојне елите на политичку сцену.
Ако се политичке организације не одазову својим дужностима и задацима, онда ће покрети попут овог морати веома брзо да се стварају те да усиљеним маршем крену ка средишту политичке сцене ради преузимања одговорности за постављање виталних потреба нашег народа и наше државе.
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
Ma nije nikakva farmaceutska kuca............
THOMSON PHARMA: A MODULAR APPROACH
KnowledgeLink Newsletter
Interview with Jon Brett Harris, executive vice president
of Pharmaceutical and Chemical Markets at Thomson Scientific
Kim Yeatman
Thomson Scientific
July 2006
Thomson PharmaSMaims to fulfill the drug discovery and development information needs of professionals working at all stages of the drug pipeline. Its launch in December 2004 gave Thomson Scientific customers easy access to the best pharmaceutical industry content owned by Thomson. Eighteen months on, I talked to Jon Brett Harris about the continuing challenge of delivering knowledge and expertise to such a broad target audience.
You joined Thomson Scientific four months ago. What was the attraction?
My background in the pharmaceutical industry gives me a good understanding of information needs from the customer's point of view. I was pleased to come on board at such an exciting time for the Pharmaceutical and Chemical Markets business unit, and for Thomson Pharma in particular.
Tell me about your team?
The global Pharmaceutical and Chemical Markets team brings together professionals in research and development, sales, support, communications and an excellent editorial group. They have shown fantastic flexibility, dedication and teamwork while we have brought Thomson Pharma to market. We are fortunate to have such a deep pool of expertise, and it's been great to witness the enthusiasm from all departments as Thomson Pharma grows and we start to reach a wider audience.
Ma super ti link za Noama Comskog...........
THOMSON PHARMA: A MODULAR APPROACH
KnowledgeLink Newsletter
Interview with Jon Brett Harris, executive vice president
of Pharmaceutical and Chemical Markets at Thomson Scientific
Kim Yeatman
Thomson Scientific
July 2006
Thomson PharmaSMaims to fulfill the drug discovery and development information needs of professionals working at all stages of the drug pipeline. Its launch in December 2004 gave Thomson Scientific customers easy access to the best pharmaceutical industry content owned by Thomson. Eighteen months on, I talked to Jon Brett Harris about the continuing challenge of delivering knowledge and expertise to such a broad target audience.
You joined Thomson Scientific four months ago. What was the attraction?
My background in the pharmaceutical industry gives me a good understanding of information needs from the customer's point of view. I was pleased to come on board at such an exciting time for the Pharmaceutical and Chemical Markets business unit, and for Thomson Pharma in particular.
Tell me about your team?
The global Pharmaceutical and Chemical Markets team brings together professionals in research and development, sales, support, communications and an excellent editorial group. They have shown fantastic flexibility, dedication and teamwork while we have brought Thomson Pharma to market. We are fortunate to have such a deep pool of expertise, and it's been great to witness the enthusiasm from all departments as Thomson Pharma grows and we start to reach a wider audience.
Ma super ti link za Noama Comskog...........
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
СЕЋАЊЕ НА ПОСЛЕДЊЕГ ПРАВОГ ЕВРОПЉАНА
Ексклузивно из Рима
ИНТЕРВЈУ: Драгош Калајић
ПОКУШАЛИ СУ ДА МЕ УБИЈУ!
Познати интелектуалац открива како је избегао "тиху ликвидацију" у Клиничком центру и како га је Ђинђић прозвао "салонским фашистом"
Књижевник, сликар, интелектуалац, Србин... Драгош Калајић је, као што то каже наслов његове књиге, један од последњих истинских, "старозаветних" Европљана. О томе говори и чињеница да се изводи из његовог дела "Русија устаје" читају за говорницом Думе, а код нас прећутани роман "Последњи Европљанин" добио је прошле године награду Савеза писаца Русије - као најбољи страни роман.
Недавно је Калајић у Риму, где тренутно живи, имао веома успелу самосталну изложбу слика, а у сталном стварању није успела да га омете ни подмукла болест, са којом се бори већ извесно време. После дужег времена, он је пристао да говори за један домаћи лист, а Курир ексклузивно преноси његова размишљања из својеврсног политичког и менталног азила у Италији.
У групи сте српских интелектуалаца - некад "морално-политички неподобних", а данас "политички некоректних" - којима је, у распону од свега месец дана, откривен рак грла. Да ли је то случајност?
- Мислим да је у мом и у случају Моме Капора било кобно што смо се 1995. године нашли на местима у Босни где су НАТО бомбардери изручили тоне радиоактивних бомби, када су САД, према речима француског генерала Галоа, "повеле атомски рат против Европе".
Прича се да је операција канцера у Београду, која је претходила Вашем одласку у Италију, запањујућа по немарности лекара.
- Ни девет месеци након операције, на Клиничком центру нико није уочио да је њихов главни хирург оставио пола иначе малог тумора да се развија и буја, премда ми је самоуверено тврдио да је одстранио више него што треба. Кад је конзилијум миланске болнице "Хуманитас" прегледао београдске снимке, један лекар ми је пришао и отворено рекао: "Ја вас знам с телевизије, кад сте бранили српску ствар. Претпостављам да сте у вашој земљи познатији, мени ово личи на покушај елегантне ликвидације."
Да ли и даље полажете велике наде у Србију и сматрате наше фришке ратове херојском авангардом у широком покрету "усправљања европског човека"? Видите ли на српској политичкој и културној сцени снаге способне да одговоре на такве изазове епохе?
- Захваљујући ратовима стекао сам увид у нашу истинску, али вазда одбачену елиту, у Србији и расејању. Био бих у стању да сада, одмах, саставим бар три владе способне да у року од највише две године препороде Србију, одбаце наметнуте системе уништавања привреде, задуживања и распродаје за будзашто, те усвајања немачког модела, који подразумева ослањање на сопствене снаге, заштиту сопствене производње, покретање великих јавних радова и привилеговање интереса заједнице а не похлепе појединаца.
Ако бисте сутра постали министар културе, шта би чинило Ваш програм?
- Прво бих Београд претворио у центар велике контраофанзиве европске филмске и видео производње, нудећи свету све, од лаких комедија и срцепарајућих мелодрама, до ремек-дела оних који су данас у Европи онемогућавани јер су "политички некоректни". С тако стеченим средствима финансирао бих велики покрет културног уздизања становника Србије које окупатори, посредством уништења система образовања и ТВ-кретенизовања, припремају за ново потурчавање, у оквиру Европске уније.
Какво је Ваше мишљење о књижевним наградама у Србији, посебно о најважнијој, НИН-овој?
- Не бих мењао ниједну страницу дневника који Драган Јовановић редовно објављује у НИН-у за скоро све романе који су ту годинама награђивани. То је психопатолошки разумљива појава јер дотични жири, по правилу, бива састављан од интелектуалних и моралних кепеца, што завидљиво мрзе све више од себе, обузети провинцијским комплексом инфериорности. Но, право питање је зашто српски радикали, зашто патриотска Србија не ствара свој систем вредности, премда за то постоје моћни критички умови, попут оног у Небојше Васовића.
Ваши опоненти су Вам приписивали различите етикете, а веома често је коришћена она "салонски фашиста". С обзиром на то да је Ваша друга супруга римска грофица, у тој етикети реч "салонски" заиста стоји. Коментар?
- Ту етикету је произвео Зоран Ђинђић, за потребе једног памфлета против мене, од Црњанског укравши, преиначивши и обесмисливши израз "салонски комунисти". Комунистима доиста није место у салонима, већ у фабрикама, док су салони, пак, природан амбијент фашиста. Најистакнутији "фашисти" европске културе били су шампиони најбољих салона, од Д'Анунција и Паунда, до Јингера и Црњанског. Како признаје најславнија феминисткиња, а потврђује Ерика Џонг, "жене обожавају фашисте". Ево и сад, седом и на прагу старости, од монденског шеталишта Гштада до пријема у римским салонима принчева Русполи или Колона, наметљиво ми се нуде згодне и много млађе, наочиглед поменуте супруге, која је такође млада, царски отмена и прелепа, лепша и од тајанствене Аве Гарднер, а камоли баналне Монике Белучи. Наравно, добро знам да то није последица неке моје фасцинације већ огромне несташице мушкараца, који масовно дезертирају међу педере. Што рече један јунак мог новог романа, осматрајући високо друштво Њујорка: "Ако хоће да имају добар секс, жене овде морају да спавају с црнцима, а ако хоће да воде интелектуалне разговоре, морају да се друже с педерима. Код Срба имају и једно и друго, само је њихов проблем што то још не знају, а српски да имамо прече бриге."
(М. Р.)
Ексклузивно из Рима
ИНТЕРВЈУ: Драгош Калајић
ПОКУШАЛИ СУ ДА МЕ УБИЈУ!
Познати интелектуалац открива како је избегао "тиху ликвидацију" у Клиничком центру и како га је Ђинђић прозвао "салонским фашистом"
Књижевник, сликар, интелектуалац, Србин... Драгош Калајић је, као што то каже наслов његове књиге, један од последњих истинских, "старозаветних" Европљана. О томе говори и чињеница да се изводи из његовог дела "Русија устаје" читају за говорницом Думе, а код нас прећутани роман "Последњи Европљанин" добио је прошле године награду Савеза писаца Русије - као најбољи страни роман.
Недавно је Калајић у Риму, где тренутно живи, имао веома успелу самосталну изложбу слика, а у сталном стварању није успела да га омете ни подмукла болест, са којом се бори већ извесно време. После дужег времена, он је пристао да говори за један домаћи лист, а Курир ексклузивно преноси његова размишљања из својеврсног политичког и менталног азила у Италији.
У групи сте српских интелектуалаца - некад "морално-политички неподобних", а данас "политички некоректних" - којима је, у распону од свега месец дана, откривен рак грла. Да ли је то случајност?
- Мислим да је у мом и у случају Моме Капора било кобно што смо се 1995. године нашли на местима у Босни где су НАТО бомбардери изручили тоне радиоактивних бомби, када су САД, према речима француског генерала Галоа, "повеле атомски рат против Европе".
Прича се да је операција канцера у Београду, која је претходила Вашем одласку у Италију, запањујућа по немарности лекара.
- Ни девет месеци након операције, на Клиничком центру нико није уочио да је њихов главни хирург оставио пола иначе малог тумора да се развија и буја, премда ми је самоуверено тврдио да је одстранио више него што треба. Кад је конзилијум миланске болнице "Хуманитас" прегледао београдске снимке, један лекар ми је пришао и отворено рекао: "Ја вас знам с телевизије, кад сте бранили српску ствар. Претпостављам да сте у вашој земљи познатији, мени ово личи на покушај елегантне ликвидације."
Да ли и даље полажете велике наде у Србију и сматрате наше фришке ратове херојском авангардом у широком покрету "усправљања европског човека"? Видите ли на српској политичкој и културној сцени снаге способне да одговоре на такве изазове епохе?
- Захваљујући ратовима стекао сам увид у нашу истинску, али вазда одбачену елиту, у Србији и расејању. Био бих у стању да сада, одмах, саставим бар три владе способне да у року од највише две године препороде Србију, одбаце наметнуте системе уништавања привреде, задуживања и распродаје за будзашто, те усвајања немачког модела, који подразумева ослањање на сопствене снаге, заштиту сопствене производње, покретање великих јавних радова и привилеговање интереса заједнице а не похлепе појединаца.
Ако бисте сутра постали министар културе, шта би чинило Ваш програм?
- Прво бих Београд претворио у центар велике контраофанзиве европске филмске и видео производње, нудећи свету све, од лаких комедија и срцепарајућих мелодрама, до ремек-дела оних који су данас у Европи онемогућавани јер су "политички некоректни". С тако стеченим средствима финансирао бих велики покрет културног уздизања становника Србије које окупатори, посредством уништења система образовања и ТВ-кретенизовања, припремају за ново потурчавање, у оквиру Европске уније.
Какво је Ваше мишљење о књижевним наградама у Србији, посебно о најважнијој, НИН-овој?
- Не бих мењао ниједну страницу дневника који Драган Јовановић редовно објављује у НИН-у за скоро све романе који су ту годинама награђивани. То је психопатолошки разумљива појава јер дотични жири, по правилу, бива састављан од интелектуалних и моралних кепеца, што завидљиво мрзе све више од себе, обузети провинцијским комплексом инфериорности. Но, право питање је зашто српски радикали, зашто патриотска Србија не ствара свој систем вредности, премда за то постоје моћни критички умови, попут оног у Небојше Васовића.
Ваши опоненти су Вам приписивали различите етикете, а веома често је коришћена она "салонски фашиста". С обзиром на то да је Ваша друга супруга римска грофица, у тој етикети реч "салонски" заиста стоји. Коментар?
- Ту етикету је произвео Зоран Ђинђић, за потребе једног памфлета против мене, од Црњанског укравши, преиначивши и обесмисливши израз "салонски комунисти". Комунистима доиста није место у салонима, већ у фабрикама, док су салони, пак, природан амбијент фашиста. Најистакнутији "фашисти" европске културе били су шампиони најбољих салона, од Д'Анунција и Паунда, до Јингера и Црњанског. Како признаје најславнија феминисткиња, а потврђује Ерика Џонг, "жене обожавају фашисте". Ево и сад, седом и на прагу старости, од монденског шеталишта Гштада до пријема у римским салонима принчева Русполи или Колона, наметљиво ми се нуде згодне и много млађе, наочиглед поменуте супруге, која је такође млада, царски отмена и прелепа, лепша и од тајанствене Аве Гарднер, а камоли баналне Монике Белучи. Наравно, добро знам да то није последица неке моје фасцинације већ огромне несташице мушкараца, који масовно дезертирају међу педере. Што рече један јунак мог новог романа, осматрајући високо друштво Њујорка: "Ако хоће да имају добар секс, жене овде морају да спавају с црнцима, а ако хоће да воде интелектуалне разговоре, морају да се друже с педерима. Код Срба имају и једно и друго, само је њихов проблем што то још не знају, а српски да имамо прече бриге."
(М. Р.)
Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
p.s.
Treci put na kazes kakve veze ima ovaj link sa Noam Comskim..zvanim Avram...........
http://scientific.thomson.com/products/ahci/
Ajde, i cetvrti puta da te pitam , pa posto ne znas, da zakljucim da si ubedljivo najgluplji lik na forumu.......
Treci put na kazes kakve veze ima ovaj link sa Noam Comskim..zvanim Avram...........
http://scientific.thomson.com/products/ahci/
Ajde, i cetvrti puta da te pitam , pa posto ne znas, da zakljucim da si ubedljivo najgluplji lik na forumu.......
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Поред господина Драгоша Калајића, изузетно важно место у интелектуалној елити припада и академику Драгану Недељковићу, ево неких његових погледа на нашу прошлост, садашњост и будућност.
Akademik Dragan Nedeljkovic, predsednik Programskog saveta "Srpske veze"
RAT ZA ZIVOT (Internacionalisti – Mondijalisti)
Gospodin Dragan Nedeljkovic, clan Evropske akademije umetnosti i kulture, slavista, autor dvadesetak knjiga od kojih je nekoliko ("Dom bez krova", "Reci Srbima u smutno vreme", "Trazenje dobra u nevreme i nedoba", "Drama civilizacije na Balkanu", "Besede pod zatvorenim nebom", "Temelji srpske duhovnosti") za temu imalo jade nase svakidasnje, (ni)je bio bas rado vidjen gost na sastanku u Centru "Sava".
Organizatorima ucestalih skupova dijaspore kao da nije odgovaralo da im covek kome se odavno veruje na rec otvoreno kaze da ovde ne teku med i mleko. Kad su vec morali da ga "puste" da govori, predsedavajuci je smislio da ga ogranici na tri minuta. Oni koji sve znaju (i mogu), prevideli su da ce drugi iz sale svoje vreme ustupiti akademiku. Tako je profesor uspeo da nam kaze sta je zeleo.
Profesore, poceli ste izlaganje naslovljeno "Vise nego borba za opstanak: rat za zivot", pesimistickim recima. Zasto?
- U dijaspori, kao i u matici, srpski narod vodi vise od bitke za opstanak. U pitanju je presudni rat za zivot.
Zasto? Zato sto nas se vise radja nego umire. Zato sto smo izgubili vitalne i najlepse srpske zemlje. Zato sto nam je bar trecina naroda u rasejanju, izlozena nagloj asimilaciji.
Zato sto i u matici prezivljavamo veliku i po zivot opasnu krizu - i biolosku, i moralnu, i politicku, a jos ne nalazimo puteve za izlazak iz nje. Zato sto nemamo program nacionalnog opstanka i razvoja, dok ga svi oko nas imaju. Zato sto su nam ideali potroseni, a novi ideal koji bi nas ujedinio jos nemamo.
Kad smo vec stigli do stanja u kojem jesmo, da li necemu moze da nas nauci surova skola istorije?
- U prilici smo da ucimo i od svih onih s kojima se suocavamo, i od prijatelja i neprijatelja, uz uslov da se u toj odvec razgranatoj skoli zivota ne zabunimo, da sebe ne izgubimo. Ceo dvadeseti vek stvarana je (kroz krvave ratove, Pirove pobede i preambicioznu politiku, a njene zrtve bili su Srbi) strahovita pometnja u istoriji srpskog naroda. Njen ishod je ne samo tragedija koju su prezivela nekolika pokolenja, i jos je zivimo, nego teski poremecaji u svesti prosecnog Srbina. Jos vise skolovanog, vise osamucenog doktrinom, pa i onih sto su vodili i vode drzavu, koji su verujuci da prosipaju necistu vodu ispustili dete - nas narod. Drugim recima, Srbi su izgubili u Jugoslaviji, u prvoj i najumniji Srbi, oni sto su doprineli njenom stvaranju u eposi u kojoj je vladala skoro savrsena simfonija nauke i politike.
Aleksandar Prvi je samo ispunio snove i zamisli najucenijih medju ucenima - Cvijica, Skerlica, Slobodana Jovanovica, Zujovica, Belica, cije su istorijske procene ipak bile monumentalno pogresne.
Izgubili su Srbi. Prevareni i izdani bili su i u drugoj Jugoslaviji u kojoj su jedini zrtvovali, uz nesrazmerno brojne zrtve, svoje nacionalno cuvstvo i narodnu samosvest jugoslovenskom bratstvu i jedinstvu, i jos vecoj zamisli - internacionali.
A, obe ideje su se potvrdile kao himere, samoobmane i varke, da bi na kraju paradoksalno bili optuzeni za nacionalizam, za ono sto nisu i cega su se nesmotreno i po cenu nestanka sa istorijske pozornice beslovesno odrekli.
Srpski komunisti su, u ime internacionalizma i jugoslovenstva, izvrsili nacionalnu izdaju, a istovremeno, na svoj nacin izneverila je srpske interese i kraljevska vlada u Londonu, zmureci pred genocidom, ili ga ublazavajuci, da bi po svaku cenu spasila Jugoslaviju, odnosno zajednicu sa Hrvatima. Onima koji su uveliko iz raznih pravaca i razlicitim putevima, nastupali ka svome cilju: nezavisnoj, etnicki i verski cistoj Hrvatskoj. Sad se, pak, potomci internacionalista zalazu za mondijalizam, novu varku i novo bespuce.
Govorili ste o preporodu. Odakle ga zapoceti?
- Nasa nada je u preporodu skole, pod uslovom da se njena reforma do kraja izvede jer je zastala na pola puta. A od otadzbinskih poimanja prosvete i kulture zavisi i sudbina skole u dijaspori. Nasa skola obrazuje, a ne vaspitava. Ne postizu slucajno nasi ljudi u rasejanju izvanredne uspehe, oni su iz nase skole poneli zavidno svestrana znanja.
Ali, nisu iz nje izasli naoruzani samosvescu, nego ostrascenim krivotvorinama i zabludama. U njihovim saznanjima mnogo je praznina ili crnih tacaka. Tri dimenzije su nedostajale i jos nedostaju nasoj skoli ovde a pogotovo u rasejanju, usled cega ona slabo vaspitava. Nasa skola nema jasno nacionalno odredjenje, pa i ne moze da daje temeljno nacionalno vaspitanje, kome je izvor i utoka rodoljublje zasnovano na kulturi.
Drugo, nasa skola jos nije nasla resenje za odnos izmedju tradicije i moderniteta: ona ne daje versko vaspitanje koje je sastavni deo nase i evropske kulture, zasnovano na tradicijama grcko-rimskoj i jevrejsko-hriscanskoj.
Trece, nasa skola ne daje gradjansko vaspitanje, bitno za svakodnevno ponasanje, za odnos prema selu, gradu i drzavi, za sklad u drustvu, za medjuljudske odnose, za moral zajednice i svakog pojedinca u njoj.
U Vasem obracanju ucesnicima skupa spomenuli ste dva greha drzave i nacije?
- Drzava i nacija nisu ispunile neke sustinske duznosti, ni prema prognanicima ni prema izbeglicama, ni prema dijaspori. Zato sad izbeglice i prognanici masovno traze utocista u stranim zemljama.
U ovom casu ima stotinak molbi za iseljenje u Australiju, Kanadu, Novi Zeland, Holandiju, Skandinaviju. Mnogi su vec otisli, a to su najzdraviji i najsposobniji za stvaralacki rad jer im drzava nije otvorila perspektive, niti im podrzala dostojanstvo - nije im dala drzavljanstvo, ni pravo glasa, ni niz drugih gradjanskih prava.
Odlazi mozda bolji deo srpskog naroda dok se nasa Srbija prazni, opasno prazni, osobito na jugu, uz granice sa Kosovom, gde videh ovih dana opustela sela i neobradjenu zemlju. Srbi iz dijaspore imaju ne malo ponizavajucih neprilika, neprihvatljivih teskoca u vezi sa gradjanskim pravima. Priblizavaju se izbori, bilo bi prirodno da Srbi iz dijaspore steknu pravo glasa na predsednickim izborima, kao da imaju svoje predstavnike u parlamentu.
Ne rusim figure namerno, sve sto sam rekao uradio sam kako inace govorim, iskreno i otvoreno.
Zorica Vulic
Akademik Dragan Nedeljkovic, predsednik Programskog saveta "Srpske veze"
RAT ZA ZIVOT (Internacionalisti – Mondijalisti)
Gospodin Dragan Nedeljkovic, clan Evropske akademije umetnosti i kulture, slavista, autor dvadesetak knjiga od kojih je nekoliko ("Dom bez krova", "Reci Srbima u smutno vreme", "Trazenje dobra u nevreme i nedoba", "Drama civilizacije na Balkanu", "Besede pod zatvorenim nebom", "Temelji srpske duhovnosti") za temu imalo jade nase svakidasnje, (ni)je bio bas rado vidjen gost na sastanku u Centru "Sava".
Organizatorima ucestalih skupova dijaspore kao da nije odgovaralo da im covek kome se odavno veruje na rec otvoreno kaze da ovde ne teku med i mleko. Kad su vec morali da ga "puste" da govori, predsedavajuci je smislio da ga ogranici na tri minuta. Oni koji sve znaju (i mogu), prevideli su da ce drugi iz sale svoje vreme ustupiti akademiku. Tako je profesor uspeo da nam kaze sta je zeleo.
Profesore, poceli ste izlaganje naslovljeno "Vise nego borba za opstanak: rat za zivot", pesimistickim recima. Zasto?
- U dijaspori, kao i u matici, srpski narod vodi vise od bitke za opstanak. U pitanju je presudni rat za zivot.
Zasto? Zato sto nas se vise radja nego umire. Zato sto smo izgubili vitalne i najlepse srpske zemlje. Zato sto nam je bar trecina naroda u rasejanju, izlozena nagloj asimilaciji.
Zato sto i u matici prezivljavamo veliku i po zivot opasnu krizu - i biolosku, i moralnu, i politicku, a jos ne nalazimo puteve za izlazak iz nje. Zato sto nemamo program nacionalnog opstanka i razvoja, dok ga svi oko nas imaju. Zato sto su nam ideali potroseni, a novi ideal koji bi nas ujedinio jos nemamo.
Kad smo vec stigli do stanja u kojem jesmo, da li necemu moze da nas nauci surova skola istorije?
- U prilici smo da ucimo i od svih onih s kojima se suocavamo, i od prijatelja i neprijatelja, uz uslov da se u toj odvec razgranatoj skoli zivota ne zabunimo, da sebe ne izgubimo. Ceo dvadeseti vek stvarana je (kroz krvave ratove, Pirove pobede i preambicioznu politiku, a njene zrtve bili su Srbi) strahovita pometnja u istoriji srpskog naroda. Njen ishod je ne samo tragedija koju su prezivela nekolika pokolenja, i jos je zivimo, nego teski poremecaji u svesti prosecnog Srbina. Jos vise skolovanog, vise osamucenog doktrinom, pa i onih sto su vodili i vode drzavu, koji su verujuci da prosipaju necistu vodu ispustili dete - nas narod. Drugim recima, Srbi su izgubili u Jugoslaviji, u prvoj i najumniji Srbi, oni sto su doprineli njenom stvaranju u eposi u kojoj je vladala skoro savrsena simfonija nauke i politike.
Aleksandar Prvi je samo ispunio snove i zamisli najucenijih medju ucenima - Cvijica, Skerlica, Slobodana Jovanovica, Zujovica, Belica, cije su istorijske procene ipak bile monumentalno pogresne.
Izgubili su Srbi. Prevareni i izdani bili su i u drugoj Jugoslaviji u kojoj su jedini zrtvovali, uz nesrazmerno brojne zrtve, svoje nacionalno cuvstvo i narodnu samosvest jugoslovenskom bratstvu i jedinstvu, i jos vecoj zamisli - internacionali.
A, obe ideje su se potvrdile kao himere, samoobmane i varke, da bi na kraju paradoksalno bili optuzeni za nacionalizam, za ono sto nisu i cega su se nesmotreno i po cenu nestanka sa istorijske pozornice beslovesno odrekli.
Srpski komunisti su, u ime internacionalizma i jugoslovenstva, izvrsili nacionalnu izdaju, a istovremeno, na svoj nacin izneverila je srpske interese i kraljevska vlada u Londonu, zmureci pred genocidom, ili ga ublazavajuci, da bi po svaku cenu spasila Jugoslaviju, odnosno zajednicu sa Hrvatima. Onima koji su uveliko iz raznih pravaca i razlicitim putevima, nastupali ka svome cilju: nezavisnoj, etnicki i verski cistoj Hrvatskoj. Sad se, pak, potomci internacionalista zalazu za mondijalizam, novu varku i novo bespuce.
Govorili ste o preporodu. Odakle ga zapoceti?
- Nasa nada je u preporodu skole, pod uslovom da se njena reforma do kraja izvede jer je zastala na pola puta. A od otadzbinskih poimanja prosvete i kulture zavisi i sudbina skole u dijaspori. Nasa skola obrazuje, a ne vaspitava. Ne postizu slucajno nasi ljudi u rasejanju izvanredne uspehe, oni su iz nase skole poneli zavidno svestrana znanja.
Ali, nisu iz nje izasli naoruzani samosvescu, nego ostrascenim krivotvorinama i zabludama. U njihovim saznanjima mnogo je praznina ili crnih tacaka. Tri dimenzije su nedostajale i jos nedostaju nasoj skoli ovde a pogotovo u rasejanju, usled cega ona slabo vaspitava. Nasa skola nema jasno nacionalno odredjenje, pa i ne moze da daje temeljno nacionalno vaspitanje, kome je izvor i utoka rodoljublje zasnovano na kulturi.
Drugo, nasa skola jos nije nasla resenje za odnos izmedju tradicije i moderniteta: ona ne daje versko vaspitanje koje je sastavni deo nase i evropske kulture, zasnovano na tradicijama grcko-rimskoj i jevrejsko-hriscanskoj.
Trece, nasa skola ne daje gradjansko vaspitanje, bitno za svakodnevno ponasanje, za odnos prema selu, gradu i drzavi, za sklad u drustvu, za medjuljudske odnose, za moral zajednice i svakog pojedinca u njoj.
U Vasem obracanju ucesnicima skupa spomenuli ste dva greha drzave i nacije?
- Drzava i nacija nisu ispunile neke sustinske duznosti, ni prema prognanicima ni prema izbeglicama, ni prema dijaspori. Zato sad izbeglice i prognanici masovno traze utocista u stranim zemljama.
U ovom casu ima stotinak molbi za iseljenje u Australiju, Kanadu, Novi Zeland, Holandiju, Skandinaviju. Mnogi su vec otisli, a to su najzdraviji i najsposobniji za stvaralacki rad jer im drzava nije otvorila perspektive, niti im podrzala dostojanstvo - nije im dala drzavljanstvo, ni pravo glasa, ni niz drugih gradjanskih prava.
Odlazi mozda bolji deo srpskog naroda dok se nasa Srbija prazni, opasno prazni, osobito na jugu, uz granice sa Kosovom, gde videh ovih dana opustela sela i neobradjenu zemlju. Srbi iz dijaspore imaju ne malo ponizavajucih neprilika, neprihvatljivih teskoca u vezi sa gradjanskim pravima. Priblizavaju se izbori, bilo bi prirodno da Srbi iz dijaspore steknu pravo glasa na predsednickim izborima, kao da imaju svoje predstavnike u parlamentu.
Ne rusim figure namerno, sve sto sam rekao uradio sam kako inace govorim, iskreno i otvoreno.
Zorica Vulic
