Јуче су нас напустила наша два пса. Па овом приликом желим да отворим ову тему, за све оне животинњице које су на сурови начин убијене. Мог великог миша више нема, Маза је била моје куче, а Добрица је донет у азил преко организације.
Неко је ситне кости натопио у креозан и дуж целе унутрашње ограде га бацио.
Више нема ко да се љути на мене када је очеткам , четкање највише мрзи, сада ме нико неће дочекати на онакав начин како је Маза то увек радила. Остају ми само сећања једног доброг и блетнавог кучете које је увек било лудо али и у озбиљним ситуацијама паметно.
Она је из блока 62 одведена тамо, у блоку је било њих 3-је.
Маза Кети и Оги.
Крти је нестала када смо је одвели у пансион, пробили су пси ограду пансиона па су и расни и нарасни побегли сви скупа, јер су нам комшије претиле да ће звати шинтере јер је она била агресивна. Нашли смо је у Земуну. Желела сам да се Маза и Кети виде тј да их, поред других паса, одведем у мој азил који треба да се отвори. Али неко ми је упропастио жељу.
Оги је на сву срећу жив он је исто тамо у том азилу, тај човек није бацио отров у његов бокс. Сада је он остао сам, сада поред себе нема ни Кети ни Мазу.
Ево је моја срећица
Evo sada se mushu13 čula sa Radom, žena čiji je azil, neki čovek sa niškim tablicama je došao i samo prosuo nesto i pobegao. to nesto je bilo otrov! Rada nije bila kuci od 8 do 12,30
komsija im je u 10 dao da jedu i sve je bilo ok znaci od 10 pa do 12,30 neko je reagovao.
treci psic koji je otrovan se izvukao.