Нарано да их је било у турским дефтерима, па Македонија је јединствени словенски простор на који су се Албанци досељавали од 14. века,Турци у 15.веку, а већина Цинцара после Али Пашиног терора.
Да не жваћемо превише, молим те да овде поставиш слику из цинцарског ономастикона где се доказује да Дабижа није словенско него цинцарско име, и завршио си посао. Важи?
П.С. Негде сам прочитао да је Херберт фон Карајан пореклом Цинцар или Грк. Судећи по презимену, веома је могуће.
1) Pogledaj dobro na internetu koje ces informacije da dobijes ukoliko pojedinacno trazis pod imenom:
Dabija,
Dabiza,
Dabiža,
Dampiza,
Dampizas,
Dabigia,
Pa i srbizovano: Dabižljevic
Radi se o jednom imenu zapisivano odgovarajucem alfabetu koji je u upotrebi kod pojedinih naroda, a koji u srpskom pravopisu se zapisuje kao “Dabiža”.
“Dabiža”, ni u kom slucaju nije licno ime, mozda postoji neki izolovani primer sto je uslovljeno od nacina na koji se pripadnici roda “Dabiža” predstavljaju koji je tradicionalan kod Makedon-Armana, a to je da se prvo izgovara familijarno (rodovsko, plemensko ime), pa tek onda sledi ime deda, oca pa licno.
Najstariji zapisi o imenovanju “Dabiža” poticu od pre nove ere i odnose se na makedonsku dinastiju “Dabiža” koja je vladala delom Getije Minor (delom danasnje Dobrudze) sa glavnim utvrgjenjima: Kapidava, Karsium, Histrija, a i sa velikim religiskim voenim centrom Dzenukljom u blizini delte Dunava. Zapisi poticu sa “zlatnih ploca iz Sinaje” (na hiperborejskom dijalektu), kao i iz latinskih zapisa “Dia Cassiusa”. Na “plocama iz Sinaje” jasno je naglaseno da “Dabiže” poticiu iz Makedonije.
Pored “Dabiža” velikim delom Getije i Trakije vladala je i makedonska dinastija “Lizimah”. I “Lizimah” nije licno, vec RODOVSKO ime. Istoricari kad obragjuju imenovanje “Lizimah” prave osnovnu gresku sto to odmah povezuju sa Generalom Lizimahom i identifikuju kao licno ime, pa onda imamo da se “Lizimah” javlja u razlicitim vremenskim distancama. Velika rodovska GROBNICA “Lizimaha” nalazi e u blizini makedon-armanskog gradica Neagušta (Neguš, ili “Nausa” na novogrckom).
“Dabiža” u osnovi je rod “armatologa” (oruzenika) = “martologa”, ciji su clanovi hleb zaradzivali voenim angazmanom. Svakako da je bili i onih koji su se bavili i drugim poslovima, ali uglavno “armatolastvo” je glavno, tradicionalno zanimanje. Kao rezultat takog angazmana brojni su “Dabiže" uspeli da se popnu na najvise voene i drzavnicke polozaje od Gramosta do Moskve i Litvanije. Ako se analizira poreklo “Dabiža” iz Rusije moze se lako konstatovati da su oni dospeli tamo sa Balkanskih prostora, i da nisu bili bilo ko, vec sa odregjenim predhodnim pedigreom.
Oni iz Moldavije, kao moj rogjak Nikolaje Dabiža, veliki pesnik, heroj Moldavske revolucije, vrlo dobro zna da mu je rodovsko poreklo iz Makedonije odakle su njegovi prebegli u Moldaviji pre nekih 460 godina. Isto se odnosi i na brojne nosioce familijarnog imena “Dabija” (Dabiža) u Rumuniji.
Sto se tice Grcke, familiarno ime se tamo zapisuje kao “Dampiza”, ili grcizovano kao “ Dampizas”, a u govornoj verziji ono je uvek “Dabiža”. Danasnji Grci nemaju poseban znak za glas “b”, vec koriste kombinaciju “mp” = “b”, a u antickim zapisima koristilo se samo slovo “p”.
Fakt je da, ma i gde da su ziveli “Dabiže” nisu menjali svoje izvorno rodovsko ime “Dabiža”, ono je ostalo neizmenjeno od antike pa sve do dana danasnjeg. Uoastalom to nije izolovani slucaj vec brojne Makedon-Armanske porodice kao recimo “Kureti/a”, “ Peti” imaju daleko starije zapise svojih imena.
Jedini slucaj i to izolovani je kod “Dabižljevica”.
Ono sto je urogjeno kod pripadnika roda “Dabiža”, pored sklonosti “armatolastvu” je i urogjeni talenat ka umetnosti, posebno pisanju i pesnistvu.
To se lako moze konstatovati sa interneta, iz letimickog pogleda iz biografije licnosti koje imaju familijarno ime “Dabiža”.
Bitno je napomenuti da su i zenski predstavnici ovog roda izuzetno privezani svom poreklu, i ne tako lako se odkazuju od imena “Dabiža” koje prenose na svoju decu.
2) Sto se tice Herberta Fon Karajana, koliko je meni poznato isti potice od makedon-armanskog roda “Karajan” iz Starog Dojrana odakle potice i Hristofer Zefarovic.
