Ko vam je zabranjivao da se izjasnite?
Pravilno postavljeno pitanje treba da glasi:Ko vam NIJE zabranjivao da se izjasnite?
Da se shvati polozaj Cincara, pogledajmo na primeru Makedonije sta o tome kaze
istaknuti cincarski aktivista Yiani Mantsu, predsednik Saveta Armana, krovne
organizacije svih Armana na Balkanu i u svetu.
(Prevod sa engleskog: Dragos Đorđević)
Istina o Makedoniji
Republika Makedonija, nova mala država na Balkanu, bez sumnje je evropski multietnički region gde, baš kao u kakvom divnom mozaiku, žive narodi koji se međusobno razlikuju po poreklu, jeziku i kulturi.
Kada su slovenski narodi došli na Balkan u 6 i 7 veku, trako-ilirski narod "Provincije Makedonije", pod kontrolom Rima skoro 600 godina, a zatim još 200 godina pod Vizantijom, bili su jezicki homogenizirani i to latinskim.
Jezička latinizacija je verovatno bila favorizovana ne samo činjenicom da su se rimski kolonisti mešali sa lokalnim stanovništvom, kroz toliko puno vekova. Ako legenda kaže da je Enej iz Troje "praotac rimskog naroda", brza jezička homogenizacija naroda u "Provinciji Makedoniji" bila je prirodna. Kada je Enej sa svojim drugovima napustio Troju, oni verovatno nisu bili mutavi. Ako je tako, oni su poneli sa sobom svoj maternji jezik, koji je bio isti kao jezik Tračana u Makedoniji, ili sličan njemu. Zato , kada su 500 godina kasnije, potomci tih Tračana pobeglih iz Troje postali gospodari Makedonije, nije im bilo teško da komuniciraju sa lokalnim autohtonim stanovništvom koje je govorilo isti ili sličan jezik. Tokom sledećih nekoliko stotina godina, jezik tih pridošlih iz Latiuma i ovih autohtonih u Makedoniji, obogaćen novim rečima, postao je Makedo-Latin kojim govore današnji Armani.
Ne iznenađuje zašto se ne samo Sofija i Atina ne slažu sa imenima "makedonski narod i makedonski jezik" pod kojim Bugari u novoj multietničkoj državi žele da budu znani, ali niti Armani, niti Albanci, pored kojih su se Sloveni naselili mnogo kasnije, slažu da novodošli smatraju sebe jedinim vlasnicima nove multietničke države, objašnjavajući to time da su mnogobrojniji, koristeći pri tome lažnu statistiku i prisilnu slovenizaciju sa promenom preko 90% armanskih imena i polažući pravo da su "makedonskog porekla i jezika", poreklo i jezik sa kojim ni jedno slovensko pleme na Balkanu nije u vezi.
Posle pada Makedonije pod Otomane 1371. godine, došli su i Turci da žive pored Armana, Albanaca i Slovena. Stotinama godina pod otomanskom vlašću ova 4 naroda živela su zajedno. Stari narodi - Armani i Albanci kontrolisali su planine, dok su se Turci i Sloveni raširili po ravnicama. Duž morske obale, u malim tvrđavama okruženim odbranbenim zidovima živeli su Grci. I to je način na koji je "Stara provincija Makedonija" postala stvarni multietnički mozaik.
Kao što dele makedonsku zemlju, svi ovi narodi mogu se smatrati "Makedoncima", baš kao u što u Švajcarskoj svi ljudi su Švajcarci.Ali ni jedan narod u Švajcarskoj (72,6% govori nemački, 22% govori francuski, 7% govori italijanski , 0,4Q% govori retoromanski) ne monopolizuje ime države da "krste" svoj maternji jezik kao "švajcarski jezik", tako da Bugari (Sloveni) u Republici Makedoniji nemaju prava da prisvajaju monopol na ime nove multietničke države.Svi narodi u Makedoniji su Makedonci po imenu države gde žive, ali svaki ima sopstveni različit jezik po kome se razlikuje od ostalih:armanski, albanski, bugarski (makedo-bugarski da se razlikuje od onih iz Bugarske, ili slavo-makedonski, ako oni vole na taj način), turski - svi oni su maternji jezici naroda koji čine Republiku Makedoniju.
Ne od danas ili juče Armani - najstariji narod na tom prostoru - izrazili su svoju želju da svi narodi koji žive sa njima zajedno imaju jednaka prava.
Oni nikada nisu prihvatili tiraniju bilo koga "gospodara" koji je došao da vlada njima, niti su pokušavali da tiranišu druge. Hteo bih da istaknem ovde projekt Armana Riga Veleshtinlu-a napravljen pre 200 godina, o velikoj republici na Balkanu, koja bi garantovala svojim Ustavom, jednaka prava za sve narode bez obzira na poreklo, jezik ili veroispovest.
Kada je 1903. godine, narod u evropskom delu Turske odlučio da se oslobodi sultanove tiranije i napravi u Kruševu "multietičku vladu"koja predstavlja sve narode na toj lokaciji, sve koji su se borili u revoluciji složili su se o "multietičnosti republike" pod imenom Makedonija, za sve narode u Makedoniji, ne za republiku u kojoj Bugari treba da budu vodeći narod dok bi svi ostali mogli da imaju pravo "da žive pored Bugara". Drugim rečima, drugi narodi mogli bi samo da se "tolerišu" u novoj republici za koju su se svi borili. NE! U vladi iz 1903. godine, Armani su kao konstitutivni narod nove republike, imali 4 važna ministarstva. Na primer, Ministarstvom odbrane rukovodio je Pitu Guli, koji je zajedno sa svojim saborcima radije izabrao smrt nego da padne u ropstvo. kada je Karev, sloven izabran za predsednika, u jednom od 10 dana postojanja nove vlade Kruševa, povikao na javnom trgu: "Neka živi sloboda! Neka živi Bugarska!"- Pitu Guli je potegao svoj nož i zapretio mu rečima: "Neka živi Republika Makedonija!, jer za to - za zemlju svih nas, svih naroda ovde - smo se borili, ne za zemlju za Bugare samo!
Deset godina kasnije, u 1913., nesretnim Mirovnim ugovorom iz Bukurešta, mali deo Makedonije koja je podeljena između novih balkanskih država dat je Srbiji, koja je to nazvala "Južna Srbija", i srpski je proglašen zvaničnim jezikom. Za Armane, Srbija, potpisom premijera Pašića, garantovala je ne samo škole na armanskom jeziku, nego takođe i episkopiju pod patronatom Patrijaršije u Bukureštu, koja je trebala da obezbedi upotrebu armanskog jezika u njihovim crkvama.
Čim je I svetski rat počeo, Srbija je bez ikakvog srama poništila sva prirodna prava Armana, i u cilju da oni nestanu bez ikakvog traga, počela je prisilna asimilacija posrbljavanjem njihovih imena. Tako je armansko ime Martin, pznati slikar, postalo Martinović.
Kasnije, kada je Južna Srbija okupirana od bugarske armije (1916-1918) Armani prolaze kroz još gori period: deportacije, plačke, otimačine njihovih bogatstava i imanja..... i , da povećaju broj Slovena, ovog puta Bugara, Martin koji je postao Martinović, prekršten je ponovo u Martinov.
Odvojeni od svog prirodnog okruženja, narodi širom Makedonije, podeljeni jos jednom posle 1918. godine, poslali su delegaciju na prvi "Internacionalni kongres za prava nacija" održan u Ženevi od 1-10. septembra 1921. godine. Delegacija je predstavljala sve Makedonce albanskog, armanskog, turskog i bugarskog jezika.To su bili narodi koji su u to vreme imali najvažnije zajednice u Makedoniji. Pojedinačni narod pod imenom Makedonci nije postojao u to vreme. Sloveni u Makedoniji smatrali su sebe Bugarima. Na tom kongresu, narodi Makedonije jednoglasno su se složili da njihova zemlja bude multietička pod imenom Makedonija, u kojoj svaki narod mora da ima jednaka prava. Ovi rečima, slovenski delegat, Bugarin Jurukov je objavio:"Svi narodi koji čine Makedoniju odlučili su da naša zemlja bude nezavisna.Svaki narod imaće pravo da praktikuje svoju religiju, da gpvori svoj jezik i da ima škole na svom jeziku......Da imamo jednakost medju našim narodima odlučili smo da zajednički jezik bude eksperanto".
U publikaciji broj 1/1997 “Zborlu a Nostru”(pp 41-42) dat je, na Francuskom, izvod iz "Bilten za nezavisnost Makedonije" (br. 3-1921.) iz koga citiramo ovde fragment konferencije izgovoren od strane makedonskog bugarskog delegata kongresu: "Mi, Makedonci, glasno tražimo pravo da sami odlučujemo o sudbini naše zemlje. Različiti etnički Makedonci solidarišu se sa ovim prisustvom svojih delegata. Želimo da živimo kao braća sledeći primer švajcarskog naroda.....izražavamo želju svih Makedonaca da naprave drugu Švajcasku na obalama Vardara......Neka žive dve Švajcaske - ona alpska i balkanska! "
Evropska diplomatija je ignorisala želje etničkog mozaika nastanjenog u staroj rimskoj provinciji Makedoniji, i napustila ih je nesretnom diplomaskom odlukom iz 1913. godine. Drugi svetski rat je bio na putu sada, opet sa novim gospodarima iz Sofije i daljoj bezperspektivnosti za armanski narod.
