Setala je psa parkom i razmisljala o buducnosti. Sanjala je daleke predjele Afrike i zamisljala jahanje slonova i fotografisanje zirafa. Zbog ljubavi prema zivotinjama je i upisala veterinarski fakulet,a odlazak u Afriku bila joj je i jedina zelja,o kojoj je jos od malena svima pricala.
djecaci,
lopta,
igraliste,
udarac,
oporavak.
Na velikom igralistu bilo je mesta za sve decake, osim za Nanda. Svi oni su bezbrizno trcali za loptom po ceo dan, i nestajali tek kada bi ih odvukli nervozni glasovi njihovih briznih majki. Nando je uvek bio negde tu, u prikrajku, na ivici koja je odvajala igraliste od shetalishta pored keja. On je prosio, ali nije bio prosjak. U njemu je bilo neceg plemenitog, dostojanstvenog sto brani coveku da se utopi u masu, i postane samo jedan od dece ulice. I kada je prosio, Nando je ostajao nesto drugo, neshvatljiv i sebi i drugima, odbacen od sveta, a premlad da bi se mogao utopiti u prirodu i postati jedno sa njom zauvek.
Jednog dana, dok je stajao i ocajnim pogledom gledao u mutnu reku, video je stari camac koji je napola potonuo, i jednog mladog galeba koji je sleteo na njegov rub. Ta slika ga je nekako umila, delovala je na njega kao oporavak posle teske bolesti, i on rasiri ruke poput velikog tamnoputog labuda, i zatrca se prema reci, slobodan i srecan...
Udarci lopte odzvanjali su dugo po veselom igralistu dok je mutna reka sakrivala u sebe jednog neznog decka. Kao da je zelela da mu nadoknadi sve propustene zagrljaje, obavila ga je svojim najmirnijim talasima, i ljubila ga je dugo, svojim hladnim i mekim poljupcima. Zbunjen i srecan u isto vreme, decak je uzvracao poljupce, guseci se u vodi i tonuci sve dublje, i dublje... Iznenada, dok je u bunilu gledao kroz vodu ka povrsini, ugledao je, ili mu se samo ucinilo, onog istog mladog galeba. Leteo je po nebu, i njegova krila su bacala senku na povrsinu reke. Kao po naredbi, Nandove ruke se rasihrishe, i on pohita ka nebu...
Decaci na igralistu nisu primetili da na starom mestu, na ivici izmedju igralista i setalista, nema vise onog malog prosjaka koji je buljio u njih svakog dana. Lopta se kotrljala tako brzo po terenu, da nisu imali kad da skrenu pogled. A u ostalom, zasto bi i gledali u njega, kada nikada nije trazio od njih nista, i nije molio za neki dinar, kao ostali, normalni prosjaci? I zasto bi se nih ticalo bilo sta sto prelazi granice igralista?
TAJNA TORTA TRKA TORANJ BLEDILO BOJA SJAJ SANKE
