Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ustao sam mamuran sa osmehom gustera na licu,potok surovih fleseva mi je proleteo kroz glavu.Ne mozes pobediti alkohol,uvek te na kraju nokautira.Zadnja runda sa pelinkovcem i pivom bila je biblijskih razmera,borba bogova i mene malog smrtnika na putu za raj.Dobro je ustati pre nego sto se smrkne,ali sunca nije bilo,ostala je samo masa sivih boja na nebu,mora da je neko prizivao kisu.Dodjavola.Sakupio sam misli i ustanovio da ce dan da se razvuce kao istopljena zvaka.Daleko je cvrkut ptica od od pesme koju sam pevao,u mojoj zbrci od mozga curile su recenice neke devojke koja je smarala o tome kako trazi muza i ima dva deteta iz proslog braka.Zamarujuce.Mozda treba da odem u sumu da mantram ili vec nesto ,ali i to je rizicno...sve drkadzije ovog sveta se sad skupljaju po sumama,rezervisano.Snaci cu se vec nekako......


-AC/DC
-jazz bar
-dim
-stikle i halteri
-pusiona
-kurajberi
-Gile sanker(kao kultni lik u jazz baru,matori namazani jarac)
 
cvrkut
-potok
-osmeh
-šuma
-sunce


..............Glasa nisam ispustila a slike na monitoru nestadoše. Samo ono paf, i umesto njih, pojavi se neki dugi tekst. Cenim priča, blog. Znači, opet sam slučajno kliknula jureći maleni upaljač, koji uvek nekako zapadne negde ispod kamare davno ispisanih i kafom umrljanih papira, ili se zavuče čak ispod tastature. Čim ovaj ispucam, kupujem veći. Srk hladne kafe i nova cigareta, i ja počeh da čitam ove redove onako kako mi se i ukazaše.
..............Likuša iz redova pominje sunce kako sija kao stari broš, jedva osvetljavajući jedro lice muškarca i sklopljene oči ukrašene čipkom sitnih bora. Njegove guste, široke obrve toliko su crne da ih je onaj sjajni starac pretvarao u srebro. Ona je držala njegovu glavu čvrsto, rukama mu prikrivajući uši. Verovatno nije htela da čuje njen strah. Opet, njegovo teško i ujednačeno disanje, čini li su je sve nemoćnijom, i nemoćnijom, tako da ni sama nije znala da l da ga odgurne ili privuče. Onako, kao mačka, uporno i lenjo, skoro dosadno, lizala je jezikom njegove bore na čelu, i čekala. U malenoj sobi samo se jasno čulo njegovo uporno ćutanje. Njegova glava samo se spustila na njene grudi. Ona nema više kud. Zatim, njen bolan jauk, nalik kriku, koji ga je skoro uplašio, toliko da je na čas zastao. Ali samo na čas.
................Zastala sam i ja u čitanju .Posle ovih prvih redova 'ladno sam pomislila da je ovde reč o dosadnom i prežvakanom gubljenju nevinosti, kad me mrmljanje ćutljive žene vrati u priču.
................Krenula je da ga moli, dosta neubedljivo, tipično ženski, da prekine sve. Nije čuo njene reči. Sad je već jasno pokušavala odgurnuti njegove ruke sa svog stomaka. Nije uspela. Pod snažnim prstima suknja se rastvorila, halapljive ruke kretoše niz njene drhtave noge. Čula se provala sitnih, uzdasima isprekidanih reči. Da, i njegovo još uvek ujednačeno disanje. Ona se i dalje vrpoljila ispod njega, kao da joj ledja pali užarena ploča šporeta. Brzo je vratio svoje ruke na početak igre, tu negde oko njene bluze. I umesto da ućuti i prepusti se njegovim prstima, kad već i ja vidim da bežanije nema, kroz njene malene usne krenuše slane reči. Lik je i dalje mudro ćutao i radio svoj pos'o. Napokon se u sobi jasno čulo za stid, sramotu. Molila ga je da stane i da je razume. Njena stara koža nije za njegove oči. Za njega je mlada, lepa devojka, sveže, sjajne puti, ne ona, strijama izbrazdanog stomaka. Ne, on taj reljef ne sme videti! Skidao joj je čarape. Dok se jadno telo polako opuštalo i predavalo njegovom disanju, na mokrom licu slatki grčevi pržili su ono malo ponosa. Tišina.
..............Gledajući u prazan beli zid njegove sobe, pominjala je kako sad jasno čuje cvrkut ptica u glavi, u venama planinski potok sveže krvi. Osmeha i zadovoljstva nema. Prstima je i dalje pravila kružiće po njegovoj kosi i skupljala hrabrost da mu prizna kako mu ona po godinama glat može biti majka. Čekajući odgovor, iz šume emocija vratila se ona mačka sa početka priče i ustremila na njegovo uvo. Kao da ga je htela jezikom dobro oprati ne bi li bolje čuo da se ovo nije smelo dogoditi, da je nju sad sramota od njega, od sebe, a najviše od sina koji nema pojma šta mu majka radi. I zaista, šta bi njen sin rekao da sazna za ovo? Tišinu sobe pocepalo je - hvala.
...............Gde se zabi taj upaljač, majku mu.....
 
dog face boy:
Ustao sam mamuran sa osmehom gustera na licu,potok surovih fleseva mi je proleteo kroz glavu.Ne mozes pobediti alkohol,uvek te na kraju nokautira.Zadnja runda sa pelinkovcem i pivom bila je biblijskih razmera,borba bogova i mene malog smrtnika na putu za raj.Dobro je ustati pre nego sto se smrkne,ali sunca nije bilo,ostala je samo masa sivih boja na nebu,mora da je neko prizivao kisu.Dodjavola.Sakupio sam misli i ustanovio da ce dan da se razvuce kao istopljena zvaka.Daleko je cvrkut ptica od od pesme koju sam pevao,u mojoj zbrci od mozga curile su recenice neke devojke koja je smarala o tome kako trazi muza i ima dva deteta iz proslog braka.Zamarujuce.Mozda treba da odem u sumu da mantram ili vec nesto ,ali i to je rizicno...sve drkadzije ovog sveta se sad skupljaju po sumama,rezervisano.Snaci cu se vec nekako......
Kliknite za proširenje...


Ovo je jako dobro...:wink:
Izvini, pisali smo u isto vreme. Tvoje reči ostaju u igri za sledeću pričicu.

AC/DC
-jazz bar
-dim
-stikle i halteri
-pusiona
-kurajberi
-Gile sanker(kao kultni lik u jazz baru,matori namazani jarac)
 
-Gile,ajd, baci još jedno pivo, i pogledaj, molim te, prolazili, već jednom ova noć.
-Mišua, dosta ti je za večeras-pokroviteljski će mi moj Gile, ali zna me, stari macan,dok odmahuje glavom, otvara, flašu, još jednog hladnog.
Kurajberi iz ugla dobacuju mi bezobrazluke, podigla bih haljinu još više, da balave na štikle i haltere, ali neću zbog Gileta, opet će zbog mene da upadne u gužvu. Zna on to, već je spreman, pušta AC/DC najglasnije što može, misli se, ko zna, možda i upali, bar jedna noć bez kavge.
-Ne brini Gile, ne večeras.
-Reci mi samo, Mišua,zašto, šta će tebi, iz noći u noć, ova pušiona, koju zovu jazz bar, zašto tražiš đavola devojčice? Razočaraćeš se kada ga nađeš i vidiš da je ružan i nezanimljiv, a ti izborana i matora?
-Nemoj večeras, Gile, da mi držiš životne pridike-žao mi je što se brecam na drugara, ispijam dugački gutljaj i prihvatam tekila od ktretena iz ugla.
-Gile, jel svanulo?- pravi se da me ne čuje, nema veze, sutra će mi napraviti espreso, kao da ništa nije bilo.
Ustajem sa stolice, prilazim "gospodi"v za stolom, bez upoznavanja, najaljkavijeg i najjačeg pozivam nemo za sobom.
Izlazimo na ulicu, mladi gospodin uz preplitanje jezika, pokušava da se upozna samnom, štigle su mi duge,duge, kao i ova noć, u očima mi je dim svih kafana i svitanja.
-Lepotice, čekam te celu noć -pribija me uz zid i pokušava da mi dotakne kožu.
Dim nestaje, nož u mojoj ruci je prebrz i za jednu jedinu reč. Samo tiho, umilno kapljanje krvi po pločniku.
Znam da će mi Gile, sutra, napraviti, najbolji espreso u gradu.
 
****** ..mala nije normalna...oci pantera i noz za budalu poput mene.Krv ...nece da stane,dobro me udesila mala kucka,******,moram da se prislonim na drvo, sjebao sam se.Mora da sam interesantan ovim kreacijama pored mene,setam povijen drzeci se krvavim rukama za utrobu.Zaljubljeni par zuri u mene,plase se krvi.Bacam im polu osmeh ranjene hijene,nemam snage.U glavi mi i dalje roka AC/dc,dodjavola,prelazim na klasiku.I dalje se vucem ,selidba sa razlogom,treba mi pomoc.Ma ja sam samo jedan opaljeni decak u njenim ocima,ona trazi smrt u pogledu i krila na ledjima,buncam ,******.U blizini je crkva ,potrazicu pomoc.Kako se priblizavam kapiji ,noc se pretvara u dan ,a moje telo u smrt.Ona se pojavljuje iza mene,cutim i gledam je.Pratila me je,znala je da necu daleko dogurati.Brblja mi nesto o iskupljenju grehova,ne razumem je ,ni sam pri sebi vise,vidim vrtlog boja u njenim ocima.Vise nije bitno,andjeo ili demon,mislim da joj se svidjam....lezim izrezbaren u lokvi krvi i ona se spusta i ljubi me u celo....mirise na dim

-kutija stvarnosti
-krvave oci
-magla
-smrad
-iskupljenje
 
Jedina misao koja mi se motala po glavi dok sam zaokupljena prizorom kilometarskor reda izpred zenskog toaleta postajala deo istog, bila je: sto nisam musko... U citavom tom metezu, izmedju gomile koja se stiskala na ulazu u zgradu pored razbacanih gorila i onih malobrojnih koji pokusavaju da izadju, dok se u vazduhu mesa dim cigareta sa dimom trave, a oni zajedno sa smradom fekalija i ko zna jos kakvih telesnih tecnoti, celavi lik me zakaci ramenom i u tom trenutku pocne da vristi zadizuci levi rukav svoje karirane kosulje. Vec sledece sekunde je u transu tresao glavom i udarao se po modroj veni na kojoj se video svezi ubod, upaljena crvena tufna u moru plavog podliva... njegovi nakezeni zubi su skoro dodirivali moj nos, a ogavan zadah mi je ubijao sve receptore u nozdrvama. U trenutku paralizovana prizorm, jedino sto sam uspela je da zazmurim tako jako da su me kapci zaboleli. Ustuknula sam korak nazad, ali sam se vec tada nasla zakucana za zid. Spremna sa vrisnem, otvorila sam usta, ali me je glas sasvim izdao... Uradjeni narkic je sada vec mogao da mi prebroji trepavice koliko mi se uneo u facu... Gde su svi ti ljudi odjednom? Zar niko ne vidi sta radi? Zasto se ne pomerim, sagnem, zasto ga ne sutnem? Sve je blizi i blizi, mada sam sumnjala da je to ikako moguce. Sada sam vec osecala njegov vlazni jezik kako isparava negde iznad moje gornje usne... Bio je duplo veci od mene, leva modra ruka sa jos uvek zadignutim rukavom mu je stajala pored mog desng uva, sa sakom na istom onom zidu koji mi nije dao da bezim...otvorila sam oci i videla,cini mi se najsetnije oci na svetu... toliko crne, naizgled prete da te njihov mrak proguta... a zapravo je to bio onaj mrak koji je jeo njega iznutra, crna rupa koja ga je usisavala... preko ramena tog nesrecnika, sam videla Srdjana, kako se probija kroz gomilu, za glavu visi od svih, kako rusi nesrecnike kao dete domine, dok mu pogled psihoticno prelece preko njihovih lica... Jos delic sekunde i gledao je pravo u mene i manijaka koji se nadvijao nada mnom... Vidim Srdjanove prste kako se obavijaju oko ispijenog vrata, baca ga u stranu... Mucenik ponovo vristi i baulja kroz gomilu, tetura se i pada... pokusava da ustane... Ja u Srdjanovom zagrljaju pokusavam da ne gledam porazavajuci prizor. Gomila se razmice, on ponovo pada i ostaje da lezi.... bas niko mu ne prilazi, bas niko se ne osvrce, bas nikog ne zanima... Svi bi oni samo da olaksaju svoje besike, ili da se urade, bas kao i on... Ne znam kako smo nas dvoje izasli odatle, Srdjan i ja... Ne znam ni kuda smo isli... kada sam postala svesna, nalazila sam se u njegovom krilu na klupi pustog parka, zarobljena u bermudskom trouglu... tajna-plac-vrtlog misli... Ja sam tog decka nekad znala, ziveo je iznad mene, a onda je pobegao od kuce. Kod mene su ostale njegove patike za trening. Dugo ga nisam videla, godinama, i mislila sam da nikada vise necu...niko nije znao da imam njegove patike... suze su mi same tekle, tresla sam se kao prut... Srdjan je saputao kako je sve u redu, saputao da se smirim, saputao da me voli...da me niko nece vise dirati, da me nece samu vise ni u wc pustati... Glava mi je lezala na toplom ramenu, najsigurnijem mestu na svetu... Njegovi prsti su mi mazili zglob na kome je bio pecet: odobreno za stampu... Odobreno vracanje na svirku... Te patke su jos uvek negde ispod mog kreveta...

pero
magla
privezak
ulicna svetla
 
Nikako da se ugasi ova cigareta,pritiskam filter i igram se kao dete.Gledam je,jos uvek gori......Moja sklonost ka fantazijama vodi me u krajeve gde dim predstavlja zavesu na sceni u kojoj glumim smrt usred ulicnih svetiljka dok je pero u mojoj ruci privezak koji belezi osecaje.Nisam sretan,jer ne znam sta je to sreca,ali u magli sam nasao kljuc,to je bio bol u kicmi ,shizma u glavi,rascep na stvarnost i san.Znam samo da je gledati u oci coveka isto kao i plivanje u moru istine.......Ugasila se.Napokon.

-divlji sex
-vezivanje
-izraz lica u orgazmu(varijacije)
-napad smeha
 
... "Divlji seks" ; "Vezivanje"... Gužvam novine i bacam ih u kantu... Pozivi upućeni uškopljenom puku odmah ispod najnovijih vesti o "neočekivanom" pokolju čitave porodice... Da, sigurno.
Imam osećaj da sam u rukama držao papir premazan krvlju i sifilističnim izlučevinama... Pokušavam da ih operem... Ne ide.
Izlazim na terasu... ulica je prazna osim retarda u dvorištu preko puta... amorfna masa obučena u prljavu trenerku,- životinjsko skičanje praćeno izrazima lica koji prelaze sve varijacije, od orgazmičkih do agonijskih... Naslanjam se na ogradu i palim spravu... Ideja o povezanosti sranja iz novina sa blaženim pogledom na svet mog komšije izaziva nehotičan napad smeha... Oči mi suze od dima...
Trebalo je da ih dam njemu... Sigurno ih ne bi bacio...Ipak je on ciljna grupa u svetu pravljenom po njegovoj meri... Verovatno bi ih pojeo...
Odbijam još jedan dim i blejim u praznu ulicu...

Lutanje
Devojka sa tetom na licu
Andjeo
Slomljene kosti
Apsint
 
Kaa:
... "Divlji seks" ; "Vezivanje"... Gužvam novine i bacam ih u kantu... Pozivi upućeni uškopljenom puku odmah ispod najnovijih vesti o "neočekivanom" pokolju čitave porodice... Da, sigurno.
Imam osećaj da sam u rukama držao papir premazan krvlju i sifilističnim izlučevinama... Pokušavam da ih operem... Ne ide.
Izlazim na terasu... ulica je prazna osim retarda u dvorištu preko puta... amorfna masa obučena u prljavu trenerku,- životinjsko skičanje praćeno izrazima lica koji prelaze sve varijacije, od orgazmičkih do agonijskih... Naslanjam se na ogradu i palim spravu... Ideja o povezanosti sranja iz novina sa blaženim pogledom na svet mog komšije izaziva nehotičan napad smeha... Oči mi suze od dima...
Trebalo je da ih dam njemu... Sigurno ih ne bi bacio...Ipak je on ciljna grupa u svetu pravljenom po njegovoj meri... Verovatno bi ih pojeo...
Odbijam još jedan dim i blejim u praznu ulicu...

imas pivo kad se sretnemo sa sve Selinom (velikim) u paklu....:twisted:
Kliknite za proširenje...
 
Lutanje
Devojka sa tetom na licu
Andjeo
Slomljene kosti
Apsint


Moje lutanje od druga do druga završilo se kafanom. Klasika. Posle neprebrojanog piva i par viskija osetio sam gušenje i želju da izletim napolje. Samo napolje, napolje. U noć. Na oktobarsku kišu. Ne znam kako sam se dovukao do autobuske stanice. Ona je još bila tu, za razliku od busa. Jedna pljuga, druga, hm...treća. Nema ga. Ubijao sam vreme brojeći žute automobile. Jedino sam njih mogao jasno videti. Više kisela nego gorka, pivska pena punila mi je usta. Ni pivo više moj želudac nije mogao da svari. Puk'o sam, znači. Još jedan sjeban dan. Gazio sam raspali pikavac, besno, k'o da vidim sebe, svoju facu. Debila. Nešto žuto pojavilo se na ulici preko puta. Za razliku od automobila, ovo je imalo noge. Da l ludim k'o posle apsinta, il je ovo riba? Andjeo na ulici oko ponoći? Išla je pravo ka meni. O'ladio sam se. Ovo je ipak andjeo i Gospod ga je poslao meni. Korak. Toliko sam mogao i smeo. Ulepljeno nepce i užegla pena koja se teglila po suvim ustima. Ne znam ni šta bih joj rekao. Gledao sam i dalje u devojku, a ona opušteno u pravcu busa. K'o da me nema. Još jedan korak i uko'pa me njeno izgrebano crveno, otečeno lice. Tragove muške brade nosila je ponosno k'o tet na licu. Osetio se miris kreveta iz kog je upravo izašla. Njegov after shave, znoj. Fuj. Korak u nazad. Slomljene kosti potražile su ledjima stub. Ona taksi.

- misao
- predeo
- čaj,
- tama
- kraj
 
Opasna sam noćas
ne biram reči
Evo vam svima po uvreda
Najdraži
Misao mi je
Noćas
samo predeo
po kom bez cilja
Jašem po magli
Tama ni je dosadila
nasmej mi se
Najdraža
Ne zovem te na čajanku
Dovoljno opasan čaj
za nas nisam još
pronašla
Za nas sam nametila
mnogo
lepši kraj
Lepotice
 
-sanjala
nestrpljivica
vi
ja
lopuža
zaljubljena

Soba je bila usisana pre podne,prasina obrisana,knjige uredno poslagane...Dve drugarice su istoj sobi pola dana kasnije ispijale litar vina i pricale
nekim cudnim tonom....

Opet si SANJALA onaj isti prokleti san.I sta ces sad?
-Ne znam....svaka besana noc ima svoj cilj.Valjda,nisam pametna..
Nema milosti,to je za njega fantazija ,on ce to ponovo uciniti..
-Reci cu mu "i VI i JA smo jedno,nema veze, podnosim udarce,samo me voli..do kraja",to je ljubav..
Ma on je LOPUZA ,on uzima i ide dalje,manijak u noci,pasce kisa ,ti ces uci u ulicu ,on ce biti tamo i bam..ponovo,obeshcashcena slusaces njegovu poeziju smrti.
- ..ja sam ZALJUBLJENA u njega...tako je ushicen kad me vidi,niz lice mu se sliva ta predivna suza,i ...ma ja ga volim.Ako ga ponovo ne prozivim ,ne znam sta cu uraditi...

Dobro,radi sta ti volja,volela bi da mogu da ti se pridruzim,zelim da ti pomognem.
-Nije on los,samo ne zna da stane,sve me boli kad se probudim,pastuvcina u 60 toj...
Ali ...svesna si da on zivi samo u tvom umu???
-Jesam..hahahaha...tamo nam je lepse..tamo se volimo..moj mali crni djavo sa kisobranom i tugom u ocima...
Svasta

(proslo je nedelju dana,i Marija je pronadjena u stanu prerezanih vena,spasa nije bilo..
oprostena poruka je glasila" Ne secam se sna od sinoc...
oprostite mi!!molim vas!!!
navikla sam na njega,volim ga
patim,znam da je nestao
ja sam slobodna,i ne mogu da zivim sa tim saznanjem
Mislim da znam put koji ce me odvesti njemu..
ovom svetu treba vise ljubavi...zbogom

cvece
sunce
sume
vetar
idila
 
Posle sedam dana

- Interesantno. I šta kažeš, ubila se zbog njega?
- Da, bre. Presekla vene.
- Ko bi rek'o.....
- Napisala ona oproštajno pismo. E, laka joj crna zemlja bila.
- 'Ajde? Jesi ga čitala? Života ti, šta piše?
- Isto ono što mi je govorila i živa. Da je zaljubljena u njega, da je njihova veza prava ljubav....
- Zaljubljenost i ljubav nije isto.
- Ma, ja to znam., al kako njoj zaljubljenoj to da objasniš? Nema šeme.....Ona je bila njegovo sunce, cveće...
- I, bre, ko bi rek'o.....Ajd, jednu njoj za dušu. Hm...to mala odlepila žešće.?
- Pa, jel ti kažem da je presekla vene zbog njega. Opasan neki matorac.
- A, 'oće ti matorci da zalude, 'oće. Praksa ti je čudo, draga moja. Čudo ! I, šta je još napisala?
- Ništa, sve same gluposti. Po njoj, to je bila prava idila. Ona je bila prolećni vetar njegove duše...I tako...Nema je više.
- Nema. Ih, bre, šteta, šteta. Ubi se zbog gluposti.
- Za tebe! Za nju je to bila ljubav iz snova. Govorila mi je da je matori pravi pastuv. Kao ono u fazonu, kad krene ne zna da stane. I da je svaka koščica boli ujutru. Majke mi, baš tako mi ga je opisivala. Prosto da joj zavidiš.
- Ih, bre, nije valjda dotle došlo? A, jel ti je rekla koliko je mator taj njen pastuv iz snova?
- Oko šezdeset.
- Čega?
- Pa, godina !
- I, u šezdesetoj je matori bio pastuv?
- Tako je ona govorila. Otkud ja znam...
- Draga moja, pa to ni u snovima nema.
- Šta sad, ne veruješ mi?
- Ma, verujem ja tebi, al' ne verujem njoj. Ta u životu nije videla muškarca.
- Eto ti sad. Ti bolje znaš od nje?
- Ma, ne. Ne kažem to. Nego znam ...Znaš, bre, čula si i ti onu izreku...Ono, kad su mladi sve mogu, a ništa ne znaju. Kad su matori, sve znaju, a ništa ne mogu. Mislim, muškarci. A, jel, bre,a, da nije ona stvarno sanjala pastuva? Onog pravog, iz šumepa odlepila?

- memorija,
- zamak,
- biro,
- sport,
- drva:
 
Jutarnja izmaglica vlazila je chadjave prozore malog,zabachenog biroa u chijoj je memljivoj prostoriji sedela pogrbljena prilika gospodina Azakana.
Bio je to omanji,dezmekast chovek u svojim kasnim chetrdesetim;lica podbulog od debljine i zajapurenog od toplote kojom je vatra prozdirala poslednji naramak drva u metalnoj cheljusti stare,okruglaste peci.
Cheprkao je po poslednjem izdanju sportskih novina,potpuno bez cilja,uzivajuci u shushtanju listova koje je brzo okretao…dok mu se znoj kupio na vrhu baburastog nosa,koncentrishuci se u jednu veliku,masnu kap.......
Na jednoj od stranica ,izveshtaj o golfu,sa slikom prelepog pejsaza:
blago-talasasta zelena livada,sa sveze okoshenom travom…chinila mu se beskonachnom i tako slobodnom,dok se na horizontu kochoperno izdizao donjon * srednjovekovnog zamka……``hmm,donjon **!`,progutao je ogromnu knedlu…..opet je neka varljiva slika prizvala opora secanja iz davno potisnute memorije…
``TUUUP!!!!``….u tom trenutku kap je kao veshti plivach odskochila sa platforme njegovog nosa i izgubila se u brzo sklopljenim stranicama ,sjedinivshi dva nespojiva sporta,golf i rvanje…
``Sa tim je gotovo!``,rekao je…dok su mu plave duzice plamtele crvenim sjajem............itd....itd....

* donjon kao glavna kula
** -II- kao podzemni zatvor

Pikaso
Smrt
Insomnija
Alapacha
biskvit
 
Ne znam šta je ta insomnija, koja me noću proganja. Ne poznajem ni glupu Alapaču, sa trećeg sprata, koja, čini se, govori sedam jezika, a ja nijedan od njih ne razumem. Ovih dana, pogotovo dok mirujem, čudno, ličim na sliku, koju je bez volje, nažvrljao neki nepoznati, umorni Pikaso.
Ne radim ništa, izluđuje me još samo nada...zbog nje svaki treći dan, pojedem po jedan biskvit da prevarim Smrt. Dokle?

- uplašen
- bezgrešnost
- traži
- kafa
- Dečak
 
kako sam samo uplasen....grci mi se koza ispod lakta od straha,prozivljavam pakao,sad znam a priznao sam sebi stotinu puta,ja sam kukavica i polazim od toga da je dobro da sam svestan svoje duhovne slabosti..i uzivam da se nazivam kukavicom,jer ponizno se vracam strahu..mom jedinom bratu..volim ga...jer je uvek tu..i nikad me nece napustiti,znam.Mazohista sam,pljuj te me i mrzecu vas i voleti istovremeno.Kao decak igrao sam se sa puzevima i nabijao ih na grancice,moja majka mi je rekla da cu ispastati jer ko trazi djavola taj ga i nalazi...rodio sam se bezgresno upakovan u beli pokrivac,zavrsicu u crnini......posle niz godina od tada sedim u sobi pijem kafu i smejem se glupostima..a mali pauk me gleda iz prikrajka dok mu svetluca oko ....

-crni kaput
-crna talasata kosa
-belo lice
-duguljasto lice
-uobrazenost
 
Osecam se kao avet koja preti iz senke crnog kaputa…
I krade strah u ochima zaklanog stada.
Nesvesni ubica chistih dusha na putu za Eldorado….
Vampir belog,duguljastog lica shto markira ugrizom svoju zrtvu
I ne chuje molitvu od jauka..
Osecam se kao prosjak shto prosi svetlosne kapi sa bozanskog spruda
a spira zlochinachke tragove u moru beskraja….
Gubavac,kuznog zadaha koji ljubi chelo malog deteta…
I u njegovoj crnoj,talasastoj kosi gnjezdi hiljadu strahova…
Osecam se neuzglobljena…prevarena..
Nenauchena I nepripremljena..
Jesam,a nisam zena…josh uvek dete I pomalo chovek…buduca majka..
Jedna misao,njina,ishitrena…..a nesrecno ostvarena.
Slabashni titraj plama pod naletom uragana…
Sama sebi I tlachitelj I zrtva…..
Sama……….a nisam sama…..
Izgubljena,a pronadjena….
Uobrazena da ne postojim
Navlachim memlu suzama….i chekam!

Kisha
rech
Novi Zeland
prag
flauta
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top