Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Stigao si..."jesam,kretao sam se sa noge na nogu,polako..padala je kisa,znas da je obozavam."
Znam,znam..tvoja filozofija slobode na kisi,setnja po suvom orobi ti dusu...bezveze...
"******,to sam ja"..ti si samo rec preko praga dobrote,ruzan si i to to dobro znas.
"Flauta se ponovo cula,adagio,nije zvucala kako treba".Nije mi remetila san,dobro je.
"Novi Zeland..."Sta sa njim?"Nista upliva ponekad,za dobro moje maste i dalje sanjam.."
Probudi se!....A kisa ne prestaje da pada..i hladno je oko bubrega...dva na nebu zbog zemlje koja ubija.

drvena vrata
otvoreni prozori
kiseli pogledi
mracni seoski kovac
 
Kaa:
... "Divlji seks" ; "Vezivanje"... Gužvam novine i bacam ih u kantu... Pozivi upućeni uškopljenom puku odmah ispod najnovijih vesti o "neočekivanom" pokolju čitave porodice... Da, sigurno.
Imam osećaj da sam u rukama držao papir premazan krvlju i sifilističnim izlučevinama... Pokušavam da ih operem... Ne ide.
Izlazim na terasu... ulica je prazna osim retarda u dvorištu preko puta... amorfna masa obučena u prljavu trenerku,- životinjsko skičanje praćeno izrazima lica koji prelaze sve varijacije, od orgazmičkih do agonijskih... Naslanjam se na ogradu i palim spravu... Ideja o povezanosti sranja iz novina sa blaženim pogledom na svet mog komšije izaziva nehotičan napad smeha... Oči mi suze od dima...
Trebalo je da ih dam njemu... Sigurno ih ne bi bacio...Ipak je on ciljna grupa u svetu pravljenom po njegovoj meri... Verovatno bi ih pojeo...
Odbijam još jedan dim i blejim u praznu ulicu...
Kliknite za proširenje...

Sad ovoga nema.........:cry:
 
Kiša.Đavo odneo i nju i mene, zatečenu u ovom selu na kraju sveta.Umukni Bebo, sama si to tražila, nemo se derem na sebe.Sa moje leve strane, polje kukuruza, koje možda i zanosno izgleda, jednoj poetskoj duši, kao što sam ja, ali nikako ne po ovom prokletom mraku i kiši. Ispred mene, nešto što bi ličilo na put, da mi noge ne upadaju do kolena u blato. Sa moje desne strane, one baksuzne, ali nisam se setila na vreme, svetlo.
Krećem neustrašivo, više ne zaobilazim ni blato, ni rupetine sa vodom, zabole me za sve,sem za kriglu piva, sendvič i po mogućnosti krevet, kakav god.
Ispred mene, evo još desetak metara i motel! Malo sutra. Zamislite sada lepo, od dasaka sklepano nešto sa limenim krovom, nešto kao čardak ni na nebu ni na zemlji. Na "božesačuvajmezla i samo da ne dune jači vetar" gostionici lepo postavljena, uredna tabla sa natpisom - Mračni seoski kovač. Sad mi je već lakše, mora da sanjam.
Đavola sanjam. Otvaram drvena vrata, merkaju me, onako blatnjavu i pokislu kiseli pogledi. Bar me, ovakvu, neće silovati, čak ni ovi, moram da se smejem u sebi. Sedam za sto, crnpurasti gostioničar smrtno ozbiljnog lica, bez pitanja donosi kraljevsku kriglu piva.
Prvu, ispijam naiskap, stiže i druga, u glavi mi je već bolje, ne smetaju mi ni mokre noge,ni mokri kaput koji nisam skinula, ni otvoreni prozori, kroz koje me jebena kiša i dalje pljuska po licu.Posle treće krigle, takođe donete bez poziva, već me je baš briga i što sam izgubljena u vukojebini, bez kola, telefona, čistog veša,suvih čarapa.
Tišina. Prozori se zatvaraju. Oni likovi iskrivljenih lica ustaju i približavaju mi se bez reči. Tek sada mi sviće, da još niko,od kako sam ušla, čak ni između sebe, nije prozborio ni reč. Pada mi napamet film o zombijima i naravno, počinjem glasno da se smejem, blesava kao što jesam.
Nemam kola, nemam telefon, kilometrima sam udaljena od nečega, bilo čega, okružena, u najboljem slučaju, sinovima rođenim iz incesta između najbližih srodnika.
Nemam više ni piva.
Ali imam napunjenu sačmaru ispod mokrog kaputa.

- stepenice
- ljubavnica
- pljuvačka
- lopov
-krila
 
Stepenice su skripale poput rdjavih misli i sklonost ka tihom i suptilnom nastupu pada u vodu. Znam da je zaspala. Kiselina koja stipa nozdrve i svezi tragovi u hodniku odaju njeno poslednje hodocasce. Opet je " samoca " urezala nove rane po trulom namestaju, resena da celom selu teatralno pokaze koliko je zapostavljena. Da li pri ovakvim naletima gneva smem da je nazovem droljom? Manje je vazno koliko je to nepromisljeno. Pred vratima spavace sobe odlozila je svoj poderani kaput, svezanj kljuceva i kratez koji nije skoro zapevao. Vreme je! Pljuvackom sam sprao sve ono sto su dlanovi cuvali u ime razumevanja. Vise ne zelim da razumem. Sta ce to meni? Gde je ta rec u ovoj nasoj, maglom osencenoj, rasutoj volji? Gde? Pretvorio sam se u smrdljivu lopuzu zarad njenih prigusenih uzdaha, zarad sladunjavog ukusa tanke, prozirne kafe, misticnog joj osmeha i blazenstva umazanog ogledala u spavacoj sobi. Zgrabio sam pusku, usao u sobu i pogledom trazio razlog za jos jedno besano jutro, za jos malo strpljenja. Prisao sam krevetu, i dalje se kolebajuci, mada to nije za publiku, razbacao prnje i kosmare i zatekao je, nagu i uplakanu, bez imena, bez srama. Sve se to da skloniti. Nista od toga nije podgrejalo vlazni barut, ali cev se ipak uspravila. Zasto im je ostavila krila?
 
dakle gde smo stali :) kod

plen
crni oblaci
oziljak
mahovina
zandari


ok ... hm


... I kakve veze ima sto mi se vidi oziljak na celu? Bas me briga, proci ce. A i da ne prodje, takodje me bas briga, kul je oziljak, seksi je... Da, Petar je rekao " razmena " i to je to. Ne zelim da me zamene razmene i prodaju-daju. Ali nekada zaboravim da to ne zelim, i .. i .. hm .. i zato je tu ta crta na celu, da me podseti na to sta zelim a sta ne zelim. Da!
Hm.. mahovina.. nesto mi tu smrdi :) Sta se desava ? Promasila sam temu?? hahahahah :) Glupa sam plavusha ? Pandur, mislim, zandar ??? Zabavno da .. Kao i onaj vici sa zekom koji pusi marihuanu pa se istripuje i kaze u jednom trenutku " bez`te od mene crni oblaci ". Neeeeeee on kaze " sivi " ... Volim crne oblake, oni donose kisu. A kisa je ok. Posle nje se uvek, ali bash uvek pojavi sunce. Pre ili kasnije. I ne zelim da se kockam, ne vise.. Ulog zalog plen zeton i sva ta sranja me smaraju. Kakav plen? Tvoj sam plen? Hm? Ne razumem ? Ulovljena sam! Da li sam?Kakve su bre ovo reci ? Koliko ima sati? Da li sam ponovo zaspala i sada sanjam ... ? Ne, dobro sam, da.. Sve je u redu...


vreme
san
cigareta
ljubav
beli luk
procedura
sto posto ( 100% )
br. pet ( 5 )
 
bandini:
Stepenice su skripale poput rdjavih misli i sklonost ka tihom i suptilnom nastupu pada u vodu. Znam da je zaspala. Kiselina koja stipa nozdrve i svezi tragovi u hodniku odaju njeno poslednje hodocasce. Opet je " samoca " urezala nove rane po trulom namestaju, resena da celom selu teatralno pokaze koliko je zapostavljena. Da li pri ovakvim naletima gneva smem da je nazovem droljom? Manje je vazno koliko je to nepromisljeno. Pred vratima spavace sobe odlozila je svoj poderani kaput, svezanj kljuceva i kratez koji nije skoro zapevao. Vreme je! Pljuvackom sam sprao sve ono sto su dlanovi cuvali u ime razumevanja. Vise ne zelim da razumem. Sta ce to meni? Gde je ta rec u ovoj nasoj, maglom osencenoj, rasutoj volji? Gde? Pretvorio sam se u smrdljivu lopuzu zarad njenih prigusenih uzdaha, zarad sladunjavog ukusa tanke, prozirne kafe, misticnog joj osmeha i blazenstva umazanog ogledala u spavacoj sobi. Zgrabio sam pusku, usao u sobu i pogledom trazio razlog za jos jedno besano jutro, za jos malo strpljenja. Prisao sam krevetu, i dalje se kolebajuci, mada to nije za publiku, razbacao prnje i kosmare i zatekao je, nagu i uplakanu, bez imena, bez srama. Sve se to da skloniti. Nista od toga nije podgrejalo vlazni barut, ali cev se ipak uspravila. Zasto im je ostavila krila?
Kliknite za proširenje...


artur bandini???
 
sad sam siguran,u pitanju je 100 % neznanje.ako izdvojim onih 5% truda dobicu krs pokusaja ,izlomljenu muziku,polomljene note u vazduhu..izgaram kao cigareta.iznova pokusavam,pusim vise nego sto bi trebalo.dim je postao sastavni deo vazduha koji udisem.osluskujem ponekad dijalog jetre i pluca,interesantna prica.redovno me proklinju paklom ,glasovi iz dubine unutrasnjosti.poraz u srcu tuge.i dalje me budi isti san,vreme je da pokidam zavesu nesposobnosti.nezadovoljan sam darom od nepoznatih davaoca darova.dodjavola sa njima.mozda je djavo plavusa koja ce ti zubima muciti glavic kroz vecnost.procedura je jednostavna kad umes da sklopis ljubav ,kad znas,ne razmisljas o talentu.vreme je da stvaram ,da podignem svoj duh na nivo koji se granici sa savrsenstvom.i dalje muva koja samu sebe ****.mastrubacija.prognanstvo za ljude koji ne znaju da slusaju muziku,smrt za one koji ne znaju da je prave.mrtav sam ,ponekad,za ljude,sklonim se u sobu.mrzi me da brisem prasinu.vi ste me trenutno oziveli.i bicu vam u podsvesti jedno vreme,prljava muva koja trazi izlaz iz moje glave.bu!!
 
E baš, neću da napišem priču. Odakle ti ideja, da vadiš smrt i pakao iz rukava, prevejana barabo,kada znaš da mi je jeres krvi i izdaje, važniji nego večnost. Kakve su to gluposti? Zar ti da mi postaneš bitan?

- ružnoća
- kafana
- dug
- šamar
- drug
 
postao sam ti bitan,u nekom svetu iz kojeg se ruznoca pretvara u samar realnosti.samo tebi znane.kafane u mraku i zapaljeni mozgovi ,eh,plase me dugovi iz noci kad smo se sreli,ti mala crna mrsava devojko.carobnjak je rekao da ces mi postati samo drug....ja mu ne verujem..rodjeni smo da se
mazimo...u kadi od zlata...i smrcemo najbolji beli prah....
 
Kada ti zazvoni telefon, znaćeš, vrlo dobro ćeš znati, da nije laž, kada ti kažem da je došlo vreme ćutanja, da dolazim po tebe, da posejemo seme zla.Biće tu i kafana, i žute i bele prašine, i naivnih devojaka, kojima ćemo zagorčati život...i znaš, vrlo dobro znaš, ništa nas neće zaustaviti, ni brza vožnja preko klizave kaldrme, ni tuča sa petoricom pijanih klinaca...ni jutro.

- prikradanje
- svetlost
- zašto
- moraš
- nemati
 
prikradanje jutra je ono sto me muci,i bio je u pravu kad je rekao da je najveca muka ljudskog roda ponovno suocavanje sa suncem.moras mi verovati,svetlost ce biti prisutna ,upalicu lampu,tesko mi je da te gledam u mraku.nemati te na svetlosti je greh.zasto?to samo ja znam...

poza
uzdisaji
stopala
alkohol
masaza
mrmljanje
 
dog face boy:
prikradanje jutra je ono sto me muci,i bio je u pravu kad je rekao da je najveca muka ljudskog roda ponovno suocavanje sa suncem.moras mi verovati,svetlost ce biti prisutna ,upalicu lampu,tesko mi je da te gledam u mraku.nemati te na svetlosti je greh.zasto?to samo ja znam...

poza
uzdisaji
stopala
alkohol
masaza
mrmljanje
Kliknite za proširenje...

Ma, ***** ovo mrmljanje. ***** mrmljanje. Sta je to? Samo kad misle da je super sto je tako kako je. Neodredjeno mrmljanje. Dobro je da je neodredjeno. Dobro je sto se mrmlja, ali ne tako... mislim, ***** mrmljanje. Dobro je da ne razumem sta prica onaj lepotan sa leptir masnicom, izgleda kao moj ujak sa brkovima i farbanom kosom. Koga taj voli? ***** ujaka, taj je skroz odvratan. I ta leptir masnica... strasno, zaista strasno. Kad se to sve desilo? Kad se svet toliko promenio da moze da se mrmljanjem postigne ekstaza. Dobro, ne prava ekstaza... i ne znam kakva ekstaza, kad ne razumem mrmljanje. Ako pridjem blize, mozda cu nesto i razumeti. Koga ja zavaravam... necu ja nista razumeti. "Haha, kakav sjajan alkohol"; najbolje je da se drzim nekog u mojim godinama i da mrmljam. ***** mrmljanje, ***** alkohol. Samo sta? Sta da mrmljam, sta da pijem? Pivo i vino, ne znam. Mozda da uzmem prvo vodku, ili da naucim da mrmljam. Mrmljacu uz vodku, naposletku, ako se napijem mrmljacu bolje. ***** razumevanje. Ali sa onom plavom gadurom bih mogao da se razumem. Ako me pozove negde na pice, necu reci ne. Naravno, pricali smo juce... i ok je. Tuzna mala gadura, prava rugoba u onom klasicnom osnovnoskolskom smislu. Ma, koga briga. Tuga i gadost nekako i idu pod ruku. Ma, ko zna. Mozda u nekoj drugoj pozi moze i da prodje. Kada bih joj zadigao suknju, sigurno bih znao. Samarcina, pa poljubac, vrucina kao u nekom filmu. "Ciao, sta kazes na turu mrmljanja uz jazz i vodku?" Nema samarcine, izgleda da sam suvise fin. "Koja poza ti se najvise svidja?" ******, ova stvarno pozira. Mozda i nije tuzna, mozda nije cak ni gadura- mislim, nije debela, pa mozda je i neki model. Mozda misli da ja to znam, pa sad pozira. Ruka pod kosu, osmeh, nakrivljuje se, pokazuje obline. Ne znam... ovo ne ide kako treba. Prvo je izostala strast, a sada mi se cini da je nece ni biti. Kako to? Kako sad pa to? Sta sad? "Slusaj... mani mrmljanje." Gleda me kao... kao da sam u Klimtovoj slici. Bas bih je zagrlio, ali ne smem da zatvorim oci. Nesto grozno sam sanjao, pa mi se sada ni ne grli, ali ne bi bilo lose da se grlimo. Sada i ovde. Masaza zivaca, ceo ovaj prijem. Stopala me razvaljuju, ide mi se u krevaet, a pocinjem i da se dosadjujem i to debelo. Pocinjem da se dosadjujem i da mislim, a to ne valja. Treba da je zagrlim, i da navaljujem, nista me to ne kosta. Bolje i to nego privca, i bolje sigurno od mrmljanja. Tuzna prica, cela ova zurka. Tuzna i puna uzdisaja. Bas me zanima da li su uzdisaji postojali i u doba secesije. ***** pricu.



-zakon
-rub
-naprasno
-kragna
-zubar
 
-zakon
-rub
-naprasno
-kragna
-zubar
stao sam na rub zakona,tako se barem zubar dozivljavao,uhvatio sam ga za kragnu i naprasno izdevetao samarima..trazio je jos,cak mi je ostavio i broj telefona.....perverznjak.

stara knjiga
olovka sa gumicom
zenski mozak
zaborav
zimovanje na Alpima
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top