Igra - sastavi priču

[samouka]

samouka pisi,jer ces dobiti po guzi

šta da ti pričam, kada ti znaš, ode inspiracija....
eno me malo na horor pričama. Pisaću ti ja nešto zanimljivije, obećala sam,a, uostalom, znam da voliš erotske priče

 

[Prisoner]

hm...erotske priće?...

 

[psoglav]

hm...erotske priće?...

ma ne.....

 

[Prisoner]

..Di bi ti to...........

 

[psoglav]

..Di bi ti to...........

ne budi stidljiva..ops:

 

[samouka]

ne umem,...syvarno

 

[psoglav]

ne umem,...syvarno

umes umes..samo ne sad...

 

[otkacena slavonka]

stara knjiga
olovka sa gumicom
zenski mozak
zaborav
zimovanje na Alpima[/QUOTE]



Pokusavam svom silom da se sjetim one stare knjige i zimovanja na Alpima...Zaborav poput olovke s gumicom cisti moj zenski mozak i krade mi sjecanja..
neznam vise koje su boje bile tvoje oci..niti razloga zasto si otisao..ostao mi je samo osjecaj tvog daha na mom vratu i neodoljiva zelja da ne zaboravim..




sok od jabuke
krv
sjecanja
sibica
sarafciger

 

[gost 47277]

Sedeo je sam u kamenom cosku. U ustima mu se pojavio onaj kis soka od jabuke, njegovog omiljenog. Krenula mu je voda na usta...ovog puta ispunjena krvlju...
Drzao je srafciger u ruci pokusavajuci u njemu da nadje hrabrost...ali avaj, nije osecao ni njegovu tezinu...
Cuo ih je u daljini...Nada? Imao je samo puko secanje na nju...
Hteo je da zapali cigaretu, ali nije nasao ni upaljac, a ni sibicu u dzepu...
U oko mu upade mesec, pun i zut. Smesio mu se ohrabrujuce.


enigma
toplina uzarene sijalice
jedra
melem
otok (kao oteklina)
drshka

 

[samouka]

- Dođavola i luster! - vrisnula je, kada je toplina užarene sijalice, koju je odvrtala, naterala na pad. Otok na desnoj nozi, već je postajao vidljiv, znala je, već, ni melem neće pomoći. A dogovor je dogovor, i danas je trebala, ne, danas je, morala da izađe sa njim. Slomila je metlu, već napuklu, drška je poslužila, kao odlična štaka. Taman da se našminka, da se jedra i okupana, uvuče u najlepšu i najudobniju haljinu, sasvim malo šminke i paćenički put do Vidikovca, do kraja sveta.
Niko nije otvarao, niko se nije javljao na telefon, dala bi ruku, da mu se svidela, potpuna enigma. Bolela je noga.

-baraba
-moć
-stepenice
-smrtonosna
-umor

 

[psoglav]

ja sam baraba koja voli moc,i stepenice koje predstavljaju umor su za mene smrtonosna klopka u kojoj gubim sve i i dobijam mnogo,i bolove u kolenima povezujem sa dusevnim stanjem,jer tako hocu,tako zelim,i moze mi se.Bolest,ili puka sujeta a mozda i sujeverje,nije bitno.Znao sam da pljunem na crnu macku a onda se zajedno smejemo naredna tri zivota,ona mi se okrene i kaze"pomoci cu ti da je nadjes ...ali moraces da se poklonis vecnoj tami..."....

izmisljena muzika
3 kljuca
masta
zenice
pramen kose u vatri

 

[gost 47277]

" taa taa, ti taa...ti taa" odzvanjali su kljucevi, jedan o drugi, pa i treci bi zazvonio. Taj banalni ritam mesao bi se sa mojim mislima. Sedeo sam zagledan u vatru, skupljenih zenica, zanemarujuci zhar vatre. Mastao sam...Mastao sam bez granica. Zamisljao sam nju kako igra kao ova vatra, uvija se, levo...desno...nestaje u okretima. Pevao sam "ta, taa, ti taa...ta...ti taa" zajedno sa kljucevima, buncao... Crvene kose...kao ova vatra...njen pramen koseklizio je po njoj dok se uzdizala...kao vatra...
Ali sedeo sam sam...i ljuljao se kao malo dete u ritmu izmisljene muzike...


huh, malo je sklepano...

poncho
bedz
patike
metal
bez reda
razglednica

 

[samouka]

Jednoga dana, poslaću ti nešto, nešto kao slika-razglednica. Na meni šareni pončo, izlizane patike, tu su i bedž i metal u mojim ušima i usni, sve to bez nekog posebnog reda...
Izgubićeš me, ali ja ću pronaći sebe.

-lokomotiva
-putnik
-nepovrat
-umor
-nekada

 

[psoglav]

nekada sam je zeleo ,jos jednom,danas se secam, i znam da cu se secati dok ne zaspem u vecni san.ona mi je uzela nevinost, sela je u voz i otisla u nepovrat.bio sam putnik u potrazi za sexom.i kada me umor savladao,eto nje.kao lokomotiva se srucila ulicom bluda.kupio sam joj ruzu,predstavio se kao italijan,znala je da lazem ,ali...nije bilo bitno..pravac njena gajba...rekla mi je da je iz predgradja londona a onda je izvadila kameru i rekla mi je da svucem pantalone...(imala je krvavu picu i nije mi dala da je lizem),bele pantalone koje su se pretvorile u krv...........

 

[psoglav]

sjaj glave
blizanci
vrata raja
orgazmicki tron
revolucija

 

[Šakal]

Hm, mislim da je vreme da se naslov promeni u ... sastavi pričicu...

 

[Prisoner]

.....a ja, da je krajnje vreme da ti napišeš pričicu.........

 

[Šakal]

.....a ja, da je krajnje vreme da ti napišeš pričicu.........

Hm, ma hoću... nikako reči da mi se dopadnu...

 

[Prisoner]

Zabušavaš......

 

[Prisoner]

... Tvoj red.

Ovaj drug nas zaboravio, načisto...:???:

 

[psoglav]

Ovaj drug nas zaboravio, načisto...:???:

napisi ti nesto..ja cekam reci8-)

 

[samouka]

dog face boy, ne izvodi i ti, piši nešto

 

[samouka]

evo ti i reči
-padalo je
-smiraj
-kuća
- gabrijel
-sedokosa

 

[Prisoner]

napisi ti nesto..ja cekam reci8-)

Pravo da ti kažem, nešto mi ne napadaju pamet pričljive reči.........Al volem priče da čitam...

 

[Butterflies & Hurricane]

Stepenice su skripale poput rdjavih misli i sklonost ka tihom i suptilnom nastupu pada u vodu. Znam da je zaspala. Kiselina koja stipa nozdrve i svezi tragovi u hodniku odaju njeno poslednje hodocasce. Opet je " samoca " urezala nove rane po trulom namestaju, resena da celom selu teatralno pokaze koliko je zapostavljena. Da li pri ovakvim naletima gneva smem da je nazovem droljom? Manje je vazno koliko je to nepromisljeno. Pred vratima spavace sobe odlozila je svoj poderani kaput, svezanj kljuceva i kratez koji nije skoro zapevao. Vreme je! Pljuvackom sam sprao sve ono sto su dlanovi cuvali u ime razumevanja. Vise ne zelim da razumem. Sta ce to meni? Gde je ta rec u ovoj nasoj, maglom osencenoj, rasutoj volji? Gde? Pretvorio sam se u smrdljivu lopuzu zarad njenih prigusenih uzdaha, zarad sladunjavog ukusa tanke, prozirne kafe, misticnog joj osmeha i blazenstva umazanog ogledala u spavacoj sobi. Zgrabio sam pusku, usao u sobu i pogledom trazio razlog za jos jedno besano jutro, za jos malo strpljenja. Prisao sam krevetu, i dalje se kolebajuci, mada to nije za publiku, razbacao prnje i kosmare i zatekao je, nagu i uplakanu, bez imena, bez srama. Sve se to da skloniti. Nista od toga nije podgrejalo vlazni barut, ali cev se ipak uspravila. Zasto im je ostavila krila?

Znachi, ovaj tekst me ostavio beza daha. Svaka ti chast!