Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Prelistala i primila k znanju...Sve pohvale...Samo ne razumem zašto sada ne umeša svoje osnivačko umeće, umesto što kritikuje nečije pisanje ili kreativnost...Ja mislila da ljudi ovde spajaju lepo i korisno...Argumenti ne mogu biti isti za svakoga...a ona ne bi trebalo da se vadi na staru slavu i prethodne stranice...pa može detaljnije da uputi obrazloženje za svoj vrlo cinični komentar... Ja se ne sećam da sam išta ružno njoj uputila...a ni tebi...demetra...

A vama Hvala na gostoprimstvu... :D
 
Prastam Lily-sid sto misli da su ovo zadnje reci i ja,Jovana,kao Hunski ratnik borim se protiv ovih zadatih i nekih drugih teskih reci kako bi se niz nastavio.Sa zaviscu posmatram tudje pripovetke i obecavam sebi da cu hraniti svoj talenat i poboljsavati nacin pisanja,sto i drugima porucujem umesto da hrane svoju zajedljivost.

klavir
zavist
tama
strah
moral

a da li ce moja biti posledna??
 
Zmajche90:
Prastam Lily-sid sto misli da su ovo zadnje reci i ja,Jovana,kao Hunski ratnik borim se protiv ovih zadatih i nekih drugih teskih reci kako bi se niz nastavio.Sa zaviscu posmatram tudje pripovetke i obecavam sebi da cu hraniti svoj talenat i poboljsavati nacin pisanja,sto i drugima porucujem umesto da hrane svoju zajedljivost.

klavir
zavist
tama
strah
moral

a da li ce moja biti posledna??
Kliknite za proširenje...

Zmajno, Zmajče.... :wink:
 
Zmajcek, svaka cast!!! :wink: :lol: :lol: :lol: :lol:

Mislila sam da cu i sama nesto napisati ovih dana, ali nisam stigla od silnog pakovanja...no zato koristim ovu priliku da Vas sve mnogo pozdravim... :wink: :lol: :lol: :lol:

...pisem kad se vrnem...a do tada, nadam se da ce biti mnogo lepih prica koje cu sa zadovoljstvom procitati... :lol: :razz: :lol:

...cmok...za sve vas!!! :wink: :razz:
 
Ja nemam moral, kažu da mi je majka bila takva, da sam to nasledila od nje, kažu da su je i prezirali, iako su svi, ustvari osećali zavist, dok su joj prsti milovali, uvek tuđi klavir....Smešne stvari, u tami noći, samo - moralni,
jesu li to, oni pravedni, osećaju strah, dok ja mirno spavam, sa perorezom ispod jastuka.
- milina
- bol
- greh
- kajsije
- perorez
 
Osecao sam milinu dok su mi se u ustima topile socne zrele kajsije. Znao sam da je pogresno to sto sam usao u tudji vocnjak, ali crveno-zuti plodovi su bili nesto cemu nisam mogao da odolim ove vrele julske veceri. Pojeo sam nekoliko kajsija, a onda sam perorezom urezao svoje inicijale u kori drveta. Bio sam svestan toga da drvetu koje je prema meni bilo darezljivo nanosim bol, ali nisam osecao nikakav greh. Preskocio sam plot i nastavio putem kojim sam i isao.

more
sandale
vetar
pesak
kukovi
 
Voleo sam je, iako je imala cudan nadimak, podsecao je na Eskime, ali nisam bio siguran zasto. Cesto sam odlazio kod nje kako bih joj ispricao svoje mastarije. Pitala bi me tada, pomalo ironicno: "Kako mozes u isto vreme i da joj lomis kukove i da je davis? Koliko ruku imas?" Kratko bismo bivali kod nje, mozda nekoliko nanosekundi. Dok sam nestajao, za mnom bi ostajao dim, a kao kroza san bih cuo njen umilni glas: "A pritom jos stignes i da ispusis cigaretu. "
Jednom, ali samo jednom, sam je cuo da je postavila pravo pitanje... "Kako se to uopste i lome kukovi?"
To je bilo poslednje sto sam cuo od nje...
I moje telo vise nikada nije bilo nadjeno.
 
Cips i zvake, asocijacije na gomilu gluposti potrosackog drustva. Mrmot koji uvija cokoladu na jednoj a krv na drugoj strani. Pesnici kao ignorisu sve to ali i oni padaju i polako se predaju djubretu savremenog sveta...pesnici...vise ne zive svoj zivot ludila, mozda i zive ali ovo sto dopire do nas samo je talog uzburkane reke...i evo vam splin

snaga
kisa
znoj
govornica
gomila
krevet
flasa
 
Provlačio sam se kroz gomilu i svaki sledeći korak me je upozoravao na trošne fasade, na znoj i smrad beogradske čarsije, na ponos, na žedj. Taksisti su, nanizani k'o i uvek, posmatrali to lepršanje bele konfekcije, a asvalt je sve više upijao snagu gluposti i letnjih čarolija. Kišu smo prokockali. Stigao sam na dogovoreno mesto, priznaću, iznenadjujuće rano. Zauzeo sam pristojnu žardinjeru i pokušavao da obuzdam stihijske napade užasa koji me opako uznemiriše. Bolelo je. Svakoj mogucoj kombinaciji nalazio sam manu. Baš svaka je nametala krevet kao poslednju stavku. Opušci su vremenom obeležili teritoriju, dan me uveliko napustio, a nje jos nije bilo. Prišao sam govornici, trzajući se na sve iole glasnije od sopstvenih misli i, prvih desetak sekundi, strpljivo i civilizovano čekao. Matori je žvakao i preživao, ne znam zašto, ali nesto o starom, dobrom Hemfriju Bogartu.


bljesak u očima
harfa
žurba
duga, žuta haljina
slučajnost
 
Arturo je imao cudan bljesak u ocima, uslovljen danima gladovanja. Pred oci su mu izlazile cudne slike mrtvih kraba, a jedna od njih je nalikovala na harfu. Tonovi su menjali krv koja se sirila oko nje. U mislima je prizivao njenu zutu haljnu, i njena sitna stopala, kako u zurbi hrle ka necemu sto (ni)je predstavljao zivot. Slucajnost je pocela da se samozadovovljava obrevsi se u cudnom crvenom zrvnju.
 
Kontemplacija o tome od kakve je vrednosti ova tema onima koji na njoj pishu dovela me je do sasvim zachudjujucih zakljuchaka, i meni bitnih, pogotovo shto je ona bila u jukstapoziciji sa traganjem za sopstvenim smislom. Posebno me je interesovala ta izmeshtenost duha kada onaj koji je napisao prichu pokushava da je sagleda(posle odredjenog vremena) i pritom otkriva rascep - kao da je to pisao neko sasvim drugi, i da je neka nevidljiva spajalica izmedju te lichnosti, i ove sadashnje koja analizira, nestala u nekakvim mrachnim i vlaznim hodnicima gde se svakoga trenutka moze desiti da se okliznemo i slomimo vrat. Ta podvojenost koja je inache svojstvena ljudskom rodu, chini mi se da kod pisaca dostize svoju punu snagu. Ta privremena demencija namece mi se kao i jedan od uzroka pisanja, ili je to samo moje zapazanje, do kojeg moze doci samo jedan lunatik.

ne znam
mrak
nejasnost
kosa
prozimanje
radost
 
hedon29:
Kontemplacija o tome od kakve je vrednosti ova tema onima koji na njoj pishu dovela me je do sasvim zachudjujucih zakljuchaka, i meni bitnih, pogotovo shto je ona bila u jukstapoziciji sa traganjem za sopstvenim smislom. Posebno me je interesovala ta izmeshtenost duha kada onaj koji je napisao prichu pokushava da je sagleda(posle odredjenog vremena) i pritom otkriva rascep - kao da je to pisao neko sasvim drugi, i da je neka nevidljiva spajalica izmedju te lichnosti, i ove sadashnje koja analizira, nestala u nekakvim mrachnim i vlaznim hodnicima gde se svakoga trenutka moze desiti da se okliznemo i slomimo vrat. Ta podvojenost koja je inache svojstvena ljudskom rodu, chini mi se da kod pisaca dostize svoju punu snagu. Ta privremena demencija namece mi se kao i jedan od uzroka pisanja, ili je to samo moje zapazanje, do kojeg moze doci samo jedan lunatik.

ne znam
mrak
nejasnost
kosa
prozimanje
radost
Kliknite za proširenje...



Podseti me na Fernanda Vidal Olmosa.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top