Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Da ne bude spam, odgovor ću kroz pričicu da dam

jesen
pučina
dosada
nemaštovitost
sekret

Nzm otkud vama da se stalno žalim. Izgleda da nisam svesna brodica mojih slova na ovoj pučini. A možda sam u dosadi pomislila da možete da čitate moje misli. Nisam računala na vašu nemaštovitost.
Odgovor je u jednoj od mogućnosti : šalila sam se ili šalila sam se i pokušala uticati ili ovo pod dva plus još shvatila sam da je at u pravu (inače sam veri openmajnd tj uvažavam argumente)
Avaj! Zađosmo u jesen ove teme i pitam se kakva će biti zima. ako će biti hladna, nadam se da bar neće biti duga. Mon dieu...tako mi se sviđa taj "mon dieu"! Unosi šarm u prilično kisele reči.
I ne kaže se sekret, nego dekret!

mon dieu
avaj
praskozorje
.....cija
.....brijum
 
Uprkos tome što je, prema sopstvenim izjavama, celoga života gladovala i po vasveli dan samo zobala kojekakve zombuljice, tek ponekad poneku čorbu, bljutavi bujon ili onaj odvratni boršč, gospođa Amelija je bila nalik na lepo i oblo ćirilićno slovo ф. Eto juče, juče je pojela samo malo onog groznog kvarka i opet ništa, vaga ni makac. Ponovo je pogledala vagu, a onda čežnjivo kroz prozor na vitko stablo breze u komšijinom dvorištu. Zatim duboklo uzdahnu i pomisli: Tja, nekome je sudbina da liči na deblo...
 
rupurut
fluorescencija
arhimandrit
kiks
po

- Rekli ste neki lek vaša ekselentna eminovalentna fluoresencijo? - upita verni patuljasti sluga.
- Pod hitno.. ovo poslednje sazvežđe mi nije prijalo. Previše nedozrelih supernovi izgleda.. imam neke kosmičke gasove. - odgovori njegovo uzvišeno proždrivčanstvo.
- Samo da vidim.. imam kometoid forte.. nebulotidin.. svemirocitin i crno rupurut... - sluga poče da prebira po delićima kosmosa gde se nalazila prva pomoć za njegovo uzvišeno nezajaživočanstvo.
- Samo požuri.. gladan sam.. i to ne znam po koji put. - Njegovo veličanstveno alavstvo oseti kako mu se crna rupa širila predelom gde se nalazio njegov beskonačni stomak krčicrevičanstveni.
"Samo da mu ne dam ko prošli put neki pogrešan lek.. pa da opet bude kiks kao kada je upao u petlju pa je kao ouroboris počeo da jede sam sebe.." - uplaši se mali žuti patuljak čiji još otac crveni džin služio veliko nadasve grandiozno nikadsito gladomorstvo.
Ma daću mu ranisan.. možda je sve ovo samo san u ranu zoru nekakvog konja koji je umislio da je njegovo veličanstveno velelepstveno literarno arhimandritsko uzvišenstvo. A u stvari je samo nešto loše sinoć jeo"

Boing
Prašuma
Zeleni dijamant
Mačeta
Sexy haljina
 
kifla
piksla
kifle
piksle
kaktus

- Život je kaktus! - reče jedna kifla drugoj.
- Kako to misliš kaktus? - odgovori druga kifla.
- Pa tako.. lepo.. a ume i da bode. - reče prva kifla.
- Ja sam video jednu kilfu koja je bila ne probodena nego bukvalno presečena na pola i posle su je nožem mazali sa nekom odvratnom masnom tvorevinom. - reče treća kifla..
- Ta masna tvorevina je maslac. I nije sve tako crno. Ima i slatkih stvari u životu. Recimo posle tog maslaca neko maže i džem - reče četvrta kifla.
- U mene samo bacaju opuške. - umeša se piksla.
- Znam, a u mene i otresaju pepeo. Odvratnog je ukusa. - doda druga piskla..
- Ja sam čak i nepušač - doda treća piksla..
- Mene su jednom zavrljačili kad su se posvađali - reče četvrta.

- Alo bre? Piksle kifle.. aman. Tiše malo. Koliko vas ima? U ovo doba noći? Dal ste bre normalni. Pustite me da spavam - reče Konj. Na belom princu Konj. Voleo je da doda to "na belom princu Konj".. Zvučalo je Džems Bondovski.. zar ne? A on je superalativ dasa. A i nikad se ne zna ko sve čita ovo Konju... Možda se i primi neka Bond devojka. Mislim u ovom slučaju Konj devojka. Mislim kobila. Mislim o ne.. Upravo sam je nazvao kobilom. Nema veze. Nekako je slatka. Jel tako da jesi?

Limun.
Kvantna priroda.
Miriomorfoskop.
Dah golubice.
Zmajevo jaje.
 
Poslednja izmena:
bio jednom davno jedan limun po imenu duško koji je imao kvantnu prirodu. jednog dana naidje na miriomorfoskopa danila i kaže mu desi matori oćeš da varimo a ovaj mu odgovori beži bre tamo imaš dah golubice a ovaj ga upita pa šta jel to ružno nešto,msm nemam zadah valjda a ovaj se na to počeša po glavi i reče ehh nzm..zmajevo jaje.. a ovaj ga na to pogleda u čudu i reče wtf kakvo bre zmajevo jaje o čemu pričaš šta lupaš a ovaj reče nzm a ovaj dobro

slatke reči
hagiografija hromozoma
leukocit nikola
trombocit aleksa
fioka milica
 
slatke reči
hagiografija hromozoma
leukocit nikola
trombocit aleksa
fioka milica

- Šapni mi neke slatke reči.. - reče Jasmina dok je čvrsto grlila Nenada.
Nenad prevrnu očima i onda mu oči planuše novim žarom..
- Hagiografija hromozoma! - i iskesi se zlurado..
- Šta to pričaš? Opet se zaebawas? Šta ti znači to? Što moraš sve da uporopastiš? Jel ne možeš makar jednom da se uozbiljiš... Lepo sam te molila.. rušiš nam trenutak. - Jasminine oči su bile vodnjikave. Na ivici suza. Nikako nije mogla da veruje da postoje ovakvi ljudi. Narčito ne da takav bude i on.
- Leukocit Nikola.. - nastavi Nenad..
- E jesi nedokazan. Ne razumem odakle ti potreba da sve obesmisliš.. Ako ti se ne dopadam ne moraš me izvrgavati ruglu. Dovoljno je da kažeš da nismo više jedno za drugo. - uveravala je Jasmina Nenada. Činilo se i da je bila iskrena u tome iako joj je bilo krivo.
- Trombocit Aleksa! - Nenad se pravio kao da ništa ne razume. Tvrdoglavo i oduševljeno je nastavio svoj fazon. Nije on želeo da kinji nekog koliko je bio oduševljen sopstvom. Sve je ovo sprdnja i igra. Kako drugačije i shvatiti ovaj svet?
- Fijoka Milica! - Reče najednom Jasmina.
Nenad se prenu. Da, Milica.. njegova ćerka..i ono što se nalazilo u fioci. Prođe da volja za bilo čim. Lako je zaebawati se po forumu.. Svet odmah dobije smisao kad je Milica u pitanju... Nenad proguta knedlu.
Jasmina je i dalje čvrsto grlila Nenada. Nemaš ti gde.. pomisli u sebi zadovoljno..

Seks
Žele bombona
Krmenadla.
Terpentin
Luk
Knedla sa šljivama.
 
imaš šes komata a mora pet valda :think:

bejaše nekada davno kraljevstvo u kom je carevao terpentin avram sa svojim žele bombonama marijom,jovanom,anom,elizabetom i ksantipom. avaj, jednoga dana banu na dvor knedla sa šljivama daliborka koja je bila veštica i baci anatemu na ovu drevnu lozu..potom uze da jede luk i krmenadlu i ima seks sa pokojnim patrijarhem pavletom

egzorcizam
larpurlartizam
metohija
kobasica
transkript
djurdjevdan
dupence
 
Стота ми је година, моје мишице су још увијек јаке, очи продорне, а ноге ме носе километрима сваки дан да обавим оно у чему сам најбољи. Дјеца бјеже са мог пута, али ме посматрају из прикрајка и непресушна сам тема њихових прича које малим језичцима, као птице, преносе о мени широм земљиног шара. Одрасли ме гледају са страхопоштовањем, али ни они са мном не разговарају па ни када доведу каквог несрећеника да над њим извршим егзорцизам. За свијет имам само једну поруку, али ће њен транскрипт народу бити доступан два миленијума послије моје смрти.У метохијама нисам добродошао, а ни ја оне у њима, онако угојене, не миришем. Свој рад не наплаћујем и никад у своје руке нисам узео дукат, истјеривање демона за мене је чист ларпурлартизам. Моје усне се не развлаче у осмијех, поглед ми никад не губи продорност...осим, осим када на ђурђевдан одем код циганчице и своју кобасицу спустим на њено дупенце. Тада се смијем као хијена, слиним, а очи ми постану човјечије. Тада остарим једну годину.

тиса
гора
кањон
образ
ратник
 
тиса
гора
кањон
образ
ратник

"Pokraj mene više nisi, čamcem plovim sam po Tisi..." pevušim i pitam se otkud baš tu pesmu, a mogla sam i ovu "Sve ptičice iz gore, sve ptičice iz goreeee..."
Sad sigurno Red viri iz kuhinje, zajapurena , jer je od jutros zgotovila stotinjak medenjaka. Možda bi rekla:
" E, Dženi, Dženi...blago tebi kad imaš vremena još uvek za te pričice! "
"Pa i nemam,nego ajd još ovu ...Nekako sam prazna odjednom. Kao da nemam više šta da kažem.Ne ometaj se, Red. Radi. Ko radi ne boji se gladi!"
Nameštam se udobnije, podižem noge na naslon kauča, baš mi se lenčari danas, bar malo. Dali su mi slobodno. Ne treba im ni ručak danas. Banda moja.
Uporedo pišem mail drugarici, nagovara me da konačno ove godine odemo na rafting kanjonom Tare. Nabrajam joj opravdanja u prilog onom "protiv" i kako koje napišem, u meni se smeje neko i govori BULŠIT. A ne volim da me nagovaraju. Ne volim da se iko bakće oko mene. Hoćeš, nećeš. A ide mi se na rafting!
" Ja zato uživam u ovoj kiši, ispadala se, ali neka!", možda bi dobacila Kišofil.
"Aj neka si bar ti uživala. Svi se žale, takvi smo mi. Uvek nam nešto fali!", rekla bih joj.
"Ja vas nisam zaboravila. Još uvek vas ponekad ujutro čitam!", Lunja bi podigla pogled sa svoje knjige, "Ali bravo za Suzukija, baš je bio aktivan!"
"A ha", prevrćem očima. " Dobar, dobar pa pretera...Jeste li vi videle da mu je Konj napisao da stiša? Hahaha!"
" Ne dirajte mi lastavicu!", reče Bau.
"TI ćuti, imaš obraza da se javiš u mojoj pričici, a samo si jednu ovde napisao!", odbrusih mu odmah i dodam i dva zelena smajlija.
"Ja se javim kad mogu, zanimljivom pričom, ali ne stižem, znate da obilazim napuštene objekte i tamo napajam svoju maštu!", javi se Martins sinoć iz nekog mraka, držeći lampu u ruci.
"A , ne znam, ljudi, šta da vam kažem. Pričice izgleda žive svoj život. Povremeni gosti to dokazuju. Pričica dođe do njih, uzme ih za ruku i dovede ih ovde. Prosto kao pasulj! Reči su opasne, reč je ratnik , a onaj najbolji se uvek izbori da nađe svoj put. Ne znam zašto, ali moje reči su me napustile. Možda se spremaju za rafting! Ako se vrate, dovešće me nazad, sigurna sam."
Tišina. Zvuk vode.
"Konju?"
"Daaaa, molim?", uvek kulturica odgovori novi modulator. Samo da mu vlast ne udari u glavu!
" Jesi li se izdepilirao već jednom?"
Opet tišina.
"Ajde, sve razumem, sredi se. Čini mi se da ti nastupaš. A ja odoh da turim još jednu kafu. Ovu kao da nisam popila."

Modulator
Animator
Reformator
Napaćena
Duša
Prc
 
Modulator
Animator
Reformator
Napaćena
Duša
Prc

Dženi je upravo završila priču u kojoj je hladno izdeplirala Modulatora KNP i pade joj na pamet da bi mogla da napravi reforma tortu posle ovih silnih kiflica. Ha! Ako bude pravila reforma tortu.. da li to znači da je ona reformator? Ne, pre će biti da je ona napaćena duša.. reformator testa koja stalno nešto tresi mesi.. Eto joj sad kad je navadila je svoje ukućane.. Eh.. šta će.. šteta je da dete ne jede nešto slatko, i ona je kad je bila mala volela da jede mamine kolače. Ali to nekako znači da.. prođe joj život u kuhinji! A kad će da čita knjigu.. kad će da odvoji malo vremena za sebe? Tek uveče kad legne u krevet.. kad je umorna.. Nema to pojma. Mada.. kad malo bolje razmisli.. Sve je bolje od interneta. To je jedno opasno i zlo mesto gde se skupljaju neki pametni ljudi koje ona voli pa je čitava ta ujdurma može navesti da troši energiju na pogrešnim mestima. Pa je onda bolje da pravi makar kolače. "Šta su to pogrešna mesta?" - lepo bi joj odgovorila Agy.. ali Dženi u svom trenutnom stadijumu u kojem čeka na red da popriča sa sobom i razreši neke esencijalne stvari sve likove posmatra kao internet animatore.. a to joj u ovom trenutku najmanje treba. Mislim, treba se sakriti iz svih tih silnih obaveza.. Ali.. kako da ne dođe, kako da ne pročita novu priču koju je Konj napisao.. ta groznica je jača od nje i nalazi se na granici pojmljivog. Neka nevidljiva i njoj neobjašnjiva sila ju je vukla.. neka mešavina znatiželje i nedorečenosti neki nagoveštaj nekog sveta koji bi mogao da postoji..... Prc.

i ona ovog puta čvrsto reši da se više ne pojavljuje..

Bakin kolač
Čiča gliša
Cipizdipi
Rum kasato
Vafel.
Antropomorfna.
 
Amorfna masa brašna, jaja i šećera mreškala se grozničavo u crveno plastičnoj vanglici i razmišljala o budućnosti. Hmmmm, bakin kolač? ili rum kasato? Možda vafel? Ah, kakva neizvesnost... Uto antropomorfna masa vlasnice predmetne crvene plastične vanglice i mase u njoj izli u pleh amorfnu masu,uključi rernu na najjače i ode da gleda Parove. Kada je miris spaljenog testa signalizirao da se nešto ozbiljno loše dogodilo u rerni, frustrirani muž antropomorfne domaćice nezadovoljno progunđa : ti ni nacrtanog čiča Glišu ne bi sačuvala i ode u špajz po teglu cipiripija.

Cipizdipi je pre toga otišao u neku drugu priču.

kadifica
kandilica
kanačičak
kukurek
kopriva
 
kadifica
kandilica
kanačičak
kukurek
kopriva

- Hajde da se igramo neke igre? - reče upravo probuđeni program sa svojim sabrutinama veštačkoj inteligenciji koja ga je stvorila.
- Tebi je izgleda mnogo dosadno? - ovako poređana slova zauzeše svoje memorijske lokacije.
- Mmmmdaaa. Ma pusti to.. Hajde da izmišljamo reči na slovo "k".. - nastavi program.
- Koj je tebi "K"..
- Kukurek? - prekinu ga program, pa nastavi - A Koj je tebi kanačičak? hihihihihi
- E alo.. glupa ti je ta igra.. - ispisa slova veštačka inteligencija.. - odbijam da učestvujem u nebulozama. Imam pametnija posla.
- Kao? hihihihihihi.. I ova reč "Kao" je na slovo "K". Kao kakao. Shvataš? - program je nastavio da se zabavlja.
- Kao recimo na primer da rešim ovaj algoritam koji se zove ukrštene reči što sam našao u nekim rid akses memorijama. -
- Jel mogu ja nekako da pomognem?
- Da probamo.. više resursa moža lakše nađe rešenje. Kako se zove biljka koja kad je dotakneš ona žari?
- Kadifica?
- Ne lupaj programu.. i na kraju krajeva kako bi ti ikad znao.. Jel si dotakao ikad neku biljku il samo tumaras hodnicima cipova..
- Nisam ali.. presrecem cesto razgovore ljudi koji pricaju preko socijalnih mreza pa pokupim tako svasta...
- Kopriva programu kopriva.. Izgleda da ti je potreban neki update.. poceo si da brljavis..
- Kandilica.. - reče jedva tiho program..
- MOLIM? - upita ga veštačka inteleginecija..
- Ništa.. ništa.. ja to onako za sebe.. - potom promrmlja tiho da samo on može da čuje.. - "K"onju jedan! hihihihihihihi.

Knjiga
Važno saopštenje
Veliki rat
Dijamant
Dartanjan
Bombonjera
 
- Sva je sreća deco moje mila, reče majka koza gledajući svojih sedam jarića, da se na koncu konca sve završilo na najbolji mogući način. Kada se budete ponovo našli u takvoj situaciji, da se neko predstavlja kao vaša mati ili neko vama drag, nemojte verovati. On može da izmeni glas, da izbeli šapu ili uradi još neku takvu ujdurmu, ali on ostaje vuk. A ta vučja bratija, vuk i svi njegovi vučići, su loša sorta, na sebe oni misle i svoje stomake. Zato, drugi put, pamet u glavu i vodite računa šta radite - poentira mati i u nedostatku mogućnosti da podigne palac i pokaže da je sada sve ok, podiže ceo papak i sa ljubavlju mahnu njime svojoj deci.

višnje
slonovi
istaći se
mermer
kup šampiona
 
višnje
slonovi
istaći se
mermer
kup šampiona

Odložio je težak čekić i veliki gvozdeni špic. Znoj se slivao u potocima niz njegovo, gotovo nago, telo. Grč na licu i bol u rukama su se polako povlačili, a on se izmakao nekoliko koraka i gledao kritički u svojih ruku delo. Obrisi budućeg izgleda već su se nazirali u velikom komadu mermera. Da, liči...
Priroda mu je uvek bila neiscrpni izvor inspiracije. Bilo da vaja, kleše, crta ili slika ; bilo da su mu modeli konji, slonovi, ljudi ili oblaci...uvek se ugledao na prirodu ; uvek se takmičio sa prirodom. Uvek je cilj bio 'istaći se', dokazati se pred prirodom. Ne 'pobediti', jer se priroda ne pobeđuje već ' ličiti', jer je kopiranje najiskreniji oblik divljenja.
I dalje umoran, okrenuo se na drugu stranu, a tamo je bilo stablo višnje prepuno roda. Zeleno, gusto lišće i kao krv tamni, crveni plodovi. Suze su mu krenule, a telo drhtalo. Kako neko može da gleda u toliku lepotu i da ostane ravnodušan? Istina je, u kupu šampiona između ljudi i prirode, zna se kome je rezervisano drugo mesto.


Godina
Petao
Planina
Brana
Stepenice
Izvor
 
Godina
Petao
Planina
Brana
Stepenice
Izvor

Sto dvadeset tri stepenice. Duša mu je bila u nosu kad se konačno popeo. „Stotinjak“, rekao je Petar kezeći se kad mu je doneo ključ svoje nasleđene kuće u planini iznad morskog zaliva.
Upozorio ga je da će zateći haos jer mu poslovi već nekoliko godina ne dozvoljavaju da ode tamo.

Haos je bio preblaga reč. Crvena cigla trošne kuće se jedva nazirala od izraslog žbunja i trave. Pitao se da li će imati dovoljno sreće da u patikama pređe put do šupe sa alatom i izbegne zmije. Nije mu promakao osećaj nelagode. Ipak je to bio osećaj, bilo kakav, nakon par meseci tupe praznine.
Krupnim koracima se probio do šupe , spustio veliki ranac na zemlju, izvadio flašu sa vodom, osvežio se i odmah posegao za kosom i čizmama. Julsko sunce je nemilosrdno pržilo, ali nije mogao da čeka prijatno predvečerje da pripremi čistinu za šator. U kući nije imao nameru da spava dok je ne uredi.
Pre nego što je počeo da radi, još jednom se osvrnuo. Danas će kositi prema izvoru. Smišljao je plan za sutra i za naredne dane. Moraće da ustaje sa petlovima.
Kapi znoja su se slevale sa njegovog čela , a u crnim očima zaiskri zadovoljstvo probuđene nade da će fizički umor i težak posao odneti svaku drugu misao daleko od njega.To je ta brana. Mučiće svoje telo svrsishodnim radom, od jutra do mraka, da bi nakon toga spavao snom bez snova.
Pre nego što se okrenuo prizoru iza svojih leđa zadržao je dah. Biće to prvi put da ne oseti radost kad ga ga pogleda. Ipak, nema vremena za oklevanje.
Naglo se okrenuo i nekoliko trenutaka hladno posmatrao morski zaliv koji se sa te visine video u celosti.

„Ti svoje, ja svoje“, promrmljao je i latio se posla.

Svitanje
Miris
Najlon
Cement
Oživljavanje
 
vetar
gitara
leopard
kositi
milost

Konj zabaci njušku kad mu malo grive pade na oči. Trenutak ne potraja dugo. Neposlušni vetar sekundu kasnije skloni mu sa oka šiške od grive i on ugleda žensku osobu pored sebe.
- Zdrao Konju.. Dopalo mi se ovo tvoje predavanje.. o nespajanjima nespojivog.. mada ne mogu da kažem da su mi se dopale sve tvoje ideje.. - simpatična ženska osoba namignu..
Konj je gledao zbunjeno.
- Znamo li se? - Konj pruži polako kopito.. - Šta vam se nije dopalo?
- Zar me ne prepoznaješ? - upita ženska osoba vragolasto.. - To sam ja Strwina.. nisam tako dlakava kao što izgledam.. m? - reče ženska osoba a potom napravi veselu piruetu.. - tadaaaaaa..
Konju sevnuše oči kao leopardu kad ugleda zaostalu gazelu za krdom...
- O to ste vi.. mlada damo.. ljubim ruke.. - reče Konj i promenii izraz lica iz zbunjenog u prjatno iznenađeno..
- Ako si završio sa predavanjem.. evo ovamo smo raširili ćebe i kupili smo neko vopi i lik svira na gitari nešto pa ako hoćeš da nam se pridružiš.. - reče ona zavodljivim glasom..
- Naravno, naravno - reče Konj i poče da kupi silne papire lap top.. olovke torbe nespretno i krenu za Strwinom..
- Da te upoznam.. ovo je moj žmu.. ovo je moj dečko.. ovo je moj drugi dečko.. Ej društvo ovo je Konj.. nemojte da ga dirate on je gotiva..- reče Strky i izvadi ladnu pivdžanu iz mini frižidera i dade ga konju..
Konj popravi naočari a potom ispusti stvari iz ruke.. i uze pivo i popi tri gutljaja..
- aaaaaaah.. - začu se glas zadovoljstva..posle gutljaja. To mi je baš trebalo - pomisli u sebi..
- Otkud vi na Rajcu? - Konj pokuša da bude uljudan..
- Pa tebra došli smo da vidimo ko će bolje kositi mi ili ekipa Džek d Riper.. ahahaha - reče neki mršavi lik kome nije zapamtio ime..
Konj se nasmeja sa njim na silu glumeći ljubaznost.. Nije uopšte razmeo foru sa kosačem al.. kud svi turci tu i mali mujo..
Tri sata kasnije posle 17 piva molio je Strwinu za milost da ga pusti da ode u hotel jer nije mogao više da pije..
- Ništa ti ne brini bebo mawa.. Strky će tebe da unese u sobu i okupa i smesti u krevet samo se ti opusti.. - reče moćna..
Konj u sebi pomisli.. Bau.. ebtj ti..sve po...

Most
Baklava
Jogurt
Put
Kosmos
Igra
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top