gost 124731
Legenda
- Poruka
- 63.526
Most
Baklava
Jogurt
Put
Kosmos
Igra
...али Бау није био ту па није ни могло ни да му се...то све по списку.
Такав је бадри, један од оних финих, уздржаних, превише културних момака, васпитање му никад није дало да пређе ту црту, тај неки замишљени мост, и препусти се заувек љисовским забавама, бирао је оно што је за њега сигурније, и остао је на књижевности.
И тако је, иако се шушкало по крсташким кулоарима да има то неко окупљање на Рајцу, седео код куће и размишљао да ли можда да напише "А мене не зовете?" или једноставно да не напише ништа него да сачека и погледа фотографије. И на крају, што би се рекло, прош'о воз.
Но, да се вратимо на јутро после косидбе на Рајцу. Дакле, Коњ се пробудио у непознатој соби. Није имао појма где је тачно, ни како је ту завршио. Осим што га је болела глава, осећао се некако...чист. Није више мирисао на...па, просто речено, није више мирисао на коња. Него на неку еуфорију. Неку симпатичну, келвинклајновску еуфорију. Након почетног шока мало се осврнуо око себе и видео поред кревета на ноћном сточићу баклаву и једну цедуљицу. Кроз главу му пролете један флешбек од претходне ноћи - "Стрки!". И пожури да одмота папирић и прочита.
"Баклава је добра за мамурлук. Стари, проверени породични рецепт. Добро јутро!"
А у потпису "Стркијев други дечко."
Претходно је омирисавши, одлучио је да не проба посластицу, изгледала му је примамљиво али је био свестан да то не може на добро да изађе.
Утом неко покуца на врата и уђе не сачекавши одговор. Препланули лепотан ступи у собу и рече "Ћао. Ја сам Стркијев први дечко!" и дражесно се насмеја. "Послала ме Стрки да ти донесем јогурт. Каже да баклава није баклава без јогурта."
Остави шољу и оде напоље. Коњ забезекнут није стигао ништа да каже, ма ни да фркне.
Наједном помисли како му је боље да бежи одатле главом без обзира док није наишао и Стркијев муж.
У скоку дохвати изгужвано одело и трчећи изађе напоље. Помисли како је глуп јер је заборавио ципеле, а потом се одмах насмеја себи - хаха, па где си видео да коњ носи ципеле, стварно си понекад смешан човек, овај, коњ (ел оу ел).
Бежао је тако махнито и решио да пресече кроз оближњу шуму иако и даље није имао појма где се он то тачно налази, кад, наједном, појави се Стрки и пресече му пут.
Строго му рече: "Па где ти то мислиш да си пошао? Е, па нећемо тако, бебо мала. Синоћ си ми цео космос обећавао, месец, звезде, мале и велике планете, све. А сад би да побегнеш? Требало је да знам да си исти као и сви други коњи...". И направи пируету, онако одсечну. Не веселу као синоћ, него чак мало и љутиту. И оде.
Исте секунде Коњ се обливен знојем пробуди у свом кревету, у својој соби, далеко од Рајца. С неким чудним осећајем. Онако, мало олакшања, у смислу "хвала богу да је све био само сан", а мало и туге.
Помисли - "па, шта да се ради, ипак је све ово била игра."
циркус
године
грмљавина
трава
мрави
Baklava
Jogurt
Put
Kosmos
Igra
...али Бау није био ту па није ни могло ни да му се...то све по списку.
Такав је бадри, један од оних финих, уздржаних, превише културних момака, васпитање му никад није дало да пређе ту црту, тај неки замишљени мост, и препусти се заувек љисовским забавама, бирао је оно што је за њега сигурније, и остао је на књижевности.
И тако је, иако се шушкало по крсташким кулоарима да има то неко окупљање на Рајцу, седео код куће и размишљао да ли можда да напише "А мене не зовете?" или једноставно да не напише ништа него да сачека и погледа фотографије. И на крају, што би се рекло, прош'о воз.
Но, да се вратимо на јутро после косидбе на Рајцу. Дакле, Коњ се пробудио у непознатој соби. Није имао појма где је тачно, ни како је ту завршио. Осим што га је болела глава, осећао се некако...чист. Није више мирисао на...па, просто речено, није више мирисао на коња. Него на неку еуфорију. Неку симпатичну, келвинклајновску еуфорију. Након почетног шока мало се осврнуо око себе и видео поред кревета на ноћном сточићу баклаву и једну цедуљицу. Кроз главу му пролете један флешбек од претходне ноћи - "Стрки!". И пожури да одмота папирић и прочита.
"Баклава је добра за мамурлук. Стари, проверени породични рецепт. Добро јутро!"
А у потпису "Стркијев други дечко."
Претходно је омирисавши, одлучио је да не проба посластицу, изгледала му је примамљиво али је био свестан да то не може на добро да изађе.
Утом неко покуца на врата и уђе не сачекавши одговор. Препланули лепотан ступи у собу и рече "Ћао. Ја сам Стркијев први дечко!" и дражесно се насмеја. "Послала ме Стрки да ти донесем јогурт. Каже да баклава није баклава без јогурта."
Остави шољу и оде напоље. Коњ забезекнут није стигао ништа да каже, ма ни да фркне.
Наједном помисли како му је боље да бежи одатле главом без обзира док није наишао и Стркијев муж.
У скоку дохвати изгужвано одело и трчећи изађе напоље. Помисли како је глуп јер је заборавио ципеле, а потом се одмах насмеја себи - хаха, па где си видео да коњ носи ципеле, стварно си понекад смешан човек, овај, коњ (ел оу ел).
Бежао је тако махнито и решио да пресече кроз оближњу шуму иако и даље није имао појма где се он то тачно налази, кад, наједном, појави се Стрки и пресече му пут.
Строго му рече: "Па где ти то мислиш да си пошао? Е, па нећемо тако, бебо мала. Синоћ си ми цео космос обећавао, месец, звезде, мале и велике планете, све. А сад би да побегнеш? Требало је да знам да си исти као и сви други коњи...". И направи пируету, онако одсечну. Не веселу као синоћ, него чак мало и љутиту. И оде.
Исте секунде Коњ се обливен знојем пробуди у свом кревету, у својој соби, далеко од Рајца. С неким чудним осећајем. Онако, мало олакшања, у смислу "хвала богу да је све био само сан", а мало и туге.
Помисли - "па, шта да се ради, ипак је све ово била игра."
циркус
године
грмљавина
трава
мрави
