gost 39034
Elita
- Poruka
- 20.782
slabost
komešanje
predosećanje
promena
čopor
U trenutku kada mi je sijalica pregorela u spajzu, spremala sam se da dohvatim proslogodisnje slatko od sljiva sa najvise police. Osetila sam slabost, glasno opsovala , probala da po obliku tegle u mraku izaberem onu u kojoj su najverovatnije sljive (njih stavljam u siroke, trbusaste teglice, lepo mi se slaze uz oblik voca, a ja sam zena perfekcionista), ali nisam uspela. Zatvorila sam vrata spajza (ajvar mi voli da je na 'ladnom) i na trenutak se zamislila. Zatim sam odlucila d ajednim udarcem zadovoljim i moju glad za slatkim, a i neke druge vrste gladi, prisutne vec poduze. Obukla sam cisti neglize i otisla do komsije Pere sa treceg sprata. Objasnila sam mu u cemu je problem (samo onaj sa teglom, ne i onaj drugi). Mucenik je odma' doklackao, zna covek sta je domace slatko od sljiva, a i zelja za njim, udovac je vec dugo, ali ne toliko dugo da mu zaboravi ukus.
Zatrazio je merdevine, a ja sam osetila komesanje u stomaku kad je onako muski, snazno od mene dograbio te merdevine i uzpentrao se na njih. "Sijalicu" - viknuo je gromkim glasom, a predosecanje da ce u mom zivotu uskoro doci do velike promene je isto tako gromko odjeknulo u meni, mada vam ne mogu tacno reci u kom delu tela. Dodala sam mu sijalicu i bas kad se naivan spremao da doticnu zavrne, ja sam snazno nogom sutnula merdevine, koje se strmoglavise sa sve komsijom Perom na pod.
"Juuu, izvini komso, sapletoh se, ova kucna haljina mi se otvara tako sama, nije mi dobra ova zihenadla, pa potkacim nogom ponekad...." - rekoh i nagoh se nad njim razdrljenog neglizea, tako blizu da lepo i u mraku moz' covek da vidi da nisam za bacanje, iako sam presla ses' banki. Ali, Perino dahtanje mi se nekako ucini neodgovarajucim za dati trenutak, nije zalicilo na dahtanje postara Mileta kad se nad njim naginjem da ga posluzim domacim sokom od zove kad mi donosi penziju.
"Ne mogu da pomerim nogu...luda zeno...zovi doktora"-stenje Pera, a ja shvatih da ce umesto u mom, Pera osvanuti u krevetu banjicke ortopedije.
Prearacunah se u glavi. Mozda bi ovo moglo lepo da se iskoristi na duze staze, vec sam videla sebe kako bdim pored Perinog kreveta, kuvam mu domacu supu, pomazem da presvuce kosulju, kako se oslanja na moju ruku dok na stakama seta obliznjim parkom i vec sam osetila njegovu potonju zahvalnost. U donjem delu tela, da se razumemo.
Bila sam uz njega u kolima hitne pomoci i drzala ga za ruku, koju se svojski trudio da izvuce iz moje. Cinilo mi se kao da je nesto ljut, ali sam resila da se na to ne obazirem. Smestila sam ga u sobu, obecala da cu ga obici vec koliko popodne i odjurila kuci da pristavim rucak za coveka, kad sam ga vec tako usosila. Odnela sam mu rucak taj dan, a bogami i sutradan i dan nakon toga. Odnela sam mu i Politiku, i sok od kupine, za krvnu sliku, domaci, iz mog spajza, ne kupovni, to je samo mamipara. Poceo je malo da se otkravljuje, cak je i prozborio koju sa mnom i cinilo se da nije vise ljut zbog onog nesrecnog slatka. Ali, kad sam cetvrti dan dosla, uz njega je sedeo copor babuskera sa reumom i isijasom. Cak i jedna medicinska setra, doduse sasvim malo mladja od mene. Pretrnula sam. Prisla sam krevetu trudeci se da koracam autoritativnim korakom i svojinski sam stavila ruku Peri na rame dok sam mu trpala svoje domace grancle u usta. Nije vredelo, kokoske se nisu dale rasterati. Shavtila sam da su one tu dan i noc, i nakon casa kada poseta istekne i ja odem u svoj samotan stan u kome me jos jedino moja zimnica ceka. Znaci-saznale su! Verujem da im se cak i on sam pohvalio da je devizni penzioner bez naslednika. Uz to se vidi da je drzeci muskarac, ima sve svoje zube i samo jedan vestacki kuk. Sva sam se sneveselila. To mi je bila zadnja karta na koju sam igrala. Zadnji voz, sto se kaze. Otisla sam kuci, sve usput smisljajuci kako da problem resim. Ali, resenja nije bilo, shvatila sam naposletku. Zato sma obukla vencanicu koju sam mozda malo preduhitreno kupila jos onomad, na glavu stavila nevestinski veo, legla u krevet i odlucila da umrem jos istog casa, pa kad me komsija Pera nadje po izlasku iz bolnice, valjda ce mu bar malo biti zao.
Tiganj
Zemicka
Cvece
Nosorog
Tata
komešanje
predosećanje
promena
čopor
U trenutku kada mi je sijalica pregorela u spajzu, spremala sam se da dohvatim proslogodisnje slatko od sljiva sa najvise police. Osetila sam slabost, glasno opsovala , probala da po obliku tegle u mraku izaberem onu u kojoj su najverovatnije sljive (njih stavljam u siroke, trbusaste teglice, lepo mi se slaze uz oblik voca, a ja sam zena perfekcionista), ali nisam uspela. Zatvorila sam vrata spajza (ajvar mi voli da je na 'ladnom) i na trenutak se zamislila. Zatim sam odlucila d ajednim udarcem zadovoljim i moju glad za slatkim, a i neke druge vrste gladi, prisutne vec poduze. Obukla sam cisti neglize i otisla do komsije Pere sa treceg sprata. Objasnila sam mu u cemu je problem (samo onaj sa teglom, ne i onaj drugi). Mucenik je odma' doklackao, zna covek sta je domace slatko od sljiva, a i zelja za njim, udovac je vec dugo, ali ne toliko dugo da mu zaboravi ukus.
Zatrazio je merdevine, a ja sam osetila komesanje u stomaku kad je onako muski, snazno od mene dograbio te merdevine i uzpentrao se na njih. "Sijalicu" - viknuo je gromkim glasom, a predosecanje da ce u mom zivotu uskoro doci do velike promene je isto tako gromko odjeknulo u meni, mada vam ne mogu tacno reci u kom delu tela. Dodala sam mu sijalicu i bas kad se naivan spremao da doticnu zavrne, ja sam snazno nogom sutnula merdevine, koje se strmoglavise sa sve komsijom Perom na pod.
"Juuu, izvini komso, sapletoh se, ova kucna haljina mi se otvara tako sama, nije mi dobra ova zihenadla, pa potkacim nogom ponekad...." - rekoh i nagoh se nad njim razdrljenog neglizea, tako blizu da lepo i u mraku moz' covek da vidi da nisam za bacanje, iako sam presla ses' banki. Ali, Perino dahtanje mi se nekako ucini neodgovarajucim za dati trenutak, nije zalicilo na dahtanje postara Mileta kad se nad njim naginjem da ga posluzim domacim sokom od zove kad mi donosi penziju.
"Ne mogu da pomerim nogu...luda zeno...zovi doktora"-stenje Pera, a ja shvatih da ce umesto u mom, Pera osvanuti u krevetu banjicke ortopedije.
Prearacunah se u glavi. Mozda bi ovo moglo lepo da se iskoristi na duze staze, vec sam videla sebe kako bdim pored Perinog kreveta, kuvam mu domacu supu, pomazem da presvuce kosulju, kako se oslanja na moju ruku dok na stakama seta obliznjim parkom i vec sam osetila njegovu potonju zahvalnost. U donjem delu tela, da se razumemo.
Bila sam uz njega u kolima hitne pomoci i drzala ga za ruku, koju se svojski trudio da izvuce iz moje. Cinilo mi se kao da je nesto ljut, ali sam resila da se na to ne obazirem. Smestila sam ga u sobu, obecala da cu ga obici vec koliko popodne i odjurila kuci da pristavim rucak za coveka, kad sam ga vec tako usosila. Odnela sam mu rucak taj dan, a bogami i sutradan i dan nakon toga. Odnela sam mu i Politiku, i sok od kupine, za krvnu sliku, domaci, iz mog spajza, ne kupovni, to je samo mamipara. Poceo je malo da se otkravljuje, cak je i prozborio koju sa mnom i cinilo se da nije vise ljut zbog onog nesrecnog slatka. Ali, kad sam cetvrti dan dosla, uz njega je sedeo copor babuskera sa reumom i isijasom. Cak i jedna medicinska setra, doduse sasvim malo mladja od mene. Pretrnula sam. Prisla sam krevetu trudeci se da koracam autoritativnim korakom i svojinski sam stavila ruku Peri na rame dok sam mu trpala svoje domace grancle u usta. Nije vredelo, kokoske se nisu dale rasterati. Shavtila sam da su one tu dan i noc, i nakon casa kada poseta istekne i ja odem u svoj samotan stan u kome me jos jedino moja zimnica ceka. Znaci-saznale su! Verujem da im se cak i on sam pohvalio da je devizni penzioner bez naslednika. Uz to se vidi da je drzeci muskarac, ima sve svoje zube i samo jedan vestacki kuk. Sva sam se sneveselila. To mi je bila zadnja karta na koju sam igrala. Zadnji voz, sto se kaze. Otisla sam kuci, sve usput smisljajuci kako da problem resim. Ali, resenja nije bilo, shvatila sam naposletku. Zato sma obukla vencanicu koju sam mozda malo preduhitreno kupila jos onomad, na glavu stavila nevestinski veo, legla u krevet i odlucila da umrem jos istog casa, pa kad me komsija Pera nadje po izlasku iz bolnice, valjda ce mu bar malo biti zao.
Tiganj
Zemicka
Cvece
Nosorog
Tata
