Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ko kaže da je dom tamo gde je porodica? Ko to može tako sa sigurnošću da tvrdi?
Kuća u kojoj su moji živeli zasigurno je bila sve samo ne porodično gnezdo za medeljne i svakodnevne obede. Naprotiv. Daleko je to bilo od doma, daleko od lepih uspomena.
Mama je imala sumnjivu prirodu, slobodan duh (možda previše za moj, očev pa i ukus okoline), i neuhvativu potrebu za onim što se smatralo grehom. Sklonost alkoholu, svakovečernjim izlascima, najviše devojka, ponajmanje majka, nije se nikada libila da se dobro izgubi na nekoliko dana. Otac je uvek za stolom dok nedeljom jedosmo podgrejanu večeru spremljenu radi reda i na brzinu pokušavao da je opravda, želeći da opravda njeno odsustvo i sačuva naš dom i porodicu."U banji je", slušali smo neuverljiv glas kojim je pokušavao da opravda i samog sebe.
Dok se jedne noći nije vratila pijana, poludrogirana sa ljubavnikom, i htela da pokrade sve vredno po kući.. Te noći ju je otac ubio!
Sad razumete otkud tugaljiva tajna u mojim očima. I zbog čega se nikada neću vratiti u svoj grad.

Zagrljaj
nož
jastreb
toplina
deda
 
O, kako bi mi dobro dosao jedan zagrljaj.Sedim ovde sama kao neka baba-devojka i trazim pogledom noz.Kolika kolicina crnog luka.Ko ce sve ovo da isecka?Napolju su ulice pune ljudi. Setaju, sede po kaficima,a ja iz ove restoranske kuhinje mogu samo u oblake da gledam.Glavni kuvar stalno nesto prigovara.Motri na nas kao jastreb.Toplina i lepa rec su za njega misaona imenica. Deda je opasan .Iako u poodmaklim godinama sve zapaza.Lepo je meni govorila mama:"Ruzice uci skolu".Ne, ja pametna , mrzi me.Jedan momak , drugi, treci…I sta sad?Oni u najvece salju decu u skolu , a ja sedim u ovoj rupi ,seckam luk i proklinjem dan kada sam se rodila.

kerovi
staklo
kanap
mleko
zuto
 
Stigao mlekadžija. Zbog čega uvek ja moram da ga dočekujem i trpim taj kravlji vonj...? Kao da se kravama i kupa. Staklo flaše u kojem mi donosi poručeno mleko uvek je blistavo čisto, i nemam zamerki, te zbog toga i dalje trpim miris koji mi unosti pri isporuci.
Čujem ga, ne samo po mirisu, već i kerovi najave dolazak smrada, dolazak čoveka kravljeg mirisa koji donosi mleko kojim ću pse kasnije nahraniti.
U tim radnim pantalonama se vuče jako dugo..razumem ja da nema kada da misli na modu, ali mora li uvek kanap da nosi umesto kaiša??

Platih mu i ode čovek..miris će trajati još malo, prozore širom otvorila da što pre bude izluftirano...

A ja sam u bašti..gledam maslačke i omamljujem se blizinom leta i sunca... Volim žuto.

Štapić
Glavobolja
Ubistvo
Leto
So
 
Jednog letnog dana mucila me glavobolja... Pa sam uzela da jedem stapice... Kada sam izasla napolje vidjela sam mrtvog coveka, znaci desilo se ubistvo... Otrcala sam u kucu da uzmem vrecicu... u vrecici je bila so, posolila sam ga... :D


Sda moje rijeci: Baba, NLO, Adolf Hitler, Avion i viljuska :D
 
Moja baba je licno upoznala Adolfa Hitlera, upoznali su se na casovima voznje Neidentifikovanog Leteceg Objekta (skraceno NLO). Nako toga je mojoj babi Hitler poslao privatni avion da idu na ručak. Viljuskama su jeli jevreje sa prijelivom od breskve...

A moje rijeci su: Cezar, afera, Lady Gaga, mesnica, koncetracioni logor.
Ako napisete onakvu pricu kakvu sam ja zamislio ja cu :worth: :D
 
Jednog dana Cezar ode u mesnicu i video je Lady Gagu kako probava haljine... :D Njih dvoje su se upoznali i zaljubili su se.... imali su aferu... Sastajali su se u koncetracionom logoru...

Prica je niđe al' ajd' :D

E sada moje rijeci: Pijescani sat, Rimljanin, Gusenje, Zastava iii.... Kasica prasica... :D

E sada da vas vidim! :D
 
Peščani sat je svoje mrvio zrncima peska, vreme je neumitno teklo, i zaista sam strahovala od tog nemira koji je najavljivao da ću zakasniti nekud, mada ni sama nisam znala kuda sam se zapravo uputila.
Viorila se zastava meni nepoznate zemlje, ili sam to samo priželjkivala put u nepoznato, u Nedođiju prikazanu kao zemlju koja realno postoji. Puste maštarije...
Gledam u te čudesne boje, dugino šarenilo na toj tkanini koja predstvalja zastavu, i čini mi se da vidim broj. Da, da... Broj! Rimski... Čudnim nitima iscrtan, kao rukom kakvog vrsnog Rimljanina koji je stvorio putokaz do zemlje koja se susreće kada sat pokaže i odbroji svoje... Uplašila sam se, opet pogledavši koliko je malo vremena ostalo..koliko pesak taloži dno te malene odbrojne posude koja je za mene mera dana, noći, sati, i vekova... Kao da mi svako zrno klizi, pa potom suvo zapinje u grlu... gušim se... Kasnim, kasnim, a sve vreme pokušavam da izbrojim koliko zrnaca jeste preostalo do mog buđenja. Da je bar toliko hiljadarki u mojoj kasici prasici... eh... Da mi je da umrem u tom fatalnom nikud-ne-vodilačkom snu i makar jednom se probudim bez gušenja.


Cepidlaka
heroj
Serija
Zadatak
Rana
 
Učenik, kao i svaki drugi, bio je samo običan dječak. Obični dječaci, a ni obične djevojčice kad smo već kod toga, ne vole biologiju. Profesorica je ipak, bez prekida, gušila učenike nizom informacija. "DOSTA!", viknuo je učenik sa početka priče. "Ne mogu te više slušati! Ćuti, ti stara vještice! I ti i tvoja simbioza nosite se u vrazhiju mater!", drečao je učenik. Ali ni profesorica nije bila bilo ko. Dovukla se do učenika brzinom puža. Strijeljala ga je pogledom svojih hladnih sivih očiju oivičenih crnim krugom. Od tih pogleda bi se svakome koža naježila. Učenik se uzvrpoljio. Gledala ga je kao mačka koja gleda miša. Napokon, dogodilo se što se moralo dogoditi. Zar joj treba zamjeriti? Ipak, i profesori su živa bića! Ali učenik ima pravo govora. Nije ga trebala tako jako udariti. Od tog udarca mu je rasklimala zub, ZUB MU JE RASKLIMALA!!! A onda je i otkaz dobila. Nema više novca, nema plate, a nema ni preporuke nego je na lošem glasu "Vještica koja tuče učenike!", tako je sad zovu... Sad je poput roba sa lošim preporukama na pijaci u centru Rima. Niko je neće, a prema tome, neće joj niko davati platu. Oprostila se od sušanja filharmonije, oprostila se od večera u skupim restoranima. Da ga bar nije tako jako udarila. Pa za ime Boga miloga i dan danas ga boli taj zub!


A moje riječi su:

Gospodar prstenova

Hirošima i Nagasaki

Milanski edikt

Slijepi putnik

Gilgameš

E pa da vidim onoga koji nadje nesto zajednicko ovim rijecima!
 
Setali smo se parkom, u centru grada. Auta su prolazila pravila veliku buku... Meni to nije smetalo... Jer sam bila sa njim... samo sam vidjela njega,klupicu na kojij smo se upoznali i cvijetic koji je ubrao iz vrta samo za mene... Uhvati me za ruku, nisam cula nista... Samo srce koje je od srece igralo i htijelo da iskoci njemu u zagrljaj... Sijeli smo na klupicu, na onoj kojij smo se upoznali. kao sto bi on rekao "razbacili smo pricu"... :D Pozvao me u kino, naravno pristala sam... Prikazivao se "Gospodar prstenova", nije bas nesto romantican film ali ok sve..! :D
Krenuli smo u kino, on je dosao po mene tacno u sekudnu... i opet mi je donio crvenu ruzu... Da, imali smo slijepog putnika... Moja prijateljica, sreli smo je ispred Doma kulture, za pravo cudo samu! Njena sestra nije mogla doci a Sonja je ipak dosla da gleda film jer je znala da cu i ja doci... Film je bio potpuno drugaciji od filmova koji smo gledali, valjda isti naslon a druga tema... Naime radilo re o bombardovanju Hirosime i Nagasakija. Da, film je bio romantican.Jer su se momak i cura toliko zavolili da je on zrtvovao svoj zivot za nju... Ona ga je uvijek zvala Gilgames, ni sama nije znala zasto. Meni je on sapatom rekao: "To bih i ja za tebe uradio". Opet mi je srce lupalo sve dok nisam legla na spavanje. A na kraju su spominjali Milanski edikt a ja to nisam razumela... Nije mi bilo to vazno sto nisam razumela, bila sam sa njim!



A sada moje rijeci: Ljubav, tuga, klavir, zima i slomljeno srce... :D
 
Poslednja izmena:
Ljubav,ah ta ljubav. Ja te volim i ti mene volis,a umesto radosti tuga.Da li je to strah od kraja? Strah da ce nasa ljubav nestati kao gumicom izbrisana.To nije moguce. Sve velike ljubavi se pamte. Sve je tu: vino, vatra u kaminu, klavir. Sve kao stvoreno za ljubavnu idilu. Zima mi se uvlaci pod kozu.Hladno mi je i pored vatre sto bukti. Na zidu iznad kamina je slika, a na slici tuzna devojka.Iza nje se jedva nazire mladic koji odlazi u mrak. Ocigledno je da je devojci njegovim odlaskom slomljeno srce.Grlim te jako.Suza mi klizi niz obraz.Toliko te volim!.....Cuje se zvonjava budilnika."Mrtvog bi probudio"....urlam na sat.Gde nestade ona ljubavna idila?Ah, to je bio jos jedan lep san.San, zbog koga sam ostatak dana osecala golicanje u stomaku.U svakom mladicu sam trazila potencijalnog "princa".Izgleda da oni zive jos samo u bajkama ili snovima.Do kraja veceri nisam uspela da zadobijem simpatije nekog usamljenog momka.Ponovo spavanje.Pokrila sam se preko glave jorganom,lepo se ususkala i polako utonula u snove.Tamo cu sigurno naci ljubav kakvu trazim.

brod
putovanje
davljenik
pesak
kamila
 
Poslednja izmena od moderatora:
kasvataja:
brod
putovanje
davljenik
pesak
kamila
Kliknite za proširenje...

Јутро је било тмурно и кишно. Још једно у низу.
Ништа ново, помислио је док је гледао кроз прозор на врт свог детињства.
Дани су пролазили, а он никако није могао да се одлучи да коначно прегледа очеве ствари и да изабере које ће да чува, а које да баци.
Чинило му се да ће тим чином очева смрт постати неповратно стварна. Овако, још увек је имао тај чудни утисак да је он у другој соби и да ће сваког тренутка да уђе и да му се придружи. Да ће да га насмеје. Или расплаче. С њим човек никад није знао на чему је али је увек знао да је ту да буде стуб у тешким и смутним временима.
Уздахнуо је. Дубоко.
Није било смисла да више одлаже то што се морало учинити.
Ушао је у очеву собу тешким кораком и пришао радном столу. Сео је у столицу и положио руке на сто. Дрво му је вратило сећање за које се надао да је покопано дубоко у њему. Сећање на онај дан кад му је умрла мајка. Отац га је ставио да седи баш у овој столици кад му је рекао да је њено путовање завршено трагедијом. Да је брод потонуо надомак луке. Опет му се вратио тај осећај гушења, као да је он сам био дављеник којег су касније струје избациле на песак неких десетак километара ван града и којем су све новине писале како је чудом спашен.
Заплакао је.
Насмешио се.
Сетио се како живот понекад зна да буде бизаран.
Јер испод текста о дављенику, био је извештај са трке камила.
Трагедија је само на тренутак нарушила колотечину и обичај живљења тог туристичког града.
И, већ трећег дана било је као да се ништа није догодило.
Јер, нико од мештана није погинуо.
А трагедија је трагедија само кад је лична. За остале је статистика.
Вратио се у садашњост. Погледао очев сто. Очеву радну собу.
Ово ће носити за цео живот у себи.
А онда се запитао ко ће њега памтити кад прођу три дана.
И, скоро да је заплакао.
Јер, схватио је, нема ко да га памти дуже од три дана.
Узалуд је живео до сада.
Време је за нови лист.
Опет је уздахнуо.
Затворио је врата и лагано изашао из собе.
Нека је још који који дан.
Не мора да нас да је поспреми.
Сутра можда буде сунчано.

Прелазак
Опет
Имала
Немање
празник


Напомена: Молио бих да се речи употребе у наведеном облику... Хвала...
 
Dijenek:
Прелазак
Опет
Имала
Немање
празник


Напомена: Молио бих да се речи употребе у наведеном облику... Хвала...
Kliknite za proširenje...

Nema na cemu i ja volim da koristim reci tako kako su date i da se koriste onako kao ih postavim.

Prelazak iz komunizma ili samoupravljanja u kapitalizam se naziva tranzicija. Svima je taj prelazak isao tesko, ali nama izgleda jos vise nego drugima. Opet cemo morati da prolazimo kroz tranziciju. Ono sto sam imala u komunizmu je bilo nista. Bila sam beba, a i odrasla sam u kapitalizmu. Nemanje je strasna stvar i mnogi ljudi to osecaju na svojoj kozi, ali mi nije zao onih koji sada nemaju, a svaki praznik su provodili gde im je palo na pamet o trosku drzave, dok drugi ljudi i nisu tako sjajno ziveli.

San
Pocetak
Vencanica
Dodir
poljubac
 
San
Pocetak
Vencanica
Dodir
poljubac


ovo je jedini dan za mene koji pocinje oblacenjem vencanice. bar se nadam.
divna, bela cipka se spusta do poda. inace ne volim cipku, ali ova mi se svidja, zato sto je jedina moja, a i podseca nekako na san koji mi se upravo ostvaruje. Odavno nisam videla tako ozaren odraz u ogledalu. oci su mi svetlucave.
kazu da je svaki pocetak tezak, ali meni se ovaj cini narocito lakim. pruzicu mu ruku, jos jednom. sta je tu tesko? ucinicu to sa zadovoljstvom.
dok zakopcavam haljinu koja se samo jednom oblaci (bar se nadam), prisecam se njegovog dodira. od danas i zvanicno posedujem to parcence neznosti.
zurim u svoje usne, visnje, u ogledalu. tu on spusta svoje poljupce. uz stidljiv osmeh skrecem pogled. jos malo pa sam spremna.


zavesa
bluz
jedro
horizont
tramvaj
 
otrovno zelena:
zavesa
bluz
jedro
horizont
tramvaj
Kliknite za proširenje...

U mojoj sobi se lelujala zavesa na letnjem povetarcu. Slusala sam narodnu muziku na radiju. Bio je Saban Bajramovic sa pesmom Kasandra. Malo sam poigrala. Za njega kazu da je pevao bluz. Hahahahahah! Kakva glupost. Zatvorila sam oci i pomislila kakosa Ignacijom putujem morem. Vetad je duvao u veliko jedro. Ja sam uzivala. Odjednom sam cula da je zazvonio tramvaj.

Radio
Pismo
Kaput
Rekao
Glasno
 
Vec se smracilo kada je stigla do zgrade gde je stanovala.Popela se uz stepenice teskim koracima od umora.Dok je bila mlada nije mastala o ovakvom zivotu.Zivela je sa muzem i decom u malom stanu. Deca su porasla i otisla na studije u drugi grad.Zbog velikih troskova jedva su sastavljali kraj sa krajem.Muz je samo kukao zbog teske situacije ali nista nije preduzimao da je promeni.Bio je lenj.Svaka obaveza je za njega predstavljala napor.Danima bi pricao o njegovoj zrtvi kada bi i obavio neki posao.Stigla je do ulaznih vrata. Iz susednog stana cuo se radio.U sanducetu ispred vrata virilo je pismo.Jos jedan racun,pomislila je.Usla je lagano i okacila vec izlizani kaput iza vrata.U ovo vreme je njen muz voleo da odspava pa je isla na prstima da ga ne bi probudila.Kroz odskrinuta vrata spavace sobe ugledala je scenu od koje se umalo nije onesvestila.Njen muz na komsinici koja je zivela u stanu dva sprata ispod njih.Toliko su bili obuzeti strascu da je nisu ni culi kada je usla.Zanela se od soka i udarila u vrata.Ljubavnici su naglo skocili."Zasto nisi zakljucala vrata?"Rekao je besno njen muz obracajuci se ljubavnici koja je stajala kao skamenjena i glasno jecala...Sta je mogla da uradi? Zgrabila je kaput i jurnula niz stepenice ostavljajuci za sobom dva gola tela…"Mama"! Iz razmisljanja je trgnu glas starijeg sina."Kafa je gotova".Ona odmahnu rukom kao da tera nesto od sebe.Ustade i podje prema suncem obasjanoj terasi.U prolazu poljubi svoju unuku u kosicu.
Nasmesila se od nekakve unutrasnje miline koja je obuzimala dok je gledala sina i snaju kako se smeju.Pomislila je na cerku koja je sa verenikom otputovala na more. Srce joj je bilo puno radosti.A on?Njen bivsi muz.Sta s njim ? Mislio je da ce propasti bez njega…E, pa nije.Navikla je ona da radi.Odskolovala je zlatnu decu.Ima ko da brine o njoj,a ona? …Jos uvek im se nadje.Divno provodi vreme sa svojom unukom dok su na poslu.Ma, zivot je ipak lep…pomislila je dok je ispijala prvi gutljaj kafe.


bitange
katanac
jezero
flase
mravi
 
Poslednja izmena od moderatora:
Znam tolike ljude koji su bitange! Ne volim bitange, ni najmanje! Sve bih njih strpao u neki veliki sanduk pa "pod katanac" i u jezero. Tako im i treba, mnogi se samo drze flase! Alkoholicari, ahhhh... A njih pod katanac sa bitangama! Uf, mravi ih izjeli, digao mi se tlak i pao secer!


Fotosinteza
Medvjed
Klasicizam
Godišnji odmor
Rokeri s Moravu
 
Papuca joj je spala sa stopala.Uzela je bic.Obukla kozne helanke,preko njih navukla cizme do kolena i posla na maskenbal.Napolju je bilo crno kao u buretu.Oblaci su zaklonili mesec i zvezde.Bilo je sparno.Spremala se kisa.Pogledala je u oblacno nebo i ipak odlucila da ide pesice.Maskenbal je bio kod njenog prijatelja Dejana.Resio je da proslavi rodjendan pod maskama.Namucila se dok je nasala sta da obuce.Isla je mracnim ulicama, pored pekare, pa kroz park…Dok je prolazila kroz slabo osvetljen park cula je dubok muski glas:"Sestro koliko trazis?"Zaledila se od straha .Nije smela ni da pogleda u pravcu odakle je glas dolazio. Nekako se pribrala i potrcala koliko je noge nose.Po izlasku iz parka resila je da pozove taksi.Sto je sigurno,sigurno.Dok se vozila prema zgradi svog druga uhvatila je nekoliko puta pogled taksiste u retrovizoru.Jedva je docekala kraj voznje.Kola su se zaustavila . Dosla je do vrata i "legla" na zvono.
Vrata je otvorila Dejanova mama.Zbunjeno su gledale jedna u drugu."Boze,dete kako si se to obukla?"...Samo sto se nije rasplakala.Glupavi kostim…"Zar sam ja dosla prva?"Dejanova mama se nasmejala."A,to li je u pitanju?Ti si dosla na rodjendan?Pa poranila si.Rodjendan je sutra.Sigurna sam da je u pitanju nesporazum."To je bio vrhunac.Da je mogla propala bi u zemlju koliko joj je bilo neprijatno.Pomislila je na reprizu, unezvereni pogled taksiste,cudan sjaj u ocima dok je gleda u retrovizoru.Dejan nije bio kod kuce,pa nije mogao da je odveze, tako da se vratila kuci kako je i dosla.Cim je usla u svoju sobu skinula je sve sa sebe.Bacila se na krevet i zagnjurila lice u jastuk.Kakvo grozno vece.Odlucila je da sutra ne ode na maskenbal.Sve joj se smucilo.

Prozor
ruke
sanjati
vatre
milina
 
Poslednja izmena od moderatora:
Pogledala se u ogledalo."Kakva sam ja lepotica…pa to majka ne radja."
Popravila je pramen kose koji joj je padao preko cela ,namazala je karmin i krenula u grad.Dok je silazila niz stepenice polomila joj se stikla na cipeli.Poletela je niz stepenice kao da je neko gurnuo .Zaustavila se tek na odmoristu.Bila je u soku.Kakva sam ja nesreca,pa gde bas danas…kad imam razgovor za posao?Jedva je ustala.Pocela je tumarati bosa po betonu.Nije ni sama znala na koju ce stranu.Rukom se naslonila na vrata stana porodice Mitic.Ziveli su sa dva sina koji su uvek pocinjali rondati s nekim instrumentima u nijedno vreme,obicno u vreme odmora.Popela se sa teskom mukom do svog stana.Usla je i pocela bazati po sobama kao blesava.Baci u prolazu pogled na svoj lik u ogledalu.Kosa rascupana, sminka joj se razmazala...Uplasila se od same sebe."E,moja lepotice…grdna li si."

Bombonjera
debele
parfimerija
orman
mrvice
 
Poslednja izmena od moderatora:
Moderna Pevacica:
Bombonjera je super poklona, ali za debele devojke. Ja ne volim ni parfimerije. Ormar mi je pun, ali volim krpice. Ne volim da mi decko pklanje mrvice, vec volim prave stvari.

Vetar
Prolece
Kosa
Nos
Kapa
Kliknite za proširenje...

Jos i danas joj vetar nosi sesir koji je kao kapa, i kosa sve se vijori pokrivajuci njen malen rumen nos i zaklanjajuci njene prelepe oci u kojima je prolece.

Sunce
Noc
Mesec
Oblaci
Nebo
Mesec
 
Poslednja izmena:
Znaš onaj osećaj kada noć donese Sunce? Kada je Mesec, ali ga ne rezonuješ takvim, već ti sija kao najnežniji zrak sunca? Kada oblaci nisu belina na nebu već nepregledna poljana koja se njiše i leluja po nebeskom svodu? Kada je nebo samo prostranstvo koje ljuljuškaš mislima dok sanjariš o nekom ko se avionom odvezao daleko.... Kada njegov povratak jeste sunce, kada nebo postoji samo za vas dvoje... E, to je, vidiš, nešto poput romantike. :)

Prsten,
pesak
poštar
Uhoda
mučnina
 
Poslednja izmena:
*moonlight*:
Poštar
Koverta
Hotel
Pucnjava
Uhoda
Kliknite za proširenje...

Jutros mi je postar dosao na vrata. Uvek me odmeri od glave do pete i pocrveni. Ne znam zasto. Danas mi je ispala koverta iz ruke. Podigla sam je, a on se jos vise zacrveneo. Mozda mu se nisu svidele moje tange? U koverti je bila poruka da dodjem jedan hotel. Mislila sam da je tamo bila neka pucnjava, ali iz emen je isla jedna uhoda. Ja sam se okrenula, a on je rekao da je zaljubljen u mene i da je on bio postar.

Otkopcati
Skinuti
Pena
Sampanjac
Krzno.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top