Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
"Neznanje je blagoslov." rekli su mi neki.Prosla je vec peta godina kako sedim u mraku prasnjavih zavesa na svom starom kaucu,cija posteljina nije menjana od kako je isti kupljen,
"E moj sine,nekada je bila nova,nekada je mirisala na cvet kasmira i zorom me je budila radosnog i ornog za napredak,nekada je proslo,a sada je sada i surova je istina koju moram prevaliti preko usana iako jezik odavno nemam!"
"Sedim,dok sedim i da nije ovog katabolizma sigurno bih sada bio na poslu preko vremena,dolazio umoran kuci i u svom tom magnovenju voleo ljude u njihovoj prevrtljivoj prirodi."

"Moje drago cedo,nekako se secam pocetka ovog bezglavog finisa...cekaj...cekaj.......trenutka kada sam dobio tu knjigu,da...da,te tvde glatke korice,miris najfinijeg papira...cekao sam je toliko i moje srce je gorelo kao sunce sto gori za sve nas!"
"Nisam ni sanjao da ce me tako nadmudriti,da necu zagristi jabuku sa drveta znanja."

"Sada se Eva smeje grohotom nad mojom grozotom drzeci kantar sa svezim crvenim iz doline reke Po."
 
scumbag:
"Neznanje je blagoslov." rekli su mi neki.Prosla je vec peta godina kako sedim u mraku prasnjavih zavesa na svom starom kaucu,cija posteljina nije menjana od kako je isti kupljen,
"E moj sine,nekada je bila nova,nekada je mirisala na cvet kasmira i zorom me je budila radosnog i ornog za napredak,nekada je proslo,a sada je sada i surova je istina koju moram prevaliti preko usana iako jezik odavno nemam!"
"Sedim,dok sedim i da nije ovog katabolizma sigurno bih sada bio na poslu preko vremena,dolazio umoran kuci i u svom tom magnovenju voleo ljude u njihovoj prevrtljivoj prirodi."

"Moje drago cedo,nekako se secam pocetka ovog bezglavog finisa...cekaj...cekaj.......trenutka kada sam dobio tu knjigu,da...da,te tvde glatke korice,miris najfinijeg papira...cekao sam je toliko i moje srce je gorelo kao sunce sto gori za sve nas!"
"Nisam ni sanjao da ce me tako nadmudriti,da necu zagristi jabuku sa drveta znanja."

"Sada se Eva smeje grohotom nad mojom grozotom drzeci kantar sa svezim crvenim iz doline reke Po."
Kliknite za proširenje...

....zanimljivo,dopada mi se,ali gde su delici za slagalicu,nemam od cega da sastavim pricu :)
 
To novo, vec staro poglavlje zove se ''Veliko kasnjenje''. Prelistala sam na brzinu par strana i bas mi neke stvari super zvuce, zanimljivo je. Kasnije kad sam uzela ''ozbiljno da citam'' zvucalo mi je uzasno, jezivo...mada mi je dok sam citala palo na pamet da bi nekom moglo biti jako zabavno. Bas sam vrana, ali sta cu kad ne razumijem. Nervira me kad ljudi pisu koristeci neke interne fore koje na ovoj planeti razumije svega par ljudi, oni koji ih dobro poznaju i mozda jos po neko ko slucajno ukapira. Ova druga grupa, dobije peticu iz geometrije smisla.
Cudno, kako mi neke rijeci, ukombinovane sa nekim drugim, razlicito zvuce...
Posta i sitnina - strah, briga, zabrinutost ili kako prezivjeti dan, ljubav za nekog kome zelimo pomoci a ne mozemo. Posta i vunene carape - ljubav, toplina prisutnost ljudi koje volim.

Put
ljubav na prvi dodir
samoca
cvrsta odluka
sloboda
 
Put
ljubav na prvi dodir
samoca
cvrsta odluka
sloboda



Ne mogu da verujem da sam pristala na ovo. Drugarica i ja sedimo u nekoj kućici na ivici neke šumetine, jedva smo se dovezle kolima po raznim uzbrdicama, samo da bi zadovoljile njenu bolesnu porebu da vidi hoće li imati sreće u budućnosti.
Naša domaćica, bakica kojoj je sigurno dvesta i kusur godina, sede prekoputa i još nije stigla da progovori, drugarica joj tutnu svoju šolju punu razmazanog toza od kafe:
,, Jao Todor me nije zvao već deset dana, ne znam šta da radiima, bacila sam u jezero onu krpicu koju ste mi dali ali ništa...“
,,Tvoj životni put“ poče starica ,, je bez njega. To sam ti rekla i prošli put. Ali zato“ nastavi pošto je uzela moju šolju ,, tvoja drugarica ima nešto vrlo interesantno“
Ni sama ne znam zašto sam prevrtala šolju. Uradila sam to mahinalno. Uvek sam je prevrtala ali nikada gatala
,,Crni muskarac... visok, mršav.... biće to ljubav na prvi dodir“
,,Valjda pogled“, prekinuh je.
,,Ti si slepa kod očiju kada je ljubav u pitanju. Mnogi su. Retko ko vidi pravo zlato koje je pored njih. Tek kada ruka dodirne ruku, usne se sklope i svala dlaka na rukama se naježi, tek onda oči progledaju. Ljubav se oseća na dodir.“
Ne znam da li me je to samoća ubijala već duže vreme, jer ja nikada nisam bila sujeverna, ali od tog trenutka, sam non-stop zamišljala sebe sa tim nekim, koga verovatno ni ne znam. Jedna moja drgarica ima čak i pesmu o tome. U toj pesmu se obraća šolji iz koje čita sudbinu i govori joj ,, verovaću ti bilo šta, samo reci da me voli...“
Smešno, ali kada smo izlazile osetih da sam toliko opterećena tim razmišljanjem o nepoznatom crnokosom dečku, da sam donela čvrstu odluku da prekinem sa tim maštarijama. Ne znam ni sama što sam dolazila. Ma koliko mi ova ljubavna sloboda nekada i smetala, volim je, i kada dodje konačno taj neko verovaću da je dobro sto sam ga ovoliko čekala, jer ću ga još više voleti, i više ceniti. Dobru vezu cene samo oni koji, kao i ja nikada nisu imali sreće u ljubavi.



Kazanova
pesma ,,Nikom ne dam te"
Pepsi
vozikati se
kisela voda
Miodrag Petrovic Čkalja
 
Skrhana sam. Ni Kazanova me ne bi izvuko iz ovog živog blata i deponije od života kako ga trenutno poimam. NI KAZANOVA! Ništa mi ne ide od ruke.
Videla sam na jednom forumu kako neki nik napisao pesmu ''Nikom ne dam te'' ,bila u prilici da izguglam, izguglala,pretraga je našla Joksimovića ne dam nikom da te dira , oprem dobro. Poparila sam malo uši da dezinfikujem od prethodnog smeća koje je uho silom prilika moralo da registruje.
Onda sam onako depresivna i beživotna, podjednako beživotnom rukom uzela čašu sa natkazne koja tu stoji od sinoć i navrnula. Ispljunula sam gutljaj. Je bena gazirana pića, prezirem ih sa sve milionskim prihodima koka kole, pepsija i ostalih pljačkaša koji drže monopol. Sve ih mrzim. I konzumante.
Onda sam se vozikala u sopstvenom karuselu optočenom dvadesetčetvorokaratnim dijamantima, biserima, koralima i raznim drangulijama. Sama sam ga dizajnirala. Karusel je za sad produkt moje mašte. Možda se dobro udam i taj kapriciozni konjoliki ringišpil oživim. Možda dodjem do čarobnog štapića ili zlatne ribice. Veća je mogućnost da upecam zlatnu ribu nego da se dobro udam, istina.Ta vrteška s konjima je moje najplementitije, najpitomije utočište i da ne obiluje toliko fantastičnim elementima, moguće da bih u jednom trenutku samo počela da mislim kako je stvaran i načisto bih fijuknula. Ali domišljata sam ja, zato sam ga optočila rubinima i novčanicama od sto dolara i na njemu se voze Bred Pit i Bili Ajdol sa mnom, svi djuture.
Morala sam da pročistim grlo od pepsija. Uzela sam vodu iz frižidera. kisela voda. Gazirana, da li je svaka tečnost u ovoj pišljivoj crvenoj kući sa mehurićima?! Idem da proverim da li i šampon ima mehuriće.
Ne mogu da verujem da se ispostavilo da nema. Al zato vece šolja ima. Da ne kažem školjka.

Vraćam se na svog konjića u zemlji koju sam u svojim najciničnijim, najtranscedentalnijim trenucima nazvala Jagoda Lepojević. Nisam smela, jer joj se eto ime očigledno svidelo i zadržala ga je, pa se ponekad Bred smeje kad se seti kakav naziv nosi egzotična zemlja u kojoj se vozikamo. Bred kaže da mu se više svidja Litvanija od Jagode Lepojević. Prvi put kad je to kazao oterala sam ga u ćoše i tog dana nije dobio ni doručak ni ručak ni večeru. One stvari mu nisam uskratila.

Vraćam se iz Jagode Lepojević i sedam na realan statičan karusel, odnosno, prostije moj kauč u dnevnoj sobi, iznad kauča je slika sa apastraktnim motivima zemljane boje. Palim tv. Na teveu Midorag Petrović Čkalja i viče na pijaci: Navali narode, majka jede, ćerka gleda, majka na ćerku da ne daje.''

limuzina
makarone
 
Poslednja izmena:
Budim se mamuran, Pored mene neko leži. Žensko. Koliko sam se to opio kad se ne sećam da sam ikoga dovodio u stan? Mlada prostituka, ima možda 16. Probudio sam je i oterao u kuhinju da nam skuva makarone, jer ništa nije bolje od makarona na želudac uništen alkoholom. Budući da su makarone bile dobre, pozvao sam limuzinu da je odvede do njenog radnog mesta.

retardirani
predsednik
lampa
slanina
digitron
 
Predsednik!
Na kraju krajeva jedan stvarno retardiran poziv! Sta je to do jedna bezgranicna kalkulacija - zivota,smrti,namirnica,poslova,ostavki,otkaza,
masovnih ostavki,novca,ovaca,silosa sa zitom,ulicnih lampi,broja beskucnika,crepova,cigli,matlera i na kraju krajeva ljudi koje je pojeo mrak.Da se zadnjoj stavci izgubi broj,sve bi se svelo na jos jednu obimnu kalkulaciju,gde digitron ne pomaze.Dam vam pojasnim - tuzbe pojedinaca,tuzbe porodica,tuzbe naroda,parnice,skupi advokati,opet novac,i opet tihi zlocin,stiskanje mosnica pojedninim ljudima u mraku po cenu velike tisine,a toga nikad dosta.Na kraju krajeva vi ste samo jedna marioneta krajnje podprosecnog razuma.Mislite li da u vas moze da stane mnostvo imformacija ili mnogo slanine?

kaleidoskop
nocno svetlo
svitac
jednosmerna ulica
zurnalistika
adrenalin
 
Poslednja izmena:
kaleidoskop
nocno svetlo
svitac
jednosmerna ulica
zurnalistika
adrenalin



Ekipa našeg lista danas je posetila selo Viču gde je firma ,,Milojko trade“ proslavila godisnjicu uspesnog poslovanja. Naime ovo preduzeće, na čelu sa vlasnikom gazda Milojkom bavi se proizvodnjom kućne hemije. Evo šta gazda Milojko kaze o svom malom imetku:
,,Pa da vi kažem im’o sam problema sa ljudima, pošto prosipam u neku njivu sve što mi ostane, raja se buni, kaže da trujem bunare, a ja im kaže, ja ima moju njivu da trujem kad već ništa u nju ne sijem“.
I proizvodnja je vrlo impresivna, divan radni prostor urašen a kaleidoskopima, nepoznatih autora, što čini najdivniju radionicu u kojoj smo bili. A kako se osećaju ovi vredni ljudi ovde:
,,Evo radimo u tri smene“ priča nam Sreten Sokolović, poslovodja ,, ima puno posla, pa ne idemo ni na puzu. Ja pušač,gadno, a gazda se ljuti. Nad’o sam se da ću moći po mraku u trećoj bar, pošto je slabo svetlo,a li trt, gazdine kamere imaju noćno svetlo. Ha ha, samo mi je rek’o: Sretene, kaki je to svitac do tebe, a? Vi ovo što sam rek’o ne planirate da utefterite, je l da?“
Za stanovnike ovog živopisnog sela, život i rad bili su jednosmerna ulica, sve dok gospodin Milojko nije otvorio svoju firmu i doneo nova radna mesta. Od tada četrdeset zaposlenih srećnika ( od toga pet prijavljenih) radi ovde po devet sati sa zadovoljavajućom platom, koju dobijaju svakog drugog meseca. Ovaj interesantni metod, izmislio je lično gazda Milojko, jer u vreme krize, narodu čini uslugu, pošto se, kako on kaže, bolje štedi.
Najmladji član porodice ,, Milojko trade“ je dvadesetogodišnja Ljubica, kojoj je ovo prvo zanimanje:
,,Šta da vam kažem – srednju sam završila u Čačku, bila sam urednik školskog lista,, honorarno radila na jednom radiju, vodila sam i uredjivala emisiju o kiču i šundu u našoj zemlji, imam sedam nagrada sa literarnih konkursa, imala sam želju da upišem žurnalistiku,a li nisam upala na bužet u Beogradu, za samofinansirajući se nije imalo, pa pošto mora da se radi došla sam ovde. Radim za ovog ludaka, koji ima osam razreda osnovne, soli mi pamet, ne ume ni mejl da pošalje. Kad treba nešto na računaru da se odradi, a njegova žena-kreten ne ume, onda zove mene. Ja mu kažem da me lepo zaposli kao sekretaricu i da se ne blamira više pred kupcima i dobavljačima, on kaže da te seljačke poslove može svako da obavlja. Ako vaše novine čitaju neki pismeni ljudi, molim ih da me vade odavde.“
Miris deterdženta, zagušljiv prostor, i male, plate... zar vas ne obuzima adrenalin i želja za radom pri pomisli na ovako nešto. Eh, da je više ljudi kao gazda Milojko. Redakcija našeg lista. Želi mu još veći uspeh u radu.


administrator
kancelarija
elektronska poruka
fakturisati
kolega
 
administrator
kancelarija
elektronska poruka
fakturisati
kolega

Srijeda 08:20 AM

Elektronska poruka: Ponedjeljak 07:09 AM prijava / 02:58 PM odjava;
Utorak 07:06 AM prijava / 02:54 PM odjava;
Bilans: fakturisano svega 21 minut

S postovanjem,
Administrator

Srijeda, 08:25 AM
nema reakcije, kolega iz kancelarije do jos uvijek cuti.


Sam u snu
odbijanje
ja dalje putujem sam
neslucen
 
Poslednja izmena:
krstarica
zelja
zivot
on i ona
vecita prica

Eee da,ponekad sve izgleda drugacije,nekad lepse,nekad i ne bas,ali retko onako kako zaista jeste.
Nekad drvce sibice moze biti veliki balvan,osmeh moze biti lep i iskren iako to nije,tama moze doneti strah,sunce radost,zar ne.
Jednom je jedna reka postala iz vode sto je tekla kroz oluk,i niz nju su pustali grancice,male camcice,i velike brodice,i onu najvecu,sto je imala zvucno ime,Krstarica Pobeda.
Pobeda bi gurala sve one male koji bi se zaglavili i nasukali na obali te male-velike reke.
I uvek su nanovo cekali kisu,on i ona,ti i ja,radovali se radjanju nove reke,novi zivot jedan celi...
Zelja me drzi i sada,da sve bude malo drugacije,da mrgodan bude veseo,da iz loseg se rodi dobro,i da....hmm,znam da zvuci sve kao vecita prica,jos jedna u nizu,ali ona postoji i to me raduje.
Jer da ne postoji,gde bismo bili.
Masta,volim moju mastu,volim tebe sto je imas,tako te volim...
Evo je kisa ! Hajde dolazi,nas brod samo sto nije......

Grad
pirinac
nesanica
vojska
smeh
 
Ovo je bila vec cetvrta godina kako pokusava da se vrati u svoj rodni grad.
Kao trgovac svilom i zacinima trebao je samo da prodje kroz Hubei Sheng - mali planinski grad naizgled nebitan i strateski nevazan, ali opet vekovima u zivotu samo zbog glavnog trga koji je predstavljao sudar istocne i zapadne kulture.
U vecini slucajeva trgovci ne bi morali da idu dalje od te tacke kako bi dobro unovcili svoju robu, ali nas junak Selim Pasa je znao nesto vise, nesto mnogo misticnije u vezi ovoga mesta sto ga je proganjalo iz noci u noc, ne davajuci mu da posteno zaspe cetri duge godine.
"Pirinac zivota!" odzvanjale su te dve reci kao kletva u njegovoj glavi, kao tisina davno zaboravljenih vremena koja ne zeli biti otkrivena, ne davajuci Selim Pasi mira cak ni kada je budan.

Za dva sata morace da izadje na glavni trg kako bi se sastao sa Yao Ming-om, lokalnim svestenikom koji ga je s' vremena na vreme povezivao sa ljudima koji bi "mogli da znaju" nesto korisno.
Iz iskustva Pasa je te susrete obavljao rutinski i doticnoj gospodi davao pokoji zlatnik za netacnu ili previse neodredjenu informaciju koju bi takodje mogao cuti iz usta dokonih staraca natprosecne maste. -.-

Bilo je peti sat posle ponoci, visoravan Si Loing je bila okupana crvenim svetlom radjajuceg sunca - ovaj put se Selim Pasi cinila krvavijom nego obicno, gotovo kao da je los omen predstojecih dogadjaja.
"Ovde sam!"- Pasi je zalupalo srce kada mu se obratila senka iza stuba - "Pozurite, nemamo vremena za gubljenje!"
Ne davajuci mu vremena da reaguje uhvatila ga je za ruku i pocela voditi kroz uske ulicice "donjeg grada".
Zbog nedostatka osvetljenja i brzine hoda, cinilo mu se kao da sanja kako leti kroz beskrajne tunele vodjen nekom cudnom stranom silom koja mu nije davala mogucnost izbora.
Osecao se kao marioneta dok ga je malena figura sa kukuljicom na glavi vukla levo-desno sve dok se ispred njih nije ukazala mala trgovacka barka - bili su u juznoj luci, osim trga najprometnijem delu Hubei Sheng-a.
"Moras se ukrcati na brod i poneti ovo, vojska samo sto nije stigla a ti si jedni dostojan..." - nije uspela da zavrsi recenicu kad ju je iznenada probola mala strela a posle par sekundi jos dve, prilika je pala ispod njegovih nogu otkrivajuci lice mlade devojke iz cijih ociju se vise nije mogao nazreti zivot.
Zvuk ostrog paranja mesa i smeh grupice mongolskih vojnika naveo ga je da oseti bes kao nikad do tada, Selim Pasa stegnu svoj jatagan i besom vodjen presece glavu najglasnijem medju njima...

Otvorio je oci.
Bol u grudima i stomaku ga je totalno paralizovao, osecao je kako lezi u nekoj toploj tecnosti koja mu je takodje izlazila iz usta u periodicnim naletima.
Gledao je nebo - sada je bilo plavo, jedina stvar koja je smanjivala njegovu lepotu bio je oblak gustog, crnog dima koji je zauzimao celu desnu stranu ovog krajolika.
Uz velike bolove on okrenu glavu nalevo i primeti dva vojnika koja su uspela da prezive njegov jatagan - sutirali su kutiju iz koje je izlazilo nesto sto je licilo na male zlatne opiljke...
"Hahahaha!" - Selim Pasa se kezio praznog, gotovo ludackog pogleda dok je odbrojavao udisaje koji su postajali sve kraci i reskiji - "Za neke stvari je sudjeno da se ne otkriju."
Jedan od vojnika se okrenu, hitro mu pridje i prozbori nesto. Zadnje sto je video bila je ostrica maca koja se priblizavala njegovoj glavi...

Glasan plac bebe odzvanjao je porodilistem lokalne bolnice.

morska pena
saman
suma
beli golub
cigani
 
Poslednja izmena:
morska pena
saman
suma
beli golub
cigani

Sustinski jeste tako, nalicje smrti je zivot. Bilo to u bukvalnom ili simbolickom smislu svaki put kad umremo rodimo se opet. Nase male svakodnevne smrti su inicijacija u novi zivot, najcesce bolji...mada desi se da na mjesto neceg dobrog sto umre u nama dodje nesto ne tako dobro i ni malo dobro po nas.
Sve ima svoj razvojni put, pa i takve promjene evoluiraju i na kolektivnom nivou i na nivou jedne individue. Samani su nekad izvodili rituale koji su trebali za rezultat da imaju promjenu, smrt necije osobine, svojstva, koja bi dovela do radjanja novog covjeka jer mjenjajuci samo jednu svoju osobenost covjek se kao cjelina preobrazi. Iz ruku samana poleti bijeli golub i leti visoko u oblake namreskane kao morska pjena, radja se oslobodjenje duha, i nista vise nije isto.
Cigani cuvaju svoje tajne o nalicju smrti i zivota. Njihov cergarski zivot daje im moc posmatranja iz neke druge perspektive, naravno ne treba bukvalno i naivno shavtiti, mi nismo oni i imitacija takvog zivota ne bi nam dala tu percepciju.....Suma raznih teorija i saznanja o tome ne pomaze, to moze biti za nas samo informacija i dio naseg saznajnog bica ali ne nikako i dio naseg sustinskog gledanja na stvari. To toga valjda moramo doci sami, ta vrsta spoznaje odvija se iskljucivo na nivou intuitivnog osjecajnog srca nase svjesnosti.

Prva nedjelja
drugo pismo
note
stilske vjezbe
 
Ah, taj glupavi kalvir! Vanja je imala 8 godina i ali je u njoj bilo nervoze bar za 18. Roditelji su je upisali u muzičku školu jer su imali predubeđenje da se kompletan muzičar može postati jedino ako se savlada instrument nad svim instrumentima - klavir. Možda su se oni jako dobro razumeli u muziku ali ne i u htenja i želje malene devojčice.
Bila je to prva nedelja škole i Vanja je već gubila interesovanje. Ona je, zapravo sanjala da postane plesačica. O tome je napisala jedno veoma dugo pismo adresirano njenoj tekti Sandri koja je živela u Mičigenu. U tom pismu između ostalog detaljno je opisala svoj mali stan u kome živi sama i odakle svako jutro hvata metro da bi otišla na čas plesa. Po završetku popila bi toplu čokoladu u kafeu preko puta, potom dan provela radeći u jednom frizerskom salonu.
Neko se rodi sa jasnom slikom svog života, neko čitav život pokušava da pronađe sebe. Ko od njih ima život ovenčan srećom, teško je proceniti.
Već na prvom času solfeđa bilo je jasno da joj note neće biti prijateljice. Vanja je od svega, pa čak i svojih roditelja, više volela slobodu i nije se uklapala ni u kakav kliše i ako za tu reč još nije ni čula. Nikakve stilske vežbe neće podupirati njene komunikacije sa ljudima, nikakve stilske figure neće ograničavati njenu slobodu pokreta i nikakva predubeđenja neće zaustaviti dan, kada će iz svog malog stana hvatati prevoz do sale sa ogledalima.

taksi
biblioteka
purpurno nebo
Central Park
golubovi
komešanja
sigurnost
 
Poslednja izmena:
taksi
biblioteka
purpurno nebo
Central Park
golubovi
komešanja
sigurnost

"Majmunsko lice?"Da da,kako da ne." Najlaksi nacin za privuci novinara na pogresan trag jeste plasirati mu jednu naivnu pricu,zamoliti nekoga da obavi telefonski poziv mesto vas i cekati da osobine lovackog psa prevladaju zdrav razum." ,unutrasnji dijalog u njemu se komesao dok se dugim koracima kretao ka jedinom slobodnom taksiju.Odvec je bio nervozan i nije mu bilo bitno nista sem cinjenice da mora da raskrsti ca celom pricom jednom za svagda,pozeleo je da sutne bar neku zgazenu limenku usput,ali se setio da ovo ipak nije Beograd.

"Central Park." ,rekao je vozacu, "Ali prvo moram svratiti do Bobst biblioteke blizu Washington Square parka,pa bi vam bilo zgodnije da iz Browerija direktno udjete u 3. ulicu i sacekate me iza same biblioteke."

"Nema problema" odgovori taksista , "Vi,niste odavde?",zapazi on odmah.

Bio je to momak u ranim dvadesetim godinama jako dugih ruku,sirokih ramena i masivne glave,automobil jednostavno nije bio namenjen za njegovu visinu. -Rekao bih da je Svedjanin po njegovih jakim jagodicama i arkadama kao i po plavoj kosi i svetlim ocima. " pomisli.

"Zivim ovde vec sedam godina,ali sam zapravo iz Srbije.Dosao sam ovde jos za vreme studija u zelji da postanem dobar novinar,ali na kraju krajeva to mi nije poslo za rukom." rece musterija.

"Hah,nesrecan slucaj! Znate mnogi od nas ovde dodju sa nekom zeljom.Neki bi da postanu glumci,neki jednostavno vole da se igraju biznismena pa bi voleli da budu brokeri,neki pak zele da postanu svetski priznati slikari,ali istina je ta da niko od njih ne zna sta u stvari zeli i samim tim sve ode dodjavola!"

"Pa sad..."

"Ma,veruj mi.Malo je onih sa pravom ambicijom,ali svakako i oni propadaju u vecini slucajeva i to je ono sto je zbilja tuzno.Dodju iz omanje sredine sa nesto sitnine u dzepu,u zelji da se izbore za bolje sutra,kad ono pojavi se neko sa vecim budzetom i upola manjim smislom i nasmeje mu se u lice."

"Da,znam...ali..."

"Sta ali?"Ma...Evo na primer moj slucaj.Ja dolazim iz gradica Lindakra u sredisnjoj Svedskoj,jednostavno u takvoj okolini nije bilo buducnosti za ono cime sam zeleo da se bavim.Oduvek sam hteo da postanem vajar,pa sam tako preko interneta naisao na coveka koji je spremao vajarstvo za akademiju umetnosti u Njujorku.Crncio sam godinu dana u lokalnoj birtiji i napokon skupio nesto novca za kartu,dok sam od roditelja dobio jedva skrpljene pare za pripreme i prezivljavanje.Dosao sam ovde pun iscekivanja,spremao sam se citavih 9 meseci, i stvarno mi je islo odlicno,da na kraju ne bih bio ni na listi.Vidis dragi moj prijatelju cinjenica je da se danas nigde ne cene prave vrednosti!" prasnu mladi Svedjanin.

Strasno ga je nerviralo sto ga je prekidao u pola reci,ali bilo mu je zao tipa i bio je spreman da mu oprosti to,ako ne zbog njega samog,onda zbog dobre skole melodicnog death metala i plejade odlicnih kaunerasa koje je Svedska izrodila.

"Dobro mi je poznat tvoj slucaj." ,isprva se zacudi sto nije prekinut na samom pocetku recenice,"Par mojih prijatelja je imalo istu situaciju na nasoj akademiji koja je poprilicno priznata u Evropi i ostatku sveta i podosta teska za upisati,pali su,ali su odlucili da sledece godine probaju ponovo da bi na kraju upali na budzet.
Ako to stvarno zelis moj savet ti je da ne odustajes i da sto pre izgubis taj poludeprimirajuci stav,koji ti stvarno nije ni od kakve pomoci."

"Hvala na savetu." rece ljudina, "Ali smesno mi je da prihvatam takve savete od nekoga ko izgleda kao neko ko je upravo popio sok od cvekle!" rekavsi to prasnu u smeh.

"Ha,mnogo smesno batice." procedi novinar sarkasticno , "Stigli smo,sacekaj me na tom mestu,vracam se za desetak minuta."

Izleteo je iz kola ka biblioteci u nadi da nisu zatvorili.Morao je da vrati "Serijske ubice i njihovi metodi" posto je danas bio poslednji rok pred placanje velike kazne,a on nije imao bas puno para.Plata u redakciji je kasnila pola meseca,pa je vec toliko ziveo kao isposnik.
Cuvar mu otvori vrata i on u kratkom roku obavi sve,izadje i uputi se ka taksiju.Svakako je kasnio oko pola sata,ali mu je po prvi put u zivotu bilo izuzetno drago zbog toga.
Ostatak voznje grdosija i on nisu prozborili ni rec osim kada je pri izlazenju morao da plati.Ostavio ga je na pesackom sa leve strane Centra Parka pored radnje sa hranom za kucne ljubimce,pozdravio se i odvezao dalje.
Nebo je konacno poprimilo purpurnu boju,bas onu koja dolazi pred jak pljusak.U parku je sve bilo uobicajeno,starci sahisti,starci hranioci golubova,deca sa roditeljima, kao i taj njen cuveni geg.Da,da.Namerno je hodao sporo i znao je koliko ce je to iznervirati,ali nije mogao da ide protiv svog inata makar ga to ubilo.

"Drago mi je sto te vidim." izjavila je s laznom srdacnoscu.

"Verovatno jeste."

"Stvarno.Nemoj uvek biti tako negativan i nepoverljiv."

"Daleko od toga da sam nepoverljiv.Da jesam ne bih onako lako poverovao celoj prici o takozvanoj "dobroj prici"."
"Znam dobro,sve je to bilo isplanirano samo da bi me isprovocirala i time navela da te ostavim,znala si dobro u kakvoj sam situaciji i da cu biti manje tolerantan nego obicno na tvoje gluposti."

"To su kojestarije!"

"Molim te ,nemoj da lazes,naslusao sam se svakojakih sranja u poslednje vreme i pravo da ti kazem muka mi je od svega,od posla ,od ovog grada,od tvoje nesigurnosti ,od tebe!"
"Evo masterplan ti je konacno uspeo,neces me vise videti i budi srecna zbog toga!"

Zaplakala je.Nekom ko je ne zna toliko dobro kao on to bi izgledalo kao iskren izliv tuge.
Znao je sta sleduje i bio je spreman da ode cim odgovori na sve sto ga bude pitala.

“Mislis li da je sve shto smo ziveli stvarno?”

“Ne.”

“Onda ti nisi ti,i sve sto si ikada rekao i uradio pada u nistavilo.”

“Mozda i jeste tako.”

“Onda ni ja nisam ja,i sam moj trud,i sve cemu sam se nadala su nista do kamencici koje je sudbina okrutno sutnula za tobom,u nistavilo.”

"I to je moguce."

Zajecala je.On je otisao smejuci se na kisi.



pegla
Djavolja Kuhinja
paucina
neposlusno dete
tehnikolor
 
Poslednja izmena:
pegla
Djavolja Kuhinja
paucina
neposlusno dete
tehnikolor

Sta ti mislis,ako uopste nekad i mislis,da to sto svako jutro provodim u djavoljoj kuhinji spremajuci neki tamo djavolji rucak,nemam vremena da sanjarim?
Sta ti mislis,ako uopste nekad i mislis,da to sto ja peglam tvoje kosulje znaci da sam srecna i da sam prisutna?
I kada brisem paucinu...
I kada umirujem neposlusnu decu...
I kada zalivam cvece....
Uvek sam korak ispred tebe...jer nisam tu...jer sanjam tako kako ni zamisliti ne mozes....
I nije to crno beli svet...to je obojeni svet...ili kako bi ti to strucno nazvao tehnikolor...


dolazak
prozor
planina
 
scumbag:
pegla
Djavolja Kuhinja
paucina
neposlusno dete
tehnikolor
Kliknite za proširenje...



Cinjenica o postojanju debele paucine, guste mreze tananih, isprepletanih od iscekivanja i nade niti, zanemarene od umora po vidljivim coskovima, dopuzala je do moje svesti onog trenutka kada sam shvatila da je moj zivot najobicniji crno-beli film. Najjeftinije produkcije delo. Znj drama koju ni najveci filmofili ne zele da pogledaju. Ne samo da ne bi platili ulaznicu, nego se ne bi ni osvrnuli na reklamni plakat. I to samo zato sto nosim titulu polovnjace. Istrosene kopije originala koji vise ne postoji ni u secanju. Osim mom. A ja nisam pola sadasnjeg i buduceg. Ja sam celost koju nikakva proslost ne moze da umanji. Cak ni losa procena u zivotu, davanje koje mi je oduzelo, izlaz iz pogresnog ulaza. Niti sto sam bila neposlusno dete koje je pozelelo da se u potpunosti preda igri koja pruza uzivanje i radost. Iako je to isto dete ostalo odranih kolena i modrica na srcu. Koje je dalo sve. I koje sada racunaju u polovno jer je ispraznjeno. A nije. Djavolja kuhinja se potrudila da ga nadopuni i prehrani novom dozom spremnosti na davanje. Ne polovnjaku kako se preporucuje jednoj polovnjaci, a to valjda zato sto su felericni, nego onom ko razume da su sokovi ljubavi obnovljiv izvor. Jesam zapustila sve sobe, i znam da mi je najpre potrebna pegla da izravnam sve neravnine i poguzvotine svog zivota, ali ja to mogu. I da je crno-belo pod hitno nuzno zameniti tehnikolorom….Vec vidim redove, guranje za dobijanje karte vise. Opredeljenim polovnjacima ulaz zabranjen!


dolazak
prozor
planina
 
Poslednja izmena:
lanavi:
dolazak
prozor
planina
Kliknite za proširenje...

Село је било под планином, а његова кућа на почетку села.
Цео живот је провела гледајући кроз прозор и чекајући да јој се син врати али није дочекала његов долазак.
Дошао је да је испрати на последње путовање.
И тад је схватио да никад није касно осим кад је прекасно.

Милост
Нада
Имање
Изневерена
Љубав
 
Милост
Нада
Имање
Изневерена
Љубав

Imanje strpljenja je najbolji nacin da se ukapira poenta komplikovanih zivotnih situacija. U svakom slucaju kapiranje ne izostaje i kad strpljenja nema, s tim sto je protok vremena neminovan a covjek ostane bez zivaca....to dodje kao kazna za nemanje strpljenja i glupost. Smatram da ne postoji iznevjerena ljubav, postoje samo pogresni izbori i tvrdoglavost da se uporno ide na pogresnu stranu. Kad sam prvi put cula izjavu jednog svog poznanika da je "covjek sam uzrok svoje patnje" i nisam je bas kapirala. Mislim...zasto bi neko sebe ubacivao u takvu neku situaciju. Ali posle tako nekih događaja, postalo mi je kristalno jasno da to jeste tako. Istina je neki ljudi vole da pate...... Eto recimo kod tih situacija neuzvracene ljubavi...ispane covjek kriv sto pravi izbor koji je najbolji za njega. A taj koji na silu zeli da ostvari svoj pogresan izbor on je Boze moj neki lik dobar, predivan ali eto sta ce taj drugi neko ga je napravio pacenikom. A taj drugi neko e taj je za osudu, bezosjecajan, nikakav......
Zivot u nadi je znak da negdje grijesite, da ste izabrali pogresnu stranu.
Milost Neba je kad nam je dozvoljeno da se mijenjamo, da svijescu porastemo dovoljno da bismo ukapirali kako stvari funkcionisu.

Mustra
Ogledalo
Kafa
Karmin
 
Mustra
Ogledalo
Kafa
Karmin

Sedeli smo u tom pustom kaficu i pili kafu jednog sanjivog jutra dok su ostali ljudi zurili na posao i bili smo zbunjeni oboje,ja sam pricala nesto ,ne secam se vise sta,ne podnosim tisinu,a ti si samo cutao i gledao me,o Boze moj,kako si me gledao,kao da samo ja postojim na svetu,onako kako me vise niko nece gledati i onda usred reci u pola price potpuno nenajavljano zatvorio mi usta poljubcem...........................
Kada sam otisla ostao je samo trag mog karmina na solji za kafu...i na tvojim usnama...i jedno ogledalo preko puta koje je sve vreme zurilo radoznalo u nas...nasa prica je dobila drugi tok,postala mustra za neku drugu pricu...

suncokret
hvala
naocari
znak pitanja
 
par
odbrojavanje
vishak
prozor
nelagodno

Gledao sam tupo kroz prozor dok je sumrak polako ispunjavao moju sobu, bas kao sto je neka ravnodusnost ispunjavala moju dusu. U dubini duse sam tek naslucivao otkucaje koji su mi govorili da sam ipak ziv...Odbrojavanje je pocelo. Nece mi jos puno trebati pa da te daleke damare pretvorim u otkucaje koji ce ispuniti moje bice zivotom i radoscu. Osecaj nelagodnosti se polako gubio...Jos samo par godina za nas govorila mi je moja podsvest...a onda ti otkucaji vise nece imati smisla. Postace vishak...A do tada ona ce biti moja muza...:)

opsesivno
ocigledan
primer
vezanost
zelja
 
uvek_nasmejan:
opsesivno
ocigledan
primer
vezanost
zelja
Kliknite za proširenje...

Ocigledno je bilo da sam opsesivno i patoloski ljubomorna. Uvek bih ludela kad se smeskao prodavacicama, kada je online na facebooku praveci se da gledam tv krajickom oka sam pratila njegove aktivnosti. Bila sam primer nekoga koga izjeda nesigurnost u ljubav , u sebe. Svemu tome je doprinela moja pomalo sadomazohisticka priroda u psiholoskom okrviru mog shvatanja ljubavi. Zato sam izabrala njega toliko starijeg, toliko iskusnog, toliko pozeljnog. Zelja da ga posedujem je bila veca od sopstvenih mogucnosti. Vezanost za sopstvenu ideju koja me je opsedala mi je onemogucavala da vidim koliko nisam ni blizu svog cilja. Te divne fatalisticke ljubavi koju zelim.
Onda sam se samo probudila. I shvatila da sam ja ta koja ima 23, ja sam ta koja ima svo vreme ovog sveta da voli, ja sam ona koju gledaju pored njegs.. I mic po mic on sada iza mojih ledja cita sta ja toliko kuckam ovde.. Ili mozda ne? Plasim se da mi je svejedno..


nesigurnost
sneg
u vazduhu
osecaj
usne
 
nesigurnost
sneg
u vazduhu
osecaj
usne


Danas je sesnaesti oktobar,jos uvek je,dan kad je "otisao" jedan dobar covek.
Mislio sam da li da pisem ovo,i onda sam prelomio,da,napisacu koju rec o Krpiju,coveku tako obicnom,veoma skromnom,onom koji je citav zivot igrao po pravilima igre,i nije imao puno srece u toj igri,igri zivotnoj.
Bio je dobar svima,a ti svi nisu bas njemu uvek bili tu kad je trebalo.
Cudnom sudbinom nije bio ozenjen,bez porodice,roditelji pomrli su mu...bio je sam,ali uvek sa osmehom i voljom da pomogne.
Zajedno smo bili na liniji,na nasoj strani te proklete linije,ja sam imao 19 god. tada,a Krpi pedeset i dve,mi...saborci,svasta...
Dan pre tog sesnaestog oktobra,dobili smo za rucak neke kobasice i pire krompir sa sve kiselom paprikom,znak da nas ceka nesto lose,uvek su nam davali "dobru" klopu kada bi trebao da se desi neki napad,njihov ili nas,kako god.
Krpi je trebao sa jos petnaestak njih taj dan da ide kuci,ali naredjenje je da niko ne moze kuci.
Imao je on komad zemlje i trebao je da ode nesto da radi,vinograd sta li ,ali kao i uvek,pravila igre,postovao nije ni pokusao da pita da ga puste.
Sedeli smo uvece,kartali se,malo tise no inace,bez puno dobacivanja i zezanja,u vazduhu se osecala napetost pred sutrasnji dan.
Oko devet uvece nam javljaju da se ocekuje napad izjutra rano,kazu napasce nas,svima nam je jasan onaj danasnji rucak...Nervoza isplivava polako na povrsinu,neizvesnost,,ali hajde,nije nam to prvi put,nesigurnosti nema,tu smo,nemamo kud,ma oni su slabi za nas.
Te noci slabo sam spavao,nisam mogao,ustanem,odem do Krpija koji isto ne spava da vidim sta radi,zapalimo po cigaru,pricu po pricu.Ispricao mi je tad sve ono sto nije za prethodnih sest meseci,i o zeni koja je bila dosla za njega i kako je otisla zbog roditelja mu,i kako nikad nije radio u firmi negde nego ostao na selu,poljoprivredom se bavio i kako ga zivot nije mazio,i dete kad je bio kako je prackama gadjao komsijske krave,i sto nikad nije makao malo dalje iz mesta svog,zao mu....Pomislio sam sta mi on to prica,meni klincu jednom,ma,valjda coveku doslo nesto,neka ga...
Uzduvala se bura,rekao bi samo sto sneg ne padne,svice vec 10-15 minuta do 6, puca se pomalo nasumice sa one strane,po neko ispali koji metak,nista strasno,oko pola sedam pocinju minobacaci ka nama,nasi nesto uzvracaju,niko se nikud ne krece,sve stoji,sve je OK za sada,bace koju granatu,malo zapucaju,mi uzvratimo,nista....
Traje to sve do podne,kada krece zesca vatra iz svega sto imaju,mi smo na nasem mestu i dalje,nasa artiljerija uzvraca,padaju granate vrlo blizu,u vazduhu se oseca hm,cudan miris dima i sagorele zemlje i kamena,ne znam kako to da opisem,mi smo svi na broju,povremeno vidim ponekog njihovog vojnika,pucam,sad je bas pocelo,artiljerija posustaje,krenuli su napred,ali ih vracamo,brzo odustaju...
Dobro je,dopunjavamo municiju,rucka danas nema ne mogu doci od vatre,ovi nasumice i dalje tuku povremeno,vece ce brzo,uvek se primire s`veceri...
Ovaj put ipak ne, ponovo nas tuku sa svime sto imaju,cuje se njihov prokleti tenk koji nas redovno tuce,prilazi do kamena,tako smo zvali mesto gde je uvek izlazio,sad ga vec vidimo,pocinje da nas tuce nasumice,zovemo sad vec panicno nase maljutkase da ga tuku,oni se uplasili,ne smeju kazu,ako promase nadrljali su,ne mogu da verujem sta cujem,pocinje haos....
Ne razaznajem vise iz cega se puca,vec je sumrak,onaj tenk nas tuce vec dvadeset minuta i niko nista....
Krpi iskace iz zaklona i ide za bestrzajni top,kako prilazi....pada,pada kao da sad ga gledam,kao lutka na koncu koju pustis,opusteno bez trzaja,bez glasa,samo se stropostava na zemlju...
Dozivamo ga, nema glasa,nema pokreta...
Njihov tenk odlazi,posustaje vatra,nekako odemo do Krpija,i nema...
Nije ziv...........metak kroz glavu,usne nalivene krvlju,ljubicasto-crvene.......
Donosimo ga u zaklon,i zgledamo se samo....
............
E moj dobri Krpi,kako si skoro neprimetno ziveo tako si i otisao,ne znam dal` se jos ko seca Krpija. Ja bih makar ovako da te se setim,da si postojao....i da podelim to sa drugima...
Svasta sam naucio od tebe,a ponajvise da ne naglim puno: "Sacekaj,polako,neka se slegne." kako bi ti rekao.
Laka ti zemlja Krpi.


Osmeh
potraga
secanja
sreca
papir
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top