Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
strast
ogledalo
pogled
plafon
monitor

ahhhhh.... Topili su se u strasti,vodili su ljubav kao da se poznaju oduvek,kao da ih ta ljubav vezuje od kad umeju da vole.Strast medju njima je stvarala varnice! Pogled na ogledalo u kom su se videla njihova naga tela ispreplitana u pozudi su palila neverovatno! Sa monitora su se smesila njihova lica sa jucerasnjeg izleta,odmah je stavio sliku za pozadinu...Divan je! Pogledala je u plafon pomislivsi koliko je srecna sto ima bas njega, coveka o kom je sanjala,mastala,za kog je Boga molila. On je sada bio tu,njegovi poljupci su bili svuda na njoj, osecala je da je to zauvek. Ne, tako nesto ne moze prestati nikada!

struja
macak
muskarac
zena
kais
 
Whispers:
strashno
velicanstveno
pasterizovano
ubilacki
vecera

Uporno pokusavam da razumem tu zenu,moju svekrvu,ali mi ne ide.Pricam cesto o njoj,sa komsinicom,koleginicama,macehom,majkom...Pa nisam ja namcor! Svi se slazu da je cudna zena.Koliko god da se kontrolisem,ne mogu uvek da sputam taj ubilacki nagon koji mi se javlja zbog nje.Nekada i samoubilacki.Uh!
Juce je opet stavila pasterizovano mleko da se kuva!
Opet je izmesala beli i sareni ves!
Ponovo je postavila ono glupo pitanje:"Ko pere sudove,ti ili ja?",kao slag na tortu posle hiljadu puta date izjave:"Snajka,vecera ti je ispala velicanstveno!" Kao da tu ima sta da se velica! Sta drugo da kazem nego-strasno!

grudva
struma
treset
sokak
prerija
medicina
Kliknite za proširenje...

Tu..tu mi stoji grudva...pokazala je komsinici rukom na grudnu kost..zureci kao vetar u preriji...jak..prasnjav i uvek bez kise.
Kao i Ona..suvonjava,sivkasta i bez ijedne suze a plakala bi..kao sto nikada nije..
cinilo joj se da bi more suza isplakala sada a znala je da ne sme...nije to dobro za njenu strumu od koje je bolovala zadnjih deset godina..pila je lekove ..
isla na kontrole i slusala lekara koji joj je govorio da bolest drzi pod kontrolom..
Kada se razbolela ..muz pijanica ju je ostavio..bez ijedne reci..pokupio je sve vrednije iz kuce i otisao .ni dan danas ne zna gde je..
Ostavio je kao da je stvar..bezvredna.neupotrebljiva..Decu nisu imali..
Govorio joj je..Jalova si i trula.. Nista mu na to nije rekla..
Nije ni plakala.samo ga je posmatrala ocima punim suza..misleci o tome kako je svaki bogovetni dan pijan i da se vise i ne seca kada su zadnji put bili bliski..
Nakon njegovog odlaska..sakupila je ostatke svoga zivota i zaposlila se u rasadniku..
svoj samacki zivot nastavila je uz cvece..i treset kojim ga je hranila ..
orezivala je i negovala cvece kao sto je negovala i volela Zutog..velikog sarenog macka..koji je nije napustio ni onda kada joj je bilo najteze...

a sada je svaki minut bio dragocen..pomoci ce mu...saputala je u sebi noseci ga na rukama...
zoo medicina je danas uznapredovala..naci ce oni za njega lek....kada ona vec nije uspela..moraju..
on ne sme da ugine..njen jedini prijatelj koji je bio i ostao uz nju..
a koga je onako ostarelog i slabovidog udario auto dok je prelazio sokak....

Put
veliki grad
zelja
ocajanje
smrt
 
struja
macak
muskarac
zena
kais

Voz se lagano klatio uspavanim snežnim predelom.Velike spore pahulje lepile su se za prozor i klizile bez glasa.Smrkavalo se velikom brzinom,dok su u toplom kupeu putnici dremali naslonjeni na na stara ,pohabana sedišta.Do prozora je sedeo muškarac srednjih godina,u kratkom crnom kaputu.Bio je crn,gustih tamnih obrva,sa krupnim belim zubima koji bi kadkad bljesnuli tokom njegovog ozbilnog monologa.Taj monolog,koji je ,videlo se po licima njegovih saputnika trajao već čitavu večnost,pomno je pratila jedino dama koja je sedela nasuprot njemu.Žena je bila mlada,veoma upadljive lepote.Oči su joj bile duboke i plave,osenčene dugim svetlim trepavicama.Te senovite oči pažljivo su pratile svaku njegovu reč,svaku stanku i uzdah;analizirale su njegove crte lica,njegovu mimiku,gestikulaciju.
Tema je bila krajnje zamorna,ali čovek je bio veoma interesantan.Govorio je brzo,samouvereno,umeo je da se izrazi i u svakoj njegovoj rečenici sevala je urođena mu oštroumnost.Bio je sasvim usresređen na temu,samo bi ponekad bacio letimičan pogled na ostale putnike u kupeu ili rukom zategao kaiš.Najednom se prenu,shvati da voz stoji već neko vreme i osmotri kroz prozor.Sve što se naziralo kroz suton bila je jedna urušena kućica sa malim ambarom,drvo u koje je nedavno udario grom i stari mačak koji je stajao na tremu nakostrešen od zime.Iznad kuće pružao se dalekovod koji je dovodio struju u ovu zabit i bio praktično jedini njihov kontak sa svetom i modernim životom.
Voz se lagano nakašlja,pištaljka zviznu negde u daljini i nakon naglog trzaja ponovo su bili u pokretu...

pramen plave kose
čaša mleka
zavijutak
nesalomivo
 
Dve u jednoj...:)

struja
macak
muskarac
zena
kais
...
pramen plave kose
čaša mleka
zavijutak
nesalomivo

Sedela na trosedu i pratila ga pogledom preko ivice solje sa toplom kafom
koju je drzala obema sakama ne osecajuci vrelinu iste.
Veliki crni macak sklupcan kod njenih nogu spavao je glasno preduci.
Stari dobri hit dopirao je sa radija dok se on kretao levo desno po stanu izasavsi iz kupatila..obrijan i istusiran.
Sada ce da obuce..govorila je u sebi..prvo ves, pa carape,
onda kosulju,pantalone,kais,cipele koje su se sjajile od prethodnog glancanja i na kraju sako.
Bio je to svakodnevni ritual ..ujednacen..bez promene..Kao sto je bio i njihov zivot.
Secala se trenutka kada ga je srela.Kao struja da ju je udarila tada.
Bio je za nju muskarac njenih snova..Lep,visok,svoj,odmeren,pametan,uredan..
Neko bi rekao bez mane a i one koje je pokazivao tada mogla je da podnese.Bar je ona bila zena koja je to mogla.
Sklonila je pramen plave kose spustajuci solju na stocic ispred nje.Nije pio kafu..
Nije pusio..niti pio alkohol..Casa mleka bila je njegova jutarnja doza.
U pocetku joj je to malo smetalo..to sto je bio skoro bez poroka..san svake majke koja je imala cerku...
I ona je mislila da je covek sa kojim moze sve..i mogla je ..osim da ima dete koje nije zeleo..
Danas joj to sve vise nije smetalo..bilo joj je svejedno..od onog trenutka kada se uvukla ravnodusnost u nju..
Nesalomivo je stezala presavijeni papir u dzepu od trenerke..Nije planirala trenutak da mu ga da..
Cak je htela samo da ga spusti na njegov radni sto..bez reci..bez objasnjenja..
Ni sama ne znajuci zasto tog jutra odlucila je da to uradi i bez reci mu je pruzila zavijutak..Procitaj..
Dok je uzimao papir u ruku posmatrao je pogledom koji je dopirao u njenu najudaljeniju unutrasnjost..
Bila je lepa taman toliko koliko je njemu trebalo. Vise od toga ne bi mogao podneti. Vise od ovoga nije mogao da je voli.
A voleo je sve na njoj i u njoj.Bila je lepa,pametna zena,vesta,sposobna..umiljata i kao takvu je zeleo samo za sebe..
Ne moram da citam..izgovarao je polako spustajuci papir na stocic..Znam sta pise..
Ono sto ne znam je koliko si sigurna u to sto si naumila da uradis..
verujuci da se u vremenu koje posle ovoga dolazi nece provuci bar jedno zaljenje zbog toga..
Mozda i hoce..ne znam..ali ja moram da odem od tebe..dosli smo do trenutka u nasem zivotu kada mi samo ti ..nisi dovoljan..
ni ovaj nas zivot u kome smo samo ti i ja..i koji ne zelis da delis ni sa kim osim samnom..
Kada se budes vratio po podne kuci..necu biti tu..
 
kučka:
Dve u jednoj...:)

struja
macak
muskarac
zena
kais
...
pramen plave kose
čaša mleka
zavijutak
nesalomivo

Sedela na trosedu i pratila ga pogledom preko ivice solje sa toplom kafom
koju je drzala obema sakama ne osecajuci vrelinu iste.
Veliki crni macak sklupcan kod njenih nogu spavao je glasno preduci.
Stari dobri hit dopirao je sa radija dok se on kretao levo desno po stanu izasavsi iz kupatila..obrijan i istusiran.
Sada ce da obuce..govorila je u sebi..prvo ves, pa carape,
onda kosulju,pantalone,kais,cipele koje su se sjajile od prethodnog glancanja i na kraju sako.
Bio je to svakodnevni ritual ..ujednacen..bez promene..Kao sto je bio i njihov zivot.
Secala se trenutka kada ga je srela.Kao struja da ju je udarila tada.
Bio je za nju muskarac njenih snova..Lep,visok,svoj,odmeren,pametan,uredan..
Neko bi rekao bez mane a i one koje je pokazivao tada mogla je da podnese.Bar je ona bila zena koja je to mogla.
Sklonila je pramen plave kose spustajuci solju na stocic ispred nje.Nije pio kafu..
Nije pusio..niti pio alkohol..Casa mleka bila je njegova jutarnja doza.
U pocetku joj je to malo smetalo..to sto je bio skoro bez poroka..san svake majke koja je imala cerku...
I ona je mislila da je covek sa kojim moze sve..i mogla je ..osim da ima dete koje nije zeleo..
Danas joj to sve vise nije smetalo..bilo joj je svejedno..od onog trenutka kada se uvukla ravnodusnost u nju..
Nesalomivo je stezala presavijeni papir u dzepu od trenerke..Nije planirala trenutak da mu ga da..
Cak je htela samo da ga spusti na njegov radni sto..bez reci..bez objasnjenja..
Ni sama ne znajuci zasto tog jutra odlucila je da to uradi i bez reci mu je pruzila zavijutak..Procitaj..
Dok je uzimao papir u ruku posmatrao je pogledom koji je dopirao u njenu najudaljeniju unutrasnjost..
Bila je lepa taman toliko koliko je njemu trebalo. Vise od toga ne bi mogao podneti. Vise od ovoga nije mogao da je voli.
A voleo je sve na njoj i u njoj.Bila je lepa,pametna zena,vesta,sposobna..umiljata i kao takvu je zeleo samo za sebe..
Ne moram da citam..izgovarao je polako spustajuci papir na stocic..Znam sta pise..
Ono sto ne znam je koliko si sigurna u to sto si naumila da uradis..
verujuci da se u vremenu koje posle ovoga dolazi nece provuci bar jedno zaljenje zbog toga..
Mozda i hoce..ne znam..ali ja moram da odem od tebe..dosli smo do trenutka u nasem zivotu kada mi samo ti ..nisi dovoljan..
ni ovaj nas zivot u kome smo samo ti i ja..i koji ne zelis da delis ni sa kim osim samnom..
Kada se budes vratio po podne kuci..necu biti tu..
Kliknite za proširenje...




reci? :zskace:
 
I u nedogled poslate suze ovog dzina kog zovu Dete,
ova Bolest koju ima uzela mu sve sto htede...
Pijaca na kojoj mozes kupiti trunke srece,
istrajan i blede koze, dzin ljudice presrece,
i trazi samo malo onog sto zvali su Ljubav,
trazi lice Poverenja, vec godinama sanja cuda...
No, kamenih lica, i prokletstva vecna klica,
onog sto Dzin nije prosao, onog sto zovu Posao.
 
Reci ponekada nisu potrebne...

Posle neispunjenog obecanja proslo je jako puno vremena...kao i po ko zna koji put do sada nije izdrzao jer je jednostavno disao sa njom...bolelo ga je strahovito to njeno odbijanje i strah od nepoznatog...Zapalio je cigaretu...okrenuo broj i samo kratko rekao...dobro jutro ljubavi...zelim da danas popijemo kafu...kada je cula taj njegov glas koji je obozavala a koji je sada odzvanjao u slusalici telefona zavristala je u sebi.Ovog puta nije razmisljala ni sekunde...da ljubavi...zelim...konacno je progovorila ono sto je tako dugo ocekivao...nije joj trebao puno vremena taman dok on stigne...obukla je jaknu i krenula.On je stigao za nekih pola sata i sacekao je ispred zgrade...nervozno paleci cigaretu dok je otvarao vrata automobila.Imao je osecaj da ce se onesvestiti kada je blagi povetarac doneo njen prijatni parfem i kada ga je udahnuo.Ranije je razmisljao o tom parfemu i mastao skoro svake veceri dok je sedeo sam...kako divno mirise tu bas na njenom vratu i kako bi voleo da ga oseti...ali ona se u to vreme sakrivala od njega...dugo je razmisljao tada i o mnogim drugim detaljima koje je sada gledao sedeci negde daleko od nje...Dobro vece ljubavi...ovo je jedan divan trenutak...osmehnula se...sedajuci na suvozacko sediste.U ocima joj se videlo koliko joj je drago sto ga napokon vidi.
Da li znas koliko je vremena proslo...upitala ga je ispijajuci gutljaj kafe...u tom trenutku osetio je kako mu se usne grce...hiljadu puta ga je prekoravala zbog toga jer je racunao sate dane mesece godine koliko su dugo bili jedno bez drugoga.
Ne znam...odgovori on prestao sam da racunam...Dugo ljubavi...godine su prosle...tiho je odgovorila ona.Volela ga je jako puno intenzitetom koji je bio nemerljiv...jos jace je zelela njegove dodire o kojima je mastala...njegove usne...i njegov pogled koji nije skidao sa njenih ociju...jako su joj nedostajali svi oni njihovi razgovori koje su vodili do u beskonacnost.Teme o kojima su razgovarali su bile neiscrpne... i kucali su sebi poruke i bili neumorni u svemu tome...Setila se i trenutka kada mu je dala jedno obecanje koje zbog ukocenosti i straha nije ispunila...a onda je on otisao...nestao bez pozdrava...bez reci...U trenutku je bila ljuta i bol joj se pojavi na neznom licu.
Znam o cemu razmisljas ljubavi...konstatovao je zabrinuto.Pogledala ga je ostro...kao da je on mogao da joj cita misli...a znala je da on to jako dobro zna...ocekivala je da on zna sta joj je proslo kroz glavu. A i ta rec...ljubavi...koju nije cula odavno a koja joj je jako nedostajala...a izgovorena sada kada ga je gledala u oci bila je jos toplija i prijatnija.
Nista...odgovori ona...znas da mi nisi objasnio zasto si nestao...jedva je uspevala da zadrzi nervozu...bes u sebi...i suzu koja je krenula ali nije zelela da ga uplasi...da ga otera...uplasila se da ce ustati i otici.
Jednostavno nisam vise mogao da izdrzim tvoje odbijanje... sada sam tu jer si konacno savladala strahove.
Uspeo je da joj prekine misli...istinom koju je i sama znala...suze su krenule niz njene obraze jer vise nije mogla da ih kontrolise.Vrisak se oteo bolu kao santa leda iz njenih grudi.
Tiho joj rece...ne placi ljubavi moja molim te.Nezno joj je sapnuo ono sto je ona znala...volim te rekao je stezuci je u svom narucju.Idemo odavde...zelim da budemo sami.
Vozili su se dugo u noci koja je govorila tisinom uz neznu muziku isprepletenih ruku.
Sve osim tisine je bilo suvisno jer su oboje znali sta sledi.
Ogromni brestovi na ulici njihali su se na povetarcu.Kretanje grana i lisca se videlo na mesecini.Usli su u stan...ona je zakljucala vrata...posmatrao je flasu vina koju je drzala u ruci i dve case koje je je spustila na sto.Te dve case nisu docekale da se napune tim divnim nektarom bogova.Njegove izlizane farmerice i njena suknja...Skinute velikom brzinom a protkane neopisivom zeljom za konacnim sjedinjenjem.
Lagano divlje je prelazio usnama preko njenog vrata dok su mu ruke cvrsto drzale barsunastu kosu i ledja njegove jedine ljubavi. Taj osecaj mu je tako nedostajao. Ljubila ga je neznajuci da li stoji ili leti.Nije joj ni bilo vazno...samo kada je tu...u njegovom zagrljaju.Eksplozija osecanja izazvala je uzdahe...jecaje...suze srece...a sve zbog dugogodisnjeg bola njihove razdvojenosti...sve je pomesano.Volela ga je vise nego ikada...a i on nju.Blagi pokret...pun snage...spusti je na mekani pokrivac na podu. Prepustila se...jednostavno nije znala sta drugo da radi.Zelela ga je toliko da nije imala snage ni za jedan pokret...uzdah za uzdahom...
A on...on je goreo od zelje...ali i od straha...koliko dugo sam te zeleo i ceznuo... saputao joj je pazeci da je od siline zelje ne povredi.Njegove ruke polako svukose predivnu belu cipku sa njenog vrelog tela.Ljubio je svaki deo njenog tela sa koje je skidao to malo odece...njena nezna vrela koza ga je uzbudjivala a ujedno umirivala.
Ne verujem da si tu...saputao je...u mojim rukama...konacno moja...samo moja...kao odgovor je dobijao samo vatrene uzdahe i poljupce.Rukama i nogama ga je privijala uz sebe u strahovitoj zelji da se sjedine i postanu jedno...Nikada vise me ne ostavljaj samu...nikad vise saputala je vrelinom svojih usana...tela oblivena okeanom pozude i ljubavi...zaneseno su igrala u kosmickom ritmu. Spajanje sve jace...dah sve brzi. Neopisivo sjedinjenje i beskonacno prepustanje dovelo je do istovremenog vrhunca... Usne na usnama...sastavljene i stopljene za sve godine nedostajanja.
Spustajuci je lagano na krevet...pogledi im se susretose.Reci su bile nepotrebne...konacno sve je bilo onako kako je trebalo biti jos odavno...Njih dvoje...koji su bili...tu su sada i bice zauvek...

Jezero...
On...
Ona...
Dete...
Kuca...
Sreca...
Vecnost...
Sneg...
 
Poslednja izmena:
Jezero...
On...
Ona...
Dete...
Kuca...
Sreca...
Vecnost...
Sneg...

Sneg je vec kopneo po obodu planina koje su se ogledale u mirnoj vodi jezera.
Tisina kao rukama obavila je taj lepi krajolik kao iz bajke..
Sunce se stidljivo pomaljalo obasjavajuci svojom zlatnom svetloscu kucu
na obali tog malog jezera za koje su znali da kazu da je samo...njihovo.
Ona je bila sama u kuci drzeci bebu u rukama koju je pokusavala smiri dok se On ne vrati sa doktorom..
Milica je plakala cele noci..odbijajuci cak i vodu da popije..Nisu znali vise sta da urade..
Da li je bole prvi zubici ili ima grceve u stomaku ili je ne daj Boze nesto gore u pitanju..
Stezala je u narucju ljubeci joj tople obrascice...
Bila je tako meka..nezna..svilena..mirisljava..bila je dete njihove ljubavi.
Ne placi mila moja..mama je tu i ne da nista da ti se desi..ti si moja sreca..
ti si nasa malena ljubav.. toliko zeljena..tata ce se vratiti brzo i donece lekic..
a sutraaa..sutra cemo da se igramo i setamo pored vode..sssssss..spavaj mila moja..
Gledala je povremeno na sat..cinilo joj se da ima vecnost kako je otisao po doktora..

njiva
suncokret
petao
dim
miris hleba
kuhinja
ljubav
 
njiva
suncokret
petao
dim
miris hleba
kuhinja
ljubav


Svakog jutra isto. Mislila je da dani ne mogu biti monotoniji nego u njenom zivotu. Budi je komsijski petao . Odlazi u kuhinju i pravi hleb. NJene zlatne ruke su mogle da naprave sve ali njena porodica je volela da im pravi taj hleb! Miris hleba ih je budio, kao omamljeni bi dolazili u kuhinju, nestrpljivi da bude gotov. Posle doručka bi krenula u njivu,nerado,ali moralla je,to je bio njen zivot. Kada izadje iz kuce voli da gleda kako dim iz njenog sporeta pravi oblike na tek obasjanom, jutarnjem nebu. Nekada je mrzela taj zivot, ali znala je da je to njen dom,njena porodica i da ih voli. Zelela je da nekada pobegne, da napravi promene, ali ne...Ipak je u srcu znala da pripada tu gde je. Njen muz joj ponekad strasno ide na zivce, ali ona ga voli. On je njena ljubav, upoznala ga je u poljima suncokreta, gde su oboje radili kada nisu imali nista. A vidi ih sad! Velika kuca,imanje...Tesko je odrzavati sve to, ali kada je prodje nostalgija za slobodom, zelja da bude ono sto jeste, potreba da oseti zadovoljstvo jos neki put, vraca se svojoj porodici, napusta taj nemoguc svet iz njenih misli i nastavlja da zivi svoj po svemu sudeci "srecan i ispunjen" zivot.


ruka
prsten
casa
sesir
konac
 
ruka
prsten
casa
sesir
konac
Jedan od onih toplih popodneva..sa laganim povetarcem koji ga je cinio podnosljivijim.
U dvoristu kuce gde je bila gost na cetvrtom rodjendanu svoga kumceta odrasli su zauzimali mesta
kako je ko stizao na stolicama u hladovini dok su deca skakala na improvizovanoj pozornici ispod razapetog belog satora.Na sve strane baloni..sareni papiri..mede..lutke..lopte..muzika sa cd-a..I nije bilo deteta koje nije imalo sesir na glavi..Devojcice bele i roze sa cvetovima koji su prisiveni svilenim koncem a decaci plave i zelene..isarane sarenim papiricima od kojih su nekima papiri vijorili kao perjanice..svo to sarenilo upotpunjeno cikom i vriskom dece od pet do deset godina starosti ucinili su da se na trenutak povuce sa casom u ruci u hlad ispod jorgovana na kome su se mogli v ideti tu i tamo po neki sasuseni ostaci cvetanja..Bio je to lep veliki dupli beli jorgovan ciji se miris u maju mesecu osecao jos kod kapije..a ona se secala..bile su drugarice jos kao deca..igrale su se u tom dvoristu kada bi je doveli u goste ili obrnuti .kada je ona dolazila kod nje..kasnije iako se odselila na drugi kraj grada..njih dve su nastavile da se druze i dalje..kao gimnazijalke a..ostale u kontaktu i dok su studirale svaka na drugom kraju sveta i evo i dan danas..Iz ovog dvorista ju je otpratila i na svadbeni put.A kada je beba trebala da se rodi..ona joj je rekla.....zelim da joj ti budes kuma..Naravno..odgovorila joj je..bice to moje najsladje malo kumce..tako je i bilo..Kada se rodila bila je mala ..crvenkasto modra..smezurana..zatvorenih okica i malenih sitnih rucica..danas na cetvrti rodjendan..to je jedna mala vrca..duge smedje kosice sva u loknicama..pricalica nevidjena..(njena majka kaze da je tu na svoju kumu 100%..)....koja oblaci majcine cipele na stiklu..stavlja njen nakit na svoju malu ruku..zabrlja se njenom sminkom i karminom..i zna satima da vam sedi u krulu trazeci da joj pricate neku od hiljadu i jedna put vec ispricanu pricu.a Prsten..postoji prica o prstenu..duboko u njoj..koja je zaboli svaki put kada ga se seti..

laz
osecaj
daleko
strah
mrzim te
 
kučka:
laz
osecaj
daleko
strah
mrzim te
Kliknite za proširenje...



“Mrzim te, mrzim te”..sapucem u sebi, i samoj sebi, ponekad, kada osecaj da si me ti namerno i vrlo temeljno doveo dovde prevagne nad racionalnim sagledavanjem stvari. No, savrseno dobro znam da je to laz namenjena mojoj savesti i mom samosazaljenju. Uvek sama sebe dovedem do tacke u kojoj me je strah da se pogledam iznutra. A, zbog cega, molicu lepo? Iz ciste male dosade....Eto..priznala sam. I, sta sad? Da li me to cini blizom tebi, ili smo jos uvek suvise daleko za pravu razmenu pravih reci?


Sam od belanaca
Sneg
Zalosna vrba
Groblje
Kiosk sa lascivnom stampom
 
Sam od belanaca
Sneg
Zalosna vrba
Groblje
Kiosk sa lascivnom stampom

Počinju da se viđaju i petkom, ne više samo ponedeljkom i sredom, posle njenih časova. Ona sedne na tramvaj i sreću se u njegovom stanu, gde je već čeka večera. Obroci su ambiciozno zamišljeni: riba na električnoj skari, kremasti garnirani krompir, zlatno-žuti pilići punjeni celim limunovima, desert filovan jednostavnim šamom od belanaca. Uvek se nađe neka boca belog vina. Sede za stolom na kom su njegove knjige, laptop i časopis danas kupljen na kiosku sa lascivnom štampom, gurnuti u stranu. Slušaju Mocarta, piju kafu i francuski konjak, i posle toga zapale cigarete.

Tek tada je dodirne. Svetlost se preliva kroz ogoljene grane žalosnih vrba i blistavo čiste prozore, u nedavno renoviran predratni stan pored groblja. Ima tri prostrane sobe, gipsane zidove ukrašene uljima na platnu domaćih slikara, hrastov parket pomalo oguljen oštrim ženskim potpeticama i na njemu kutije koje još nije raspakovao, naslagane uvis jedna na drugu. Ogroman krevet, novi madrac za francuski ležaj na postolju sa točkićima, nikad nije namešten. Posle seksa, ona i Goran uvek se iznenade kad ustanove da se krevet pomerio od zida i udara u masivnu komodu na suprotnoj strani velike sobe. Dopada joj se kako je gleda dok su im ruke i noge još uvek isprepletane, bez daha, kao da je jurio za njom, sa licem koje deluje zabrinuto pre nego što se raširi u raskošan osmeh i otkrije njegove, poput snega bele zube.

Goran ima poneku sedu u kosi i na grudima, i sitne bore oko usana i očiju. Krupniji je nego ranije, stomak mu se definitivno proširio pa one njegove tanke nožice deluju pomalo komično. Nedavno je napunio četrdeset. Od kako se razveo od prve žene, pre jedanaest godina, nije se više ženio. Ne deluje kao da mu je očajnički potreban posao. Dane provodi čitajući, kuvajući, slušajući džez u klasičnu muziku. Ona pretpostavlja da je nasledio nešto novca od svog dede.

Pančićeva omorika
Hladna planina
Kolmar jakne
Sunce
Radostan dan
Po neka suza
 
kojote:
Sam od belanaca
Sneg
Zalosna vrba
Groblje
Kiosk sa lascivnom stampom

Počinju da se viđaju i petkom, ne više samo ponedeljkom i sredom, posle njenih časova. Ona sedne na tramvaj i sreću se u njegovom stanu, gde je već čeka večera. Obroci su ambiciozno zamišljeni: riba na električnoj skari, kremasti garnirani krompir, zlatno-žuti pilići punjeni celim limunovima, desert filovan jednostavnim šamom od belanaca. Uvek se nađe neka boca belog vina. Sede za stolom na kom su njegove knjige, laptop i časopis danas kupljen na kiosku sa lascivnom štampom, gurnuti u stranu. Slušaju Mocarta, piju kafu i francuski konjak, i posle toga zapale cigarete.

Tek tada je dodirne. Svetlost se preliva kroz ogoljene grane žalosnih vrba i blistavo čiste prozore, u nedavno renoviran predratni stan pored groblja. Ima tri prostrane sobe, gipsane zidove ukrašene uljima na platnu domaćih slikara, hrastov parket pomalo oguljen oštrim ženskim potpeticama i na njemu kutije koje još nije raspakovao, naslagane uvis jedna na drugu. Ogroman krevet, novi madrac za francuski ležaj na postolju sa točkićima, nikad nije namešten. Posle seksa, ona i Goran uvek se iznenade kad ustanove da se krevet pomerio od zida i udara u masivnu komodu na suprotnoj strani velike sobe. Dopada joj se kako je gleda dok su im ruke i noge još uvek isprepletane, bez daha, kao da je jurio za njom, sa licem koje deluje zabrinuto pre nego što se raširi u raskošan osmeh i otkrije njegove, poput snega bele zube.

Goran ima poneku sedu u kosi i na grudima, i sitne bore oko usana i očiju. Krupniji je nego ranije, stomak mu se definitivno proširio pa one njegove tanke nožice deluju pomalo komično. Nedavno je napunio četrdeset. Od kako se razveo od prve žene, pre jedanaest godina, nije se više ženio. Ne deluje kao da mu je očajnički potreban posao. Dane provodi čitajući, kuvajući, slušajući džez u klasičnu muziku. Ona pretpostavlja da je nasledio nešto novca od svog dede.

Pančićeva omorika
Hladna planina
Kolmar jakne
Sunce
Radostan dan
Po neka suza
Kliknite za proširenje...

Kad je bila dete otac joj je kupovao preskupe Colmar jakne dok su zimovali na Kopaoniku.. On, njena majka i ona.. Srecna porodica sa puno novca i smeha. Tata je radio po ceo dan i imali su puno , i trosili su puno. Volela je sneg, hladnu planinu, bilo koju.. Zlatibor , Taru.. Imali su vikendicu na moru i tamo je volela kao dete da odlazi zbog sunca .. A zimi na Taru.. Volela je mikroklimu te planine i hotel "Panchiceva omorika"
Onda je porasla i shvatila da tata ne radi po ceo dan. Da svako zasto ima svoje zato. Da tata ima puno para i puno ljubavnica .. I iako voli najvise na svetu svoju cerku koja voli svoju mamu, prezrela ga je cerka jedinica u njenoj 18.. Bio je to za nju radostan dan u kom je kapnula po neka suza..

Miris kafe
tastatura
srce
znak
kupatilo
 
Tog hladnog jutra, dok je koracala ulicom, cinilo joj se da je potpuno sama na citavom svetu.Njeni koraci su odzvanjali, odbijali se od ledenih zgrada i kao da su odlazili negde daleko i visoko.... Duboko je uzdahnula, tuzno odmahnula glavom kao da otresa te melanholicne misli i zaronila rumene obraze dublje u mekani sal.
Tesko je sa rukama u ovim glupim rukavicama otkljucavati vrata - razmisljala je dok joj je kljuc neposlusno bezao iz ruku. Konacno - pomisli kad je napokon otvorila vrata, bezvoljno stresla sneg sa duge crne kose i zakoracila u zgradu. Osetila je onaj isti miris kafe, o da one sveze skuvane njegovim rukama, koja ceka samo nju na stolu za kojim on sedi cita novine i takodje ceka nju i vise nije bila sama na ovom svetu. DOSAO JE !!!! - vrisnula je u sebi i pozelela da preskoci sve stepenike i sto pre dodje do vrata kuhinje.... Kafa je stojala na stolu i novine su bile tu... ali gde je ON. Panicno je pretrazivala sve prostorije.... nema ga..... mozda ... neeeee!!! sta se desava???
Prisla je radnom stolu, otvorila mail....ni tamo ni jedne poruke, privukla tastaturu sebi sa zeljom da mu napise sve... dodji ... zelim da budemo zajedno... trebas mi .... volim te.... NE MOGU DA ZIVIM BEZ TEBE....molim te....Ali cemu, kad zna da on vise nece doci....
Tisina...cuje se samo njeno srce kako iz ludog ritma prelazi u sporiji kao da ce svakog momenta prestati da kuca...i tihi jecaji koji se otkidaju iz bolne duse....IZGUBILA SAM GA ZAUVEK... Opet sama i opet odzvanjaju njeni koraci i dugo odjekuju u praznim prostorijama, kao los znak, dok bezivotno krece ka kupatilu da obrise lice i popravi sminku i prikrije tragove tuge... Sa sprata silazi Ika i u prolazu radosno joj se obraca "Hej, Dany stigla sam mnogo ranije, pa sam se zakljucala kad sam videla da nema nikoga, ali skuvala sam ti kafu i kupila novine, dovlaci se ovamo".... Iznenada kao da sve to posmatra sa strane, cula je sebe kako kroz smeh izgovara "Evo,evo idem"....
 
lanavi:
studio
pijanstvo
netrpeljivo
jastuk
linija zivota
Kliknite za proširenje...

Vikendom je odlazila u taj studio da bi naga pozirala tom fotografu koji je mamio za nju neodoljivim mamcem...karjerom manekenke.
Bila je lepa ,mlada i naivna,i ja sam bio zaljubljen u nju,kao i gomila drugih dečkića.
Svaka nedelja ,prokleta nedelja,bila je mučenje za mene.Šetao sam po kući,zarobljen njenim zidovima,i okovan bezizlazom.Moj lanac nije zvečao dok hodam,ali ja sam ga jasno osećao,sputavao je sve moje pokrete.
Pijanstvo zaljubljenosti mi je pomagalo da preživljavam dane,a mamurluk istog mi je zagorčavao noći.Škributao sam zubima,izjedan ljubomorom,lica zagnjurenog u jastuk.
-Zašto ideš kod njega?!-prokrkljao sam ,kada mi je očaj dao hrabrosti,a slučaj priliku.
-Zašto se ponašaš toliko netrpeljivo ?-upitala je nabusito,kao što pita devojka kojoj neko pokušava stati na put njenoj sreći i uspehu.
Srdžba mi je stezala grlo i odagonila misli,stiskao sam zube,i zarivao sopstvene nokte u sopstvenu liniju života ,na sopstvenom dlanu ,dok sam grčevito stiskao pesnicu,želeći da tom prevarantu čiji je lik titrao pred mojim očima, razbijem njušku.
Nisam nalazio prave reči,bio sam još previše mlad za tako teška objašnjenja.

Nikada nije postala manekenka,završila je u Italiji ,kao prostitutka.


veče
nedelja
dosada
ljubomora
 
1976!:
veče
nedelja
dosada
ljubomora
Kliknite za proširenje...
Naizgled obicno vece... Nedelja ko i svaka druga.Pun mesec a oko njega u sirokom krugu oreol..Kao znak ili predznak,mozda losa sreca..
Ljubomora ju je izjedala. Nije podnosila te klinke u njegovom okruzenju. Volela je svoj odraz u ogledalu ali se plasila godina..Imala ih je 23 ali osecala se starom u odnosu na njih. Jer one su luckaste, male ,fine i pozeljne.. Nesvesne svojih tela u osamnestim.
"Dosada je djavolja rabota", govorio je njen deda...i..
Nije volela bakice, ali je svoju volela najvise na svetu. Imala je brdo knjiga, koje su stajale uglavnom na podu, jer na policama vise nije bilo mesta. A ona je na polovini tih knjiga napisala jednog dana svoje ime, cirilicom..I to jednim neprijatno zelenim flomasterom. Bavila se tim ispisivanjem svog imena skoro citav jedan dan i bila je prilicno zadovoljna kad je posao zavrsila. Kad je baka to sve videla, potpuno je poludela i ceo dan je samo ponavljala da pravi sprdnju sa vaznim stvarima , da su potpisi za primitivce i da ne ostavlja svoje ime svuda okolo.
''To je narcisizam, a on je prokleta bestija'', rekla je, na sta je deda odgovorio da sa tim narcisizmom , ako nista drugo, uvek moze na ljubavni sastanak i da joj muskarci onda ni ne trebaju.
''Vazno je voleti , pa makar i samo sebe'', rece deda a baka se samo prekrstila na putu do sobe zapitala se sta ce biti sa njom kad slusa te budalastine.
''Bako , ne nerviraj se, iako nista vas ne razumem'', rece devojcica od 6 godinica..
Sada sa 23 je shvatila da sujeti ne moze nista sem da zivi sa njom..

prosuto vino
greh
puteljak
kisa
trepavica
 
prosuto vino
greh
puteljak
kisa
trepavica

Stajala je nad njagovim bezivotnim telom. Krv je izgledala kao prosuto vino. Kako ce ziveti sa svojim grehom? Ne, ovo nije pravi put,samo puteljak kojim je zalutala. Izasla je na kisu da se ne vidi suza ispod trepavica. Da li ce sakriti svoj zlocin kao te suze. Znala je da nije moralo tako da bude, ali njeno srce je lupalo nekom neverovatnom euforijom. Da li je stvorena da ubija? Krenula je putem koji je vodio ko zna kuda, ali ona je bila spremna da proba SVE!

licnost
euforicno
ljupkost
fioka
cetiri
 
studio
pijanstvo
netrpeljivo
jastuklinija zivota
...............................
jastuk..voda...krevet..
brzinom svetlosti uprkos pijastvu, misli su mu proletale kroz glavu..
Sada bi najradije lagao da spava..
Uloga..kakva uloga..mrmljao je teturajuci se po stanu..
Svi su oni jebena govna..paraziti..zive na mojoj muci..
stajao je na sred studia i nije znao kuda dalje a nije zeleo da se vrti u krug...
lose mu je .osecao je nesklad u sebi i oko sebe..netrpeljivo je odmahnuo rukom..
ja se ne lozim na velicinu tvojih sisa..rekao joj je te veceri..ja se lozim na tebe i ono sto si ti..kukavice..
tvoja linija zivota podudara se sa mojom..dovoljan je samo prvi korak..
Zazvonio je telefon...nije morao da gleda.. znao je ko zove i da mora da se vrati ..tamo gde su svi oni...
 
veče
nedelja
dosada
ljubomora


prosuto vino
greh
puteljak
kisa
trepavica....
Nedelja je bio njen dan..kada je sve..ali bas sve podredjivala sebi...znala je nedeljom da iskljuci telefon..pusti muziku..i prepusti se svojim emocijama koje je pretvarala u oblike i boje ili u reci.bili su to nacini da pokaze sve ono sto je skupljala i upijala vremenom i lagano skladistila u sebi ali ova Nedelja i ovo vece bili su razliciti od svih drugih.legla je u petak kasno..onda kada mnogi ustaju.budila se ..a onda opet tonula u san..ustajala samo da bi otisla do kupatila...sve do nedelje ujutro.Probudila se nedovoljno ispavana.Gledala par trenutaka u zid a onda ustala.Bosih nogu otisla do kuhinje i stavila lonce za kafu.Dan nije obecavao.. ni dobar ni los,vise los nego dobar,vise tmuran nego svetao,uglavnom prazan...Bez njega...I opet ta potreba da prisvoji tu savrsenu emociju..potrebu da ga ima..da je ima.. ljubomora joj protrese telo na samu pomisao na sve one koji ga sada gledaju..slusaju..imaju..sva njena samouverenost,,zenstvenost,pamet i sve ono sto ide uz nju..nestalo je onog trenutka kada joj je rekao da ce dalje sama..nije cak uspela ni da mu kaze da je poljubila listic.. ni da joj je zao sto nije shvatio da joj je potrebno jos samo malo njegove snage..i da nista od onoga sto joj je rekao ona ne moze sama bez njega ..samo mu je rekla ..nemoj to da radis..cak je i molim te izgubila negde usput u grcenju od bola....sada vec dosadan pramen kose koji joj je padao preko lica sklonila je nervozno rukom..uzela je snalu i zakacila svoju dugu plavu kosu..ne.nisu to suze..to joj je trepavica upala u oko..stresla se. i opet u ovo vreme..kao prosle godine kada je otisla na tri dana..tri dana kojima je sebe oslobodila bremena proslosti..stvarajuci prostor za njih dvoje..a nikome nije rekla..ni za prosuto vino..ni puteljak oko vodenog grada kako je znala da ga naziva.ni da je tog dana padala kisa..a nisu bile njene suze.tada nije plakala kao sto je u ova dva dana..kao sto place ovo vece....dva dana joj je bilo potrebno da shvati da treba da ustane..pije vodu..jede..da nista sto ima veze sa njim nije greh..samo njena potreba.. odlucio je za oboje i u njeno ime a nije je nista pitao... nakon toga u njoj kao da se nesto ugasilo.I za nju ovakvu kakva je sva od ljubavi prema njemu,bol je bio nepodnosljiv.nije mu posle toga nista rekla niti napisala..a zelela je ..plasila se da joj nece odgovoriti..to ne bi podnela..Samo je nastavila da ga voli..


tisina
daljina
dvoje
razum
osecajnost
reci
spojenost
zagrljaj
 
Razum je ono sto se smatra odlucujucim u donosenju odluka, onih velikih, presudnih, neispravljivih. Tako misle oni kojima je organ za osecanja uspeo da napravi haos od zivota. Ostavi li se objektivnost po strani zarad prepustanja osecajnosti i porivima srca, bilo u zurbi kako prilike ne bi izmakle ili se namerno zakljuca da mu se ne pokvari radost, ostavice oziljak, onaj koji ne skrivaju dugacki rukavi, duga kosa ili duzina vremena.
Za dobro funkcionisanje razuma neophodna je tisina, najbolje ona nocna, mrtva, pomalo zastrasujuca zbog tame koja se pretece kezi i u sebe uvlaci nepodobne bez nade da ih ikada vrati svetlosti, makar i vestackoj. Takodje je neophodna i daljina, tj. distanca naspram onoga sto se mora postici. Zelje treba izgurati u najdalji moguci ugao i izloziti posmatranju. Reci umiljavanja, molbi, pretnji, ucene, potpuno su bezvredne u ovom slucaju. Ne treba popustati ni za mic jer je opakost zluradih poriva pogubna za dusevno osetljive i fizicki slabe. I ocekivanja, da li smo bas sigurni u to da je posledica nasih dopustenja bas doticno ocekivanje? Sta ako nam je srce sapnulo da ce se desiti jedno a ispalo sasvim drugo? Srce je ionako srednjeg roda, detinjasto, razigrano, luckasto i naivno, uvek uradi onako kako mu kazes, ne promislja, ne planira, ne procenjuje opasnost. Za njega je dovoljno da postoji zagrljaj, neko, spojenost , pa da se oseti ispunjenim i samozadovoljnim u svojoj pomami da dvoje jedino cini smisao.
Trening je bio ubitacan, pucale su arkade a krv razbucanih sparing zelja vrcala na sve strane ne dajuci im ni da predahnu a sa ciljem da se nikada ne pomere s poda. Udaranje je bilo nemilosrdno, popustanja ni za pedalj ali... sta cu ja koji vise ne moze da zivi sa idejom o dvoje, sa oziljcima od batina i mrkih pogleda zdravorazumskih koji razumom ne prihvataju onog za koga samo dvojica znace jedinu lepotu?


plac
neuravnotezen
ako samo pokusas
maramica natopljena
mrlja
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top