Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Kovač
Vatra
Brodić
Jedro
Udica
Režanj
Trava
nesporazum
obećanje
glumica
naivno


Iako je Kovac bio covek principa verovatno ne bi tako reagovao da ga nije uvredila...Mozda zato i nije mogao da se seti trenutka kada se vatra strasti ugasila medju njima.i ne samo vatra strasti..Nije mogao da se seti ni..kada trava vise nije bila tako zelena..ni kada je nebo prestalo da bude tako plavo.. ni more tako mirno..ni njegov brodic razapetog jedra uvek spreman za plovidbu..sada ukotvljen u marini..ni kako izgleda zabacena udica dok leskari sedeci u stolicici na pramcu..nije vise osecao ni miris sveze morske ribe koju je cistio spremajuci je za veceru...Veliki deo njega bio je odsecen kao rezanj iz koga je isticala poslednja kap trpeljivosti..Bila je lepa zena.Bila je majka njihovoj deci..bila je dete svojim roditeljima..bila je mnogo toga.. samo ne ono sto je njemu bilo potrebno..zena..ljubavnica i prijatelj..njegova oaza mira i spokoja..nista od toga nije bila..Zato je otisao..Nije vise zeleo nesporazum..obecanje da ce sve biti drugacije..niti njeno naivno verovanje da sve sto radi radi kako treba..Da li je trebala biti glumica..ne..nije bilo potrebe za tim..jer je ona celog zivota glumica u svom pozorisnom komadu..

put
cekanje
poverenje
povratak
laz
potreba
 
put
cekanje
poverenje
povratak
laz
potreba


Uvek je išla putem kojim je njeno srce biralo. Čekala je princa, verovala u bajke, živela sa mislim u oblacima... Ali probudila se kada ju je povredio. Laž, ta očajna gluma njegovih očiju...
Poverenje? Sta je to? Igra za naivne ili odlično smišljena laž?
Povređena se odvojila od prijatelja,ljudi,od sveta. Čekala je snagu za povratak koja nikako nije dolazila.
Potreba za njim i potreba za povratkom u društvo. Biće da je jača bila želja da nastavi život, da se vrati ljudima, da je neko prigrli utehom, da ponovo oseti sreću...Njena unutrašnja snaga ju je pokrenula da se kao uragan probije do stvarnosti sa kojom se morala suočiti.


suočavanje
pretnja
igla
olovka
sreca
ljubavni zanos
 
Marlen93:
suočavanje
pretnja
igla
olovka
sreca
ljubavni zanos
Kliknite za proširenje...
"Tebi treba jos jedno dete"-kaze moj muz, nagovarajuci me.
"Tebi treba jedna dobra prevara"-kaze, smejuci se, moja bivsa ljubav.
"Tebi treba da naucis da cenis to sto imas"-kaze moja najbolja prijateljica.." treba ti da osetis pretnju, treba ti nesti poput igle koja ce te bocnuti i pustiti malo krvi iz tog tvog savrsenog, malog zivota."
"Tebi treba jedna olovka, dooobro naostrena olovka, koja ce trajati dovoljno dugo da mozes da napravis spisak stvari neophodnih za srecu, a koje vec imas"-kaze moj brat, ljutito odmahujuci glavom.
"Tebi treba da se malo smiris, znas!"-vice moja mama.."da se manje bavis svojim poslom, svojim putovanjima, svojim besmislima, a vise svojom porodicom!".
"Maco, tebi treba jos jedan orgazam, jedan jak, jak, ljubavni zanos"-kaze moj ljubavnik..."hajde, vrati se u krevet..."
A, ja se pitam, kako to da svi oni, koji me, u sustini i ne poznaju, znaju tako dobro sta je to sto meni treba, a ja, ja koja najbolje sebe poznajem, nikada nisam znala to.
A, mozda meni treba samo jedno malo suocavanje?

kokoska
zenske muke
zalobno i zalosno
mahinalno
manipulacija
zeka
 
Marlen93:
put
cekanje
poverenje
povratak
laz
potreba


Uvek je išla putem kojim je njeno srce biralo. Čekala je princa, verovala u bajke, živela sa mislim u oblacima... Ali probudila se kada ju je povredio. Laž, ta očajna gluma njegovih očiju...
Poverenje? Sta je to? Igra za naivne ili odlično smišljena laž?
Povređena se odvojila od prijatelja,ljudi,od sveta. Čekala je snagu za povratak koja nikako nije dolazila.
Potreba za njim i potreba za povratkom u društvo. Biće da je jača bila želja da nastavi život, da se vrati ljudima, da je neko prigrli utehom, da ponovo oseti sreću...Njena unutrašnja snaga ju je pokrenula da se kao uragan probije do stvarnosti sa kojom se morala suočiti.


suočavanje
pretnja
igla
olovka
sreca
ljubavni zanos
Kliknite za proširenje...
Kao lahor ili bura .. Kao leptir ili vuk.. Pitala se kako i kojom jacinom utice u nju , kako je uvlaci u taj vihor ljubavnog zanosa .
Bio jepretnja za nju i njene neurone.. I kidala ju je ta neizdrziva, pitka , osiona bol uvek kad je bila sa njim. Dugo posle ljubavne igre i njihanja tela u istom ritmu je imala jednu svoju malu igricu.. Tusirala se satima.. Htela je da nestanu tragovi koje je ostavio u njoj i na njenom telu, ljubeci dugo njena bedra i bradavice.. Ljubeci njene Venerine bregove , pisao joj je sudbinu.. Lagano svojim usnama po obrijanim usminama, kao olovka po papiru..
I to parce srece koje je imala sa njim, kratko je trajalo.. Ods par sekundi, do jednog minuta.. Razlikovao se intenzitet njenih orgazama u toj igri strasti , lazi i "ko ce duze da izdrzi da ne kaze volim te ' .. Ono sto je bilo najteze je to suocavanje sa samom sobom kasnije i njegovi odlasci..
Svaki put kada ide to njegovo "Cujemo se " toliko neizvesno, toliko bolno, kao milioni igli zabodeni u njenu glavu.. U njenu pametnu, mladu glavicu ludu za njim..
strah
ulica
svetlost
leptir
pamtivek
zagrljaj
 
-Ja sam tvoj mali zeka?
-Jesi ljubavi… moja najdraza, umiljata, nezna krznena zivotinjice!

Ti si jedna obicna kokoska draga moja, samo je dobro da o tome pojma nemas – pomisli on u sebi.
I jesi zec… u svakom pogledu, dobro je sto su ti ruzicaste naocari neophodne za opstanak – mahinalno joj se omace s dna uma ka vrhu jezika .

Kako je zalobno i zalosno manipulaciju koristiti za zamaskiravanje pravog stanja stvari. Zenske muke nisu nimalo lakse od muskih. A mozda je bas to razlog dugovecnosti ljudskog roda?!


Izvinajvam se Godess Cipelic pa cu ponoviti njene reci:

strah
ulica
svetlost
leptir
pamtivek
zagrljaj
 
lanavi:
strah
ulica
svetlost
leptir
pamtivek
zagrljaj
Kliknite za proširenje...

Od pamtiveka je mogucnost da se ide ulicom u kojoj nema dovoljno svetlosti unosila strah medju decu, zene, muskarce kojima ima sta da se ukrade i one onemocale. Ali, to nikada nije bio slucaj sa mnom. Jer, ja sam jedna olinjala, crna, matora macketina, koja se bas nicega vise ne boji. Uostalom, sta mi se moze desiti? Necija noga ce me mozda malo sutnuti u prolazu, neki, pomalo drcni, ljutiti dzukac ce pojuriti (uzaludno) za mojim dupencetom, neki auto ce me mozda poslati na zasluzeno spavanje. A, opet, mozda se zadesi da bude i neki divan, suncani dan, kada leptiri bezumno hitaju medju moje sape i u moj zagrljaj. I, recite, zar onda nije vredno rizika, to moje vrduckanje kroz stare, uske, zamracene ulice?

razmaz
bosiljak
krastavci
kaput
vodootporna maskara
 
razmaz
bosiljak
krastavci
kaput
vodootporna maskara

Utrcala je u kucu, sneg je napolju vejao toliko jako da je mislila da ce je ili vetar oduvati ili sneg od nje napraviti ledenu statuu. Crni kaput joj je bio prekriven belim snegom, kao trava ujutru prekrivena injem.
Plavusa,uvek doterana,uvek na stiklicama, ne mnogo bistra devojka ali lepa u svakom slucaju. Hvala BOgu pa je imala vodootpornu maskaru inace bi napravila dramu zbog razmaza na njenim ocima.
" Jao mama zasto uvek moras zacinjavait sva divna jela tim bosiljkom? Znas da ga ne volim!"
"Ali tu je salata od krastavaca koju moja devojcica voli!",rece zena pognute glave svojoj razmazenoj cerki od 26 godina koju je tretirala kao dete od 10 godina. Zapravo nije je ona tako tretirala vec se doticna plavusa tako ponasala!


Slovo
pismo
lance
cestitka
tuga
torbica
 
razmaz
bosiljak
krastavci
kaput
vodootporna maskara

Dobro je da sam stavila vodotpornu maskaru inace bi razmaz oko ociju bio shit..mislila je u sebi zureci tog kisnog i vetrovitog dana na posao..Podigla je kragnu kaputa cvrsto je stezuci ispod grla dok su joj se prsti na rukama bez rukavica ledili,poprimajuci modikastu boju.
Radila je po smenama..Nocne su bile one najteze..ne zato sto bi joj se spavalo ili sto nije mogla da vodi ljubav nocu pod prigusenim svetlom ili svetlom punog meseca..vec zato sto su kao po pravilu najtezi slucajevi dolazili na hitnu bas u sred noci..desavalo se da joj se ohladi kafa ili sasusi sendvic sa sunkom i majonezom a krastvci u njima ukisele..i ne tako retko nije mogla nista ni da jede....ni posle deset godina rada na prijemnom odelenju glavne urgentne bolnice nije se navikla na krv..znoj..suze.. ocaj..i miris bosiljka ili tamjana u kapelici na odelenju ..a najteze joj je bilo kada su se mlade tek zivotno zacele oci nekog tinejdzera..polako gasile posle upucavanja ili over doziranja..ne stigavsi da upoznaju onu lepsu stranu zivota..
..
treperave planete
beskrajni mir
nicim omedjana ljubav
svet daleki
kraj ocaja
bliskost zelja
 
treperave planete
beskrajni mir
nicim omedjana ljubav
svet daleki
kraj ocaja
bliskost zelja

Udobno zavaljena u naslonjaču,lagano se njišući,sedela je kraj prozora i nemo posmatrala nebo koje se uveliko smrkavalo.Razmišljala je o Suncu,o životu na Zemlji,o tom nesegledivom prostranstvu kosmosa i zamišljala kako tuda lebde sve te treperave planete.
U naručju je ljuljala svog šestomesečnog sina.Dečak je mirno spavao ,šireći svuda oko sebe beskrajni mir svojih slatkih snova.Samo bi s vremena na vreme glasno uzdahnuo ,a zatim se ponovo opustio tonući brzo u neki svet daleki.
On je bio njen život,njena nada,njeno najveće postignuće,kraj očaja u koji je tonula godinama.On je bo njeno sve.Nešto najlepše i najveće što je stvorila bliskost između njih dvoje,godine koje su ih neraskidivo spajale i ničim omeđena ljubav koja je iz njih zračila.Posmatrala je usnulo dete i drhtala od uzbuđenja.On je kruna njihovih života,treperavi osmeh na njihovim usnama,sjaj u njihovim očima.I ništa drugo nije moglo bolje i jače da ih poveže za sva vremena,da sakupi u sebi svu njihovu ljubav,njihovu tesnu povezanost ,bliskost njihovih želja.
Shvatila je:u tom tanušnom biću bilo je to sve.
A on je i dalje mirno spavao,stiskajući svojom majušnom rukom njenu bluzu.


pogled
sram
drhtaj
istinski
neizvesnost
 
-GINGER-:
treperave planete
beskrajni mir
nicim omedjana ljubav
svet daleki
kraj ocaja
bliskost zelja

Udobno zavaljena u naslonjaču,lagano se njišući,sedela je kraj prozora i nemo posmatrala nebo koje se uveliko smrkavalo.Razmišljala je o Suncu,o životu na Zemlji,o tom nesegledivom prostranstvu kosmosa i zamišljala kako tuda lebde sve te treperave planete.
U naručju je ljuljala svog šestomesečnog sina.Dečak je mirno spavao ,šireći svuda oko sebe beskrajni mir svojih slatkih snova.Samo bi s vremena na vreme glasno uzdahnuo ,a zatim se ponovo opustio tonući brzo u neki svet daleki.
On je bio njen život,njena nada,njeno najveće postignuće,kraj očaja u koji je tonula godinama.On je bo njeno sve.Nešto najlepše i najveće što je stvorila bliskost između njih dvoje,godine koje su ih neraskidivo spajale i ničim omeđena ljubav koja je iz njih zračila.Posmatrala je usnulo dete i drhtala od uzbuđenja.On je kruna njihovih života,treperavi osmeh na njihovim usnama,sjaj u njihovim očima.I ništa drugo nije moglo bolje i jače da ih poveže za sva vremena,da sakupi u sebi svu njihovu ljubav,njihovu tesnu povezanost ,bliskost njihovih želja.
Shvatila je:u tom tanušnom biću bilo je to sve.
A on je i dalje mirno spavao,stiskajući svojom majušnom rukom njenu bluzu.


pogled
sram
drhtaj
istinski
neizvesnost
Kliknite za proširenje...

Lepo...:super:
 
-GINGER-:
pogled
sram
drhtaj
istinski
neizvesnost
Kliknite za proširenje...

Ponekad, istina retko, a sa godinama sve redje, se dogodi da susretnem neciji pogled. Naravno, ne govorim o obicnom pogledu, o prostom ukrstanju putanje necijeg i mog oka, vec o istinskom prepoznavanju kroz pogled, koje je tako retko izmedju muskarca i zene. Na trenutak u meni zatreperi neizvesnost, i pitanje "da li sam u pravu, da li je i on "pogledao" u mene bez onog iskonskog srama, tako normalnog i uobicajnog, a nepotrebnog u nasim susretima"? Osetim drhtaj i kad je odgovor potvrdan, i kad je odrican. Razmisljam kada sam poslednji put uhvatila ovakav neciji pogled, i shvatam da su prosli meseci od tada, mozda i citava godina.

kamicak
kafa
kasnjenje
kamion
Kazablanka
 
Moracu dve...opet da ne bacim :), velikamala me pretekla (ah ti!)...

Ne volim taj njihov pogled, ispitivacki, prodoran, uglavnom sazaljiv. Tako uvek bude pri prvom susretu a da i ne pokusam da izazovem bilo kakvu emociju jer mi ta navodna paznja i usredsredjenost na nesto drugacije od njih samih ne izaziva poriv da objasnim bilo sta. Uostalom, to od mene i ne ocekuju, valjda iz iskustva znaju da se ne moze dobiti Bog zna sta zauzvrat, da istinski ono sto bi se i pruzilo kao neka vrsta odgovora nema nikakvu vaznost niti tezinu. A pitam se, da li ikada osete sram sto misle, osecaju, “znaju” da su drugaciji? Razliku o kojoj govore uopste ne postoji, ona je u njihovim glavama i meri se dozom umirenosti i pomirenosti sa sobom I drugima a moze biti i bezobrazlukom. To im valjda pomaze da lakse disu, spavaju, spajaju se, mire, jedu, oprastaju, grabe, kinje, uporedjuju, pobedjuju. Od neizvesnosti se kriju optuzbom nepomirenih, nekada izricitim upiranjem u moral koga su se sami odrekli, cesto prekrajanjem sopstvenih zivotnih rezimea, proklamacijom dubinskog ciscenja za one u kojima se talog gorcine, besa i nezadovoljstva zivotom natalozio. Sputavaju u grcu svoj drhtaj i neimenovani uzas da se nadju na strani koja vise ne nudi strah vec sazaljenje. A ima li iceg odvratnijeg i ponizavajuceg od toga da te neko gleda u ludackoj kosulji, kako se spajas sa sopstvenom i tudjom istinom, trazeci izlaz ne iz zakljucane sobe vec od ljudi koji nikada nece razumeti da su svi sa iste strane zida, samo su nesvesnijima zapali kljucevi? Misle da je njihov izbor bolji. Varaju se.




Kasnjenje je moj specijalitet, uvek kasnim, mislim da cu zakasniti i na sopstvenu sahranu. Ni jaka jutarnja kafa koju mi moja nezna polutka tj. polovina s ljubavlju spremi ne moze da pomogne da se razbudim, spremim na vreme i stignem tamo gde me obaveze nanesu. Inace sam vozac drumske krstarice, ogromne hladnjace-kamiona za prevoz svezeg svinjskog mesa koje jedino uspe da mi svojim iako spakovanim ali intenzivnim mirisom odrzi paznju. Ali i kad vozim ja kasnim jer mi je neophodna pauza za punjenjeiI praznjenje creva, kratku dremku i slicne zanimacije. Ono sto me jedino sekira u svemu tome jeste da ce se jednom zbog mog kasnjenja ta hrpa mesa pretvoriti u izazivaca masovne dijareje po restoranima i kafanama. Da sam barem u Kazablanci, ne bi imao slicne brige, svinjetina je zabranjena. Mislim se nesto da sebi stavim kamicak u cipele, da me bar malo pozulja i posluzi kao opomena za povratak u kabinu a sto se jutarnjeg budjenja tice, tu je uvek moj mali dragoceni kamen koji sam sebi nabacio oko vrata onog dana kad sam se ozenio ali koji brine o meni bas kako treba.



strashno
velicanstveno
pasterizovano
ubilacki
vecera
 
strashno
velicanstveno
pasterizovano
ubilacki
vecera

Uporno pokusavam da razumem tu zenu,moju svekrvu,ali mi ne ide.Pricam cesto o njoj,sa komsinicom,koleginicama,macehom,majkom...Pa nisam ja namcor! Svi se slazu da je cudna zena.Koliko god da se kontrolisem,ne mogu uvek da sputam taj ubilacki nagon koji mi se javlja zbog nje.Nekada i samoubilacki.Uh!
Juce je opet stavila pasterizovano mleko da se kuva!
Opet je izmesala beli i sareni ves!
Ponovo je postavila ono glupo pitanje:"Ko pere sudove,ti ili ja?",kao slag na tortu posle hiljadu puta date izjave:"Snajka,vecera ti je ispala velicanstveno!" Kao da tu ima sta da se velica! Sta drugo da kazem nego-strasno!

grudva
struma
treset
sokak
prerija
medicina
 
Poslednja izmena:
Whispers:
grudva
struma
treset
sokak
prerija
medicina
Kliknite za proširenje...

Medicina me nikada nije privlačila. Igle, stetoskop, njihov sterilni pribor, bol i krv, očaj...ne, hvala.
Naravno, oduvek sam visoko cenio medicinske radnike, prosvetare, vojnike i sudije. Mislio sam da je to elita našeg društva. Tako bi i trebalo da bude, i.... ima takvih.
Međutim, mnogi među njima su, nažalost, obični kancelariski razbojnici spremni da nevoljnicima otmu i zadnju paru...samo da bi otišli na letovanje u neku egzotičnu zemlju.Daleko im lepa kuća.
Prerija je moja opsesija.
Maštam o tom prostranstvu sa niskom travom, kroz koje galopiram na snažnom vrancu, u predvečerije rane jeseni , dok mi sunčevi zraci miluju leđa, i bojom bakra boje nebo na horizontu ispred mene....
Kako to da objasnim toj ženi, pitam se dok obazrivo hodam niz sokak na kojem se uhvatio tanak sneg, a srce mi treperi kao struna pod veštom rukom Ciganke.
Moja nada u njeno razumevanje se polako topi, kao predugo zadržana grudva u dečijim rukama.
dugo, toplo leto
sunčana jesen
nepoznata devojka
emocionalna
jutarnja rosa
 
Poslednja izmena:
1976!:
Medicina me nikada nije privlačila.Igle,stetoskop,njihov sterilni pribor,bol i krv,očaj...ne, hvala.
Naravno,oduvek sam visoko cenio medicinske radnike,prosvetare,vojnike i sudije.Mislio sam da je to elita našeg društva.Tako bi i trebalo da bude,i ima takvih.
Međutim,mnogi među njima su,na žalost,obični kancelariski razbojnici spremni da nevoljnicima otmu i zadnju paru...samo da bi otišli na letovanje u neku egzotičnu zemlju.
Prerija je moja opsesija.
Maštam o tom prostranstvu sa niskom travom,kroz koje galopiram na snažnom vrancu,u predvečerije rane jeseni ,dok mi sunčevi zraci miluju leđa,i bojom bakra boje nebo na horizontu ispred mene....
Kako to da objasnim toj ženi,pitam se dok obazrivo hodam niz sokak na kojem se uhvatio tanak sneg, a srce mi treperi kao struna pod veštom rukom Ciganke.
Moja nada se polako topi,kao predugo zadržana grudva u dečijim rukama.
dugo,toplo leto
sunčana jesen
nepoznata devojka
emocionalna
jutarnja rosa
Kliknite za proširenje...
Tog dana nepoznata devojka mu je poslala privatnu poruku i on se zacudio tom predlogu za prijateljstvo . Nazalost nije bilo dugo toplo leto, bio je odvratni januar pa je vise sedeo uz kompjuter provodeci vreme na internetu. Emocionalna iskra se moze roditi bilo gde, mislio je.. Iako mu ljubav nije bila potrebna, to mu je donela suncana jesen, prijalo mu je svako osvezenje..
Poput jutarnje rose koja prija travi i zemlji zeljnoj kise..
Nehotice je kliknuo : "No!"
Ah, tako je zabavno biti sa druge strane ekrana i vrsiti selekciju, zatim odbijanje.. Zar ne?
sujeta
casa
zora
nebo
bol
 
sujeta
casa
zora
nebo
bol

Sujeta je njena slaba tačka,on je to znao,kao i kod svake žene koja misli da je lepa,i kod svake žene koja misli da nije lepa..
U njegovoj ruci je mirovala čaša sa crnim vinom,dok je umornim očima gledao u monitor.Preko monitora ,kroz ogromni prozor,gledao je u nebo koje je postalo modro,već odavno.
Želeo je da, konačno,svane zora koja će obasjati kutak njegove duše koji su samo retki videli.
On je čovek starog kova, vrsta koja izumire...zaostao je, što bi neki rekli, neki koji ne znaju ništa o njemu, i ne žele da znaju ništa o njemu, ali on o njima zna dovoljno da bi donosio pravilne zaključke, bez namere da im, a bilo koji način, nanese bol.
On,naime,veruje da samo sličnost duša rađa prijateljstvo,i da je sve ostalo ..luk i voda.
zima
zabluda
zezanje
dokolica
 
1976!:
sujeta
casa
zora
nebo
bol

Sujeta je njena slaba tačka,on je to znao,kao i kod svake žene koja misli da je lepa,i kod svake žene koja misli da nije lepa..
U njegovoj ruci je mirovala čaša sa crnim vinom,dok je umornim očima gledao u monitor.Preko monitora ,kroz ogromni prozor,gledao je u nebo koje je postalo modro,već odavno.
Želeo je da, konačno,svane zora koja će obasjati kutak njegove duše koji su samo retki videli.
On je čovek starog kova, vrsta koja izumire...zaostao je, što bi neki rekli, neki koji ne znaju ništa o njemu, i ne žele da znaju ništa o njemu, ali on o njima zna dovoljno da bi donosio pravilne zaključke, bez namere da im, a bilo koji način, nanese bol.
On,naime,veruje da samo sličnost duša rađa prijateljstvo,i da je sve ostalo ..luk i voda.
zima
zabluda
zezanje
dokolica
Kliknite za proširenje...
Bila je dete zime. Rodjena u decebru, a mrzela istu. Bolele su je reci i volela je da se igra sa njima.. Volela je sebe u toj igri.. U svakoj igri ima banalnosti ,i kako joj on rece da sve od toga pocinje.. Volela je pisanu rec i uspavljivala se te zime uz Hesea..
Drugi ljudi su uglavnom imali zablude i predubedjenja o njoj. Bunio ih je njen piskavi glasic u njene 23 godine , njena vrcavost u kombinaciji sa zavodljivoscu.. Lecila je sujetu zezanjem. Smejala se kad joj do toga nije, gutala suze zbog odbijanja i dalje se gledajuci u ogledalo i diveci se sebi..
On nije umeo da cita izmedju redova i da prepozna senzibilitet.. Cinilo mu se na prvi pogled da je klinka zeljna paznje i zabavljala ga je u casovima dokolice..
Ono sto je naime saznao ne ni te ni sledece zime, vec mnogo kasnije jeste da su klinke nekad starije od razuma..
stast
ogledalo
pogled
plafon
monitor
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top