Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
клатно
жеља
извор
белутак
ватра

Gavran slete ne njegov prozor. Nekako je bio privučen. Neka čudna svetlost i neka neobična energija je blještala iza tog prozora. Poput mesečeve svetlosti, lagana i hipnotička. Gavran lupi krilima o prozor i čuknu kljunom o staklo kao da je pokušavao da se poistoveti sa izvorom te svetlosti i kaže evo me stigao sam. Iza prozora pored vatre kamina u plišanoj fotelji sa izgraviranim rukohvatima od ružinog drveta ričućeg lava sedela je silueta i čitala knjigu. Kada je gavran kljucnuo staklo silueta se prenu i ustade i priđe przoru. Ha! Gavran.. neki putnik što beži od kiše.. samo to i ništa više... reče razgovarajući sam sa sobom. Gavran graknu u želji da uđe. Silueta otvori prozor i u sobu ulete gavran i slete na Jorikovu lobanju.. koja je blještala belinom kao kakav belutak. Silueta sklopi knjigu na čijim je koricama pisalo "Bunar i klatno" i prozbori.. Evo zloslutniče..Ti si već deseti večeras kako ulazi u sobu.. taman mi još samo ti fališ.. da mi obogatiš paprikaš koji kuvam... odavde odleteti nećeš.. NIKAD VIŠE!

smrt
oblak
Debisi
san
faun
lovor
 
Koni kaze, dolazi na kafu, skuvala sam je kakvu je bas volis - crna kao pakao, jaka kao smrt i gorka kao zivot umetnika.
Ja kazem, ne mogu, prokuvala sam koliko je vrelo, malo pre bilo 45 stepeni u hladu mog lovora ispred kuce.
Koni kaze, dolazi, bre, da ti ispricam ludi san od nocas, kako je Faun plesao Debisiju, pa je ovaj morao da ga pocasti preludijem.
Koni vise nista ne kaze, Ne kazem ni ja. Samo trazim pogledom neki hladni znak na nebu, da odem na kafu.
Moze cak i neki mali oblak u bermudama. Ako ne na nebu, onda bar u nasim soljicama za kafu.

prolece
leto
jesen
zima
i opet prolece
 
most
chast
sir
sirena
vocka

Dok su uživale u hladovini i rashlađenim voćkama, nakon što su prethodno pojele sav sir i masline, na ulici se snažnim i ružnim zvukom oglasila sirena.
Džuliji zastade u grlu sočan komad breskve, zakašlja se i poče mlatiti rukama. Rejčel nerado spusti noge sa stočića, te ustade i snažno dva puta udari drugaricu po leđima. Zatim potrčaše u pravcu prozora da vide o čemu se radi.
Preko puta, na mostu, pored parkiranog fiće je stajao veliki klovn. Taman je krenuo da opet snažno pritisne sirenu svog narandžastog fiće, ali je zastao ugledavši ih na prozoru.
Trčeći prema njima i mašući im, dovikivao je: "Ma chérie, ma douce!"
Istovremeno se skloniše sa prozora. Ups.
Trebalo je sad pochastiti najpoznatijeg klovna u regiji, ali čime, kad su skoro sve pojele.
U zadnji tren se setiše da imaju kutiju Noblica i da će to biti dovoljno, jer ih njihov drugar baš voli.
Ozarene, otvoriše mu vrata...


crveni nos
osmeh
dugme
suza
razmazana
šminka
 
miris
toplo
meshati
vagon
prut

Hmmmmm....žmireći doziva sliku koja je još juče bila tu. Tople zrake sunca, kristalno čista voda i taj miris...
"Znaš da moraš čuvati poput tvrdice takve trenutke, ne rasipati ih, jer ti trebaju, samo tebi. Samo tebi...", misli i okreće se na peti, za skalu odlučnije.
Oh, kolike su te stepenice! I gde im je kraj? Možda i nemaju kraj. Možda vode gore, gore...i zavijaju uvek, spiralno, kad god pomisliš da vidiš vrh, tamo je tek nova spirala. Zamišlja njihov kraj u magli,ali ga ne vidi. Ali na rukohvatima tih stepenica vidi samo cveće. Sve izgleda kao na stranici slikovnice.
Tako je...To je slika!
Sad prutom, prutićem poteraj u vagon sve negativno i nek ide svojim putem taj voz. Ti u takve ne sedaš. Ne meshati se u te vagone.! Jok.

mahune
mahovina
mandarina
Džejmi Oliver
paradajz
 
dzejmi oliver odluchi naglo da , kao i uvek, ubaci naizgled nespojive sastojke , mahune, mandarine , paradajz i josh jedan zachin koji nije hteo imenovati, pa ako niko nece da proba njegovo ukusno jelo, pustice da se nakupi mahovina, mozda onda bude izazov i za njega .

lovor
vasiona
mushmule
celivati
pendzer


ps ovo je prelako dzeni , daj neshto teze da se trudimo i znojimo :D
 
Idi, bre, Anakondo, na kakvim si ti baterijama? :D

lovor
vasiona
mushmule
celivati
pendzer

Dž. se nađe u ćorskokaku. Nervozno je videla koliko je sati, morala je da ide, ali kako sad kad gleda tu ženu preko puta.
Žena nešto čeka.
Nije baš jasno Dž šta ona čeka, a propustila je već dva busa. Hoda gore dole, smirena, vidi se da se zabavlja i da traži nešto...I dok čeka, dodiruje čas mushmule pored puta, čas list lovora koji prvo celiva. Ili ga samo miriše?
Dž se tad doseti, protrlja kliker koji već dva meseca nosi u džepu, i šapnu kroz virtuelni pendžer:
"Vasionooooo...o vasionooo...Pošalji čim budeš mogla ovamo onog što zove se @Konj_na_belom_princu . Neka dobro preznoji onu ženu nekim rečima, onako kako on to ume.O, o, o, vasiono. O."
I Dž pozva taksi, mašući ženi koja se verovatno pitala "koji joj je" kad maše ženi koju ne poznaje.


lavor
tri
kante
da se
majstorima
vrate
 
atina
musaka
djuskanje
tanjir
opasno

Stajala je na autoputu u šorcu sa bekpekom na leđima.. dok je u rukama držala karton na kojem je flomasterom bil ispisano "Atina". Več 15 minuta niko nije stao i ona je skoro izgubila volju kad odjednom našto nalete na nju i ona se uplaši i podiže ruke da se zaštiti. Kad je spustila ruke trenutak kasnije videla je momka na motoru u kožnoj jakni kako skida kacigu i smeši joj se. "Upadaj".. reče.. i pruži joj kacigu. Ona se obradova ali nije propustila priliku da ga skenira i vidi da nije neki manijak. Nije mnogo imala izbora uzela je kacigu i sela je iza njega. "Drži se čvrsto za mene" dobacio joj je i okrenuo naglo ručicu gasa da je ona poletela opasno unazad ali par sekundi kasnije je već bila čvrsto pripijena uz njega. Nije se ona nikad vozila motorom. I to je između ostalog jedan od razloga što je pobegla od kuće. Nije radila nikad mnogo stvari a život je samo jedan. Život je ili sranje ili avantura. Ona je izabrala svoje. Još se seća scene u kojem su se otac i majka svađali pred stolom na kojem je stajao tanjir na kojem se pušila musaka. Ustala je i otišla do sobe i bez mnogo razmišljanja je napunila ranac i zalupala vrata na odlasku. Verovatno će posle doći k' svesti ali to više neće biti njen problem. Ona će biti već dovoljno daleko. U nekoj drugoj zemlji. Pola sata kasnije ona i on su sedeli u bašti nekog motela na autoputu u Makedoniji. On joj je objašnjavao da je ima drugare koji ga čekaju u Atini. To je mesto sastanka. Idu da osvoje meteore klifhengingom.. može poći sa njima ako želi. Posle idu na surfovanje po obalama Australije.. a posle idu da osvoje neki vrh na Tibetu. Ona ga je gledala netremice. Kako li je njegov život interesantan. Uveče su ostavili stvari u Atinskom hostelu.. izašli su napolje i on ju je odveo u neku diskoteku. Bilo je opasno đuskanje i puno puno alkohola. Što od umora što od alkhola ona se jedva držala na nogama. Ali bbilo joj je lepo. On je bio tu. Podigao ju je i odveo u hotel. Vodili su ljubav do zadnjeg atoma snage. Nije uopste znala gde je šta radi samo se prepustila talasu. Ujutru ju je probudilo lupanje na vrata. Mamurna otvorila je i neki grk je nešto govorio na grčkom i ništa ga nije razumela. Oko nje nije bilo nikog. Nije bilo ni bekpeka.. Sve je isparilo. Poput alkohola. Odnekud se osećao miris musake. Creva joj zakrčaše i voda joj pođe na usta...

plazma
početak života
ezoterija
misterija
embrion
živa voda
 
plazma
početak života
ezoterija
misterija
embrion
živa voda



Rađala se misterijom prapočetka života
Ko živa voda delila je nedeljive neone
Upredala disharmoniju ezoteričnih embriona
Narastala je ko bujica kojoj je želja reka da postane
S druge strane grleći obalu
Opraštala se paralelogramom bola
Dok leptira jednog
Plazmom sna zarobila nije
I opet se ovoplotila misterijom začetka
nove misli

*uštini me da znam da ovo nije san


Misao može sve
Zanos
Trenutak
Pokret
Tajna
Nešto kao ljubav
Dlan
 
Сат на високој кули је откуцавао подне. Дванаест истоветних тонова ширило се тргом у свим правцима. Беле камене плоче су распршавале сунчеве зраке као светлосне пратиоце звучних одјека и заједно са њима трептали кроз ваздух.
У најдужој сенци стајао је човек. Тренутак заноса га је свог обузео. Сат је завршио своје бројање, звук је и даље пливао тргом, а човек се тргао. У једном тренутку му се било учинило да је осетио нешто као љубав. Љубав ка том непознатом тргу. И шире. Љубав према том нрнепозназом граду, у ком се тако ненадано задесио. И даље. Љубав према свету, чији је део постао вољом свевишњег.
Подигао је руку и отвореним дланом обрисао зној са чела. Тајна коју је носио у себи није му дозвољавала да воли. Имао је сувише велику одговорност. Он је био чувар.
Пустио је мисао преко трга. Кроз град. Око целог света. У мисли је спас. Мисао може све.

Марамица
Осмех
Кишна кап
Буђење
Отупелост
 
Maramica
Osmeh
Kišna kap
Buđenje
Otupelost


Godina 2039. Konačno je zavladala apsolutna otupelost. Na licima su zamrznuti osmesi, jer je od 2034. godine kažnjivo pojavljivati se u javnosti bez osmeha. Svi su lepi u okviru svojih mogućnosti. Poskupljenja se ne komentarišu, kao ni nepravedne deložacije, sumnjive transakcije I rupe na asfaltu.
Čovekov duh, zagrađen I sabijen, poče još brže da raste I da se razvija…tamo gde mu jedino ostaviše prostora – na netu. Nikad nije bilo više žara, hrabrosti, ljubavi I mržnje, od postanka sveta! Pobratimljavanja, ustanci, revolucije se odigravaju takvom brzinom da je mali čovek nervozan što ne uspeva da ih poprati, da bude informisan, te se odriče još jednog sata sna. Muškarci su snažni I hrabri, a žene lepe, tajanstvene I neodoljive, kao nekad, u crno-belom svetu filma.
Kugla se još uvek vrti, a dokle će objasniše na netu stručnjaci ; kažu DOVEKA, jer se sve iznova rađa I umire. Tako da je konačno pod naučnim dokazima izumro I strah od smaka sveta. Još se malo koprca u ljudima strah od kišne harpovske kapi, ali I za taj strah, drugi stručnjaci predvideše iskorenjivanje u narednih pet godina. (Ako je verovati netu, a ko ne veruje, taj je za deložaciju, zna se I kakvu).

U jednom ćošku uporno I neobjašnjivo, svima nedokučivo, titra svetlo.
Igra “ Sastavi priču” živi I pričice se nižu jedna na drugu u ritmu dam-dam . Ta igra, kao treperava zvezdica, uz druge bliske sestrice na mreži , još uvek je zanimljiva. Frozen je davno oslika I zamrznu, poput mađioničara, verovatno ne sluteći njenu sjajnu sudbinu.
2020. godine igrici se pridružiše lektori i lingvisti, dobrovoljci. Zahvaljujući njihovim sugestijama I izmenama na svakoj priči, greške se svedoše na minimum.
(Čak i hm poče da piše slovo h u prvom licu glagola biti). Učiniše dobri ljudi tako mali doprinos obrazovanju I kulturi, a ipak, tako značajan. Igrici se vratiše svi oni koji su se ikad na njoj makar jednom zaigrali.

Sledeće godine se pokrenula inicijativa da se oformi stručna komisija koja je iz igrice odabrala priče raznih žanrova u svrhu štampanja knjige. Stručnjaci za reklamu odradiše dobar posao te se knjiga dugo vrtela na “TOP 10 najneobičnijih knjiga” , čak u nekoliko izdavačkih kuća. Tajanstveni B. se pobrinu da knjiga bude dostupna samo u štampanoj formi. U drugom izdanju Agi I Sand osmisliše nove korice za knjigu koje su joj povećale prodaju za 25,67 %.
Sav prihod od prodaje je prema želji izabranih učesnika doniran deci.

Doc H. uz zvuke dragog mu Pink Floyda sedi i gleda u ekran. U fazi je "Evo, samo što nisam napisao priču" . Onu. Dugo najavljivanu. Onu pred kojom ekran dve decenije strepi, nem i pun iščekivanja. Reči ga golicaju pretvarajući se u kapi znoja koje briše maramicom. Godine 2039. , jedna njena nežna rečenica, uz Cohenovu Hallelujah, promeni sve.
Pink Floyd zaćuta. Cohen je stigao i sve drugo je stalo.
Iz čoveka potekoše reči poput nota u skladnu kompoziciju. I, prvi put u istoriji igrice priča dobi posvetu: " Za Sanjalicu i moje buđenje."

Siguran
beg
u nepoznato
koegzistencija
vrabac
 
Siguran
beg
u nepoznato
koegzistencija
vrabac


Orao je prosecao paperjaste, letnje oblake odlucnim letom, uzivajuci u toplim zracima sunca koji su se zaigrali na njegovim snaznim krilina, kao u igri "pisem ti pismo", siguran u sebe kao u koegzistencijalni poredak neba i zemlje, a na kojoj se ovoga jutra upravo odvijao velicanstveni beg danasnjeg dorucka, njegovog jos nejakog naslednika.
Mali poljski mis, koji je lunjao poljem, zanesen jucerasnjom pricom komsije hrcka, koji nije imao drugog prijatelja sem njega i koji ga je pozvao da zajedno sagrade skloniste.
Posao je u nepoznatom pravcu da kupi cizme, asov i rukavice nadajuci se nekom obliznjem buvljaku, kad mu je iznenada, misli prekinuo usplahireni i uporni glas, inace veoma veselog i razigranog vrapca koji je dovikivao :
"Bezi, Mijo bezi, dzinovska ptica se krece ka tebi,kao munja nebeska!.. Trci,sakrij se!"

Nije mu poverovao, jer hrcak mu je napunio glavu da je onomad; opasno prevario neku barsku zabu .

Tamna senka nadkrila je misa i tek tada se bacio u pomahnitali beg, kao da je izgubio i poslednje parce iskrzanog razuma.

Kasno.

Poslednje sto.mu je proslo kroz glavu je, da je verovatno veseli i posteni vrabac pokusao vratiti u baru punoglavce Rasu i Anu, a dokoni, samodovoljni hrcak je razglasio poljem zlocin i kradju.


Istina
Uporan
Rad
Covekoljublje
Talenat
Senke
 
Siguran
beg
u nepoznato
koegzistencija
vrabac
---

Istina
Uporan
Rad
Covekoljublje
Talenat
Senke

Samo da dočeka veče. Muž, deca... obaveze.. posao.. rad u kući.. treba joj bekstvo.. treba joj da udahne punim plućima. Makar samo jednom. Samo večeras. Od sutra sve će biti po starom. Obećava. Samo večeras što pre da izađe. Osećala je da se guši, da ne može više. Napolje, napolje. Treba joj beg. Treba joj beg u nepoznato...
- Čekam te kod ulaza - rekla je drugarica.. Znala je da su drugarice samo tu iz sopstvenog interesa i da je istina da je sve to lažno druženje samo izgovor da se pobegne iz sopstvenog života subotom veče i nađe neka slamka spasa. Pod slamkom se naravno podrazumevala atmosfera noćnog kluba i puno alkohola i nasrtljivi zgodni momci.. Ok nije joj smetala ta koegzistencija interesa sve dok je njoj bilo lepo.
- Vidi vidi kakva lepa ptičica.. - progovori joj muškarac džeći hajniken u ruci na uvo. Delovao je vrlo siguran u sebe.
- Otkud znaš da je lepa.. možda je kobac.. - ona mu odgovori..
- Ne.. ne draga moja ti mi više izgledaš kao lastavica.. - odgovori mladić i ispi gutljaj piva dok mu je mesnata mišića sevala ispred njenih očiju.
- Kokoška vrabac lastvica kobac.. svejedno je momak.. Ptica je ptica samo ako je slobodna. - ona mu odgovori i pokaza mu prsten.
On se nasmeši.
- Ako si zauzeta nisi oduzeta - nastavio je sa smeškom..
Nema šta pomislila je ovaj je prilično uporan..
- Ooo momak pa ti si izgleda talenat za muvanje udatih.. - ovog puta se ona nasmeši.. - jel imaš puno uspeha?
- Više nego sa slobodnima.. - reče on i uhvati je za ruku i poče sa njom da pleše..
Ni ona nije bila sigurna zašto ga je pratila... Zbog sopstvenog neizražaja.. zbog izgubljenosti u životu.. zbog promene.. zbog gušenja... Više nije bilo ni bitno.
Dve senke nisu progovarale ništa sat vremena kasnije u njegovim kolima.. one nisu bile imena.. samo dve samoće i dve potrebe.. dva daha golubice.. dva dodira u noći. Sutra će sve biti po starom.

(Lepo si ovo napisao Konju.. pomisli u sebi Konj.. ali zaboravio si reč čovekoljublje. Hmmm.. samo da vidim gde još nju da udenem.. Konj narednih par sekundi poče da traži mesto za čovekoljublje i onda promrmlja u sebi.. ma koga ja zavitlavam i diže ruke i pusti omiljeni youtube.)

kiša
gondola
serenada
donji veš
romantika
svilena spavaćica
 
Poslednja izmena:
kiša
gondola
serenada
donji veš
romantika
svilena spavaćica

Nekako su joj ta slova odmicala od jagodične kosti i lepila se za nesavršenu misao, koju je uporno pokušavala da prebaci za neki drugi sat, u neki dan avgusta il novembra, ovako, da joj se šegači s rečima julske kišne noći, nije mogla da dozvoli, nije mogla da lupi šakom o sto i kaže dosta, jednostavno bez udaxa nema izdaha, znala je ...
A voleo je ovako nenadano da se ušeta u snove i zagospodari prostorom...
U tom nekom njihovom irealnom svetu nije bilo ni seranada ni gondola, mlade mesečine... samo je ona bila ta nepopravljivo romantična, lucidno zavodljiva, ma sasvim obična neSavršena žena, ono dugme što otpada onda kad ne treba, kamičak u cipeli što žulja... smetnja jedne želje i još gore, možda poslednje mogućnosti...
I evo sad, maziš mi se s mislima, upredaš htenja, pređi dlanom po bori da zavrti mi se, po donjem vešu prebiraš pogrešan bod igle, vajaš usne udubljenjima, na prevojima nesavršenosti tela postavljaš ognjene znake, razasut si po meni sav, dok damar lom strast kopljem pogleda... ničim izazvana šepurila se želja, ničim izazvana zagospodarila je Žena!
Žigosana trenutkom, tetovirana čežnjim, razapeta kožom užarenom, teturam dlan o seni uspomena...
Levom rukom pomerila je pramen kose, navukla na grudi svilenu spavaćicu, još jedan pogled na ekran da pročita priču i vidi ima li smisla napisanom ili ju je bujica samo ponela na drugu stranu obale do onog savršenog trenutka kada priča java postaje...
Dobro je može međ ljude, nasmejala se, otpi gutljaj jakog merlota, ugasi cigaretu i pusti novu muziku da je ponese u monotoniju i ove noći....


®

žudnja
slutnja
tajna
udah
izdah
 
Poslednja izmena:
visnja
dunav
koliba
noz
camac


- Kolko sam dužan? - reče Doc..
- Če platiš i ono od juče.. sas muža Elvis štos imao posla? - odgovri mu ciganka sa jednim zlatnim zubom i dve olovne plombe. Ostatak zuba nije imala.
- Če ti platim sve.. ja volem da imam posla sa tobom jer nemaš sve zube a haubica kad opali.. - Doca poče da prebira po prstima njenu bižuteriju pipkajući je za gole grudi.
- Tri črvene! - prekide ga ciganka - pa ti posle vodi ljubaf sa lazari i miloši..
Doca izvadi pare i reče..
- Evo ti pet al sledeći put da povedeš i Višnju ona ima zlatne ruke pa da vas čamcem provozam po Dunavu.. pa da pustim pink flojd i da se ljuljamo malo. Da vidite što mi čamac ima pramac.. a posle vas vodim u kolibu na riblji paprikaš..
Ciganka smota pare i reče..
- To vodi ove tvoje za foruma.. ako me Roki vidi da nisam s mušterije če mi opet oplavu oko..
- Ne sme niko da te dira dok sam ja tu - reče Doca i izvadi švajcarski nož na rasklapanje za nabadanje paradajza uz paštetu... i poče da se smeje ko blesav.
Ciganka navuče žute gaće i ode nešto mrndžajući i šutirajući konzerve po putu.
Doca gledaše za njom par sekundi a onda za njom povika..
- ŠAAAAJN ON JU KREJZI DAJMOOOND! - dok je u sebi pomislio.. "puste žene.. nemaju one pojma one šta je romantika"...

udica
plovak
vanzemljaci
drvo života
kobra
praline
 
Маскембал на Белој лађи.
Бал под маскама је био шта да се прича. Парада лаких дрога и пића.
Мислио сам да ће бити докторки, полицајки, медицинских сестрица, маскираних осветница али јок.
Било је ту механичарки, вештица, краљица, принцеза, два, три сунђер Боба., по који штрумф, конан, нинџа...
Била је одлично маскирана у ванземаљца. Препознао сам то витко заносно тело, чврсте груди и мед медене усне које су ме увек терале на блуд.
Били смо годинама одлични другари, колеге, сапутници у разноразним авантурама. Идеална жена за мене али удата.
Одлично сам се маскирао у дрво живота али мој поглед, моји неспретни погледи, моје очи су ме одале.
Наздрављајући издаљине својим погледом и смешкањем ме је мамила.
Читав костим на мени ми је само отежаво кретање, сваки пут кад сам јој био близу лаганим кораком се удаљавала заносно њихајући куковима.
Као кобра када хипнотише плен.
Темпераура у мени је расла, притисак је већ и моја удица само што није експолидара.
Што од маске што од алкохола и свега уз то већ сам се теже кретао, али сам се добро држао.
Тумарајући по лађи случајно се сретосмо у пролазу. А можда и није било случајно.
Пружила ми је руку, узех је и пољубих у знак пажње.
Том приликом се нагнула и спазих пловак на ланчићу између њених груди.
Диван пловак имаш - рекох јој. Будало једна - насмеја се. Удата сам жена - покри руком уста колико се смејала.
Знаш да нисам љубоморан човек - одговорих јој. Нисмо могли престати да се смејемо.
Шетали смо, ћаскали и пили. Пришла нам је колегиница и донела тацну пралина и намигну.
Пробај има специјално пуњење - рече. Ставила је једну на врх језика и привукла ме.
Нисам могао да скренем поглед са њених усана. Као да сам био хипнотисан.
У животу нисам осетио слађи француски пољубац. Позитивна језа, змарци и дрхтавица у исто време су обузели моје тело.
Свирали су танго у ноћи, збацили смо наше маске и костиме, ухвато сам је за руку и повео у таму.
Плесали смо до раних јутарњих сати и заспали онако уморни, голи, мокри и срећни.


Улица,
Кестен,
Марама,
Мотор,
Чаша.
 
Poslednja izmena:
Улица,
Кестен,
Марама,
Мотор,
Чаша.

Kroz vazduh se prolamalo isprekidano.. "Želeo bi daaa uoooouuoo ima naša"... "Kori divljeg kestena".. " "Ulice naše levo od parka".. Konj je pevušio poznatu pesmicu dok držao kopitama slušalice svog telefona čvrsto na svojim ušima.. kada mu odjednom jedna marama prekri oči. Ispred Konja najednom nastade i tama i bljesnu neka neobična svetlost od svesnosti istovremeno i on munjevitim logičkim zaključivanjima zaključi trenutačno o čemu odnosno o kome se radi.. Marama od kašmira.. i njen dobro poznati parfem.. Onaj isti parfem koji po kojoj joj miriše cela koža. Njena glatka i nežna koža.. Konj odluta u divotu i na trenutak oseti kako ga je prozračnost otela od sile ravnoteže i osta tako da fluktuira u mislima..
- Juhuuuu.. Pogodi Ko(nj) je? - začu se umilni ženski glas..
Konj jednom rukom skinu maramu sa očiju i ne okrećući se reče..
- Nema ko drugi da bude sem tebe.. Sanjalice....
- Mislila sam danas na tebe.. ne javljaš se još od prošlog vikenda.. - reče Sanjalica..
- Bio sam jako zauzet.. - odgovori Konj.. a potom pogleda sat. Ok.. možda je mogao da odvoji sat vremena.. pomisli i potom doda.. - idemo kod mene na kafu.
Sanjalici sevnuše oči i vragolasto reče.. - Jel si siguran? Znaš šta se poslednji put desilo kad smo otišli na kafu..
- Znam - reče Konj - razbila si čašu.. i prosula si na moje pantalone.. posle si počela da mi trljaš pantalone.. Sad se nešto mislim dal je sve to bilo namerno..
- hihihi - nasmeja se Sanjalica.. i pognu malo glavu kao da se stidi. - Tu sam kolima evo su iza ćoška.. upadaj!
Trenutak kasnije Konj je pokušavao da uhvati sinhronicitet sa zvukom motora.. Pevao je u sebi nešto nalik na ison.. drevno pevanje monaha i pomislio je kako je život pun ironije.. da mantra duhovne pesme na putu za još jedan divljački životinjski sex.
Čim je ušao u kuću zatvorio vrata dohvatio ju je i pritisnuo uza zid. Znala je i ona šta će da se desi i jedva je dočekala. Konj joj zgrabi pozadinu a onda lagano poče da spušta kopito do obodna njene kratke suknje parajući noktom šav njene čarape.. ona mu je zavukla prste u grivu grizući ga za obraz.. on se podvuče pod suknju i poče lagano da penje kopito do njenih gaćica.. osetio je kako je bila vlažna..
- Nemoj slučajno da si ovo pisao Krstarici.. - prošaputa mu na uvo dok je ispuštala dubok dah..
- Neću - obeća Konj.

I stvarno.. nije dalje napisao šta se desilo ništa....


tajna
udarac
talas
ruža
most
 
Bili smo duboko u neprijateljskoj teritoriji na tajnom zadatku.
Zadatak je bio da se srusi most, zila kucavica preko koje je isla sva municija, hrana, plen od pljacke...
Misija je bila zahtevna pripremali smo se vise od mesec dana samo za ovaj zadatak.
Iskocili smo iz aviona na nekih 120 kilometara od cilja. Ostatak je trebalo prevaliti peske u roku od 4 dana.
Sa sobom smo nosili samo najosnovnije, hranu, vodu i oruzje.
Dodatno smo morali da nosimo samostrele u slucaju bilo kakve tihe likvidacije.
Put nije ni malo bio lagan, vreme nam nije islo na ruku. Bilo je vrelo i toplo leto. Kretali smo se samo nocu,
izbegavajuci silnu omladinu koja je spas od vrucine trazila van gradova i sela do ranih jutarnjih sati.
Nije sve islo po planu. Bile su dodatne patrole koje su kruzile po okolini. Da bi ostali neprimeceni kretali smo se po
najnepristupacnijim predelima. A tempo smo morali da odrzimo. U jednom trenutku grupa zalutalih omladinaca je krenula u nasem smeru.
Onako pijani su se garant zagubili u sumi i lutali su.
Vrh patrole je bio spreman na gotovs da eliminise pretnju. Srecom po njih nisu nas primetili onako dobro maskirane i na brzinu skrivene po jarkovima, rupama, iza kamenja i drveca.
Nastavili smo dalje.
Na 20 km od mosta nas je cekao jatak sa hranom i preko potrebnom vodom.
Bio je to jedan mali dan odmora, jer vec te noci nastavljamo ka mostu.
Prva ozbiljna gozba nakon 7 dana tumaranja po bespucu, casa vina, ratluk od ruze i pogled na njene bujne grudi su upotpunili dogadjaj.
Nabavila nam je prevoz, lazna dokumenta i detaljne informacije o strazi, kretanju vojnika i njihovim navikama.
Mesovita grupa smo i delovali smo kao tri bracna para koja idu u vecernji provod.
Bila je kisa i pomalo olujno vreme idealno za akciju.
Na 1 km od mosta smo izasli i otisli do kafica gde nas je cekao drugi jatak sa eksplozivom i oruzjem.
Kafic je bio relativno blizu mosta. Eksploziv i detonator su bili u torbi umotani u najlon.
Na nekih 200tinak metara od mosta sam primetio teretni brod, uz malo muke sam otplivao do njega i zakacio se.
Popeo sam se na jedan od nosecih stubova i prikacio sam eksploziv. Vreme je bilo jednako vecnosti.
Na minimum dva stuba sam postavio eksploziv. Sa detonatorom u ruci kretao sam se pri obali, resen da se spustim nizvodno izadjem, aktiviram i bum.
Primecen sam na nekih 20 tak metara od mosta. Ne caseci aktivirao sam eksploziv. Udarni talas je bio toliko jak da sam polusvestan poceo da plutam po reci.
Osetio sam njene ruke kako su uvatile kragnu moje kosulje i vukle me ka obali.
Nije to bila obicna zena, to je bila ajkula.
Zacuo sam rafale mitraljeza. Dzeni je otpocela paljbu iz mitraljeza pokrivajuci nas dok smo se izvlacili.
Mitraljez je u njenim rukama bio najfinija violina, mala maca koja je zadovoljno prela.
Svojim rafalima je sekla neprijatelja ko klasje zita sa najostrijom kosom.
Nisam siguran da li su bili pobozni i verovali u raj i pakao. Ako i nisu Dzeni im je verodostojno pokazala kako pakao izgleda.
Izvukli smo se u sporednu ulicicu, zadatak je izvrsen, a nama je ostala duga borba da se vratimo kuci.


Tocak,
Lokomotiva,
Vodeni toranj
Jastuk
Med.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top