Quantcast

Igra - sastavi priču

Kišofil

Aktivan član
Poruka
1.700
:roll:
:pljus:

zalutala
šuma
pastir
obnevideti

Zalutala jedna lastavica sama u pregustu šumu.
Na drugom kraju sveta, pastir je lenjo žvakao vlat trave i sanjario u hladu drveta.
"Možeš obnevideti!", u gusto naseljenom gradu mlada mama panično izgrdi svoje petogodisnje nemirno dete koje je piljilo u sunce kao hipnotisano.
Ove sekunde u svim krajevima planete nesto se desava.
Malo li je?



Kecelja
Zaprega
Balega
Muve
Dunja
 
Poruka
19.755
Kecelja
Zaprega
Balega
Muve
Dunja

Kad su se vraćali s polja, konjska zaprega se zaglavi u jarku.
Čika Petar im reče da siđu i da mu pomognu.
"Ajde,deco, ne može čika Pera sam. Lazare, mi ćemo na tri...a ti, Milena, pridrži uzde. Ne boj se."
Lazar ju je potcenjivački pogledao, pomislivši da će ona reći da se plaši.
I plašila se. Ali je ćutke sišla i uzela uzde. Konj je bio miran, ali joj je srce ubrzano lupalo.
Kad su cimnuli kola,i konj se naglo pomerio a ona je od tog naglog pokreta zateturala , dočekavši se rukama da ne padne.
Iz kecelje joj ispaduše dve dunje, ravno u balegu na putu, iznenadivši muve.
Stajala je neodlučno sa izrazom gađenja na licu kojeg nije bila svesna.
Lazar priđe iznerviran, podiže dunje, grubo ih obrisa o travu i pruži ih joj uz reči:" Evo, gospojce, operi kad dođeš kući."
Celim putem do kuće joj je njegovo "gospojce" zvonilo u ušima. Osećala je stid zbog pokazane slabosti.
I zbog misli koja joj poput munje sevnu u glavi: Udaću se za njega jednog dana.

ne mrzim
nikoga
lastavice
malena
:D ovo su reči...ofkors
 

Little Redhead

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.667
ne mrzim
nikoga
lastavice
malena

Kad je otišao i rekao da se više nikad neće videti, ona danima nije mogla da se smiri i da to sve prihvati. Dani su tekli, ona ih je provodila u krevetu u polubunilu... Onda joj je poštar poturio ispod vrata pismo, njegovom rukom pisano, uvek bi taj rukopis prepoznala. Sela je na krevet i drhtavim rukama ga otvorila.

"Srećo moja malena,
Lastavice lepa,

Znam da misliš da te mrzim, ali ne mrzim te, nikad nisam i nikad neću. Nikoga nisam voleo koliko tebe volim. Ali, morao sam da odem. Shvatićeš jednog dana zašto sam to uradio. Ali do tad, veruj mi da je to najbolje za tebe, a ja ću kako umem...
Volim te, najviše!
Zauvek tvoj S. "

Prigrlila je pismo na grudi i opet utonula u san bez snova...

- - - - - - - - - -

Sto
Sumrak
Vrat
Plan
Tuga
Osmeh
 

Maki 81

Iskusan
Poruka
6.110
Sumrak. Mitar sedi sam za stolom u kafani. Priseća se svega doživljenog dok ispija još jednu rakiju. Život često ume biti surov i nepredvidiv. Sa kartama koje su nam dodeljene na rođenju moramo igrati, najbolje što možemo, iako bi često hteli više i bolje. Mitar se sa tugom priseća rodnog sela i sada već oronule kuće. Nekada je iz te kuće odzvanjao dečiji smeh. Mitar i njegova braća su davno otišli iz te kuće, krenuli u potrazi za boljom budućnošću. Težak i mukotrpan je život seljaka, ogrubela koža ruku, na licu duboke bore. Dok misli o sinu Aleksandru, studentu Vojne akademije, Mitar se osmehuje. Aleksandar je jedan od najboljih studenata, zenica očevog oka. Mladić častan, pošten, vredan, mladić koji zna šta želi, koji planira svoju budućnost. Mitar ustaje i sporim korakom izlazi iz kafane. Naporan rad i težak život su ostavili traga u vidu bolova u vratu i leđima. Mitar ne žali, teža

- - - - - - - - - -

Mitar ne žali, težak je rad u rudniku, ali on i njegova Ljubica, supruga, znaju da napor i žrtva nisu uzaludni. Zbog Aleksandra je sve vredelo izdržati.

Krik
Zenica
Anđeo
Dete
 
Poruka
19.755
Čekala sam Kišofil da uskoči...ali nema je...;)

Krik
Zenica
Anđeo
Dete

E, deco naša i sva buduća. Tako nedužno jedno dete, anđeo, uz krik dođe na ovaj svet, u ovu zemlju , među ovakve ljude i ...Čovek ostane bez reči gledajući zenicu tog malog oka...voleo bi da mu može obećati da će sve biti dobro, bar u startu, a ni to ne može u ovom mraku. Dosta je što sebe vuče i teši i laže, a tom malom biću može samo neko mesto na karti da pokaže. Tamo, dete, tamo ćeš da ideš kad malo porasteš, samo ćeš da ideš...pa da, kako i druga deca. Uči, samo uči, i dva - tri jezika, nek se nađe.
Kreči, oblaži, od zidara zanat kradi, od mehaničara, i kurs za pedikera, obavezno! MAser, da!
Neka se nađe.
Ljubi te majka.

Milimetar
Obraz
isprljati
oživeti
 
Poruka
19.755
Pošto ovo gore nije baš bila priča, da se popravim

krik
zenica
anđeo
dete

Zove se Maja. Ide u šesti razred. Ponekad je sretnem. Uvek pozdravlja komšiluk, kao i njena starija sestra. Nema sreću da živi jedan normalan, za mnoge dosadan život.
Njena majka je psihički bolesnik. Kruže priče da je uzrok tome neka genetska stvar, kojoj je doprinelo surovo ponašanje njenog oca, Majinog dede. U trenucima najvećih kriza, majku hospitalizuju, umire i vrate kući. Tad je njen vapaj tih, uspavan nemi krik.

Maja je još dete, ali više to nije, ko zna otkad. Poput druge dece, ona je anđeo, među čijim belim krilima se naziru siva perca.
Svaki susret s njom izaziva u meni tugu, poriv da je zagrlim i da pričam s njom. Nešto u zenici njenog oka me sprečava. U tim očima vidim senku koju će, verujem, nostiti celog života. Nešto ponosno u tom pogledu mi kaže :" Ne, ja imam majku, moja je, volim je, ne trebaju mi ni tvoje ni ničije druge utehe."
Ona odlazi u školu a ja se neprimetno okrenem za njom, bez glasa, sa hiljadu neizgovorenih reči. Pitam se kako joj je u školi, da li ima tamo nekog da joj olakša sve to.

Hodam i sve misli spojim u jednu želju, da Maja jednog dana bude srećna, da dobije priliku da proživi jedan običan, dosadan život.

Milimetar
Obraz
isprljati
oživeti
 

Van_Helsing

Domaćin
Poruka
4.843
Сине, не дозволи да погрешним поступцима испрљаш образ. Понекад је и милиметар довољан да дубоко загазиш у крајност из које нема повратка. Авети прошлости не могу оживети ако им ти не позајмиш дах. Гледај унапред, сине. Прошлости је место у прошлости. Опрости им. Не заборави, али опрости...

Кишан дан
Светлост
Надање
Рукавица
Неодлучност
 

Little Redhead

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.667
Кишан дан
Светлост
Надање
Рукавица
Неодлучност

Otvorila je oči, kad joj je zrak svetlosti prešao preko lica. Zatvorila ih je za trenutak jače, a onda rešila da ustane, prošaputavši:
"Divno, danas je lepo vreme, nije me probudio još jedan kišan dan."
Obukla se, našminkala i nije dozvolila da je savlada neodlučnost, pa da opet vaga da li da se vidi sa njim ili ne. Bodrila je sebе jer život je nadanje, a sreća je kad se nadanja ispune. Kad život baci rukavicu, nema drugog izbora, nego da se prihvati izazov.

- - - - - - - - - -

San
Strah
Dete
Treptaj
Toplina
 

Van_Helsing

Domaćin
Poruka
4.843
Све је изгледало тако нестварно. Као сан. И све је трајало тако кратко. Као трептај сузног ока. Ипак, страх се увукао у кости. Ледена хладноћа је обузимала тело. И душу. Остало је само сећање на топлину мајчиног загрљаја. Прошло је много времена, одавно није дете. Свет је суров...

Ледени брег
Стоички
Лакоћа
Ничице
Звездано небо
 

Little Redhead

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.667
Ледени брег
Стоички
Лакоћа
Ничице
Звездано небо

Opet je život nije mazio, gde god da krene, šta god da radi, čini joj se da uvek udara u najčvršću stenu, u ledeni breg. Ali ona ne odustaje, stoički sve podnosi jer zna da ima za koga da se bori. Ona ne zna šta je lakoća življenja, nepoznata joj je lakoća postojanja, jer je život svaki čas baca, tamo, ovamo.... Ali i kada padne ničice od njegovih udaraca, ona zna da postoji negde tamo zvezdano nebo, mirno more i sunčan dan....

Glad
Hrabrost
Nit
Zlo
Vaga
Ponoć
 

Van_Helsing

Domaćin
Poruka
4.843
Часовник откуцава поноћ најтамније ноћи коју је свет икада видео. У ствари, ноћ је толико тамна да се не може ни видети. Један од четири јахача апокалипсе, Глад, на свом зифт црном коњу, који се тако невероватно уклапа у ову ноћ, језди ка земљи. Нит која је у нормалним околностима повезивала два света, јаву и сан, одавно је прекинута. Сваки свет одавно функционише сам за себе, и обзиром да нема своју супротност, не може приказати ни своју индивидуалност. Све је постало исто. Иста вага је почела мерити и добро и зло. Храброст више није лудост, понекад је, једноставно кукавичлук. Има ли нам спаса? Можемо ли изаћи из ноћи? Или ће се четири јахача комплетирати и кренути у заједнички поход?!

Вера
Краљ
Жуто лишће
Извињење
Доброта
 
Poslednja izmena:

Little Redhead

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.667
Вера
Краљ
Жуто лишће
Извињење
Доброта

Nekada davno, davno, živeo je jedan kralj. I bio je to dobar kralj, imao je vremena i razumevanja za svakog stanovnika svog kraljevstva. Ta njegova dobrota se pročula sve do trećeg kraljevstva, a možda i dalje... Samo, on nije uspevao da nađe izabranicu svoga srca. Voleo je duge šetnje poljima, šumama i puteljcima oko zamka, pogotovo u jesen. Tada je uživao dok mu pod nogama krcka opalo, žuto lišće. I tako je jednom slučajno sreo devojku, divnih očiju i tužnog pogleda, od koga mu je srce zaigralo. Rekla mu je da se zove Vera. I zbog njenih crnih, nemirnih uvojaka, vratila mu se vera u ljubav. I sve je bilo kao u najlepšoj bajci, onako kako samo u pravoj ljubavi biva...

A sad, primite moje iskreno izvinjenje, jer ne znam šta se dalje dogodilo, pošto su posle venčanja odjahali u sumrak i niko više nije čuo za njih. :mrgreen:


Sreća
Kamen
Vodopad
Džungla
Mačka
 

Maki 81

Iskusan
Poruka
6.110
Mauro je odrastao u džungli, okružen drvećem, rastinjem i životinjama. Razigran i veseo dečak, istraživao je staze u džungli, igrao se šarenim kamenčićima koje bi pronašao. Dolazio je do vodopada i zadivljeno posmatrao slapove vode. Snaga vode koja nesputano nestaje u dubini ga je fascinirala. Njegov verni prijatelj je tigrasta mačka koja ga je pratila u svim njegovim nestašlucima.

Šuma
Obala
Histerija
Potraga
Žudnja
 
Poruka
19.755
Šuma
Obala
Histerija
Potraga
Žudnja


Šuma u ovo doba godine je magična. Drveće u zlatno žutim I crvnekasto smeđim tonovima pruža redak ugođaj.
Hoda ovog jutra ne primećujući tu lepotu.
Dolazi do omiljenog mesta u šumi, brežuljka sa kojeg se vidi obala reke. Seda na stari panj. ISplakala je već sve suze za njim, pre šest meseci , kad je do nje stigla zvanična vest da je nastradao.
Ali, poziv nepoznate žene ovog jutra ju je uznemirio. Kad se žena predstavila kao njegova verenica, ona je pak, s druge strane, imala vrlo malo vremena da savlada nadolazeći talas histerije.
Trebalo je reagovati ispravno, u roku od nekoliko sekundi.
Dobro je postupila. Šta je mogla drugo da joj kaže.
Na pitanje ko je ona I zašto ga traži, slagala je. Iskreno je jedino rekla da je njena potraga trajalala kratko, I da je već obaveštena o tužnom ishodu.
Nije joj rekao da ima verenicu. Rekao je da ima devojku. Možda su se verili nakon toga.
Čak I da ja lagao, oprostila mu je. Nema ga više, i šta možeš zamerati čoveku čiji život se završi u najlepšim godinama.
Njoj, verenici, naravno da nije rekla šta su doživeli, jer nije ni sama znala šta je to bilo.
Bilo je kratko, nestvarno. Poljupci u jednoj dugoj noći , dva stranca koja nisu umela objasniti šta im se dešava. Njegove reči da je ubeđen da su se ljubili tako I pre jednog veka.
A možda I jesu. Njena žudnja nije bila poput njegove, ali je njegova nežnost uspela da zaleči rane s kojima je doputovala na to mesto.
Nije ga srela slučajno, u to je bila sigurna.
Šta da kaže verenici ko je ona, kad ni sama ne zna.
Da joj kaže: ja sam žena koju je ljubio cele noći. Samo ljubio. I ne sluteći, utešio.Ništa posebno nam to nije značilo. Nisam imala nameru nikad više da ga vidim.
Ne,naravno da joj to ne može reći. ZAr nečim tako teško objašnjivim da joj zatruje uspomenu na voljenog čoveka?
Slagala je. Plela je lagano priču od činjenica, i tek kad je osetila mirnoću s druge strane, zahvalila se , ponovo izrazila žaljenje I prekinula vezu.

Slatka
Laž
Lavirint
Tajne
Kameleon
voda
 
Poslednja izmena:

Maki 81

Iskusan
Poruka
6.110
Sedim na obali reke, posmatram vodu koja teče. Eh, tako teče i naš život, neosetno starimo. Sećam se svoje mladosti, sećam se divnih, veselih dana i besanih noći. Volela sam i bila voljena, ali i patila. Sada nakon svega, znam da je patnja bila uzaludna.
On je bio poput kameleona, muškarac kome je teško odoleti, koji se "uvuče" pod kožu i opije um. U jednom trenu nežan i blag, a već u sledećem trenu je njegov glas bio oštar, ozbiljan, ni traga pređašnjem. Govorio je o smislu života, traganju, ljubavi. Govorio, a ja sam uživala slušajući ga, uživala sam u pogledu plavih očiju, u dodiru njegovih ruku, mekih i snažnih. Želela sam da zauvek ostanem u njegovom zagrljaju. O svojoj prošlosti je retko i šturo govorio, ostajao nedorečen i pored mojih pitanja. Nakon šest divnih meseci je jedne noći iščezao iz mog života, iznenada, kao što se i pojavio i opčinio me. Na stolu je ostala poruka "Izvini, moram otići. Voleo sam te. Oprosti što odlazim. Tvoj G.". Tog jutra sam u neverici čitala njegovu poruku, dok su se suze slivale niz lice. Suze bola, besa, očaja. Samu sam sebe mrzela jer sam mu verovala, jer sam ga volela. U mojoj duši lavirint osećanja, ljubav i mržnja u isto vreme. On je otišao, ostalo je hiljadu pitanja. Njegov prethodni život je za mene bio i ostao tajna.
Dugo mi je vremena trebalo da oprostim. Da oprostim sebi jer sam ga volela-njega koji to nije zaslužio i da oprostim njemu jer sada znam da me nikada nije ni voleo i da je ta ljubav o kojoj je govorio bila slatka laž.

Ljubavnica
Majka
Gubitak
Rađanje
Đavo
 
Poruka
19.755
Ljubavnica
Majka
Gubitak
Rađanje
Đavo

Bože, smešne li žene
, pomislila je, dok je uzimala detešce u naručje. Šta da očekuje od drugih kad rođena sestra ne shvata kako je sa malim detetom mogla otići živeti na selo? I to sa svekrvom, dok joj je muž otišao u inostranstvo. Priđe prozoru i u dvorištu ugleda nju, svekrvu, kako kupi jabuke. Idila, pomisli. Dete lepo napreduje. Njih dve se dobro slažu. Dve žene, na ognjištu. Pristala je bez problema da provede tri meseca tu, radije nego na asfaltu. Kakav gubitak je trebala da oseti? Nije imala osećaj da je išta izgubila. Svež zrak, domaća hrana, komšiluk na usluzi, do grada stižu brzo.
Svekrva je gleda kao da joj je kćerka. I nije rađanje deteta promena koja je na to uticala.Dobro, jeste staru majku omekšala. Žene.
Kao i nju. Nije više samo ljubavnica i prijatelj. Sad je i majka.
Spustila je dete u krevetac i krenula vani. Na ulazu je prenu njen ljutit glas:" Pusti, ma pusti, đavo te odneo! "
Nasmejala se glasno, pas Žućko je u zubima držao papuču i čekao da mu je ona otme. To je bila njihova svakodnevna igra.

sastanak
pismo
glava
zelena
trava
 
Poslednja izmena:

male ego

Zainteresovan član
Poruka
123
Vimpi je kasnio na sastanak, što nije bilo uobičajeno za njega. Za to nije bila kriva ni njegova devojka koja ga je često u poslednji trenutak zvala da joj nešto donese, odnese, pravi društvo ili izvede psa. Nije bila kriva ni njegova mama koja je ponekad zvala sina da ga pita da li je gladan, da li je prehlađen i je li se oženio onom lujkom sa kojom je dolazio zadnjih par meseci kod nje na selo. Nisu bili krivi ni putari koji su par puta godišnje kpili asfalt na istom mestu, valjda da pokažu da nešto rade i da rupa, ma koliko bila uporna neće pobediti preduzeće "Trajni mostovi i putevi".

Bio je kriv njegov komšija Mile i ljubavno pismo koje je završilo kod Miline kćerke. Mile je bio patrijarhalni tip, Crnogorac, prva generacija došljaka u novom gradu. Dok je bio student, nekih desetak godina po studentskim domovima nabacivao se i levo i desno, no danas, ponašao se prema ćerki kao iguman u manastiru. A jao onom nesretniku ko bi pokušao da joj uzme nevinost. Trava bi ga brzo pokrila

Što je najgore, Vimpijevo pismo uopšte nije bilo namenjeno njoj, nego njenoj mami, vrckavoj Crnogorki koju je Mile doveo iz svog sela kad je nakon dugogodišnjeg studiranja diplomirao. Očekivao je da će ga slušati i poštovati ka njegova baba njegova đeda, no Ljubica se Beogradu u par godina prilagodila mnogo bolje nego njen muž i gospodar. Dok je Mile stalno bio u sukobu sa svojom okolinom, Ljubica je šarmirala sve oko sebe, pogotovo muškarce, komšije, kolege i na kraju poštara Vimpija. No pismo je igrom sudbine pokupio Mile, otvorio ga, šokirao se bezobrazlukom da se neko usudio da pogleda njegovu ćerku i spremio sačekušu Vimpiju. Sledećeg dana. Mile ga je sačekao, pritisnuo u zid, stiskao za grlo dok je Vimpijevo lice bilo čas crveno, čas zeleno i polako prelazilo u plavo. Pomislio je da će umreti dok, u jednom trenutku Milica, ćerka nije istrčala, uhvatila oca za ruke i počela da plače da i ona već odavno voli tog malog Vimpija, da ga ne ubije njoj za ljubav i jer će se udati za njega. Mile je tek tad popustio stisak, taman da Vimpi može da procedi "Da" na njegovo pitanje"Da li je to istina"

put
auto
društvo
gajba
plata

:bye:
 

Kišofil

Aktivan član
Poruka
1.700
put
auto
društvo
gajba
plata


Vratili su se sa zimovanja zadovoljni.
Bilo im je odlicno.
Imali su lepo vreme, sneg,skijanje do mile volje.
Nekako danas vise nema snega kao nekada... Setio se svog detinjstva kad sneg padne na pocetku zime, i traje, traje, trajeeee... Dva, tri meseca ga ima : zima je. Sankanje, grudvanje, igre raznorazne... A sad? Sad treba ići na planinu u potrazi za snegom...
A onda? Onda se skupi društvo iz ulice, i po ceo dan se igra napolju zajedno. Pravi hit te zime su bile skijice. :) Svako je imao zadatak da nabavi gajbu, iseče joj gornji deo i od njega napravi skijice. Ufhhh... Išle su ko zmaj... Put u blizini nasih zgrada imao je fantastičnu nizbrdicu sa blagim talasima i laganom krivinom. Ihaaaaj, kakva je tu bila milina klizati na onim skijicama! Nijedan auto tu nije prolazio, raj za decu i zimski raspust. Bez ijednog dinara, zabava bez prestanka, a sad ode cela plata za deset dana boravka na planini. A to nije to. Ne podje ceo komsiluk dece, nije ovo, nije ono...
Hmmm... Izgleda da nailazi starost cim ovako mislim... Kakva poredjenja, kakve su ovo tuge,nostalgija, sta se ovo desava? Ma sta mi fali sad?! Nista. Lepo je bilo, prelepo na odmoru. Sta sad razmisljam sta je bilo onda, a sta sad... Sta je bilo, bilo je, a sta je sad uzivacu i u tome.



Lepeza
Knjiga
Most
Lepota
Jabuka
 
Poruka
19.755
O, kako voli ovaj grad! Zbog njegovih parkova, reke, zelenila. Zbog divnih ljudi na pijaci. Zbog hiljadu drugih boja na njegovoj lepezi. Često pomisli da je taj grad idealan model slikarima, zbog svoje lepote.
Kao svake subote, kad god je vreme lepo, ona ide istom rutom... Prolazi par uskih ulica, dolazi na plato na kojem je pijaca. Osmehuje se bakicama. Jedna joj jutros u ruku tutnu jabuku, videvši njen poodmakli trudnički stomak. Zahvalila se, stisnuvši ruku starici, jer zna da je za njih jabuka veliki dar!
Laka koraka odlazi dalje, prelazi most na kojem obavezno malo zastane, gledajući reku.
I onda ubrazno korača do svoje najdraže klupe, pod vrbom. Vadi knjigu iz torbe i okreće se blagim sunčevim zracima.
Poput mačke kad prede, meškolji se još malo i konačno namešta.
Iiiih, šta ti je život!

dugme
izgubljeno
nađeno
termin
let
 

Lunja*

Lunjalo
Poruka
4.541
meni crkao kompjuter (sad kradem muzu lap top) i inspiracija i slobodno vreme i svasta nesto sto ide uz pisanje pricica, ali cituckam i dalje uz jutarnju kafu ovu temicu :heart2:
mozda bih se malo pokrenula,kad bi od Deda Mraza dobila neku lepu olovku koja pise srcem, bas volim te olovke, a odavno nemam neku novu i lepu u solji pored kompa :aha:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.