Quantcast

Igra - sastavi priču

Sousuke Aizen

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.286
preslatka :zaljubljena:

bio jednom HAHA jedan dlan po imenu mirko.taj dlan bio je najbogatiji dlan na svetu ali falilo mu je nežnosti..sutona sumraka smiraja praskozorja u osvit nepatvorene protoplazme..te stoga odluči da raspiše tender za nevestu..samo jedna osoba se prijavila za tu čast..a to je bila njegova pokojna nevenčana supruga dlanica milunka..kada ju je ugledao svekolikim radosnim očicama..u dubini iskre njegovog plamtećeg bića pojavila se..pojavila se tiha ali postojana iskrica nade..možda..pomisli mirko..možda će ova madmoazel biti ta koja će mi pružiti dugo očekivani sklad duše u titraj iskonskih praporaka..možda..oh mon dieu..možda će mi ona omogućiti da kroz njen dodir osetim u svojoj kosi nehatne trzaje paralelopipedske asonance postekspresionističkih magnovenja..oh da,ona je ta! sacre bleu..
avaj,oboje ih je pokosio infarkt pre no što su stigli da razmene prve slatke rijeći jedna drugoj..

kikinda
perućica
metamorfoza
kale
cicvara
 

Kišofil

Aktivan član
Poruka
1.700
kikinda
perućica
metamorfoza
kale
cicvara

Pojedose cicvare sto je ostalo, i kretose u kamionet jer ih je čekao dug put od Pekama do Kikinde.
Poslednji posao je propao, a nasli su povoljno lukovice kale u prevrnutom sleperu u Vojvodini negde, tako da su Del boj i Rodni žurno hitali u nov posao koji ce im, ovaj put sigurno, doneti milione.
Rodni je na suvozackom sedistu prevrtao mapu u rukama, trazio Kikindu, ali mu nije islo od ruke. Sve drugo je bilo na mapi, ali Srbije, Vojvodine, Kikinde nigde.
Slovenija, Triglav, Bosna, Perućica, Hrvatska, Batrovci, cek evo ga Dunav...
Tu je. Na pravom su putu.
Nasavsi put, Rodni sklopi mapu, i nastavi dalje sa ucenjem za kurs koji je upisao u nadi da ce da se izvuce iz ovog posla sa Delom.
Leptir, metamorfoza, pretvaranje, nije tesko, biologija mu je uvek isla od ruke. Mozda nece biti milioner, ali ce biti neko i nesto.



Kuvar
Bukvar
Seno
Morava
 
Poslednja izmena:

Sousuke Aizen

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.286
hej! hej hej hej! zbog čega to misliš bebice :rida:


bio jednom jedan kuvar po imenu đan antonio mastrojani paganini karuco monteverdi sonćone koji je voleo da čita bukvar udobno šćućuren u svome ćupu koji je plutao moravom. jednog dana dodje mu u posetu seno dimitrije i reče mu: ej aj da uzmeš nešto,na šta se đovani šeretski osmehnu i uzvrati blagoglagoljivo: neću

dim
pepeo
vatra
čigra
pektoralis
 
Poruka
19.755
:think: :think: :think:
Mislim da mu je hakovan profil.

:cool:
psssst...povredićeš ga tj njegove emocije ili osećaje (ni on ne zna)...

- - - - - - - - - -

dim
pepeo
vatra
čigra
pektoralis

On je u tom njenom nalazu ugledao dim, a gde ima dima , ima i vatre, a biće posle i pepeo.
Neće se ona više okretati kao čigra, jer joj je lekar rekao da ga brine njen pektoralis.

plači, plači...da vidiš kako je to...

oktobar
slon
opsesija
zaborav
 

Kišofil

Aktivan član
Poruka
1.700
oktobar
slon
opsesija
zaborav


Ponovo otvori kovertu, izvadi papir i još jednom pročita. Kao da uverava sebe da ne treba više ništa dodati ili oduzeti.

"ODOH.
" Bebica" "

Tako je ispravno. Nista ne dodavati.
Okrete se, jos jednom pogleda po sobi. Odcepi stranicu kalendara, baci u korpu, ostade da "visi " oktobar u vazduhu.
Pomeri slona na polici na njegovo mesto. Bila joj je opsesija da sve bude na svom mestu.
"Sve ce ovo", okrete se u krug i pogleda jos jednom sve, "prekriti zaborav."
Otvori vrata i ode.



Lišće
Drvo
Bager
Bara
 
Poslednja izmena:

Lunja*

Lunjalo
Poruka
4.541
drugari, ja nikako da vas stignem, sve nesto zaostajem :mrgreen:
i tako, pisi-brisi, dodaj jednom, pa jos jednom, vec sam vas ugurala u redove, pa bar da se procitate sa zakasnjenjem :lol:

- - - - - - - - - -


dim
pepeo
vatra
čigra
pektoralis

oktobar
slon
opsesija
zaborav



Neke su vatre imune na zaborav. To su one vecne vatre, koje pocinju bez dima, a nakon njih ne ostane pepeo, jer vatra i dalje traje.
To su ona drugarstva, koja se stvaraju jos u skolskim danima, a traju sve dok ima ko da pise price o njima.
Svakog sedamnaestog u oktobru, ja se setim jedne takve vatre - moja Red, i mi, “petoro musketara iz sestog-a”, tako su nas zvali.
Tog dana bilo je opste ludilo u ucionici. Nastavnica Srpskog je imala nesto sa pektoralisom, nismo ni razumeli sta je to, a i nebitno je bilo to za nas, vazno nam je bilo samo to da smo gubili cas. Jurcali smo oko klupa, skakali, pricali na sav glas, dovikivali se... I odjednom tisina!
Ispred table je stajao direktor Bodrijar, a pored njega jedna lepa, crvenokosa devojcica.
- Deco, ovo je vasa nova drugarica Red. Bice sa vama u razredu. Koja devojcica sedi sama?
- Evo, ja – podigla sam dva prsta.
- Red, idi sedi pored Lunje. I deco, budite mirni, sad ce jos malo i veliki odmor, pa mozete napolju da divljate, a ne ovde – ljutito nas je opomenuo direktor i dugim koracima izasao iz ucionice.
Ispred mene su sedele Jenin i Kisofil, moje dobre drugarice, a iza mene, u poslednjoj klupi, sedeo je Suzuki, nas najbolji drug. Stalno je kontrirao nastavnicima, pa zbog tog njegovog “necu!”, ta je klupa bila njegovo utociste.
Kad je direktor izasao, a Red sela u klupu, Suzuki nije izdrzao i odmah je mangupski povukao za kikice. Jednostavno, morao je. Kao da je imao opsesiju da nama devojcicama cupa kike i tako nas testira koja je dovoljno hrabra da mu se suprotstavi i time mu bude pravi drug. A ove kike koje je nosila Red su bile toliko lepe – prosto, kao da su vatreni valovi bili vezani crvenim masnicama!
Red je skocila kao cigra, okrenula mu se i ljutito unela u lice, pitajuci ga sta hoce, na sto je Suzuki odgovorio istom merom – ustao je sa stolice i ljutito, uz njeno lice kratko rekao ”e, necu!”.
Sve su oci bile okrenute ka Red i Suzukiju, disanje je bilo zaustavljeno, kao kad se ugleda slon u radnji staklarije – cekalo se sta ce se prvo polomiti. A Jenin, Kisofil i ja smo tacno znale da je to “vatreno krstenje” za Red - da li je i ona nasa “musketarka”, ili je previse fina za nase blesavljenje.
I onda se desilo... Kao dogovoreni, u istom trenutku su se siroko osmehnuli prvo Red i Suzuki, a onda i nas tri.
U vazduhu je krenula da raste kula od deset spratova - pet parova decijih ruku su se poredjale jedna iznad druge, jednako slozno, kao pet musketara svakoga dana ispred direktorovih vrata.

- - - - - - - - - -

i reci koje je zadala Kisofil, jer tu pricicu nisam stigla, nazalost

Lišće
Drvo
Bager
Bara

- - - - - - - - - -

i jos nekoliko reci od mene, da ne manjka inspiracija :lol:

vino
koštica
ekleri
papirus
 
Poslednja izmena:

Lunja*

Lunjalo
Poruka
4.541
joj, Jeni, jos da nas zamislis kod direktora, postojeni kao pivske flase koje cekaju ribanje :lol:
inace, onaj tvoj nestasan i mastovit Kavasaki i Suzuki, na ovo me je podsetio :zurka: :heart2:

-

------------------------------

p.s.
idem da dodam jos neku rec, mozda zatreba nekome jos malo inspiracije :lol:
 
Poslednja izmena:
Poruka
19.755
Lišće
Drvo
Bager
Bara

" Tako sam srećna!", izjavila je, skupljajući jaknu oko sebe da se zgreje i stavljajući jednu ruku u njegov džep, da joj on ugreje prste. Obožavala je to da radi.
Blago joj je stisnuo ruku rekavši "I ja sam.Danas se dosta uradilo."
U tišini su posmatrali svoj novi plac. Još jutros je tu bila bagremom i drugim rastinjem zakrčena rečna obala, zarasla živica, nepokošena trava, već požuteo tepih od lišća.
Bager je radio nekoliko sati, dok je istovremeno nekoliko parova vrednih ruku uklanjalo sve što je smetalo tom komadu zemlje da zablista u punoj lepoti. I ružna bara je zatrpana, moraće da reše to sa plavljenjem.
"Lepo je i sad, ali zamisli tek ovo u proleće.., ili leto. Dole, niz reku je bila lijana i mala skakaonica. Tu sam po cele dane izvodila nestašluke.", osmehnula se.
" Oooo..., videćeš šta ću ja tu sve deci da napravim. Već imam neke ideje. Vidiš ono drvo...rekao sam da ga ne seku"
"Hoćeš, znam", stisla se uz njega, "ali nakon što obaviš što imaš i oporaviš se."
Uzvrpoljio se zbog njenih reči.
"Preuveličavaš to. Neću o tome da razmišljam."
"De, de... samo kažem da ne smeš da radiš ništa teško.Dosadna sam, aliiii to mi je posao - da ti budem zanovetalo...Koje voliiiiš....", šmekerski se namestla za poljubac na koji nije morala dugo da čeka.

Nije pred njim otvoreno pokazala strah od te intervencije koja ga čekala. Ali, od kada je saznala za to, strah se uvukao u svaku poru.
I on je to osećao, iako se blesavila maksimalno, ne skidajući osmeh s lica.
Neočekivano nasleđe tog placa ju je "podiglo" iz svakodnevnice. Tetka je imala sinove koje taj komad zemlje nije zanimao, te je njena mezimica postala naslednica.
Osim te radosti, bilo je tu još nešto. Još kao klinka je, kad god bi osetila nemoć ili neizdrživo nestrpljenje, pokušavala pronaći znakove budućih događaja.
Tako se znala zagledati u oblake i ako bi videla vedru figuru, rekla bi sebi - eto, biće sve u redu.
Ili bi, čitajući neku knjigu punu mudrosti , okrenula nasumice stranicu.. žmireći stavljala prst na nju i onda čitala rečenicu koja je "znak tj poruka za nju."
Svesna tanananosti tog samozavaravanja, ipak je uspevala na taj način da uveća optimizam. I nadu.

Tim detinjim očima je i sada gledala svoj komad zemlje.

Hvala ti, tetka, anđele moj. Biće sve u redu, mora biti.

poplava
čamac
plutanje
vir
 
Poruka
19.755
Urednik , njegov veliki šef, ga je pozvao već u 8. Ušao je u kancelariju pun entuzijazma jer je već imao spremljena pitanja za intervju koji je trebalo da obavi.
" Slušaj", šef ga odmah preseče, ne gledajući ga u oči i tobože pospremajući papire po stolu , " treba da odeš u Zabrežić i da napišeš članak za sutrašnju hroniku. Dva idiota su se potukla oko neke voćke....čekaj...zapisao sam...evo...Mušmula!"
Tad ga je pogledao.
" Šta ...koju p.... materinu ... šta pričaš ti, kakva mušmula, čoveče? Danas imam zakazano u ministarstvu", bio je u neverici.
"To se odlaže", šef se nakašljao. "Nećemo pisati o tome"
"Kako nećemo? Rekao si, sačekaj jesen...kad se donesu te nove carinske mere...Jesi li rekao? ", povisio je ton, " Pa, evo, jesen je a ti me sad hebeš sa nekom mušmulom. Nisam ti ja curica sa vremenske prognoze...danas malo sunce, sutra malo vetar..."
" Dosta. Znao sam da neće biti lako s tobom.", šef je seo, "Direktiva. Sve znaš".
Prišao je stolu i uneo mu se u lice.
"Ovaj razgovor smo već vodili. I dogovorili se ", okrenuo se otvarajući vrata i dodao "Gadiš mi se."


tiket
tapkaroš
Amsterdam
Džoni
 

Maki 81

Iskusan
Poruka
6.135
Pozdrav svima, da se priključim vašem izazovu.

Osvanuo je tmuran jesenji dan u Amsterdamu. Na nebu "preteći" oblaci, na ulici retki prolaznici. Džoni je hodao pustom ulicom zanesen svojim mislima. Još jedna burna noć. Bilo je mnogo takvih u njegovom životu tokom poslednjih meseci. U trenutku pomućene svesti počinio je prevaru, nepromišljeno. Razmišljajući o svojoj prošlosti stigao je ispred stadiona, da preproda karte za predstojeću utakmicu. "Džoni, sada si postao i tapkaroš", pomislio je i ironično se nasmejao u očekivanju potencijalnog kupca. Potom će sporim, tromim koracima krenuti ka kladionici, da popuni još jedan tiket i još jednom iskušenja sreću.

Leptir
Veštica
Kajanje
Ples
 
Poruka
19.755
Izgleda da je Suzuki digao sidro...:cool:

Leptir
Veštica
Kajanje
Ples

Opet je slagala. Izjavila je da će definitivno ovog meseca otići da ga vidi, ali nije. To radi već godinama.
Jer je kukavica. I zašto to govori njegovim prijateljima: pozdravite ga, moram, baš moram doći da ga obiđem...?
Jer sigurno mu neko od njih to prenese. A možda više i ne, jer su ljudi uvideli kako ona samo obećava.
A želi da ga vidi, ne zbog sažaljenja, nego jer je čovek, jer želi da mu popuni barem jedno popodne, da popiju kafu, da se prisete nekih lepših vremena. Da ga pita teba li mu nešto, da sama oceni kako mu može pomoći.

Zašto i čega se toliko plaši? Neće da on misli da je došla iz sažaljenja. Nije ga još uvek videla u invalidskim kolicima.
Poslednji put ga ja videla u bolnici, nekoliko meseci nakon što je geler zauvek promenio njegov život.
I tad ih je u posetu otišlo njih nekoliko što je bilo lakše nego da ode sama. Nije mogla da veruje da je na njegovm licu isti osmeh, u očima ista toplina. Oduvek je bio kao LEPTIR, krasan, doleteo s nekog drugog, nama nepoznatog mesta. . Pitala se da li su njegova krila bila previše lepa za ovaj svet, da li su nekom smetala.
Zbog neke ravnoteže, nama nedokučive?

A sada, kad su prošle tolike godine, kad je čovek srastao sa svojom sudbinom, kad je navikao i na sažaljenje i na pomoć drugih, sad bi baš mogla da ode da ga vidi. Posle nesreće je i suprugu oterao od sebe - na fin, njemu svojstven način.
"Obradovaće se", rekao joj je jednom njegov drug, na jedno od njenih "Moram doći da ga vidim"

Čudan je bio njihov odnos. Mladost, sporadično druženje i tihe simpatije koje joj je otkrio uz samo jedan njihov otplesan ples.
Bilo joj je žao što joj je srce ukrao neko pre njega.To mu je, baš tim rečim i rekla.
ZAr takvog leptira da propusti, tako divno biće? Kako se to srce zaključa i samo kroz rešetke može da gleda i pruži ruku nekom drugom?

Ljubav je nekad veštica bez milosti.

Ali ona zaista više ne može da podnese to kajanje. Mora, mora da ode, evo, idućeg meseca!

stara
fotografija
toranj
lampion
 
Poslednja izmena:

Maki 81

Iskusan
Poruka
6.135
Ponovo sam tu, u svom rodnom gradu. Nakon dvadeset dugih godina. Godina bežanja, traganja, godina smisla i besmisla. Sećam se tog dana kada sam odlazila, mislila sam tada da se nikada više neću vratiti. Sve neophodne stvari spakovane u jednom koferu, a u duši pregršt osećanja. Istovremeno radost i tuga, istovremeno hrabrost i strah. Jedan kofer, a čitavog života nam je toliko stvari neophodno. Naučeni smo da stičemo, da posedujemo materijalne stvari. Naučeni jer mnogi ljudi žive u iluziji da smo bogatiji što više materijalnog bogatstva posedujemo. Radost osećam pri sećanju na svoje drage roditelje, na bezbrižno detinjstvo, na dane i večeri ispunjene smehom. Tužna sam jer sam nakon smrti roditelja sve izgubila. Izgubila sam bezuslovnu ljubav, podršku i toplinu zagrljaja. Odlučila sam da se odselim, da započnem novi život. Hrabrost zbog moje odluke, ali i strah zbog puta u nepoznatu. Sada sam ponovo ispred kuće u kojoj sam se rodila, odrastala, provela najlepše i najbezbrižnije trenutke. Ulazim u dvorište, škripi stara kapija. Prilazim lagano vratima, otključavam ih, duboko udišem vazduh i ulazim. Okružuju me uramljene fotografije, okružuju me dobro poznati predmeti. Poznato okruženje, ali nema topline, nema majčinog osmeha i zagrljaja. Izlazim i krećem dobro poznatim stazama. U daljini je toranj, oronuo i napušten. Krećem ka njemu, noseći u ruci lampion i sećam se trenutaka koje sam tamo provela sa Milanom, mojom prvom ljubavlju.

Oštrica
Preljuba
Smrt
Krst
 

Kišofil

Aktivan član
Poruka
1.700
Novinsko pero je oštro poput oštrice mača, i nemilosrdno.
Stranice pune i prepune crne hronike, svakog razapinju na krst, samo smrt, ubistva,nesreće, preljuba... nigde lepih vesti. Malo prognoze i horoskopa. Ne svidja joj se to.
Proteže ruku do stripova i uze jedan "Alan Ford".
Plati sitninom prodavačici na trafici i požuri u tramvaj.
Sneg je sve jače vejao.


mladost
guma
park
goblen
 

Maki 81

Iskusan
Poruka
6.135
Lep dan, uživam u šetnji. Posmatram prolaznike i njihova zamišljena lica. Zastajem ispred izloga knjižare, posmatram izložena dela i sa osmehom na licu ulazim u knjižaru. Kupovini knjiga se uvek iskreno radujem, poput malog deteta. Posmatram izložena dela i neodlučna sam pri izboru. Setih se razbrajalice koju smo davno koristili u igri, možda bi mi ona bila od koristi. Eci, peci, pec, ja sam mali zec... Osmehujem se u sebi.

Škorpija
Smeh
Otpad
Most
 
Poruka
19.755
Jutro je počelo cmoljavo, okovano maglom, a hladnoća je jasno poručivala da je leto definitivno završeno i da sunce možemo slobodno pozdraviti rečima "Do idućeg viđenja!". Sama pomisao mu izazva dubok uzdah. Voleo je sunce i vedre dane Tim danima je sve bilo lakše - i da se završe poslovi, i da se ljudima osmeh nacta na licima i da se veruje u lepše sutra. Razmišljao je o tome na putu do posla, svestan da mnogi ljudi postaju depresivni u periodima kad samo čekaju neko novo sunce. On je znao uživati i u oblacima i u kiši, često i u olujama.
Radni dan je proveo nesvestan vremenskih prilika, te su ga na povratku kući izenadile boje. Sunce se, poput mangupa smešilo, raskravljujući mnoga beživotna lica i vraćajući sjaj lepim očima. "Znači, ipak još nije gotovo..." pomislio je, i sam nasmešen.
Uživao je u šetnji. U parku ga dočeka vesela graja, dečiji smeh, dok ih je nečija majka opominjala da pokupe otpad koji su razbacali.
Uživao je u toj sceni , koja se sve ređe viđa po parkovima i dvorištima. Dečiji smeh kao da je ostao rezervisan za vrtiće, rođendanske žurke i za prvu školsku godinu. Tako mu se činilo.

Lep, mnogo lep dan danas, pomisli zadovoljno uz još jedan osmeh.
I tog trena odluči da ne ide kraćim putem kući. Izvadi telefon iz džepa i posla poruku svojoj ljutitoj škorpiji, svestan kako će da se iskupi . ZAtim krenu prema reci kako bi uživao u pogledu s mosta.

Dok je čeka.

zalutala
šuma
pastir
obnevideti
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.