Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
VREME ! TIME ! Vreme je ! Time to ! say ! ne ne ne,... pokusaj b.r. n.o. dvaa..... :
(tiho tiho) """ traa-jaaa-njeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee,traa-jaa-njeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee,itra-ja-njeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee...... (krivljenje usta, grimasa).(kroz zube, sasvim prosiktano) licnoSst !? (....sleganje ramenima) whateeeeverrrrrrrrrrrrrrrrr...
nnarav !
: ROARHGHGHRAHAHHTRRHR. !!! ..AROARGRHARGRGRGRAAAAARRARARAR !!! (pokreti ubadanja nozem) .......
(smiraj.)
TIME !
My, my, my,.... My, Beloved.! (siri ruke osmeh, iskreno), let the games: Begin ! """(velikodusan izraz lica)

klatno
tikkk..............................................................................(tak)
zvrndRRR
puhhh
klklklklklklklkl
 
Poslednja izmena:
ZvrndRRR....probudi se tisino! Ogluvecu od ravne linije tvog cutanja. Zar nemas nista da izjavis, kazes, porucis? Hocu da cujem samo jedno, samo jedno glasno tikkk............................................. .................................(tak) iz dubine tvoje duse, da znam da si ziva i da samo spavas snom pravednika, iz koga ces pobeci kada ti se klatno u glavi pomeri. I nemoj reci puhhh u znak protesta sto te neko dira. Klikni, izdahni beskrajno klklklklklklklkl i cvrsto mi stegni prste na ruci...da znam da si tu iako su ti oci zatvorene. Otpevacu ti uprobudjenku, da se nazad vratis. Hajde...

profil
podesavanja
sadrzaji
slike i albumi
odjavite se
 
Da, to sam ja. Savrseno se uklapam u taj profil. Oni misle da sam cudna, posebna. Ja znam da sam niko. Ja ne postojim.Bezlicna sam masa kojoj trebaju podesavanja. Sama to ne umem, dozvoljavam drugima da me oblikuju, kao plastelin. Zivot mi je praznina,sve sami siromasni sadrzaji, uspomene, slike i albumi. Fotografije su crno -bele, iz krajnosti u krajnost. Boje bi predstavljale sredinu, a ona ne postoji. Trudim se da je pronadjem ali ne uspevam. Srljam, sve sam blize dnu. Cujem u glavi jedno te isti glas koji mi sapuce: " Odjavite se, odjavite se..." Odakle da se odjavim? Gde? Ne zelim , ja i dalje zelim da trazim razne sadrzaje da popunim veliku prazninu, a mozda i progledam... u boji.

Kisa
Nada
Drvece
Oluja
Mir
 
Poslednja izmena od moderatora:
miko moja, da skratimo jer me cekaju vec 15 minuta. ti nemas mir, jer nada vise nemas, i zato nemas mir. jel to jasno? a jel sad znas zasto places ko kisa? jeste. nece to proci tek tako miko moja... drvece ce mnogo puta jos olistati, i nece proci... ceka te teska, teska oluja... razmisljaj vec sada o tom, m miko? miiiko moja... nije sve tako crno :)

mangup bre !
krvna slika
ponovite
A !
cosak
 
mangup bre !
krvna slika
ponovite
A !
cosak

Ja sam profesor matematike. Vec sedam godina radim u elektro skoli. Nikad nisam zakasnila ni na jedan jedini cas, cak ni kad sam bila prehladjena, prosle godine, i imala temperaturu 38 sa 5. Krvna slika mi je losa i na najmanji virus reagujem visokom temperaturom ali navikla sam...
Nikad ne gubim vrijeme na casu, svega par minuta koristim za upisivanje i prozivku... Nisam stroga, ne saljem đake u ćošak ne koristim ofucani profesorski vokabular, riječi poput: mangup bre! , A !, stoka nevaspitana, banditi...itd. Ja samo radim svoj posao, dođem, održim čas, odem i zaboravim.

Postojeća i prvobitna
Madagaskar
Unutrašnje djete
Ljubav
 
- Стигох.
- Улази. Чека те кафа.
- А ти?
- Ја се разводим.
- Од?
- Себе.
- И?
- Путујем.
- Даље, што даље?
- Мадагаскар. Водим Унутрашње Дете да види баобабе и лемуре.
- А љубав?
- Она припада Души, постојећој и првобитној.
- А ти?
- Себи.
- А ја?
- Теби припада кључ. Од мог стана.

леп
добар
ружан
зао
 
Bio je rođen loš, ništa nije moglo izmjeniti tu činjenicu, čak ni to što je bio jako lijep i ponekad dobar. U svakom slučaju bilo ga je baš briga što je takav, štaviše uživao je u tome. Biti zao za njega je značilo odbraniti se od hrpe ljudi i događaja kojima ga je život iz trena u tren zasipao a koji mu se ni najmanje nijesu sviđali. Da je mogao da oštri svoju zloću i uvećava je i to bi radio da je samo znao kako. Želio je da bude ružan i plaši ljude kako bi ih što više udaljio od sebe. Ljepota mu je samo odmagala, zapravo u neku ruku držao je za svoje prokletstvo. Tako je jednog dana odlučio, eto iz dosade, da da oglas na koji je trebalo da se javi svako ko smatra da je ružan i koji bi vrlo rado tu svoju ružnoću mijenjao za ljepotu. Svrha oglasa bila je, potpuno nesvojstveno njemu, čisto dobročinstvo, zapravo htio je da objasni tim ljudima koliko su srećni i tako im olakša život. Brzopleto objavivši oglas, u trenutku pune svjesnosti obuze ga strašno kajanje. Kome on to čini uslugu...jeviće se u stvari svi oni ljudi od kojih on tako uporno i dugo bježi... Nema veze...nije prvi put da mu se u trenucima strašne samoće dese tako nepromišljeni postupci...sam, bio je sam.

krasula
fikus
hibiskus
mandarina i ljubav
 
Noć. Nas dvoje u sobi. Moj brat i ja. Svako sa svojim mislima zagledan negde u daljinu pogledom uperenim u prozore na suprotnim zidovima. U sobi se čuje tišina. Bolna. Odzvanja kroz sve pore našeg detinjstva.
Okrenula sam glavu ka njemu. Na usnama kiseo osmeh. Prošaputala sam tiho:
- Zašto?
Ćutao je.
- Reci mi, zašto? Tvoja želja je ubila sva naša radovanja. Možda i nije bila želja. Ponekad te ne prepoznajem...
Okrenuo je glavu, pogledao me a onda je spustio gledajući u igru šara po tepihu. Progovorio je nerazgovetno, nekako konfuzno:
- Ja...ovaj...nisam želeo...Mi smo, znaš....Odluč....Ma, pusti to! Znaš da sam oduvek....bio i ostao džukac! Uf....
- Znam - odgovorila je plačući.
Na nebu su ptice igrale jutarnju sonatu. Kako bi to bilo tužno odseći im krila...

plave oči
orgazam
plutanje
košmar
lepota dodira
sočna
tragom prošlosti
 
Noć. Nas dvoje u sobi. Moj brat i ja. Svako sa svojim mislima zagledan negde u daljinu pogledom uperenim u prozore na suprotnim zidovima. U sobi se čuje tišina. Bolna. Odzvanja kroz sve pore našeg detinjstva.
Okrenula sam glavu ka njemu. Na usnama kiseo osmeh. Prošaputala sam tiho:
- Zašto?
Ćutao je.
- Reci mi, zašto? Tvoja želja je ubila sva naša radovanja. Možda i nije bila želja. Ponekad te ne prepoznajem...
Okrenuo je glavu, pogledao me a onda je spustio gledajući u igru šara po tepihu. Progovorio je nerazgovetno, nekako konfuzno:
- Ja...ovaj...nisam želeo...Mi smo, znaš....Odluč....Ma, pusti to! Znaš da sam oduvek....bio i ostao džukac! Uf....
- Znam - odgovorila je plačući.
Na nebu su ptice igrale jutarnju sonatu. Kako bi to bilo tužno odseći im krila...

plave oči
orgazam
plutanje
košmar
lepota dodira
sočna
tragom prošlosti
 
gospoica:
Noć. Nas dvoje u sobi. Moj brat i ja. Svako sa svojim mislima zagledan negde u daljinu pogledom uperenim u prozore na suprotnim zidovima. U sobi se čuje tišina. Bolna. Odzvanja kroz sve pore našeg detinjstva.
Okrenula sam glavu ka njemu. Na usnama kiseo osmeh. Prošaputala sam tiho:
- Zašto?
Ćutao je.
- Reci mi, zašto? Tvoja želja je ubila sva naša radovanja. Možda i nije bila želja. Ponekad te ne prepoznajem...
Okrenuo je glavu, pogledao me a onda je spustio gledajući u igru šara po tepihu. Progovorio je nerazgovetno, nekako konfuzno:
- Ja...ovaj...nisam želeo...Mi smo, znaš....Odluč....Ma, pusti to! Znaš da sam oduvek....bio i ostao džukac! Uf....
- Znam - odgovorila je plačući.
Na nebu su ptice igrale jutarnju sonatu. Kako bi to bilo tužno odseći im krila...

plave oči
orgazam
plutanje
košmar
lepota dodira
sočna
tragom prošlosti
Kliknite za proširenje...

Tuga. Secanje. Bol. Uspomene. Nostalgija.
toliko emocije se mesalu u njemu, ni sam nije znao sta oseca. sve se pomutilo. nedostajala mu je, jako.
secao se svega sto je doziveo sa njom. njene plave oci su bile svuda oko nje. pratile su ga. sta se desilo sa njima..? zasto ju je pustio?
ko je kriv? na to pitanje nije znao odgovor.. ostao je na mostu jos dugo, sedeo je i gledao reku i gledao je sunce koje je izlazilo.. resio je da je pusti.. da je zaboravi, da zaboravi lepotu dodira njenih prstiju na njegovoj kozi, da zaboravi to lice, da zaboravi te usne. da zaboravi sve..

a onda , nakon toliko godina.. video ju je.
nju, onu istu nju koju je ostavio u secanjima, u dalekoj proslosti, koju je vidjao samo u kosmaru, a onda ni tamo..
video ju je na istom mestu gde su se upoznali - na onom malom zidicu pored gimnazije gde joj je prvi put prisao..
tragom proslosti, ni sam ne zna kako i zasto, naisao je tuda ...osetio je plutanje adrenalina u krvi, sve mu se pomutilo.. te plave oci su opet bile tu, nakon svih tih godina, nakon toliko vremena, u samo jednoj sekundi secanja su se vratila..

onda je i ona njega ugledala.. istog onog njega koji ju je povredio, unistio, slomio, ali i onog njega koji ju je ucinio zivom, koji je probudio najlepsa osecanja u njoj..
onda joj je prisao i gledao je. i ona je gledala njega.. dugo su se gledali. ti pogledi su govorili vise od hiljadu reci.
a onda samo ju je uzeo za ruku i poveo. nije vise mogao da se suzdrzava. prihvatila je njegovu ruku i krenula za njim..
odveo ju je do zgrade gde je ziveo, jednostavno ga je bilo briga za sve..
u tom trenutku postojali su samo oni.. i svet je bio samo njihov.. resili su da iskoriste taj trenutak.
vec na ulazu u stan ju je zgrabio.. osetio je njenu kozu, njeno telo, tu toplinu.. usta su joj bila socna isto kao i prvoga dana...

prepustili su se trenutku, nagonu strasti, svemu onome sto su nosili godinama u sebi. nosili su to , a nisu ni zali..
ni sami nisu svesni kako i kada, ali nasli su se u njegovom krevetu i ostali su tu ceo dan. zaustavilo se vreme, sve je radilo za njih..
vodili su ljubav nezno, polako, pa grubo i brzo..
dozivela je orgazam, pa drugi , zatim i treci....
onda je zaspala uz njega.

kada se probudio nije je bilo.. znao je da je nece biti, znao je da se nece opet vratiti na staro.. kolika god strast bila medju njima, koliko god tu bilo osecanja, emocija i svega, nije mogla ostati, a on je toga bio svestan..
gledao je u praznu stranu pored kreveta, mirisao njen jastuk, secao se njenog mirisa koji je bio jos lepsi nego prvog dana.
ali to je sve sto mu ostaje od nje, samo secanje...

1. preljuba
2. obala
3. usamljenost
4. kutija uspomena
5. unutrasnji nemir
6. ceznja
7. oslobodjanje
 
macka je pojela misa, na obali reke kisha..
u to se doba to smatralo strasnom stvari. nije tacno doduse da ju je morio unutrasnji nemir (kad je sva pucala od ciste ceznje. kako moze greshke biti, nego, sve nedvosmisleno je zeljeno) ta je se macka, ko macka, prenemagala, dok nju sushtu ko je mogao da zna, izuzev, ko je mogao da zna... u usamljenosti slobode svoje dakle, ipak je se ponizila, izvrgla pogledima ociju drugih, i to sasvim slobodno u oblicju onog sto su te oci i zelele i videti. zaboga, zna se da je tako jedino i mogucno! ....zaradila je kaznu. i pregrst sazaljenja. a sve zapravo to, drugima je pripalo, a njojzi ne jer se je ticashe ni najmanje.. ne. njena bese kutija uspomena, vredna ko zlato, kao dozd zlatni, i virtuoznost svojega oslobodjenja... i zato, nemojmo se varati, macka ima zivota devet. macka je pojela misa, i stogod je progutala. to je dobar stomak. macka je skakala sa zidina tvrdjave svoje i ustolicenja, i preljube iz jedne je te iste ljubavi cinila..ona je se umiljavala i siktala, i macka je sve dobro znala. nemojmo...

dragi i mili moji
zar bismo mogli reci tako sta?
niposto.
nego, zagledajmo se u srca svoja
i vidimo,
kuda nas je zivot nash odvezlo.
nismo li neblagodarni ?
 
dragi i mili moji
zar bismo mogli reci tako sta?
niposto.
nego, zagledajmo se u srca svoja
i vidimo,
kuda nas je zivot nash odvezlo.
nismo li neblagodarni ?

Postoji isječak jedne emisije, koji sam odgledala početkom prošle godine, posle kojeg mi je sve bilo jasno...nikad posle tog nisam dovela u sumnju činjenicu da smo tako lijepi i čudni

Dobro vece, dobro dosli u emisiju "Oko univerzuma" devetnaestu po redu u ovom, trecem serijalu i prvu u novoj godini. Kao i uvijek govoricemo o necem jako zanimljivom. Naš gost dr. paragalaktičkih nauka, docent na fakultetu Evropske astronomije, gospodin Bogoljub Mirković. Tema je Kraj sveta.
Dobro došli gospodine Mirkoviću, zelim vam puno sreće i uspjeha u novoj godini i zahvaljujem što ste još jednom pristali da budete gost i otkrijete nam svoja najskorija otkrica koja se tiču Kraja. I evo da vas pitam kako ste docekali novu godinu, da li vas je mozda zatekla u nekoj drugoj galaksiji.

- Hvala..hvala dragi moji i mili...eh..hm..hik...gledaoci i draga voditeljko..ja sam novu godini bas kako i dolikuje mojoj prirodi dočekao u jednoj eksperimentalnoj alkoholnoj meditaciji. Vi na primer i ne mozete znati..sta je to...neopisivo je...mada vas sve zajedno..da da..sve gledaoce pozivam...da to odradimo upravo sad...grupno sto bi se reklo....Svi..insistiram...svi...pribavite sebi dvije flaše, po mogućnosti, domaće lozovače..mada i drugi aperitivi dolaze u obzir.
U početku će biti teško, no već kod litar i četvrt od druge flaše...osjetićete lakoću postojanja...
Gledajte mene, evo ja sam se pripremio za emisiju, tu su tri male litarse flasice....nego, zagledajmo se u srca svoja i vidimo, kuda nas je zivot nash odvezlo....pardon odvezao. Negdje na Filipine..pa taman posla...zar bismo mogli reci tako sta?
Niposto.
Odvezli smo svi sami sebe...tu, upravu tu, gdje ste sad..tu smo na domaku Kraja.
- Izvinite gospodine Mirkoviću, ali.....
- Molim vas, draga, nema ali....
-Ali gospodine Mirkoviću, ja sam oduševljena...ja po prvi put u životu osjećam šta je suština života. Čestitam vam, svaka čast, ovi efekti, eksperimenta su...neopisivi....kosmički upravo. Gospodine Mirkoviću, šta reći onom djelu gledališta koji nije uspio, nije htio ili naprosto se kasno uključio u eksperiment...Mi koji nismo, evo pitam u njihovo ime, nismo li neblagodarni?
-Draga voditeljko..pa molim vas...pa čemu tako teške riječi...ne radi se o neblagodarnosti..već prosto.... Kako u debelo uho zabosti nježnu riječ...jedan dio gledališta nije zreo za eksperiment i to je to...
-Gospodine Mirkoviću, ako sam dobro shvatila po vašoj novoj alkoholnoj teoriji...jedino sposobni ljudi za kraj su oni koji prodju uspješno alkoholni galaktički eksperiment..

Docent Dr Bogoljub Mirković je već spavao, tu na očigled širokog auditorijuma dokazao je da je uspio preći crtu...bio je na novom početku u novom Svijetu novih kosmičkih principa. Sve je bilo jasno, njegova teorija dokazana, više nije bilo niti jedne dileme vezane za budućnost.

Sami smo na cesti
ljubičanstveno
sve je
to je jednostavno tako
 
onomad je dala da joj ofarbaju zid u lili i napishu masnim slovima: LJUBICANSTVENO. imala je i nocnu lapmu s abazurom i dioptriju +0,25. pa cita pa se malo pogleda. pa otvori pa zapise, "da se zapale ostrasceni" "bolje da ste hrkali". kad joj nije dobro legne u krevet. "to je ljudsko pravo". "najteze je sedeti na stolici" "bravo bravo sedis pravo" to je... jednostavno tako, pomalo vec asocijativno iskasljavala, al ne bez velikih poenta. jednom je uredila da se zapali pozar u blizini "pa sami smo na cesti, sta brinete" "ko zasluzuje da zivi, da crkne" "al ne.. sagli u naklon, kriju lice" "he.." "ma da, njih to tamo ne zanima" "bitno je smestiti dupe" "naguzite se" "da se slikamo" i eto. sve je bolje od drzavnog zdravstva. sad to lici na onaj Proces. uredite svoju sobu i kako tako, i natenane, kopajte u rupu

gornji dom
pre krasno
najvise sam bio od svih njih tamo ____
neka
deka
 
gornji dom
pre krasno
najvise sam bio od svih njih tamo ____
neka
deka

Gornji dom: Pre krasno, pre kasno....prekasno je bilo....to je moć odluke...nema povratka...

Pokrila se dekom, skroz..i po glavi, da pokrije bol, da ga uspava. Sama je sebi presudila, sad nema povratka. Neka i treba tako, kažu ljudi da se najbolje uči, iz takvih, gorkih iskustava. No, više i neće biti prilike za ispravku, svršeno je.
Najvise sam bio od svih njih tamo ...znam kako joj je. Proći će, kao i sve što prolazi. Biće dobro, vidjećeš...ta odluka nije bila pogrešna. Na pomolu je Novi Dan!

Snevanje
Istinitost
Ljubav je lijek
 
<< i da.. ljubav je lijek kao i svaki sto je, lijek industrijski. no ipak...svaki lijek nije isti, ili,.. hajte pa kazite.. "nije !" tacno tako gospodo, to je tacno tako, da nije... neki lijek tako lijeci boljku vasu kako nikoji drugi nece. neki je lijek bas vas. stvoren za vas. i recite mi, gde je tu istinitost? "gde je !" upravo gospodo, pravo u centar...gde je... i vasa je boljka industrijska... da.. hajmo ponovimo najbolje: i vasa je boljka... "i vasa je !" i moja je, dabome gospodo i moja... ovaj je zivot jedno snevanje... ali, upitajmo se, hocemo li mi onda,,,, budni sanjati ? "hocemo !" hocemo gospodo mila, hocemo, za sve nazalost ima lijeka...>>

doktor Stefanovich-Brachich
da vidimo..
NEEE
pa vi ste sisli s uma !
sestro, urgentno
 
suzavanje
inercija
kratkoca
manje-vise
dvogled

Ni inercija svakodnevice u ovom stanju ne može da me zahvati i otrgne od bola...pomogla bi samo kratkoća pamćenja...i nemanje svijesti o onom što se desilo. Nikad više neću biti ista, moje tijelo neće biti isto... Samo bi Bog mogao da načini čudo...da vrati vrijeme i učini me svjesnom u trenutku pristanka na strašnu egzekuciju. Kad bih imala neki dvogled da pogledam u budućnost i vidim hoću li se smiriti i prihvatiti datost. Stvari oko oko mene su manje više iste, ljudi...sve uglavnom...niko ne može da vidi i zna...ali znam ja...moje tijelo zna..i to je dovoljno.
Kako se uči prihvatanje?! Kako se nastavlja dalje!? Utjeha mi je potrebna, neki zagrljaj u koji bih potonula....i zaboravila.

olovka i agenda
neki dobar film
kapućino
 
Poslednja izmena:
Prihvatio sam flašu balantajnsa (Oliver mi je doslovno ugurao u ruke) i momački potegao. Uvijek su mi govorili da imam dobar cug, i da je moj osnovni problem što prebrzo pijem, a slabo podnosim cugu. Štošta još prebrzo radim a slabo podnosim, mislio sam. Da me je Bajaga znao, ne bi napisao "nisi dovoljno brz ba-ba-ba-ba-bam" već "ti si previše brz". A što je brzo, to je kuso, Robine Kruso.

Autobus je hitao ka hrvatskoj granici, onda ka srpskoj, Beogradu, Areni, na koncert Mejdena. Sjećao sam se prvog susreta sa Mejdenima; jedva desetogodišnjak, Turuza mi je pustio "Seventh Son". Efekat je bio sličan horor filmu odgledanom u crkvi, neka mješavina straha i svetog mira. Otad su mi Mejdeni postali dobri prijatelji, ali ih Turuza više ne sluša, kaže da mu više pašu Rokset.

Sa lijeva nas je prestizao plavi ferari, sa neobičnom postavom - na suvozačevom sjedištu protezala se dvojnica Toni Brekston, do nje rošavi mulac orlovskoga nosa. Na um mi pade smiješna igra riječi - rošavi ferari i u njemu braon čokolada - ferero rošer čokolada. Toni Brekston je nehajno zabacivala kosu, kao ona cura u reklami za Šaumu. Da li je i njoj neko nekad slomio srce pa ga je kasnije molila da ga "odslomi"? Činilo mi se da bi se ova Toni u svakom slučaju mnogo bolje othrvala sa tim.

"Hrvanje" mi vrati misli iz ritam i bluz ćorsokaka u sadašnjost, jer smo i sami morali da se othrvemo sa hrvatskom granicom. Barem je morao paket vutre koji sam nosio u džepu pantola. Nije mi bio prvi put da prenosim vutru preko grane - na ekskurziju smo ponijeli bezmalo pola kile, kao i par godina kasnije u Nišku Banju. Opet, osjećao sam se kao Čola, meni svaki put kao da je prvi. Inače sam nervozan čovjek, a poslije duvanja i divlje paranoičan. U glavi mi se već stvorio prizor - visoki graničar mi prilazi i sa osjetnim dalmatinskim akcentom govori "Vaše putne isprave, molim!", ja paničim, znojim se, unezvijereno gledam oko sebe, svi nikom poniknu, a dežmekasti kolega graničara Dalmoša me blago uzima za ruku uz naredbu "Pođite za mnom", vode me u svoje prostorije, pretresaju, da bi koji sekund kasnije dežmekasti kolega slavodobitno podigao sadržaj džepa mojih pantola i uzviknuo "Našli smo ga!"

Iz zlih misli me prenuo Oli, inicirajući me u još jedan krug balantajns misterija, uzgred spominjući da smo stigli na granicu. Počeo sam se znojiti i osjećati blagu mučninu. Očima sam šmekao kesu za povraćanje, dok se izdaleka čulo "Vaše putne isprave, molim!" sa osjetnim dalmatinskim akcentom...


humor
beba
vampir
rupa u zidu
m(j)esec dana
programer
 
Poslednja izmena:
Bettencourt:
humor
beba
vampir
rupa u zidu
m(j)esec dana
programer
Kliknite za proširenje...


Danas sam probala da izvucem fleke. Napisala sam ti pismo ali je ono imalo rupu u zidu. Kao da mi je vampir isisao svu snagu i volju. Humor me odavno napustio i to si sigurno primetila. Vadim se na pohlepu vremena da me zgnjeci a u stvari, jedem ga sama, poput bebe koja prozdire ponudjeno mleko. Jos se nakon obroka izbljuckam, ali bez tople reci majcinske utehe i tapsanja po ledjima. Mesec dana, godinu dana, deceniju dana, vek dana odlazem da se sastavim. Naslut istog virusa u tvom programu me ne zbunjuje ali se cudim da je programer resio da izoluje sistem. Mailer Daemon juhuce mi u lice. I cinjenica da je rampa pala na jedino mesto gde sam mislila da mogu da te prodjem i pridjem. Razumem te. Ali nemoj predugo. Zalechi me recima da je cutanje uvek samo otkucavanje mraka na putu ka danu. Cekam te.

jarost
hleb nas nasusni
meta
perla
klokotanje
 
Biserna perla se otkačila od ivice njene kristalne kugle oka, u koju sam često virio pokušavajući da proniknem u dubinu, u istinu, u želji da izvučem srž života, pokoju reč. Prokletstvo je hleb naš nasušni, bez njega smo obični, sive senke u svetu mraka, gde je jarost ona sijalica koja lebdi nad svima i zavisno od položaja širi i skuplja senke, dok neke ne progutaju čitavu planetu, a druge utonu u jednu tačku crnila. Zato koljemo jedno drugom snove, a klokotanje je zvuk strasti koji curi u vidu krvi sa proreza na njihovom grlu;
snovi su meta jer je njihovo ubistvo odlika prokletstva.

sluz
srušena koliba
nepromišljeno
ustanak
košuta
tegla
 
plave oči
orgazam
plutanje
košmar
lepota dodira
sočna
tragom prošlosti

Kako mi je sočna ova stvarnost...aaahhhh....doživljavam orgazam svakim udahom...nje...kroz vazduh kroz koji je udišem, dodir kojim je opipavam i osjećam da negdje u dubini puca pod mojim prstima.....i dugo se zadržavam u njoj....tu sam prisutan i svjestan. Još više me pali to što sam joj potreban...plutam kroz taj osjećaj...da,to sam ja.
Za neke ljude ja sam niko i ništa..običan plaćenik. Rdim grozote po narudžbi... podmećem, provaljujem šifre, prisluškujem, pratim...sakatim..nikad ne ubijam...i nikad ne uzimam posao ako se ne temelji na ličnom ubjeđenju da radim pravu stvar. A kad odradim poso to ti je za sva vremena...nema povratka, kuda ja prođem pepeo i prah. I uvijek se dobro naplatim, doduše..za ortake je sve džaba....njima bezrezervno vjerujem. Imam raznih slučajeva...doduše prošo sam specijalnu obuku znam da se kompenzujem i osiguram se da me nikad neće stići kazna...dam pola plate u dobrotvorne svrhe i čist sam.. Šta da ti kažem..Nikad me ne hvata strah iako mi stižu razne prijetnje....i kroz snove, košmare... sanjam često plave oči jedne žene...nju sam dokusurio...morao sam...nego to je duga priča...Zalutao sam...šta sam htio da kažem...e da...volim život na ivici...miris opasnosti koja uvijek vrijeba...iza svakog ćoška...to je ta ljepota dodira stvarnosti. Želim da sam stalno budan..toliko mi je dobro što sam ja Ja.
Uvijek idem naprijed..nikad unazad..i nikad tragom prošlosti.

Tebi
za ugašena ognjišta
reče Gospod nad vojskama
traži me ali me nećeš naći
 
Poslednja izmena:
Tebi
za ugašena ognjišta
reče Gospod nad vojskama
traži me ali me nećeš naći

Tebi...reč veoma važna i bitna. Ledena i nepostojeća. Šta kažeš? "Kažem Tebi". "Kojem meni? " "Da, dobro kažete, gospodine, zreli ste za lečenje. U vama ipak ima puno vrsta ličnosti koje prikazujete po potrebi. Po potrebi stvarnoće. Odstupnice. Ili mogućnosti. Sve u zavisnosti od izazova". "Znači, zato me nisu videle, jer sma imao sto lica, boja i naličja, hoćete reći? " "To ne bih znao da Vam sada kažem. Moraćemo da utvrdimo koji od Vas se kada pojavljuje. Da li se samo bojite biti Vi, kao Vi..ili Vi to vaše Vi, odnosno Ti uopšte nikada i niste imali. Ili Vam se ne dopada ono kakvo je, pa imate potrebu za tim. Da budete ono šta niste. Da uživate u tome. Da se sebi činite drugačijim. Oprostićete mi na medicinskom izrazu...boljim. Nego što jeste." "Ja i jesam najbolji. Naj u svemu." "Zato ste i bolesni." "Kako to mislite?" "Ne znam da li ste čitali dragi moj mladiću, da uglavno pametan, i razložan čovek, psihički uravnotežen i emotivno stabilan, mentalno zdrav a duševno zdrav...zna šta treba da zna. Da stalno preispituje ono šta jeste. Šta nije. Gde je pogrešio. Da li je to dobro. Vrši ponekad samoanalizu sopstvenih dostignuća postignuća. Da li znate da ljudi, koji uglavnom misle da su najbolji u svemu, najjači od svih i u svemu bez premca, da sve to najverovatnije nisu, da bi samo želeli biti? Da su u stvari nesigurni i da se to boje najpre samom sebi priznati a onda i drugima?" "Nisam to znao, doktore." "Pa, da...kao i lakosima, i drugim vrstama zavinosti. Tek tada počinje njihovo (samo) izlečenje." "Ima li nade doktore, za mene? " "Za Vas mladiću? " "Da, za mene, doktore." "Nažalost, nema." "Kako to mislite, pa malopre ste rekli, da..." "Da , rekao sam..." "Pa, kako onda? " "Niste Vi taj tip. Tip ličnosti." "Kakav tip ličnosti? " "Pa, onaj, dragi moj mladiću...koji će to sam sebi za priznati. Iako u dubini duše, znate pravu...Istinu. Zato i jeste bolesni (k). "

"Za ugašena ognjišta, to nije nikakav preludijum harmonije. Čak naprotiv. ", reče Gospod jetko nad vojskama spasa zaludnog i veoma ljutito ali ne i iznenađeno.

"Traži me, ali me nećeš naći", pratilo ga je uvek u mislima. "Zašto nikad za nikad?" "Zato što više ne postoji. Tvojom zaslugom. Čestitam. Psssssssstttt...."


Sreća neizmerna
Lepota duše je uvek i lepota uma svepostojećeg
Krotkost strpljenja
Bisernost mesečine
 
Sedeli smo ispijajući crni čaj sa mlekom i cimetom... Jedino se još dim cigarete osećao prožet mirisom cimeta koji nikada nije bio blaži.
Ponekada bi u svoj svojoj mudrosti progovorila par rečenica o srećnijim vremenima. Ja sam ćutao...Prazan, zagledan, beznadežan...Ni zvuk više nije jak...prepliće se sa pričom sa susednog stola.(a oni pričaju o lovu...ako nije fer neka neko drugi da drugu pričicu)

Reči:
oko
filozof
ljubav
kamen
albatros
bataljon
brat
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top