Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Najprominentniji fizičari su diskutirali o, tada novoj, kvantnoj teoriji. Glavne ličnosti oko kojih se sve vrtilo bili su Einstein i Niels Bohr. U polemikama koje su se vodile, Einstein je uzviknuo, nezadovoljan Heisenbergovim principom neodređenosti: Bog se ne igra kockicama, na što mu je Bohr odgovorio: Ne govori Bogu šta da radi.
А ја да се играм апологијом апологетике... обично сам, јел' те, на другој страни

Видели смо овде већ оспоравања (ругања) појединих атеиста над оним "и виде Бог да је добро" што је у Постању. Сада ћемо доказати да је то могуће - ако се узме у обзир елеменат (псеудо)случајности.
Претходно треба открити антропомофризме, који су често неопходни у казивању, али којих треба бити свестан, ако ништа друго. Рећи да Бог види не значи да гледа очима. Најбаналнији су се (само) смејали Филипу Вишњић кад је рекао "колико сам могао да видим". Добро де, јесте црњак, али постоје и други облици "вида".
Дакле, идеја би била да је Бог "покушао" са различитим световима, па је видео (у овом) да је добро... То не мора да значи опитивање како раде људи по систему покушај-грешка. Ако треба дати неку људску аналогију, мени то личи на мисаони експеримент, а Тесла је знао рећи да све своје експерименте изведе прво у глави и онда следи демонстрација без грешке.
Шта је било са другим световима, јесу ли уопште настали? Што да не, зашто нешто спречити да постоји, ако је већ замишљено... Тако долазимо и од пароле "антрополошког оптимизма" од Лајбница по којем је ово "најбољи од свих могућих светова". То је наводни оптимизам, јер изјава има две стране. Или је стварно много добро (чега често нисмо свесни), или су друге опције само лошије. Чаша може бити до пола пуна или празна. У сваком случају, то ти је што ти је, бољег нема на видику...
Још само око псеудо-случајности. Код рачунара је права случајност од физичког процеса, псеудо од алгоритма који генерише бројеве. Рећи да је нешто Бог учинио стварно случајним значи да ни он није стварно знао шта може бити, да је поништио једну од својих особина. То нас доводи до познате расправе може ли Бог створити камен који не може подићи.
А што се Лајбница тиче, да покушам исправити величину (не, Гњаву Божији, не патим ја од ауторитета, посебно не селективно као ти) - права изјава би можда пре била да је овај најбољи од замисливих светова. Лајбниц је био рационалиста, па није улазио у могућност да постоји нешто што се не може замислити (бар не на нивоу доступном чулима).