Хрвати у Првом светском рату

[умпахпах]

Интересантно је да се ниједна струја код Хрвата не залаже за самосталну државу,ни у емиграцији ни у монархији.Толико о државном праву.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не знам да ли се зајбаваш или си озбиљан.

Ево шта и Хрвати данас веле да је повијесно Хрватско приморје.

Pogledajte prilog 343805

Да не улазим у то шта и како. Углавном, то је то. Имаш Цвијића, имаш стотине други, па провјери.

Ne znam na šta tačno kod Cvijića ti misliš, ali naravno da sam ozbiljan; kakvo zajebavanje pobogu.

To na karti je primorje Hrvatske i Slavonije, poznato pod tim imenom...ali mi ne pričamo o tome, već kako si i sam napisao, o istorijskim granicama.

U slučaju Italije, ako sam te dobro razumio, govorio si o mletačkim kolonijalnim posjedima.

 

[Лички гусар]

Po čemu je Sinj talijanski a ne hrvatski? Ili Šibenik?

Koji su kriteriji da nešto bude nečije istorijski?

Po čemu je Beograd istorijski srpski?

Koje su granice Hrvati mislili vući ulaskom u rat? Provlači se teza da Hrvati nisu postojali kao politički faktor,a sada bi vukli granice.

Повлачиш десет тема са овим. Ја сам одговорио њему, а све што сам рекао односи се на тему 1914-1918. Талијани су се борили за то у рату и били на страни побједника. Држава против које су се борили се распала и изгубила рат.
Тако да би ту Хрвате мало ко шта питао да није створена "југославија" и да се Срби нијесу испречили и угузивали тамо ђе не треба.
Наравно да би вукли границе, ко што су касније радили за вријеме "југославије" кад им је београдски режим дао такозвану бановину хрватску. А како је Мачек говорио, "до обе хрватске Митровице" (сремске и косовске) и "до Дрине и даље".
Све је то легитимно.
Сумњам да би се са тим сложили Талијани да су Хрвати били са њима у комбинацији..

Због тог срања је пала Ратна влада у Италији. Талијани су најебали у рату, а нијесу добили оно што је обећано. То је довело до Мусолинија и свега посље. Једини разлог што није дошло до рата између Србије и Италије је био притисак на обе од стране сила Антанте.

- - - - - - - - - -

Bukvar u ruke i uči.

Mađari su 1918 najureni iz Međimurja.A osim Međimurja, te 1918 su imali još poprilično problema da zadrže svoje teritorije a ne da ih osvajaju.

Italijani su Rapalskim ugovorom dobili više nego su očekivali,tako da ujedinjenje nije spriječilo nikakve talijanske aspiracije na hrvatski teritorij.

Какав Рапалски уговор, то је било 1921. након 5-6 година срња и прегањања са Србима. То је био разлог зашто су Талијани одбили да пребаце Српску војску на Крф. Иако су имали бродове, храну и љекове скоро мјесец дана недалеко од обале док је Српска војска цркавала...

 

[Лички гусар]

Ne znam na šta tačno kod Cvijića ti misliš, ali naravno da sam ozbiljan; kakvo zajebavanje pobogu.

To na karti je primorje Hrvatske i Slavonije, poznato pod tim imenom...ali mi ne pričamo o tome, već kako si i sam napisao, o istorijskim granicama.

U slučaju Italije, ako sam te dobro razumio, govorio si o mletačkim kolonijalnim posjedima.

У једној од Цвијићеви књига о разним крајевима имаш и Хрватско приморје (Сењ, Карлобаг, Ријека и сјеверни отоци). Причамо баш о томе. То су историјске границе, једине за које ја знам. Осим као би причали из перспективе 1918- до данас.

- - - - - - - - - -

Интересантно је да се ниједна струја код Хрвата не залаже за самосталну државу,ни у емиграцији ни у монархији.Толико о државном праву.

Залагали су се сходно својим могућностима. А могућности су биле мале, прије "југославије". Ни Аустријанци ни Мађари нијесу били мачји кашаљ да свако мало попуштају Хрватима и да им допусте чак и да створе државу у држави (1939), као Срби.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Интересантно је да се ниједна струја код Хрвата не залаже за самосталну државу,ни у емиграцији ни у монархији.Толико о државном праву.

Misliš sve do 1918. godine? Pa bilo je nekih pojedinaca koji su o tome sanjarili (otvoreno).
Uzgred, zbog čega se ovdje na ovoj temi kao da stiče utisak se stalno državnost i državna nezavisnost - poistovjećuju kao potpuni sinonimi?

У једној од Цвијићеви књига о разним крајевима имаш и Хрватско приморје (Сењ, Карлобаг, Ријека и сјеверни отоци). Причамо баш о томе. То су историјске границе, једине за које ја знам. Осим као би причали из перспективе 1918- до данас.

Pričamo o teritorijalnim pretenzijama na temelju istorijskog prava kako je nazivan bio taj zastareli kriterijum. To svakako uključuje i predosmanske granice; da se razumijemo, ovdje govorim o istorijskim granicama (ne i ideološkim pretenzijama - tipa, romantizovani san o hrvatskom primorju od Trsta do Drača).

 

[Лекизан]

Pogledaću serijal kada budem imao vremena, no zaista ne vidim problem oko imena. Imaš serijale Makedonija u Prvom/Drugom svjetskom ratu, pa i Srbiju u II ratu, pod čime se naravno ne misli na Nedićevo okupirano područje, već svakako na teritoriju Republike Srbije. I tu nisu u pitanju nikakvi kompleksi, već jednostavno prosta logika. Naziv 'Hrvatska' uopšte ne bi trebalo da aludira na to što si napisao i nejasno mi je zašto ti tako nešto uopšte pada na pamet.
A što se tiče propagandnog karaktera - pa, svaka naučno-promotivna emisija je takvog karaktera; ona vrši propagandu, u manjoj ili većoj mjeri.

За серијал "Југославија у другом светском рату" сам чуо, чак га и гледао, то за Македонију је смешније него за Хрватску.

U vezi sa čim?

Шта аутори серијала подразумевају под називом Хрватска у имену серије?

 

[dirigent_]

Hrvatsko primorje je geografski pojam. Jednako kao i Hrvatsko zagorje - koje je sa sjevera, juga i istoka okruženo - vidi čuda Hrvatskom.

 

[zlatko01]

Повлачиш десет тема са овим. Ја сам одговорио њему, а све што сам рекао односи се на тему 1914-1918. Талијани су се борили за то у рату и били на страни побједника. Држава против које су се борили се распала и изгубила рат.
Тако да би ту Хрвате мало ко шта питао да није створена "југославија" и да се Срби нијесу испречили и угузивали тамо ђе не треба.
Наравно да би вукли границе, ко што су касније радили за вријеме "југославије" кад им је београдски режим дао такозвану бановину хрватску. А како је Мачек говорио, "до обе хрватске Митровице" (сремске и косовске) и "до Дрине и даље".
Све је то легитимно.
Сумњам да би се са тим сложили Талијани да су Хрвати били са њима у комбинацији..

Због тог срања је пала Ратна влада у Италији. Талијани су најебали у рату, а нијесу добили оно што је обећано. То је довело до Мусолинија и свега посље. Једини разлог што није дошло до рата између Србије и Италије је био притисак на обе од стране сила Антанте.

- - - - - - - - - -



Какав Рапалски уговор, то је било 1921. након 5-6 година срња и прегањања са Србима. То је био разлог зашто су Талијани одбили да пребаце Српску војску на Крф. Иако су имали бродове, храну и љекове скоро мјесец дана недалеко од обале док је Српска војска цркавала...

Zato je srpska vojska morala da se vuce do Draca

 

[Pumpaj Dinstanović]

За серијал "Југославија у другом светском рату" сам чуо, чак га и гледао, то за Македонију је смешније него за Хрватску.

Шта аутори серијала подразумевају под називом Хрватска у имену серије?

Ne znam zaista šta je to smiješno; imaš i praistorijske teme, gdje se obrađuju neolitska Srbija itd...

Kako šta podrazumijevaju, pa prilično je samo očigledno - Hrvatsku.

 

[Лекизан]

Коју Хрватску 1914-18 године, то ме занима?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Коју Хрватску 1914-18 године, то ме занима?

Pa valjda je poprilično jasno. Sve zemlje imaju svoju povjesnicu...

 

[умпахпах]

За Југославију или Хрватску?

 

[mupi]

Повлачиш десет тема са овим. Ја сам одговорио њему, а све што сам рекао односи се на тему 1914-1918. Талијани су се борили за то у рату и били на страни побједника. Држава против које су се борили се распала и изгубила рат.
Тако да би ту Хрвате мало ко шта питао да није створена "југославија" и да се Срби нијесу испречили и угузивали тамо ђе не треба.
Наравно да би вукли границе, ко што су касније радили за вријеме "југославије" кад им је београдски режим дао такозвану бановину хрватску. А како је Мачек говорио, "до обе хрватске Митровице" (сремске и косовске) и "до Дрине и даље".
Све је то легитимно.
Сумњам да би се са тим сложили Талијани да су Хрвати били са њима у комбинацији..

Због тог срања је пала Ратна влада у Италији. Талијани су најебали у рату, а нијесу добили оно што је обећано. То је довело до Мусолинија и свега посље. Једини разлог што није дошло до рата између Србије и Италије је био притисак на обе од стране сила Антанте.

- - - - - - - - - -



Какав Рапалски уговор, то је било 1921. након 5-6 година срња и прегањања са Србима. То је био разлог зашто су Талијани одбили да пребаце Српску војску на Крф. Иако су имали бродове, храну и љекове скоро мјесец дана недалеко од обале док је Српска војска цркавала...

Kako je Češka dobila državu 1918,također je poražena kao dio AU?
Talijani su 1921 dobili više nego su htjeli,kako je onda ujedninjenje 1918 spriječilo talijanske teritorijalne zahtjeve?

Nin,Šibenik,Solin,Biograd,Solin...nisu istorijski hrvatski teritoriji?

- - - - - - - - - -

Залагали су се сходно својим могућностима. А могућности су биле мале, прије "југославије". Ни Аустријанци ни Мађари нијесу били мачји кашаљ да свако мало попуштају Хрватима и да им допусте чак и да створе државу у држави (1939), као Срби.

Koja su prava Hrvati imali u Banovini ,a nisu imali u AU?

Da ponovimo,
u AU su imali hrvatsko domobranstvo u kojem je službeni jezik bio hrvatski,regruti su služili na teritoriju Trojednice,
Hrvati su donosili odluke (u hrvatskom saboru) iz oblasti obrazovanja,sudstva,bogoštovanja,unutrašnjih poslova...

 

[Лички гусар]

Pričamo o teritorijalnim pretenzijama na temelju istorijskog prava kako je nazivan bio taj zastareli kriterijum. To svakako uključuje i predosmanske granice; da se razumijemo, ovdje govorim o istorijskim granicama (ne i ideološkim pretenzijama - tipa, romantizovani san o hrvatskom primorju od Trsta do Drača).

О чијим територијалним претензијама?
Талијана, Хрвата, Срба?
Хрватско приморје је повијесни назив настао крајем 18. или поч. 19. вијека након времена кад Хрвати нијесу имали ни педаљ мора.

 

[Лички гусар]

Kako je Češka dobila državu 1918,također je poražena kao dio AU?
Talijani su 1921 dobili više nego su htjeli,kako je onda ujedninjenje 1918 spriječilo talijanske teritorijalne zahtjeve?

Nin,Šibenik,Solin,Biograd,Solin...nisu istorijski hrvatski teritoriji?

Чешка легија се тукла на руском, талијанском и француском фронту. И признат им је статус савезника Антанте.
Талијани нијесу 1921. године добили све што су хтјели, јер су се морали повући са већег простора него што им је остао. Од Сјеверне Далмације, остао им је само град Задар, Фјуму су заузели на препад и одбили да се повуку итд.
Италија је дала Антанти 6 милиона војника, 650 000 погинули и економску штету која је подмирена тек почетком 80-их година... Нијесу ваљда ратовали из хуманитарни разлога???

Koja su prava Hrvati imali u Banovini ,a nisu imali u AU?

Da ponovimo,
u AU su imali hrvatsko domobranstvo u kojem je službeni jezik bio hrvatski,regruti su služili na teritoriju Trojednice,
Hrvati su donosili odluke (u hrvatskom saboru) iz oblasti obrazovanja,sudstva,bogoštovanja,unutrašnjih poslova...

Имали су права да се национално и економски развијају без икакве сметње, као никад у Аустро-Угарској... Док су у Аустро-Угарској имали симболична права, у "југославији" су имали стварна (осим неовисности)... и нијесу морали подносити рачуне час Германима, час Угарима...
Да је остала Аустро-Угарска, Аустријанци се не би никад одрекли Далмације, па макар то Хрвати и Мађари потраживали стотину година.

И цијели тај спор око Хрвата није питање неимања права, него неовисности, коју је београдски режим оспоравао неправедно и разбојнички.

 

[mupi]

О чијим територијалним претензијама?
Талијана, Хрвата, Срба?
Хрватско приморје је повијесни назив настао крајем 18. или поч. 19. вијека након времена кад Хрвати нијесу имали ни педаљ мора.

Dalmacija je inače po istorijskom pravu japanska,austrijska,talijanska...a Dubrovnik i dubrovačka republika je povijesna tekovina Manđurije?

 

[mupi]

Чешка легија се тукла на руском, талијанском и француском фронту. И признат им је статус савезника Антанте.
Талијани нијесу 1921. године добили све што су хтјели, јер су се морали повући са већег простора него што им је остао. Од Сјеверне Далмације, остао им је само град Задар, Фјуму су заузели на препад и одбили да се повуку итд.
Италија је дала Антанти 6 милиона војника, 650 000 погинули и економску штету која је подмирена тек почетком 80-их година... Нијесу ваљда ратовали из хуманитарни разлога???



Имали су права да се национално и економски развијају без икакве сметње, као никад у Аустро-Угарској... Док су у Аустро-Угарској имали симболична права, у "југославији" су имали стварна (осим неовисности)... и нијесу морали подносити рачуне час Германима, час Угарима...
Да је остала Аустро-Угарска, Аустријанци се не би никад одрекли Далмације, па макар то Хрвати и Мађари потраживали стотину година.

Fjume je uzeta nekoliko godina iza rata.
Rapallskim ugovorom su Kraljevina Italija i Kraljevina SHS priznale 'potpunu slobodu nezavisnost Države Rijeka i obavezuju se da će to vječno poštivati'. Tim aktom stvorena je Slobodna Država Rijeka . Novostvorenu državu odmah priznaju sve svjetske sile uključujući SAD, Francusku i Veliku Britaniju.
Svejedno, u gradu su u slijedećim godinama u neprekidnom sukobu skupine Autonomaša i Talijanaša. Godine 1921. održavaju se prvi parlamentarni izbori na kojima se suprotstavljaju autonomaši i nacionalni pro-talijanski blok. Autonomna stranka, (uz podršku i većine glasova riječkih Hrvata) dobija 6558, a nacionalni blok (fašistička, liberalna i demokratska stranka) tek 3443 glasova. Predsjednik Vlade postaje šef Autonomne stranke Riccardo Zanella.
Godine 1922. lokalni fašisti izvode puč, a legalna Vlada, predsjednik i 3000 njemu najvjernijih građana bježe u Kraljevicu. Sedam mjeseci kasnije u Italiji fašisti izvode puč.
Period diplomatskih trzavica na relaciji Kraljevina Italija – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca završio je 27. januara 1924. potpisivanjem Rimskog sporazuma kojim je Rijeka pripala Italiji,

Kad govoriš o "jugoslaviji" i stvarnim pravima Hrvata misliš na cijeli period ili Banovinu?

Nakon proglašenja Banovine događa se sličan scenario kao 90-ih:
Prema izvještaju mostarskoga kotarskog načelnika, nositelj toga pokreta bio je, među ostalim,15 i predsjednik kotarskoga odbora JNS–a Semiz Veselin koji je stavio svoj potpis na rezoluciju mostarskih Srba od 1. prosinca 1939. u kojoj je jasno izrečeno da Srbi toga kotara »kao sinovi Vojvodine Sv. Save traže izdvajanje grada Mostara od Banovine Hrvatske«.

....tijekom samoga sastanka brojni govornici osvrnuli na nepravdu koja je bila izvršena prema Srbima pripojenjem Bosanske Posavine Banovini Hrvatskoj, poput Nedjeljka Stokića, koji je izjavio da se »bosanski srezovi Brčko, Derventa i Gradačac, kao i neki drugi bosanski srezovi, pripojeni banovini Hrvatskoj bez pitanja i pristanka srpskog naroda, koji ove srezove smatraju srpskim tijelom, a neće dozvoliti da se i najmanji komad Srbije otrgne od njezina tijela«

Osim u gospićkome i gradačačkome kotaru, odnosno na području Like, Korduna i Bosanske Posavine, tzv. Savska grupa JNS–a bila je politički aktivna i u iločkome kotaru. Prema izvještaju iločkoga kotarskog načelstva, vođa protubanovinskog i protusporazumskog pokreta Srbi na okup u tome kotaru bio je JNS–ovac, pravoslavni svećenik Dušan Popović.

Veliki broj JNS–ovaca s prostora bivše Savske banovine otvoreno je istupao protiv sporazuma, a u nekim kotarima Like, Korduna, Bosanske Posavine i istočne Slavonije čak su i preuzeli vodeću ulogu u promicanju protubanovinskog i protusporazumskog pokreta koji je pod parolom »Srbi na okup« želio odvojiti te kotare od Banovine Hrvatske i pridružiti ih najprije Vrbaskoj banovini, a potom srpskoj političko–teritorijalnoj jedinci Kraljevine Jugoslavije u osnivanju.

Osnivanje Akcionog odbora Like i Korduna u Vrhovinama 20. studenoga 1939. pod vodstvom dr. Petra Zeca.
Osim toga što je na toj osnivačkoj sjednici Akcionog odbora Like i Korduna bilo izabrano njegovo vodstvo koje su činili predstavnici koreničkoga, gospićkoga, slunjskoga i otočačkoga kotara, na njoj je bila donesena i rezolucija pod naslovom Srbi Like i Korduna, u kojoj je bilo jasno rečeno da je »Sporazumom na Bledu od 26. augusta 1939 godine udovoljeno željama Dr. V. Mačeka da načelo sa tri naroda i protiv izričitih propisa Ustava kralja Aleksandra postane osnovni princip našeg nacionalnog i državnog života« te da se »raskomadavanje Jugoslavije na osnovu načela od tri naroda vrši u ovim danima na zaprepaštenje nas većine Jugoslavena, a naročito Srba, koji su vjerovali da milijuni žrtava Srbije u Svjetskom ratu tolike desetine hiljada Jugoslavenskih dobrovoljaca i na kraju i smrt Kralja, ne može biti plaćena ničim drugim nego veličinom i jedinstvenom Jugoslavijom.

Osim predstavnika gospićkoga kotara, u radu sjednice Akcionog odbora Like i Korduna sudjelovali su, među ostalim, i predstavnici slunjskoga kotara pod vodstvom bivšega narodnog zastupnika JNS–a Svetozara Drenovca te Stojana Brekića, trgovca iz Rakovice, koji su po povratku u svoj kotar izvijestili svoje pristaše da im je »na tome sastanku rečeno da će se kotari sa srpskom većinom, među njima Slunj i Vojnić odvojiti od BH i pripojiti Vrbaskoj banovini«


Da li je Banovina ikada ratificirana u narodnoj skupštini kraljevine jugoslavije i tko se protivio?

 

[Лички гусар]

Dalmacija je inače po istorijskom pravu japanska,austrijska,talijanska...a Dubrovnik i dubrovačka republika je povijesna tekovina Manđurije?

Далмација је Далмација, а коме је припала и припада је сплет историјски околности и ништа више. Не знам какав одговор ти очекујеш?

 

[Лички гусар]

Фјуму је заузела талијанска војска одма по распаду Аустро-Угарске. Након тога су је окупирале снаге Антанте... 1919. ђенерал Д'Анунцио води талијанске добровољце и узима Фјуму... Даље је све питаље политичког препуцавања, преговора итд.

Кад говорим о "југославији" и стварним правима Хрвата мислим на цијели међуратни период. А период бановине је кад су Хрвати осим формалне неовисности, имали сву власт у својим рукама. Још је само требало прогласити неовисност.
Срби Мостара и остали крајева се јесу бунили због бановине, јер их нико ништа није питао.

Da li je Banovina ikada ratificirana u narodnoj skupštini kraljevine jugoslavije i tko se protivio?

Није могла бити ратифицирана јер скупштина се није састајала већ двије године (била је под забраном београдског диктаторског режима). И јер то у скупштини не би ни прошло. Против тога би били сви и Словенци и муслимани и добар дио Срба. За то би били Хрвати, београдски режим и један дио Срба.
Томе се противио режим.

 

[dirigent_]

O crtanju granica se dosta pisalo prije par mjeseci na temi londonski ugovor.
Ovdje ponavljam neke stvari. Precjenjuješ dvije stvari
1. talijanski utjecaj
2. načelo jao pobjeđenima i sloga pobjednika u podjeli tuđeg teritorija

1. Talijani su ratovali sa svojim ciljevima, ali se isto tako od njih puno toga očekivali. Ulaskom Italije u rat se očekivao poraz Austro-ugarske. Talijani su ratovali na jednom bojištu, a Austro-ugarska na tri. Oni ne samo da nisu ispunili ono što se od njih tražilo, nego su im čak i njihovi saveznici morali pomagati. To je jedan od razloga zašto im saveznici poslije rata nisu bili naklonjeni. Uostalom, glavni princip uređenja Europe poslije rata nisu bili tajni ugovori već Wilsonovih 14 točaka.
2. Oni koji su izgubili rat nisu nestali s političke karte i samo čekali da ih pobjednici međusobno podijele. Primjer: južna granica Austrija.
Veoma često je sasvim nerealno očekivati neki razumni dogovor između saveznika koji imaju suprotstavljene interese. Ne vidim npr. razlog zašto bi (kad iz jednadnžbe izuzmemo Hrvate) uopće Srbiji dopustila da uzme ono što se često prikazuje pod kartom Londonskog ugovora. Italija bi rado uzela cijelu istočnu obalu Jadrana, a da se je pitalo samo Italiju i Srbiju uvjeravam vas da tu ne bi došlo do mirnog dogovora u nekom načelu 50:50, nego bi Italija Srbiji nametnula uvjete u kojoj bi Srbiji ostao samo mali komadić obale.
Osobito je nerealno očekivati da bi u podjeli hrvatskih zemalja sudjelovala Mađarska. Ista Mađarska kojoj Srbi uzimaju Vojvodinu koja im je itekako važna bi se trebali zadovoljiti nekim komadićem Hrvatske u kojoj Mađari čine izrazitu manjinu? Vjerojatniji je savez između Mađara i Hrvata s ciljem obrane od zajedničkih neprijatelja.

Dalmacija jest Dalmacija i ona je mogla pripasti i nekome drugome, ali jednako tako se je moglo dogoditi za praktički bilo koje drugo područje. Sve je to splet povijesnih okolnosti. Da je splet povijesnih okolnosti bio drugačiji Crna Gora je mogla biti Talijanska, Istočna Srbija i Makedoija Bugarska, a Vojvodinina Rumunjska.

 

[sasasta]

За Југославију или Хрватску?

jugoslavija bolje da je napravljena od srbije , bosne i makedonije .bosanci imaju neki karakter i rec.

naravno i crnogorci bi tu bili ali kao srbija.

sto se tice hrvata u prvom svetskom bili su deo austrougarske i sta vise pricati.

a svaku vojsku su docekivali sa cvecem i takvo kvarno ponasanje moramo nauciti .

 

[Лекизан]

Pa valjda je poprilično jasno. Sve zemlje imaju svoju povjesnicu...

За земљу не знам, и Антарктик је земља, али народи имају.

За Југославију или Хрватску?

Танки су били они и за једно и за друго и пре рата да не говоримо о његовом самом крају.

NISKOST ROPSKIH DUŠA

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 120, align: left"]piše:
Vasa Kazimirović[/TD]
[TD="width: 1, bgcolor: #000000, align: left"]

[/TD]
[TD]Za razliku od Čeha, iz Osmog (praškog) korpusa austrougarske vojske, borci Trinaestog (zagrebačkog), nikad se nisu predavali, najčešće se boreći do poslednjeg metka. Beč je ovako računao, gurajući Hrvate, Slovence i Ličane protiv Srbije: ako naši pukovi pobede, nema šta da brinemo, a ako srbijanski pukovi potuku naše, kod slovenskog življa Monarhije ostaće strašna mržnja na Srbiju. I zaista. Kako piše Dušan Nikolajević, "Hrvati, opljačkani i degradirani i pred Bečom i pred Peštom, pucali su na svoj Istok, a Ličanin, koji u Austriji može biti samo pandur ili poderani iseljenik, branio je svoje gospodare! Umesto da na austrijsku objavu rata Srbiji odgovore krvavim nezadovoljstvom, austrijski Sloveni krenuli su na Srbiju s ropskom mržnjom".[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-4.html

 

[Лички гусар]

Не, него ти подцјењујеш талијански утицај. Италија је у томе тренутку имала 4.5 милиона војника под оружјем и 200 000 морнара. А то је била мало повећа сила за све "југословене" заједно са Србима.
О томе је итекако било разговора, Мишић, Пашић и остали.

Талијани су водили рат за територију, а сад, зна се која је то територија била. Не може се очекивати "пораз Аустро-Угарске", кад ни Французи и Енглези заједно нијесу могли поразити Њемачку. Они су испунили све што се од њих тражило, јер су за себе везали милионе војника. Без тога, могли би се Енглези и Французи поздравити кад је Русија испала из рата.
И Њемци су морали слати пет дивизија на Талијански фронт да помажу А-У, па шта са тим? Више него су Французи и Енглези слали Талијанима.

Талијани су стотину пута нагласили да немају ништа против територијални проширења Србије. И нема апсолутно ниједног доказа да би имали. И није у питању никакво "дјељење свети хрватски земаља", него је ствар у томе да су сви ратовали да нешто добију из тога. Изгледа да је ту јопет ријеч о томе да би неко требао ратовати у хуманитарне сврхе?
Италија је након рата заузела територије које су је спадале по Лондонском уговору и на основу Уговора о примирју. Не видим ко би је отамо ишћерао, да није било сукоба са савезником Србијом??

Да их не би можда итјерали Хрвати? И заједно са Србима, о томе је посрпдно причати. Већ сам горе рекао да се о то разматрало на највишим мјестима, да су ту били и Пашић и Трумбић и Мишић и да је свима било јасно да је однос снага био толико далек да је о томе смијешно и причати. Тад су Талијани према "југословенима" имали једно 25 дивизија насупрот 6, морнарицу од 200 000 насупрот 0, 100 ескадрила авиона насупрот 2 итд. А о индустрији и економском потенцијалу да и не причамо.

Dalmacija jest Dalmacija i ona je mogla pripasti i nekome drugome, ali jednako tako se je moglo dogoditi za praktički bilo koje drugo područje. Sve je to splet povijesnih okolnosti. Da je splet povijesnih okolnosti bio drugačiji Crna Gora je mogla biti Talijanska, Istočna Srbija i Makedoija Bugarska, a Vojvodinina Rumunjska.

Тачно. И ниђе ја не тврдим ништа другачије од тога.

 

[dirigent_]

Poanta je upravo u tome da da vojna snaga i želja za širenjem nisu odlučivali o svemu. Također je bilo nerealno očekivati neki dogovor između saveznika koji bi jednako zadovoljio sve strane.
Čovjek koji je u najvećoj mjeri odlučivao o poslijeratnom uređenju se protivio tom ratovanju za teritorij. Primirje s centralnim silama se temeljilo baš na 14. točaka u kojima su se spominjali i tajni ugovori i talijanske granice i narodi Austro-ugarske.
Da je pripadanje pobjedničkoj strani i želja za širenjem teritorija odlučivala o svemu onda bi Jugoslavija dobila Klagenfurt, a njemačka bi imala zapadnu granicu na Rajni, Turska možda ne bi ni postojala, a Mađarska bi bila još manja nego što jest sada.

 

[zlatko01]

Не, него ти подцјењујеш талијански утицај. Италија је у томе тренутку имала 4.5 милиона војника под оружјем и 200 000 морнара. А то је била мало повећа сила за све "југословене" заједно са Србима.
О томе је итекако било разговора, Мишић, Пашић и остали.

Талијани су водили рат за територију, а сад, зна се која је то територија била. Не може се очекивати "пораз Аустро-Угарске", кад ни Французи и Енглези заједно нијесу могли поразити Њемачку. Они су испунили све што се од њих тражило, јер су за себе везали милионе војника. Без тога, могли би се Енглези и Французи поздравити кад је Русија испала из рата.
И Њемци су морали слати пет дивизија на Талијански фронт да помажу А-У, па шта са тим? Више него су Французи и Енглези слали Талијанима.

Талијани су стотину пута нагласили да немају ништа против територијални проширења Србије. И нема апсолутно ниједног доказа да би имали. И није у питању никакво "дјељење свети хрватски земаља", него је ствар у томе да су сви ратовали да нешто добију из тога. Изгледа да је ту јопет ријеч о томе да би неко требао ратовати у хуманитарне сврхе?
Италија је након рата заузела територије које су је спадале по Лондонском уговору и на основу Уговора о примирју. Не видим ко би је отамо ишћерао, да није било сукоба са савезником Србијом??

Да их не би можда итјерали Хрвати? И заједно са Србима, о томе је посрпдно причати. Већ сам горе рекао да се о то разматрало на највишим мјестима, да су ту били и Пашић и Трумбић и Мишић и да је свима било јасно да је однос снага био толико далек да је о томе смијешно и причати. Тад су Талијани према "југословенима" имали једно 25 дивизија насупрот 6, морнарицу од 200 000 насупрот 0, 100 ескадрила авиона насупрот 2 итд. А о индустрији и економском потенцијалу да и не причамо.
...............................................................................................................................................................................................................................................................
Italijani bi nas potukli do nogu, srpska vojska je bila vec daleko od one snage sa kojom je usla na pocetku rata. U sustini sa Italijanima bi opet Srbi morali da iskrvare, ostali bi gledali svoja posla.