Hrvat Sveti Jeronim kao stvaralac glagoljice primer izmišljanja tradicije

[veliki krang]

Па зови га како хоћеш: старобугарски, старословенски – чињеница је чињеница – од овога нема бежања : Писани језик у Србији долази из Бугарске после 10. века.
А ти иначе можеш да правиш куле од песка на основу магловитих теорија за неко рано словенско/српско писмо. Али узалуд !

Da ne dolazi možda od Bugara?

 

[Boris T]

Da ne dolazi možda od Bugara?

Највећу заслугу за ширење и развој језика имају словенске епархије у оквиру Бугарске црквене организације и књижевне школе у Преславу и Охриду. Етнокултурно јединство између Бугара и јужних Словена почело је да се гради у 8. веку, а завршило се падом Самуиловог царства у 11. веку. Ова интеграција није одређена етничким принципима или границама, већ обухвата све суседне територије и становнике који потпадају под утицај Првог бугарског царства,

 

[Mrkalj]

Највећу заслугу за ширење и развој језика имају словенске епархије у оквиру Бугарске црквене организације и књижевне школе у Преславу и Охриду. Етнокултурно јединство између Бугара и јужних Словена почело је да се гради у 8. веку, а завршило се падом Самуиловог царства у 11. веку. Ова интеграција није одређена етничким принципима или границама, већ обухвата све суседне територије и становнике који потпадају под утицај Првог бугарског царства,

 

[Pumpaj Dinstanović]

Osnovno poreklo ovog mita ima svoje korene u VIII stoleću. Naime, tada negde, nešto posle 727. godine, nepoznati autor iz zapadne Evrope lažno se predstavljao kao Sv. Jeronim i sastavio nekakvu Kosmografiju, koja bi trebalo da navodno predstavlja sažetak opisa putešestvija nekog skitskog (verovatno slovenskog) plemića po imenu Etika iz Istre. Delo je pod velikim uticajem uzora iz Engleske i Irske, zbog čega se smatralo između ostalog i da je neki Irac autor, s najverovatnije je nastalo u severnoj Italiji ili merovinškoj Galiji.

Tzv. Kosmografija pseudo-Jeronima spada u jedno od prvih dela književne fantastike, opisujući izmišljene zemlje i narode po Africi, Evropi i Bliskom istoku. Neki idu dotle da je ovo delo, zasnovano na tj. putopisnim romanima, okarakterišu i kao jednu od satiričnih (možda u neku ruku sl. drevnom Lukijanu) preteča naučno-fantastičnog žanra, u formi, danas bismo rekli found footage.

Lažni Jeronim u Kosmografiji tvrdi da je glavni junak tog dela, Etik, izmislio i jedno sasvim novo pismo, da bi njegove zagonetne pesme ostale misteriozne i nerazjašnjene. Pri kraju Kosmografije, nalazi se jedna abeceda (po latinskom osnovu) sa predstavom tih 22 slova, uz glasovne vrednosti tj. kako su se ona navodno čitala:

Ovaj alfabet predstavlja dosta bujnu maštu autora, jerbo ne liči doslovno ni na koje pismo koje je tada bilo u upotrebi. Dok čitamo kako glase ova slova, ne mogu da ne primetim da se neke zvuče gotovo lavkraftovski. Npr. slovo azatot.

Možda je Lavkraft zaista i uzeo neke inspiracije odavde, ili makar posredno.

No, da se vratim na fabulu. Ono što je vrlo evidentno jeste da je barem jedno vreme ovo delo dosta bilo popularno, ili da se barem raširilo dosta u momentu kad se pojavilo. Iako je vrlo sumnjičav u autentičnost, na kraju se ograđujući ostavljajući mogućnost da to nije istina, i jedan od najvećih gramatičara germanskog sveta VIII i IX stoleća, Raban Maur, uključio je tzv. Etikov alfabet u svojoj analizi postanka pismenosti:

Ono što ovde deluje da je po sredi jeste da, iako ovo fiktivno pismo nema nikakve veze sa glagoljicom, jeste postalo u nekom trenutku uverenje da je ono autentično. Međutim, kako to uobičajeno biva, priča je nastavila da evoluira; Erik, autorov izmišljeni lik, pao je u zaborav, a autor ovog dela, tobože Sv. Jeronim, zapamćen je kao autor nekog slovenskog pisma. Ukoliko su mnogi sumnjali u autentičnost cele priče, kao što deluje iz Rabanovog opisa da jeste bio slučaj, izvesno je da su upravo Sv. Jeronimu umesto Etiku pripisali izmišljanje novog pisma.

I tako se i predanje raširilo. Bez obzira što ovo definitivno nije glagoljica, ostala je priča da je Jeronim napravio neko pismo za slovenski živalj, i to koje je starije od ćirilice. A ostalo je istorija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Etikov putopisni roman prepun je fantastičnih delića. Etik odlazi daleko u nepoznate krajeve sveta, obilazi divlje, varvarske narode ostrva koja okružuju civilizovani svet; na putu sreće Amazonke i svakojaka čudovišta. Etikov svet je ravna zemlja, ali očigledno u posprdnom kontekstu, što znači da je još početkom 700-ih godina bilo popularno sprdanje na račun ravnozemljaša.

Etikova Kosmografija je po svemu sudeći parodija na račun putopisa grčkog monaha iz Egipta Kozme Indikopleusta, koji je putovao do Indije, zabeležio svoje putovanje i bio uveren da je zemlja bila ravna ploča. Svet po Kozmi; 3D:

2D prikaz Kozmine karte sveta:

Izgleda se pseudo-Jeronim sprdao na račun Kozme, prihvatajući njegovo ravnozemljaško tumačenje, a potom popunjavajući celi ostatak sveta svakojakim lajtmotivima iz mitologije i bujne mašte.

Inače, Erik je posebna opsesija rumunskih novoromantičara (@Konstantin Veliki tek sam počeo da gledam dokle idu Rumuni; ne zaostaju bogami za našima, nimalo). Oni veruju da je Etik bio istorijska ličnost, da je živeo zaista u V stoleću. Rodom je iznaravno Rumunije, iz Dobrudže, i sastavio alfabet naravno za dački jezik. I pokušavaju na osnovu njegovog dela da rekonstruišu njegovo putešestvije (tražeći stvarne zemlje u svim izmišljenim krajevima).

Dakle, Etik je prvi rumunski moreplovac, koji je čitavi svet obišao. Više od hiljadu godina pre Magelan, Erik oplovljava celi svet. Učesnik Bitke na Katalaunskim poljima iz 451. godine, kreće sa svojom flotom sa 101 mornarom 21. marta 461. godine i za ma je od 5 godina obilazi čitavu planetu:
* Prvo idu kroz Crno more, Mramorno more, pa Egej i onda prolaze kroz Sredozemlje, izlaze kroz Gibraltar u Atlatnik. Na putu su stali u Atini i pričali sa čuvenim grčkim filozofima tamo
* Oplovljavaju Španiju, Franačku i stižu do Britanskih ostrva. Stižu do ostrva seveno od Škotske. Tamo se najedu, otkriju bakar i cink
* Plove do Farskih ostrva, tamo pronađu neka izgubljena ostrva i gomilu dijamanata i plemenitih metala. Prvu zimu tamo provedu
* Kreću 420 km na zapad i stižu do Islanda, mirne zemlje prepune fjordova i ribolovaca, koji vole da jedu džinovske jastoge. Pošto je zemlja čuvena po jastozima, Etik joj po jastogu i dodeljuje ime
* U proleće 462. stižu do Grenlanda i docnije će biti prvi Evropljani koji stižu do Amerike, hiljadu godina pre Kristofera Kolumba. Pošto su leta vrlo kratka tamo, ne zadržavaju se već brže-bolje idu dalje
* 1400 godina pre izgubljene ekspedicije Džona Frenklina, koja je prva pokušala oploviti Severnu Ameriku i postala priča velikih legendu (nedavno po jednoj knjizi snimljena i TV serija za male ekrane, The Terror) Etikova flora obilazi sever i prolazi sve do Beringovog moreuza i iskrcava se na Kamčatku

* Opisuju krajeve tog sveta, opskrbljuju se dalje i idu posle do Hokaida, gde dolaze ni manje ni više no na palatu japanskog cara Jurjakua (456-479) u leto 463.
* Posle idu dalje, obilaze brojna ostrva; Marijanska, Guam, Malaziju i završavaju na Filipinima, iskrcavajući se malo južno od Manile
* Obilaze potom sva silna ostrva tog kraja, stižu do Nove Gvineje, otkrivaju i Australiju i preko Sumatre na kraju odlučuju sa krenu kući. Stižu 465. u Persiju, kod kralja Perozesa I (457-486)
* Posle kada proslave obilazak čitavog sveta, tu se pripreme i oplovljavaju Saudijsku Arabiju, preko Sueca stižu u Sredozemlje i tako se vraćaju istim putem do Crnog mora i kući

https://www.scribd.com/document/461896282/Summary-of-Aethicus-Ister

Kažu, prvoklasni izvor, jerbo dokazuje autohtonost rumunskog naroda na području današnje Rumunije. Etikov alfabet dokazaje da su Rumuni imali potpuno svoje pismo čak pre više od 1.500 godina

Narsvno, ovo je jedna potpuno pseudonaučna konstrukcija koja izbacuje sve mitološko i pokušava putovanju da da autentičnost (bez obzira na to što je kod tzv. Jeronima Zemlja nedvosmisleno ravna ploča). Koliko god bilo neverovatno da postoje odrasli Rumuni koji bi u ovako nešto poverovali. Verovatno zanimljivo za @Pravi Vlah .

 

[Pumpaj Dinstanović]

U Codex Sangallensis 876 na str. 278-281 nalazi se nekakva radna verzija o pismima, verovatno u recenziji Rabana Maura tj. priprema za pisanje velikog dela; rukopis pripada vremenu VIII i IX stoleća:

https://www.e-codices.unifr.ch/en/csg/0876/279/0/

Malena zanimljivost sa strane; na ovoj foliji pergamenta, razvučeno na dve strane, poređani su odozgo na dole hebrejski, grčki i latinski alfabet, a na dnu Etikov. Ovaj segment je očigledno nedovršeni nacrt; vidi se i po prazninama na 281. str., a u vrhu se skroz gore desno mogu nazreti čak i ostaci nordijskih runa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Codex Sangallensis 237 nastao je u IX stoleću, posle Rabanovog vremena i po svemu sudeći iz njega ispisuje. Na 327. str. nalazi se, bez eksplicitnog pominjanja Etika ili Sv. Jeronima, samo Etikov alfabet:

http://e-codices.ch/en/csg/0237/327/0/

Iznat Etikovog alfabeta nalazi se kratak zapis: ecce nomen domini emmanuel. Ispod Etikovog alfabeta, nabrajaju se arhanđeli, od Gavrila pa na dalje. Citat je iz izuzetno popularne srednjovekovne pesme Ecce nomen Domini Emmanuel, quod annuntiatum est per Gabrielem, hodie apparuit in Israel per Mariam Virginem magnus rex. Slava Isusu Hristu, kralju Izraela, po Gavrilovom proricanju.

 

[Cro_čvarak]

Znači na ovoj temi se tvrdi da je glagoljica nastala iz ćirilice a ne obrnuto

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dalje, upotrebu ovih misterioznih „Etikovih“ slova nalazimo u jednom od rukopisa Jeronimove Vulgate (latinske Biblije), iz kasnog IX stoleća u Cod. 85 u gradskoj biblioteci Berna. Kodeks sa Isusovim jevanđeljima, ispisan karolinškom minuskulom, po svom poreklu je negde iz Bretanje, po svojim izvorima nastao na nekim predlošcima sa Britanskih ostrva.

Na fol. 117r, vrlo čudnovato, nalazimo jedan od retkih primera upotrebe Etikovog pisma:

Spojler

https://www.e-codices.ch/en/bbb/0085/117r/0/

Šifrovano, autor je zapisao sledeće reči: Amen, završavajući pređašnji tekst, a onda je ispod napisao Explicit prolocus. Ispod toga, drugim slovima (crvenim) napisan je transkritp tog, drugog dela, na latinici. Dalje ispod, nalazi se zapis koji se jednom delom nalazi i levo, na 116v: Incipit prologus sancti Hieronimi in Johannem. Incipiunt kapitula sancti Evangelii secundum Johannem.

Dakle, autor je odlučio da zapiše ovaj čudnovati tekst pred Jeronimov prolog za Jevanđelje po Jovanu.

Šifrovana slova nisu preuzeta iz samo jednog pisma. Reč je o mešavini, zapravo; Etikovog alfabeta i markomanskih runa. Slova se naizmenično menjaju; AMEN na kraju pasusa je zapisano prvo Etikovim slovom alamon, potom markomanskim runama za dva slova u sredini (man i ek). Poslednje slovo, kojim je zapisao N, što liči, malčice mi je čudno. Vuče najviše na Etikovo intalek. Moguće je da je pisac zbog toga kako je glasio naziv slova (intalek) povezao sa slovom en, ako sam dobro razumeo.

Ovo nam govori da je franački prepisivač koristio mešavinu svakakvih slova iz De Inventione Linguarum Rabana Maura. No, prilikom prepisivanja Jeronimove Vulgate, čini se da je imao samo izvode iz Maurovog dela, tj. dobrim delom pomešana slova sa fonetskim vrednostima, zbog čega je sve ovako zbrkano. Prepisivač je zaista verovao da je Sv. Jeronim autor one tzv. Etikove Kosmografije, tako da se čini da je video za značajnim da ubaci i Etikova slova, u Jeronimov prevod Biblije.

Ili, s obzirom na pomešanost pisma...je prepisivač hteo da ubaci samo jednu zanimljivost, pa je šifrovao delić. Ovaj rukopis mlađi je od Cod. San. 237 koji pomenusmo iznad, a gde su takozvana Etikova slova umetnuta uz pesmu Emanuilu (tj. Isusu). Zamislivo je, posebno ako se Etikov alfabet dovodio u vezu sa Svetim Jeronimom kao što deluje da je definitivno bio slučaj u vreme nastanka ovog bretanjskog rukopisa Vulgate, da ova slova nisu bila shvaćena kao uobičajeno kao nešto pagansko ili satanističko, već naprotiv, kao mistično ali božje.

Sve u svemu, čini se da je ovo bio u ovom ili onom formatu sledeći korak u genezi tradicije o Jeronimu kao kreatoru glagoljice, odnosno bilo kakvog pisma. Neko je mogao naleteti na ovaj rukopis i videti čudna slova, u asocijaciji sa Jeronimovim prologom. Čudnim slovima, koja se javljaju u delu pripisanom Sv. Jeronimu. Neko je, izgleda, imao potrebu da transkribuje i komentariše (otud drugačije mastilo, ispod) ovaj delić (fol. 116r i 117v). Neko, ko je po svemu sudeći bio ubeđen da čudesna slova imaju veze sa Jeronimom. Takođe neko ko je, ukoliko je već Jeronim zabeležio neko novo pismo (a u prepričavanju narativa koji je u ranom srednjem veku očigledno jedno vreme bio bestseler, samo ime Etika se gubi) izuzetno je uverljivo da je to novo pismo Jeronim iskoristio i da stavi zabelešku u svoj prevod Biblije...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Poslednju slagalicu u rekonstrukciji Etikovog pisma i tradiicije o Jeronimovoj glagoljici, nalazimo u jednom prelepom rukopisu iz ranog XII stoleća koji se čuva u Oksfordu, u latinsko-staroengleskom Cod. MS 17 iz Biblioteke Koledža Svetog Jovana: https://digital.bodleian.ox.ac.uk/objects/66a78997-ab65-4059-a9d3-d08a0bba067c/

Na fol. 5v nalazimo gomilu pisama:

Skroz desno, u koloni, levo od krugova, nalazimo Etikov alfabet. Ovo je inače strašno interesantno, jerbo celi list deluje kao uputstva za kriptografsko pisanje...e sada, zašto?

Ono što je vrlo evidentno jeste da je (pseudo)Etikova Kosmografija, ili preciznije pismo koje je pripisano Etiku, dosta naširoko bilo popularno u germanskom svetu. Raban Maur je doprineo u velikoj meri popularizaciji ovog pisma, koje je stiglo i u anglosaksonske sredine. Nije ni čudno, s obzirom da je autor Kosmografije, dugo smatran Ircem, nesumnjivo i boravio na Britanskim ostrvima i u rejonu Merovinške Franačke i delao. Ono o čemu možemo govoriti, a to posebno odaje bretanjski rukopis Jeronimovog prevoda Biblije, jeste da je razdoblje od IX do XII stoleća prelazna faza razvoja narativa, koji počinje sa Etikovim misterioznim pismom, na čijim temeljima će biti izgrađena docnije, od XIII st. na dalje, tradicija o Jeronimovom autorstvu glagoljičkog pisma, sasvim izvesno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jedan od učenih ljudi koji su u celosti verovali da je Sv. Jeronim bio stvarni autor i da je Etik ne samo postojao, već zaista autentično obišao sve te zemlje, bio je franjevac, čuveni engleski filozof Rodžer Bejkon iz XIII stoleća. Citat iz Opus Majus:

Bejkon zove Etika astronomom (Ethicus astronomus) koji navodno oplovljava sva mora i ostrva (perambulavit omnes has regiones, et mare oceanum septentrionale cum insulis suis navigavit).

Bejkonovo interesovanje za Etika, koliko god naivno i korišćeno kasnije da bude ismevan, ima uporište u njegovoj zaljubljenosti u zabranja znanja antike. Bejkon je bio šikaniran posle smrti pape Klimenta IV 1268. godine. Njegove će knjige biti zabranjivane; Crkva i red neće sa dobrim očima gledati njegovu otvorenost. Biće povezivan čak i sa crnom magijom. Da bi se zaštitio, Bejkon se zalagao za prelaza na kriptografsko pismo. Baš je zbog toga bila svojevremeno jedna od najpopularnijih teza da je upravo on autor famoznog Vojničevog rukopisa.

Načine da se sakrije istina, u pismu Viljemu Pariskom Epistola de secretis operibus artis et naturae et de nullitate magiae. Opisujući 7 taktika kako da se pisana reč šifruje, Bejkon se poziva u tački br. 4 na Etika. Eng. prevod:

4) Fourthly, This obscuring is occasioned by the mixture of several sorts of Letters, for so the Ethnick Astronomer hid his knowledge, writing it in Hebrew, Greek and Latine Letters altogether.

Bejkon govori o Etikovom mešanju znanja; u tzv. Jeronimovoj Kosmografiji vidimo da Etik navodno pismo koje je izmislio, pomešao zajedno sa grčkim, latinskim i jevrejskim slovima. Dakle, Bejkon tu vidi inspiraciju za šifrovanje.

Ovo nema veze direktno sa razvojem legende o Sv. Jeronimu, ali svedoči o percepciji i prirodi takozvanog Etikovog alfabeta, koje je očigledno bilo dosta rašireno u zapadnoj Evropi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo nam govori da je franački prepisivač koristio mešavinu svakakvih slova iz De Inventione Linguarum Rabana Maura. No, prilikom prepisivanja Jeronimove Vulgate, čini se da je imao samo izvode iz Maurovog dela, tj. dobrim delom pomešana slova sa fonetskim vrednostima, zbog čega je sve ovako zbrkano. Prepisivač je zaista verovao da je Sv. Jeronim autor one tzv. Etikove Kosmografije, tako da se čini da je video za značajnim da ubaci i Etikova slova, u Jeronimov prevod Biblije.

Ili, s obzirom na pomešanost pisma...je prepisivač hteo da ubaci samo jednu zanimljivost, pa je šifrovao delić. Ovaj rukopis mlađi je od Cod. San. 237 koji pomenusmo iznad, a gde su takozvana Etikova slova umetnuta uz pesmu Emanuilu (tj. Isusu). Zamislivo je, posebno ako se Etikov alfabet dovodio u vezu sa Svetim Jeronimom kao što deluje da je definitivno bio slučaj u vreme nastanka ovog bretanjskog rukopisa Vulgate, da ova slova nisu bila shvaćena kao uobičajeno kao nešto pagansko ili satanističko, već naprotiv, kao mistično ali božje.

Jao, bože; kako ovo nisam skapirao odmah.

U Pseudo-Jeronimovoj Kosmografiji piše:

Ipsoque carmiine talis caracteribus distinxit, ut nullius hominum legere uel deserere nodos possit: Ebreos caracteres resupinatos, Graecos incuruatos, Latinos duplicatos in similitudinem circi suosque apices in medium positos.​

​

And he punctuated this poem by means of certain letters, so that no one could read or solve his riddles: Hebrew letters lying supine, Greek letters bent forward, Latin ones doubled in the shape of a circle, and his own characters placed in the middle.​

Jasno k'o dan. Autor Kosmografije piše da je Etik slova koja je izmislio pomešao sa jevrejskim, latinskim i grčkim. Ista ova poruka koja je inspirisala Rodžera Bejkona, nesumnjivo je bila vodilja bretanjskom pisaru Vulgate. Šta on radi? Uzima pisma koja je našao u traktatu Rabana Maura. I meša ih. Malo piše Etikovim pismom, malo tzv. markomanskim runama. Brka...po (navodnoj) preporuci Svetog Jeronima.

Ono što ovde ostaje pitanje jeste, s obzirom na drastično različite kontekste...u XIII stoleću Bejkon ovde vidi uzor kako da svoja saznanja sakrije od neželjenih lica. Zašto bi franački pisar IX stoleća vrlo očigledno kriptovao delić Biblije?

Da li se pisar možda samo malčice sprdao, ubacivši jednu zanimljivost, zbog toga što je reč o Svetom Jeronimu. Ili je ovde reč o nekim tragovima; odgovoru na neku dublju i nerazjašnjenu misteriju?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Cod. 207 iz biblioteke u Bernu, iz kraja VIII i početka IX stoleća (najverovatnije između 779. i 797. godine).

https://www.e-codices.unifr.ch/en/description/bbb/0207/Mittenhuber

Rukopis, poznat i kao Corpus Grammaticorum Latinorum, sadrži celi niz latinskih pisaca, uključujući i Julijana iz Toleda (642-690). Početak se nalazi na Fol. 81v i naslov dela, De partibus orationis, na Etikovom pismu.

Na početku rukopisa nalazi se i primer Etikovog alfabeta, odmah ispod runskog pisma.

 

[RIA77]

Na primeru istoriografskih laži vezanih za književno-istorijski segment ćirilice i glagoljice paradigmeno se čita obrazac motiva za falsifikovanje kompletne istorije.

Ćirilica je nastala u 9. veku od strane Metodija (i Ćirilia?) kao varijacija grčkog alfabeta uz dodatak nekih istočnih slova i originalnih digrafa, a glagoljica je tek nakon Crkvenog raskola 1054. i rimske zabrane ćirilice 1059. stvorena u Rimu da bi se onemogućila crkvena povezanost slovenskih naroda sa Carigradom i međusobna povezanost rimskih i carigradskih Srba i drugih Slovena. Tu je onda u svrhu veće ubedljivosti pridodata i laž da je sv. Jeronim u 4. veku patentirao glagoljicu kako bi joj se dao oreol ilirske starine, a ćirilica da je, ustvari "gotsko pismo" "nekog heretika Metodija".

Osim tog pape iz 11. veka, koji piše o tome 1059. a to, pominje i Toma arhiđakon, splitski:

https://books.google.rs/books?id=98...m goticas litteras a quodam Methodio.&f=false

I Dicebant enim, Goticas litteras a quodam Methodio heretico fuisse repertas, qui multa contra catholice fidei norrnarn in eadem Sclavonica lingua mentiendo conscripsit. Quam ob rem divino iudicio repentina dicitur morte fuisse dampnatus.

”Doista rekoše (očevi učasnici Sabora) da su gotska (!) slova pronađena od nekakvog Metodija, jeretika, koji je mnogo toga protiv pravila katoličke vere i u tom istom slovenskom jeziku lažući napisao”.


Uporediti:

Pogledajte prilog 1164021

sa:

Pogledajte prilog 1164018

i:

Pogledajte prilog 1164023

На основу документа
https://crkvenoslovenski.com/wp-content/uploads/2021/10/Crkvenoslovenski-prirucnik.pdf
Видимо да је у време Светог Ћирила и Методија настала глагољица.
У 10 и 11 веку употребљавају се паралелно и глагољица и ћирилица.
Почетком XII века ћирлица истискује глагољицу и остаје једино писмо у употреби.

 

[RIA77]

Jao, bože; kako ovo nisam skapirao odmah.

U Pseudo-Jeronimovoj Kosmografiji piše:

Ipsoque carmiine talis caracteribus distinxit, ut nullius hominum legere uel deserere nodos possit: Ebreos caracteres resupinatos, Graecos incuruatos, Latinos duplicatos in similitudinem circi suosque apices in medium positos.​

​

And he punctuated this poem by means of certain letters, so that no one could read or solve his riddles: Hebrew letters lying supine, Greek letters bent forward, Latin ones doubled in the shape of a circle, and his own characters placed in the middle.​

Jasno k'o dan. Autor Kosmografije piše da je Etik slova koja je izmislio pomešao sa jevrejskim, latinskim i grčkim. Ista ova poruka koja je inspirisala Rodžera Bejkona, nesumnjivo je bila vodilja bretanjskom pisaru Vulgate. Šta on radi? Uzima pisma koja je našao u traktatu Rabana Maura. I meša ih. Malo piše Etikovim pismom, malo tzv. markomanskim runama. Brka...po (navodnoj) preporuci Svetog Jeronima.

Ono što ovde ostaje pitanje jeste, s obzirom na drastično različite kontekste...u XIII stoleću Bejkon ovde vidi uzor kako da svoja saznanja sakrije od neželjenih lica. Zašto bi franački pisar IX stoleća vrlo očigledno kriptovao delić Biblije?

Da li se pisar možda samo malčice sprdao, ubacivši jednu zanimljivost, zbog toga što je reč o Svetom Jeronimu. Ili je ovde reč o nekim tragovima; odgovoru na neku dublju i nerazjašnjenu misteriju?

Вулгата је потпуно небитан превод, латински је непрецизан језик.
Шта је само урадио несрећнику Оригену, спаљивањем његових књига, једини примерак De princiipis je oстао на латинском, па ми у ствари нисмо заиста ни сигурни шта у тој књизи пише. Непосредно, а посредно можемо сазнати преко савременика, али директно не.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Вулгата је потпуно небитан превод, латински је непрецизан језик.
Шта је само урадио несрећнику Оригену, спаљивањем његових књига, једини примерак De princiipis je oстао на латинском, па ми у ствари нисмо заиста ни сигурни шта у тој књизи пише. Непосредно, а посредно можемо сазнати преко савременика, али директно не.

Ne znam kako može biti nebitno; možda nisi pročitao naslov teme.

Uostalom suština objave uopšte ni nije u Vulgatu, već u kriptogramskom zapisu.

 

[Pravi Vlah]

Kažu, prvoklasni izvor, jerbo dokazuje autohtonost rumunskog naroda na području današnje Rumunije. Etikov alfabet dokazaje da su Rumuni imali potpuno svoje pismo čak pre više od 1.500 godina

Јел може цитат? И зашто користиш множину? Ко то каже?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pošto je za našu istoriografiju izuzetno značajan fenomen papske zabrane ćirilice u 11. veku, zamolio bih korisnika Q. da nam predloži radove i stavove domaćih istoričara koji su se bavili tim pitanjem. Mora da su mnogobrojni.

Ti si ovde, izgleda, pomešao ćiriličko i glagoljičko pismo?

 

[Mrkalj]

Kosimova hronika, druga polovina 13. veka.

 

[АнаиванГорд]

Posle kada proslave obilazak čitavog sveta, tu se pripreme i oplovljavaju Saudijsku Arabiju, preko Sueca stižu u Sredozemlje i tako se vraćaju istim putem do Crnog mora i kući

Како бре преко Суеца у V веку?!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Како бре преко Суеца у V веку?!

Razgradnjom broda, pešanječem i ponovnim njegovim pravljenjem s druge strane?

Inače, postojali su tu (u širem regionu) razni kanali i ranije, npr. koji je spajao Kairo sa Crvenim morem.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na primeru istoriografskih laži vezanih za književno-istorijski segment ćirilice i glagoljice paradigmeno se čita obrazac motiva za falsifikovanje kompletne istorije.

Ćirilica je nastala u 9. veku od strane Metodija (i Ćirilia?) kao varijacija grčkog alfabeta uz dodatak nekih istočnih slova i originalnih digrafa, a glagoljica je tek nakon Crkvenog raskola 1054. i rimske zabrane ćirilice 1059. stvorena u Rimu da bi se onemogućila crkvena povezanost slovenskih naroda sa Carigradom i međusobna povezanost rimskih i carigradskih Srba i drugih Slovena. Tu je onda u svrhu veće ubedljivosti pridodata i laž da je sv. Jeronim u 4. veku patentirao glagoljicu kako bi joj se dao oreol ilirske starine, a ćirilica da je, ustvari "gotsko pismo" "nekog heretika Metodija".

Osim tog pape iz 11. veka, koji piše o tome 1059. a to, pominje i Toma arhiđakon, splitski:

https://books.google.rs/books?id=98...m goticas litteras a quodam Methodio.&f=false

I Dicebant enim, Goticas litteras a quodam Methodio heretico fuisse repertas, qui multa contra catholice fidei norrnarn in eadem Sclavonica lingua mentiendo conscripsit. Quam ob rem divino iudicio repentina dicitur morte fuisse dampnatus.

”Doista rekoše (očevi učasnici Sabora) da su gotska (!) slova pronađena od nekakvog Metodija, jeretika, koji je mnogo toga protiv pravila katoličke vere i u tom istom slovenskom jeziku lažući napisao”.


Uporediti:

Pogledajte prilog 1164021

sa:

Pogledajte prilog 1164018

i:

Pogledajte prilog 1164023

Glagoljica je bila zabranjena 1059. godine. A ne ćirilica.

 

[Mrkalj]

Dva meseca i jedan dan ti je trebalo da mi zineš na objavu. Ne znam kako to da shvatim.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1198037

Dva meseca i jedan dan ti je trebalo da mi zineš na objavu. Ne znam kako to da shvatim.

Sad sam je tek pročitao. Moj originalni odgovor ne znam bio je zbog toga što nemam predstave uopšte o čemu ti pričaš, a ne zato što nemam pojma je li ko u Srbiji pisao o tom problemu.

Sad sam ti objavu pročitao i shvatio da si pobrkao glagoljicu sa ćirilicom.

 

[Mrkalj]

Sad sam je tek pročitao. Moj originalni odgovor ne znam bio je zbog toga što nemam predstave uopšte o čemu ti pričaš, a ne zato što nemam pojma je li ko u Srbiji pisao o tom problemu.

Sad sam ti objavu pročitao i shvatio da si pobrkao glagoljicu sa ćirilicom.

Kakav "originalni odgovor"

Nemam pojma.

ako si je "tek sad pročitao".

Uhvaćen u laganju, a bez ikakve potrebe. Baš lep, školski primer. Možda si neispavan?